Prilagođavanje ishrane može pomoći da se smanje simptomi Kronove bolesti, vrste inflamatorne bolesti creva.
Sa druge strane, pogrešan izbor izbor namirnica može lako dovesti do pogoršanja tegoba.
Iako ne postoji strogo definisan način ishrane za Kronovu bolest, konzumiranje i izbegavanje određenih hrana može pomoći u ublažavanju tegoba i sprečavanju pogoršanja stanja, odnosno relapsa.
U ovom članku govorimo o ishrani kod Kronove bolesti, no treba imati u vidu da je u pitanju veoma kompleksna hronična bolest, te da režim ishrane svaka osoba koja pati od ovog stanja mora prilagoditi sopstvenim potrebama i pažljivo pratiti reakciju organizma na svaku hranu.
Kronova bolest i ishrana
Kronova bolest je, zajedno sa ulceroznim kolitisom, vrsta inflamatorne bolesti creva. Za ove bolesti ne postoji lek, već se terapija bazira na ublažavanju simptoma.
Veoma često nije lako utvrditi koje namirnice prijaju organizmu a koje ne, a to je posebno izraženo kod osoba koje pate od inflamatornih bolesti creva i Kronove bolesti.
Istraživanja pokazuju da ishrana igra ulogu u razvoju inflamatornih bolesti creva, toku bolesti, produžetku perioda remisije, smanjenju simptoma i izbegavanju neuhranjenosti i malnutricije.
Budući da ne postoji univerzalna ishrana koja se smatra idealnom za Kronovu bolest, saveti i preporuki koje slede su isključivo u informativne svrhe i treba ih uzeti u obzir kao polaznu osnovu.
Svaka osoba koja pati od Kronove bolesti mora pronaći namirnice okidače simptoma i tegoba, te u konsultaciji sa doktorom promeniti svoj način ishrane.
Postoje dve vrste hrana koje bi trebalo smanjiti ili u potpunosti isključiti iz ishrane:
- Namirnice koje pogoršavaju tegobe
- Namirnice koje povećavaju rizik od aktiviranja bolesti, odnosno relapsa
Osim toga, određene vrste hrana mogu pomoći kod smanjenja upale koja je prisutna kod Kronove bolesti, pa je ove namirnice preporučljivo uključiti u svakodnevnu ishranu.
Nastavak članka biće podeljen na četiri glavne celine:
- Koje hrane često dovode do pogoršanja tegoba
- Koje hrane povećavaju rizik od relapsa
- Šta jesti tokom faze remisije
- Šta jesti tokom faze relapsa
Hrana koja često dovodi do pogoršanja tegoba
Namirnice okidači su sve namirnice koje dovode do pogoršanja tegoba, no iako dovode do pogoršanja stanja, hrana okidač ne mora nužno pogoršavati upalu ili oštećenje digestivnog trakta.
Ova lista hrana je drugačija za svaku osobu, a u nastavku slede uobičajene hrane koje mogu pogoršati stanje:
- Hrana bogata nerastvorljivim vlaknima: sirovi kelj, kora jabuke, semenke suncokreta
- Hrana bogata vlaknima: prokelj, kupus, karfiol, špargle
- Hrana sa visokim sadržajem laktoze: mleko i mlečni proizvodi, sladoled, šlag
- Šećerni alkoholi i veštački zaslađivači: sorbitol, manitol, ksilitol, eritritol, sukraloza, aspartam, saharin
- Dodati šećeri i slatkiši: Kolači, peciva, kokosov šećer, med, javorov sirup
- Hrana sa visokim sadržajem masti: pržena hrana, margarin, puter, jela od sira
- Začinjena hrana: čili i kajenska paprika, beli luk, kari, karanfilić, muškatni orah
- Alkohol
- Kofein: kafa i čajevi sa kofeinom, energetska pića i druga pića sa kofeinom
- Napici sa dodatim šećerom: gazirana pića, sokovi i drugi napici sa šećerom
Hrana koja povećavaja rizik od upale i napada
Različita istraživanja pokazuju da konzumiranje određene hrane povećava rizik od upale i relapsa.
Iako nije neophodno u potpunosti isključiti ove namirnice iz ishrane, važno je da se one konzumiraju umereno.
