Štucanje je uobičajena i često bezopasna pojava, ali može biti veoma neprijatna u nekim situacijama, zbog čega se mnogi pitaju kako zaustaviti štucanje.
Štucanje je uzrokovano nenamernim, refleksnim, kontrakcijama dijafragme i obično prestaje samo od sebe.
Ipak, postoje različite metode koje mogu pomoći u brzom zaustavljanju štucanja, koje ćemo objasniti u nastavku ovog članka.
Šta je štucanje i zašto se javlja?
Štucanje je refleksna pojava koja nastaje usled nenamernih i naglih kontrakcija dijafragme, mišića koji razdvaja grudni koš od stomaka i igra važnu ulogu u disanju.
Svaki put kada se dijafragma naglo stegne, vazduh se brzo uvlači u pluća, a glasne žice se zatvaraju, što proizvodi karakterističan zvuk štucanja.
Štucanje može nastati iz različitih razloga, uključujući prebrzo jelo, konzumiranje gaziranih pića, nagle promene u temperaturi ili iritacije nerva koji kontroliše dijafragmu.
Pored toga, psihološki faktori, poput stresa i emocionalnih reakcija, mogu značajno doprineti pojavi štucanja.
Usled stresa, nervni sistem može postati preterano stimulisan, što izaziva nenamerne kontrakcije dijafragme.
Takođe, emocionalni šokovi, anksioznost, pa čak i uzbuđenje mogu izazvati ili produžiti štucanje.
U većini slučajeva, štucanje prestaje samo od sebe nakon nekoliko minuta, ali ponekad može trajati duže i biti uporno.
Kako zaustaviti štucanje?
Štucanje može biti uporno i neprijatno, ali na sreću, postoje različiti trikovi i metode koje mogu pomoći u njegovom zaustavljanju.
Neki od njih uključuju zadržavanje daha, konzumaciju hladne vode i stimulaciju dijafragme, o čemu će biti reči u nastavku.
Zadržavanje daha
Zadržavanje daha je jedan od najstarijih i najčešće preporučenih načina za zaustavljanje štucanja.
Ova metoda podrazumeva duboko udisanje vazduha i njegovo zadržavanje u plućima što je duže moguće.
Održavanjem visokog nivoa ugljen-dioksida u krvi, telo može prekinuti refleks koji izaziva štucanje, omogućavajući dijafragmi da se opusti i povrati kontrolu nad disanjem.
Ova tehnika može biti efikasna kod mnogih ljudi, ali je važno izvoditi je pažljivo kako ne bi došlo do neprijatnosti ili vrtoglavice.
Ako nakon nekoliko pokušaja štucanje ne prestane, preporučuje se isprobavanje druge metode.
Konzumacija hladne vode
Pijenje hladne vode može pomoći u prekidu štucanja tako što hladna voda šokira nervni sistem i smiruje kontrakcije dijafragme.
Drugim rečima, hladna voda deluje na nerv koji kontroliše refleks štucanja, omogućavajući dijafragmi da se vrati u normalan ritam.
Preporučuje se da se voda pije polako, u malim gutljajima, ili da se uzme nekoliko velikih gutljaja odjednom.
Kod nekih ljudi, ispiranje usta hladnom vodom ili konzumiranje vode kroz slamku može imati sličan efekat.
Disanje u papirnu kesu
Disanje u papirnu kesu je još jedan popularan trik koji može pomoći u zaustavljanju štucanja.
Ova tehnika povećava nivo ugljen-dioksida u krvi, što pomaže u smirivanju dijafragme i vraćanju normalnog disanja.
Disanje u papirnu kesu je jednostavno, i potrebno je jednostavno pritisnuti papirnu kesu preko usta i nosa i polako udisati i izdisati.
Važno je da to radite polako i bez preterivanja, kako bi se sprečila pojava nesvestice i vrtoglavice.
Grickanje limuna ili uzimanje sirćeta
Grickanje limuna ili uzimanje kašičice sirćeta može biti efikasan način da se zaustavi štucanje.
Kiselina iz limuna ili sirćeta stimuliše nerve u ustima i grlu, što može pomoći u prekidanju refleksa koji izaziva štucanje.
Grickanjem kriške limuna ili ispijanjem male količine sirćeta može biti efikasno, ali sa ovom metodom ne treba preterivati, kako bi se sprečilo oštećivanje zubne gleđi.
Usled efekta kiseline gleđ može da omekša, pa se ne preporučuje pranje zuba odmah nakon ovog postupka jer ovako nastale sitne povrede gleđi povećavaju rizik od pojave zubnog karijesa i osetljivosti zuba.
Stimulacija dijafragme
Stimulacija dijafragme može pomoći u prekidanju ciklusa štucanja.
Jedan od načina da se stimuliše dijafragma jeste savijanje unapred, poput pokušaja da se prstima dotaknu nožni prsti, ili zauzimanje položaja u kojem se lagano pritisne područje abdomena ispod grudnog koša.
Ova tehnika je često preporučivana zbog svoje jednostavnosti i efikasnosti, a vraćanje dijafragme u normalan ritam često dovodi do prestanka štucanja.
Masiranje vrata
Masiranje vrata, tačnije karotidnog sinusa, može biti jedan od načina za zaustavljanje štucanja.
Ova tehnika uključuje blago masiranje jedne strane vrata, gde se nalazi karotidni sinus, područje smešteno odmah ispod donje vilice i blizu arterije koja snabdeva mozak krvlju.
Ova masaža može stimulisati vagusni nerv i smiriti refleks štucanja ali se mora sprovoditi pažljivo, jer snažan pritisak na karotidni sinus može izazvati vrtoglavicu ili nesvesticu.
