Vađenje zuba je obično intervencija uz koju nezaobilazno dolazi i velika doza straha, bilo da se radi o odrasloj osobi, a ovo je posebno prisutno kod dece, kada je neophodno vađenje mlečnih zuba.
Najčešće se vađenje mlečnih zuba mora obaviti kao deo uobičajene smene zuba, ali i u slučajevima kada je neophodan ortodonski tretman ili u slučajevima uznapredovalog, nelečenog karijesa.
U ovom članku bavimo se temom vađenja mlečnih zuba i objasnićemo uzroke zbog kojih se mlečni zub ponekad mora izvaditi, kako da se dete pripremi, kako izgleda tok intervencije i dati savete za oporavak.
Naravno, biće reči i o prevenciji uzroka koji dovode do potrebe da se ekstrakcija mlečnog zuba uopšte obavlja.
Uzroci
Nicanje mlečnih zuba obično počinje oko šestog meseca bebinog života, a kompletna mlečna denticija formirana je do druge ili treće godine života deteta.
Mlečni zubi su detetu neophodni za pravilno žvakanje, razvoj vilica, formiranje glasova tj. govor, a mlečni zubi se u određenom periodu života menjaju stalnim zubima.
Nažalost, često se mogu čuti izjave da mlečni zubi nisu važni ili da se mlečni zubi ne popravljaju.
Još gora opcija je ostavljanje inficiranog mlečnog zuba u vilici, uz objašnjenje da se na taj način čuva mesto stalnom zubu.
Svaka od ovih konstatacija je netačna, fundamentalno pogrešna i često roditelje dovodi u zabludu.
U nastavku su najčešći uzroci vađenja mlečnih zuba.
Normalna smena zuba
U okviru normalne smene mlečnih zuba stalnim dešavaju se dobro poznata „klimanja“ zuba.
Usled topljenja korena stalnim zamenikom, mlečni zub postaje pokretljiv, što je siguran znak da je zub spreman za vađenje.
Procedura vađenja zuba koji se klima:
Zub koji je veoma raskliman priprema se za vađenje tako što se površinskim anestetikom premazuju osušene desni tog zuba u trajanju od dva minuta.
Nakon toga se brzim pokretom klešta zub vadi, a dete zagriza sterilnu gazu kako bi se blago krvarenje desni zaustavilo.
Ova procedura nije bolna i deca je obično lepo prihvataju, posebno ukoliko se pomene dobro poznata Zubić Vila i ukoliko dete dobije neku nagradu za pokazanu hrabrost u dogovoru sa roditeljima.
Vađenje mlečnih zuba iz ortodontskih razloga
Velika je učestalost potrebe dece za nošenjem određenih ortodontskih aparata, odnosno mobilnih proteza, ili fiksnih proteza.
Gruba procena je da je gotovo svako drugo dete kandidat za korekciju određenih ortodontskih anomalija, a da se one čak i češće javljaju.
Važno je da stomatolog na sistematskom ili regularnom pregledu deteta prepozna ortodontsku anomaliju i dete uputi specijalisti ortopedije vilica, ortodontu, kako bi se ona korigovala.
Nakon što ortodont utvrdi postojanje anomalije i izvrši analizu vilica uz pomoć ortopantomografskog snimka, telerendgena ili analize modela vilice, izabraće najedekvatniji terapijski modalitet.
Ugradnji fiksne proteze često može prethoditi plansko vađenje pojedinih mlečnih zuba posebnim redosledom kako bi na pravilan način usmerio razvoj vilica i smeštanje zuba na pravo mesto.
Procedura vađenje mlečnih zuba iz ortodontskih razloga:
Pre svega, važno je znati je da mlečni zubi koji se vade iz ortodontskih razloga često imaju malu do nikakvu pokretljivost tj. nisu rasklimani.
Za roditelje je najvažnija informacija da, čak iako nije raskliman, ovakav zub se potpuno bezbolno vadi.
Važno je pripremiti dete na intervenciju tako da zna da ga ništa neće boleti i da će samo čuti rasklimavanje i krckanje.
Ova procedura izvodi se u lokalnoj anesteziji.
Prvo, desni u koje će se plasirati injekcioni anestetik pripremaju se površinskim anestetikom, sa ciljem da dete što manje oseti ubod.
Jedini neprijatan, ali kratkotrajan trenutak za dete je aplikacija injekcionog anestetika.
Važno je pripremiti dete da će osetiti mali ubod, skrenuti mu pažnju, nakon čega je ostatak zahvata potpuno bezbolan.
U praksi, deca veoma lepo prihvataju ovu intervenciju uz adekvatnu pripremu roditelja i stomatologa.
Pored toga, kompjuterizovana anestezija može dodatno da smanji bol, budući da se kod nje anestetik aplicira sporije nego kod konvencionalnog šprica, pa je tkivo u koje se lek ubrizgava praktično već blago sedirano.
U pitanju je relativno nova i skupa anestezija, pa kompjuterski potpomognuta anestezija i dalje nije u širokoj upotrebi u stomatološkim ordinacijama.
Još jedna važna informacija je da pojedini višekoreni mlečni zubi, četvorke i petice, mogu biti prilično krupni, a nekada vađenje može trajati nešto duže kako bi se zub adekvatno izvadio.
No, iako je ponekad nešto duža, ovo je bezbolna i bezbedna procedura za koju bi trebalo odabrati iskusnog stomatologa koji radi sa decom.