Namirnice koje mogu dovesti do inflamacije i pogoršati tok Kronove bolesti uključuju:
- Crveno meso: govedina, jagnjetina, svinjetina, teletina
- Prerađeno meso: gotova jela, suhomesnati proizvodi, slanina, viršle, kobasice
- Izvore zasićenih masti: kokosovo ulje, mlečna mast, palmino ulje
- Dodactke prerađenim proizvodima i aditive: maltodekstrin, sulfati, guar guma, karboksimetil celuloza, karagenan, titanijum dioksid
- Veštačke zaslađivače: aspartam, sukraloza, saharin
Ishrana tokom remisije Kronove bolesti
Remisija kod Kronove bolesti predstavlja period kada su simptomi značajno smanjeni ili su u potpunosti odsutni.
Tokom ovog perioda važno je pridržavati se zdrave, izbalansirane ishrane, koja može potencijalno produžiti period blagostanja i omogućiti organizmu da se oporavi.
Ishrana tokom remisije zasniva se na biljnim namirnicama bogatim koje su bogate vitaminima i mineralima, ali i drugim važnim nutrijentima.
Osim toga, važno je birati kvalitetne izvore proteina, kao što su belo meso, riba, jaja i tofu, ali i druge biljne izvore proteina.
U nastavku slede preporuke ishrane za period remisije Kronove bolesti.
Hrana bogata vlaknima
Tokom perioda bez ili sa blagim tegobama, većina ljudi sa Kronovom bolešću može imati koristi od konzumacije hrane bogate vlaknima.
Većina ovih namirnica je ujedno i izvor prebiotika, odnosno hrane dobrih bakterija u crevima što može pomoći u formiranju stolice i sprečavanju dijareje i zatvora.
Studije pokazuju da konzumacijom između 24 i 33 grama vlakana dnevno u periodu remisije može pomoći u njenom produženju.
Osim toga, veliki broj kvalitetnih studija pokazao je da vlakna imaju brojne zdravstvene koristi, uključujući prevenciju srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i različitih vrsta kancera.
Inulin, vrsta rastvorljivog dijetetskog vlakna, može pomoći u smanjenju upale kod nekih ljudi sa inflamatornim bolestima creva pokazaju studije.
Proteini
Proteini su neophodni za oporavak i zarastanje tkiva, što je od velike važnosti za osobe sa Kronovom bolešću.
Tokom perioda remisije, adekvatnim unosom kvalitetnih proteina podstiče se zarastanje i oporavak oštećenja digestivnog trakta do kog dolazi tokom napada.
Dobri izvori proteina uključuju nemasno meso, kao što su belo ćureće ili pileće meso, riba, jaja, tofu i drugi proizvodi od soje, ali i mahunarke, kao što su leblebije, pasulj, sočivo, kikiriki i druge.
Budući da životinjske masti mogu pogoršati tegobe ili izazvati napad, trebalo bi izbegavati masno meso i punomasne mlečne proizvode, kao i crveno meso, mesne prerađevine i gotove proizvode životinjskog porekla.
Voće i povrće
Voće i povrće obezbeđuje vitamine, minerale, vlakna i antioksidanse koji mogu da smanje upalu, ali i spreče nedostatak nutrijenata u ishrani koji mogu povećati rizik od napada.
Tokom perioda remisije većina povrća predstavlja dobar izbor, a preporučeni dnevni unos je najmanje pet do devet porcija, odnosno pola šolje kuvanog ili jedna šolja sirovog voća i povrća.
Pored toga, neke vrste gljiva, poput lavlje grive, mogu smanjiti upalu u organizmu te dovesti do olakšanja simptoma.
U ishranu je preporučljivo uključiti što više različitog voća i povrća različitih boja, kako bi se uneo što širi spektar različitih nutrijenata.
Hrana bogata kalcijumom
Kronova bolest predstavlja faktor rizika za gubitak koštane mase i osteoporoze, pa je adekvatan unos kalcijuma vrlo važan.
Dobri izvori kalcijuma uključuju brokoli, kelj, zelje, pomorandže, beli pasulj, bademe, kao i niskomasne mlečne proizvode.
Neke od ovih namirnica, poput brokolija ili badema, takođe su dobar izvor vitamina E, koji se usled slabije apsorpcije može javiti kao nedostatak kod osoba koje pate od inflamatornih bolesti creva.
Osobe koje pate od intolerancije na laktozu ili kazeine, vrlo čestih intolerancija na hranu, mogu mlečne proizvode zameniti sa obogaćenim biljnim mlekom, poput sojinog ili bademovog mleka.
Za pravilnu apsorpciju i iskorišćenje kalcijuma neophodno je da je u organizmu prisutna dovoljna količina vitamina D.