Pritisak na grudni koš
Pritisak na grudni koš može pomoći u smanjenju štucanja tako što vrši pritisak na dijafragmu i pomaže joj da se opusti.
Ova tehnika može biti korisna jer blagi pritisak može stabilizovati nevoljne kontrakcije dijafragme koje izazivaju štucanje.
Napici protiv štucanja
Napici protiv štucanja mogu pružiti olakšanje smirivanjem iritirane dijafragme i živaca koji kontrolišu disanje.
Sledeći napici su često korišćeni za ublažavanje štucanja:
- Med i topla voda: Med može umiriti grlo i dijafragmu, dok topla voda opušta mišiće. U kombinaciji, ovi sastojci mogu biti od koristi kada je reč o zaustavljanju štucanja.
- Đumbir: Đumbir je poznat po svojim protivupalnim svojstvima, zahvaljujući kojima može smanjiti iritaciju u probavnom sistemu koja doprinosi štucanju.
- Čaj od nane: Nana pomaže u opuštanju mišića probavnog trakta, uključujući i dijafragmu, što može ublažiti štucanje.
Lekovi protiv štucanja
Lekovi protiv štucanja uglavnom se koriste u slučajevima kada štucanje ima ozbiljno zdravstveno stanje za uzrok i postane hronično ili traje duže od 48 sati.
U ovim slučajevima, lekari mogu propisati određene lekove koji pomažu u smirivanju refleksa dijafragme i nervnog sistema.
Neki od najčešće korišćenih lekova uključuju:
Ovi lekovi se koriste isključivo pod nadzorom lekara, posebno ako se štucanje javlja kao simptom ozbiljnijih zdravstvenih stanja.
Kako zaustaviti štucanje kod beba?
Štucanje kod beba je uobičajena pojava koja najčešće nije razlog za brigu, ali postoje načini koji mogu pomoći u ublažavanju ili prekidanju štucanja.
Često podrigivanje tokom i nakon hranjenja može pomoći u oslobađanju viška gasova iz stomaka, što smanjuje pritisak na dijafragmu i ublažava refleks štucanja.
Takođe, hranjenje bebe manjom količinom mleka pomaže u opuštanju dijafragme.
Držanje bebe u uspravnom položaju nakon hranjenja može pomoći da se oslobodi višak vazduha iz stomaka.
Blaga masaža leđa u uspravnom položaju smiruje dijafragmu i može pomoći u prekidanju štucanja.
Takođe, pauze tokom hranjenja, naročito ako beba često štuca, omogućavaju oslobađanje vazduha iz stomaka.
Ako štucanje postaje učestalo ili traje duži vremenski period, poželjno je obratiti se pedijatru radi dodatnog saveta.
Štucanje u trudnoći
Štucanje tokom trudnoće je uobičajena pojava i obično nije razlog za brigu.
Tokom trudnoće, promene u telu, poput hormonalnih fluktuacija i pritiska na dijafragmu zbog rasta materice, mogu izazvati štucanje.
Nadimanje, povećana kiselina u želucu i gorušica, koji su česti u trudnoći, takođe mogu doprineti pojavi štucanja.
Za ublažavanje štucanja tokom trudnoće, preporučuje se polagano konzumiranje manjih obroka, izbegavanje gaziranih pića i redovno odmaranje u sedećem položaju.
Kako sprečiti učestalo štucanje?
Učestalo štucanje može biti uzrokovano povećanim pritiskom na dijafragmu usled nagomilavanja gasova u stomaku.
Usled prebrzog jela, konzumacije gaziranih napitaka ili gutanja velike količine vazduha tokom jela, može doći do povećanja gasa u gastrointestinalnom traktu, što može iritirati dijafragmu i izazvati refleks štucanja.
Nadutost stomaka i podrigivanje su znakovi da se previše gasa zadržava u stomaku, a kada se to dogodi, gasovi dodatno pritiskaju dijafragmu, što može izazvati ili produžiti štucanje.
Kako bi se sprečila pojava učestalog štucanja, važno je smanjiti unos gaziranih pića i izbegavati brzo konzumiranje hrane.
Takođe, preporučuje se temeljno žvakanje hrane, kako bi se smanjilo gutanje vazduha i smanjilo stvaranje gasova.
Redovno izbacivanje viška gasova kroz podrigivanje ili putem varenja pomaže da se smanji pritisak na dijafragmu, čime se smanjuje šansa za pojavu štucanja.
Takođe, kontrolisano i polako disanje, kao i izbegavanje prejedanja, može pomoći u smanjenju učestalih epizoda štucanja.
Kada potražiti medicinsku pomoć?
Iako je štucanje obično bezopasno i prolaznog karaktera, postoje situacije u kojima je važno obratiti se lekaru.
Ako štucanje traje duže od 48 sati ili postaje hronično, može ukazivati na prisustvo određenih zdravstvenih problema, poput neuroloških poremećaja, iritacije dijafragme ili problema sa gastrointestinalnim traktom.
Takođe, ukoliko je štucanje praćeno bolovima u stomaku, otežanim gutanjem ili problemima sa disanjem, potrebno je zatražiti medicinsku pomoć kako bi se utvrdio uzrok i po potrebi započelo lečenje.
Zaključak
Štucanje je uobičajena i najčešće bezopasna pojava izazvana nenamernim kontrakcijama dijafragme.
Postoje različite tehnike za brzo zaustavljanje štucanja, poput zadržavanja daha, konzumacije hladne vode ili disanja u papirnu kesu.
Učestalo štucanje može biti povezano sa nagomilavanjem gasova u stomaku, pa je najbolja prevencija izbegavanje gaziranih napitaka i prebrzog jela.