Nakon prestanka dejstva anestezije, dete može osetiti bol koji se jednostavno kupira nekim od analgetika iz grupe ibuprofena ili paracetamola, koji ne utiču na krvarenje i zarastanje rane od zuba.
Vađenje mlečnih zuba usled komplikacija nelečenog karijesa
U odnosu na sve prethodno navedene intervencije, jedina procedura uz koju ide dramatična doza straha, često praćena bolom, je vađenje mlečnih zuba koji se usled širenja infekcije iz samog zuba moraju vaditi.
Na našim prostorima poseban problem predstavlja činjenica da je najčešće prvi kontakt deteta sa stomatologom upravo taj kada dete ima izražen problem, bol, otok, temperaturu i druge prateće tegobe izazvane infekcijom zuba.
Naime, kada mlečni zub ima karijes koji nije tretiran, on se širi zahvatajući sve strukture zuba. Posebno brzo širenje je u slučaju cirkularnog karijesa.
Kada infekcija dođe do živca događa se tzv. upala zubnog živca, pulpitis, koji je praćen izuzetno jakim bolovima.
Mlečni zub sa upalom zubnog živca može se tretirati i sačuvati, ali samo ako endodontska terapija tog zuba uspe, što je nekada neizvodljivo zbog uzrasta deteta.
U svakom slučaju, ukoliko endodontska terapija tog mlečnog zuba ne uspe, jedino rešenje je vađenje tj. ekstrakcija zuba.
Inficiran mlečni zub može dati i težu kliničku sliku u vidu, koja uključuje sledeće simptome:
- Bol sa otokom pogođene regije
- Pojava gnojne kolekcije sa širenjem u okolne strukture, odnosno apsces zuba
- Povišena telesna temperatura
- Malaksalost
U slučaju ovih simptoma, zub se bez ikakvog kompromisa mora izvaditi.
Veoma je važno da se detetu u tim slučajevima ordiniraju određeni antibiotici za upalu zuba.
Takav zub se prvo mora otvoriti kako bi se drenirala gnojna kolekcija, a nakon 24 sata zub se može izvaditi.
Razlog za to je što zub koji pliva u gnoju ne može biti anesteziran, pa se to postiže tek nakon drenaže zuba.
Važno je da roditelji znaju da kada se takav zub otvara, dete ne oseća nikakav bol, budući da je taj zub mrtav.
Procedura vađenja dečjih zuba kod uznapredovalog karijesa:
Najpre se uspostavlja dreniranje sadržaja i vrši priprema za vađenje.
U praksi, uobičajena je situacija da dete koje mora biti podvrgnuto ovoj proceduri izuzetno loše prihvata intervenciju.
Ovo podrazumeva viku, plakanje i slično, čak iako sam proces nije bolan.
Budući da je dete već prethodno iscrpljeno bolom, često i lošim snom, slabom ishranom, temperaturom i drugim tegobama, ovo dodatno pogoršava stanje deteta i izaziva dodatnu neprijatnost.
U određenim situacijama dete mora primati antibiotike putem injekcije jer se infekcija kroz dečju kost izuzetno brzo širi.
Kada dođe vreme za samo vađenje zuba, procedura je ista kao i u slučaju vađenja mlečnih zuba iz ortodontskih razloga.
Obavezno je pridržavati se prepisanog načina konzumiranja lekova čak i nakon vađenja zuba kako bi se infekcija u potpunosti suzbila.
Prevencija
Svaka komplikacija u dečjoj stomatologiji prilično je dramatična, kako za dete, tako i za roditelja i stomatologa.
Svako ko je imao to iskustvo može posvedočiti da su to situacije koje zaista treba izbeći na sve moguće načine.
Srećom, prevencija je svima dostupna i uvek uspešna.
Najefikasnije mere prevencije uključuju:
- Dovođenje deteta na redovne preglede
- Održavanje dobre oralne higijen
- Uobročavanje, tako da se izbegnu česta grickanja između obroka koja mogu u znatnoj meri povećati rizik od pojave karijesa
- Ograničavanje hrana loših za zube
Preporuka je da se koriste mekane četkice za zube, kao i zubne paste sa fluorom.
Roditelji ponekada uplašeni od fluoroze izbegavaju korišćenje paste za zube sa ovim važnim mineralom, no to je u potpunosti pogrešno.
Ovi jednostavni koraci dovešće do toga da se dete ne plaši stomatologa i da će se formirati u odraslu osobu sa dobrim navikama održavanja oralne higijene.
Pored toga, dobra prevencija u najvećoj mogućoj meri smanjuje šansu da se razviju vrlo neprijatne komplikacije koje potiču od zuba, a koje mogu ugroziti opšte zdravlje.
Zaključak
Vađenje mlečnih zuba za dete može biti neprijatno, pa je adekvatna priprema najmlađih pacijenata izuzetno važna.
Ekstrakcija mlečnih zuba može biti neophodna iz više razloga, kao što su normalna smena zuba, ortodontsko lečenje, ili terapija uznapredovalih infekcija i karijesa.
Zanemarivanje održavanja dobrog oralnog zdravlja mlečnih zuba uz opravdanje da će oni biti zamenjeni stalnim zubima u potpunosti je pogrešan stav.
Na kraju, za vađenje mlečnih zuba kod dece, važno je izabrati iskusnog stomatologa koji radi sa decom, kako bi ova procedura koja je sama po sebi neprijatna bila što lagodnija po dete i roditelje.
Na ovaj način dete neće razviti strah od stomatologa, a rizik od neprijatnosti ili komplikacija se svodi na najmanju moguću meru.