Vitamin D ljudski organizam proizvodi kada je koža izložena sunčevim zracima, no neki lekovi za Kronovu bolest mogu negativno uticati na nivo vitamina D.
Zbog toga je važno redovno kontrolisati nivo ovog vitamina u organizmu i po potrebi ga suplementirati uz prethodnu konsultaciju sa doktorom.
Ishrana tokom relapsa Kronove bolesti
Tokom perioda pogoršanja tegoba ili napada Kronove bolesti, kada se upalni proces pojačava i javljaju simptomi, važno je birati namirnice koje neće dodatno opteretiti digestivni trakt.
Ovo prilagođavanje ishrane podrazumeva pre svega smanjenje unosa vlakana, masne hrane, i određenih vrsta voća i povrća.
Pored toga, kako bi se olakšalo varenje, neki načini pripreme hrane mogu da pomognu, kao što su temeljno kuvanje, ljuštenje, pasiranje i slično.
U nastavku slede preporuke za period tokom napada odnosno relapsa Kronove bolesti.
Rafinisani ugljeni hidrati
Tokom perioda pogoršanja stanja uzrokovanog Kronovom bolešću, većina osoba bolje podnosi rafinisane ugljene hidrate od integralnih koji sadrže veću količinu vlakana.
Međutim, ukoliko integralne žitarice ne uzrokuju probleme sa varenjem i ne pogoršavaju simptome, one su uvek bolji izbor u odnosu na rafinisane.
Integralne žitarice su bogatije vlaknima, sadrže veću količinu vitamina, minerala i antioksidanasa, ali i uzrokuju manje promene nivoa šećera i insulina.
Rafinisani izvori ugljenih hidrata uključuju beli pirinač, belo brašno i hleb i pecivo od belog brašna, testenine od belog brašna i slično.
Sa druge strane, integralne žitarice su braon pirinač, ječam, raž, kinoa, pšenica, integralno brašno i integralni hleb, testenine od integralnog brašna i druge.
Hleb od kiselog testa kao i ovsene pahuljice obično se relativno lako vare i ne predstavljaju problem za osobe sa Kronovom bolešću.
Proteini
O proteinima je već bilo reči, a iste stvari važe i tokom perioda pogoršanja stanja.
No, tokom napada još je važnije birati nemasne izvore proteina, i to u većoj količini, budući da su potrebe organizma povećane usled borbe sa akutnom upalom i simptomima koji se mogu javiti, poput dijareje.
U ovom periodu najbolje je konzumirati isključivo belo pileće i ćureće meso bez kože i masnoće, jaja i to pre svega belanca, nemasnu ribu, kao i tofu i proizvode od soje.
Istovremeno bi trebalo izbegavati masno meso, crveno meso, prženo meso i sve mesne prerađevine i gotove kao i konzervirane prozivode koje sadrže meso.
Voće sa malo vlakana
Sveže voće koje sadrži malu količinu vlakana neće uzrokovati pogoršanje tegoba, a istovremeno će pružiti različite vitamine i minerale.
Dobar izbor predstavljaju zrele banane, dinja, zrele oljuštene breskve, kao i kuvano voće.
Ljuštenjem kore u velikoj meri se smanjuje količina vlakana u voću, pa je ovo još jedan način na koji jabuke, kruške i slično voće mogu biti deo ishrane čak i tokom napada.
Na kraju, pravljenje smutija i šejkova je još jedan od načina da se voće uključi u svakodnevnu ishranu, čak i tokom perioda pogoršanja tegoba Kronove bolesti.
Dobro kuvana hrana, hrana bez kore i krstašice
Većina vlakana u voću i povrću nalazi se u njihovoj kori, pa se ljuštenjem znatno olakšava varenje tokom perioda napada Kronove bolesti.
Zbog toga bi sa većine voća i povrća trebalo skinuti koru pre kuvanja ili jela, što krompir, jabuka, kruške i slično povrće i voće čini dobrim izborom.
Pored toga, kuvanjem se omekšavaju vlakna, što dodatno olakšava kasnije varenje, kao i pravljenje smutija, supa, čorba, i drugih sličnih jela.
Kupusnjače ili krstašice, kao što su brokoli, karfiol, kupus, kelj i prokelj mogu biti deo izbalansirane ishrane tokom perioda bez tegoba, no kada do njih dođe, najbolje je smanjiti porcije ovog povrća.
Iako su izuzetno hranjive i zdrave, kupusnjače mogu izazvati veću količinu gasova, nadutost stomaka i probleme sa varenjem, uključujući i krčanje stomaka.
Hrane čiji bi unos trebalo povećati
Određene vrste hrane, kada se redovno konzumiraju, dovode do smanjenja upalnih procesa u organizmu, što može biti naročito korisno za osobe sa Kronovom bolešću.
Namirnice koje bi trebalo redovno konzumirati uključuju:
- Voće: banane, maline, jagode, avokado, dinje, pire od jabuka
- Povrće: tikvice, kuvane šargarepe, boranija, bundeva, kuvana cvekla
- Namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama: masne ribe kao što su losos, tunjevina ili skuša, puteri od orašastih plodova, mleveno laneno seme i chia semenke, orasi
- Kuvani izvori ugljenih hidrata: krompir, mladi krompirići i slatki krompir, pirinač, ovsena kaša
- Zeleno lisnato povrće: spanać, rukola, blitva, različite vrste zelenih salata
Način pripreme namirnica može u velikoj meri uticati na proces varenja.
Sirovo voće i povrće se znatno duže i teže vari od kuvanog ili pasiranog, dok orašasti plodovi mogu da se učine lakšim za varenje ukoliko se od njih napravi puter.
Začini i Kronova bolest
Poznato je da ljuta hrana kod većine pacijenata izaziva tegobe ili ih pogoršava, budući da često iritira sistem organa za varenje.
Zbog toga je za većinu ljudi sa Kronovom bolešću preporučljivo da izbegavaju ljuta jela, kao i začine kao što su biber, kajenska ili čili paprika, beli luk i slične ljute začine.
Sa druge strane, određeni začini mogu se slobodno koristiti i poboljšati ukus hrani.
Šta više, neke studije pokazuju da određeni začini mogu pomoći da se napadi odlože ili njihov intenzitet smanji.
Oni uključuju kurkumu, đumbir, kumin, crni kumin i većinu svežih biljnih začina, poput peršuna ili lista korijandera.
Kurkumin je aktivna supstanca i pigment koji kurkumi daje zlatnu boju, no on ima relativno nisku biodostupnost.
Iz obog razloga je veoma važno kako se koristi kurkuma u prahu, a najjednostavniji način unapređenja biodostupnosti je kombinovanje sa crnim biberom, zagrevanje i konzumacija sa zdravim mastima.
Suplementacija kod Kronove bolesti
Kronova bolest povećava rizik od nutritivnih nedostataka usled lošije apsorpcije hranjivih materija iz hrane.
Nedostaci vitamina i minerala koji se često sreću kod osoba sa Kronovom bolešću i na koje bi trebalo obratiti pažnju uključuju:
- Kalcijum
- Folate
- Gvožđe
- Magnezijum
- Kalijum
- Vitamin A
- Vitamin B12
- Vitamin D
- Vitamin E
- Vitamin K
- Cink
Lekovi mogu pomoći kod bolje apsorpcije vitamina i minerala iz hrane, o čemu je potrebno konsultovati se sa lekarom u slučaju pojave deficijencije.
Upotreba probiotika takođe ima svoje mesto u terapiji Kronove bolesti i može biti korisna kod osoba koje pate od ovog stanja.
Uključivanje suplemenata u ishranu često je neophodno kako bi se izbegle različite komplikacije poput anemije ili malnutricije.
Važno je birati kvalitetne suplemente koji ne sarže veštačke boje, poliole, aditive, laktozu i druge sastojke koji mogu negativno uticati na tok bolesti ili izazvati tegobe.
Pre svakog uključivanja dodataka ishrani ili suplemenata važno je konsultovati se sa lekarom kako bi se izbegle komplikacije, interakcija sa drugim lekovima i druga neželjena dejstva.
Zaključak
Kronova bolest je hronična bolest za koju trenutno ne postoji lek, već se terapija odnosi na držanje tegoba i simptoma pod kontrolom, kao i produžavanje perioda blagostanja bez tegoba.
Ishrana kod Kronove bolesti u velikoj meri može da pomogne u smanjenju tegoba, kako u periodu remisije, tako i tokom napada i pogoršanja stanja.
Iako postoje smernice i preporuke, ishrana za Kronovu bolest nije striktno definisana, budući da se radi o vrlo kompleksnom stanju, te svaka osoba mora pronaći koje namirnice i jela joj odgovaraju, a koje dovode do pogoršanja.
Promena načina ishrane ne može zameniti adekvatnu medicinsku terapiju, i sve promene u ishrani kao i uključivanje suplemenata i dodataka ishrani zahtavaju konsultaciju sa lekarom.
