Kolonoskopija je medicinska procedura kojom se ispituje debelo crevo, kako bi se utvrdili eventualni problemi poput čireva, polipa ili raka.
Kolonoskop je uređaj koji se sastoji od dugačke, tanke, fleksibilne cevi sa malom kamerom i svetlom na kraju.
Gastroenterolog pažljivo vodi ovaj instrument u različitim pravcima kako bi pogledao u unutrašnjost debelog creva.
Slika sa kamere se pojavljuje na monitoru i daje jasan, uvećan prikaz sluznice debelog creva.
Tokom kolonoskopije, doktor takođe može uzeti uzorke tkiva za biopsiju ili ukloniti abnormalno tkivo, kao što su polipi.
U ovom članku detaljno se bavimo kolonoskopijom i daćemo odgovore na brojna pitanja, između ostalih kako izgleda priprema za kolonoskopiju, da li se i kada koristi anestezija, koliko traje pregled, kako izgleda oporavak, kao i koja je cena kolonoskopije.
Kako se radi kolonoskopija?
Kolonoskopija se obavlja kao ambulantni pregled ili kao deo boravka u bolnici, a način na koji se ova procedura obavlja može da zavisi od zdravstvenog stanja pacijenta i prakse doktora koji je obavlja.
U nastavku sledi uobičajena procedura odnosno način na koji se obavlja kolonoskopija.
Pre samog pregleda, neophodno je ukloniti sav nakit i druge predmete koji mogu da ometaju pregled. Najčešće se od pacijenta traženi da skine odeću sa sebe, ostajući samo u bolničnoj odeći.
Pacijent će dobiti sedativ ili lek protiv bolova, najčešće intravenozno, a tokom same procedure pratiće se vitalni parametri, kao što su puls, krvni pritisak, brzina disanja i nivo kiseonika.
Kako bi se obavio pregled, neophodno je da pacijent zauzme položaj koji podrazumeva ležanje na levoj strani sa kolenima podignutim prema grudima.
Nakon sedacije ili obezboljavanja, doktor će pažljivo uvesti kolonoskop kroz analni otvor i pregledati rektum i debelo crevo.
Tokom pregleda, ukoliko je svesna, osoba može osetiti blagi bol, pritisak ili grčeve.
Kada se kolonoskopija obavlja u totalnoj anesteziji pacijent ne oseća nikakve neprijatnosti.
Ukoliko se ne obavlja u totalnoj anesteziji, doktor od pacijenta može tražiti da duboko udahne, opusti trbušne mišiće ili promeni položaj, kako bi se mišići opustili i smanjila nelagoda.
U nekim slučajevima, tokom pregleda u creva može biti ubrizgan vazduh ili će mlazom vode biti očišćena sluzokoža debelog creva kako bi se lakše pregledale unutrašnje površine.
Tokom pregleda, doktor vidi unutrašnjost creva u realnom vremenu na ekranu, a po potrebi može napraviti i fotografije radi kasnije detaljnije analize.
Osim toga, moguće je uzeti uzorak tkiva za biopsiju ili uklanjanje polipa ili drugih promena na debelom crevu.
Kolonoskopija sa ili bez anestezije
Kolonoskopija gotovo uvek podrazumeva upotrebu anestezije, sedativa, lekova protiv bolova ili kombinacije ovih lekova.
Dva načina na koji se izvodi kolonoskopija su:
- Lokalna anestezija, koja se naziva i analgosedacija
- Opšta anestezija
Kao što je prethodno objašnjeno, ukoliko se obavlja u lokalnoj anesteziji, tretman nije bolan, ali za pacijenta može biti neprijatan.
Sa druge strane, značajno komfornije rešenje za pacijenta jeste obavljanje kolonoskopije u totalnoj, odnosno opštoj anesteziji.
Kolonoskopija se može obaviti i bez anestezije, no budući da je na ovaj način procedura bolna i izrazito neprijatna, kolonoskopija bez anestezije se u praksi izuzetno obavlja.
Koliko traje kolonoskopija?
Kolonoskopija obično traje 30 do 60 minuta.
Međutim, pacijent će u bolnici morati da provede nekoliko sati, obično dva do tri sata, radi pripreme za proceduru i inicijalnog oporavka.
Tačna dužina pripreme i oporavka zavisi od starosti i stanja pacijenta, pridružnih bolesti, vrste sedacije i drugih faktora.
Da li je kolonoskopija bolna?
Kolonoskopija se gotovo uvek obavlja pod anestezijom, i samim tim nije bolna.
Budući da anestezija i sedativi koji se koriste pacijente čine pospanim i utiče na mentalne sposobnosti, nakon samog pregleda ne bi trebalo voziti automobil, donositi važne odluke ili vraćati se poslu.
Do potpunog prestanka efekta anestezije i sedativa može proći i do 24 sata.
Nakon kolonoskopije, mogu se javiti blagi bol u debelom crevu i grčevi u stomaku, nadimanje i nadutost stomaka. Ove tegobe spontano prolaze od nekoliko sati do jednog dana nakon pregleda.
Pored toga, prva stolica posle pregleda može sadržati krv, ili se može javiti blago krvarenje, posebno u slučajevima kada je tokom pregleda obavljena biopsija ili uklanjanje abnormalnog tkiva.
Kolonoskopija i gastroskopija istovremeno
U nekim slučajevima potrebno je obaviti kolonoskopiju i gastroskopiju, a ove preglede je moguće obaviti tokom jednog pregleda.
Glavna prednost kada se kolonoskopija i gastroskopiju istovremeno obavljaju jeste povećan komfor za pacijenta, budući da se proces čišćenja i sedacije obavlja samo jednom umesto dva puta.
Gastroskopija predstavlja pregled gornjeg dela digestivnog trakta, odnosno jednjak, želudac i prvi deo tankog creva i obično se obavlja kod tegoba kao što su problemi sa varenjem, otežano gutanje, čir na želuducu i drugi.
Priprema za kolonoskopiju
Pre kolonoskopije, neophodno je da čišćenje debelog creva. Bilo kakav ostatak u debelom crevu može otežati pregled.
Pražnjenje, odnosno čišćenje debelog creva i sama priprema za kolonoskopiju najčešće podrazumeva nekoliko koraka.
Najmanje jedan dan pre pregleda neophodno je pridržavati se posebne, tečne dijete.
Tečna dijeta isključuje konzumaciju svih čvrstih namirnica i ograničavanje pića samo na bistre tečnosti, kao što su voda, čaj, kafa bez dodatka mleka i bistra supa.
Pored toga, obično se preporučuje izbegavanje crvenih tečnosti, kako bi se sprečilo moguće pogrešno tumačenje njihovog prisustva u debelom crevu tokom pregleda, odnosno kako se ne bi pomešale sa krvlju.
Dvanaest sati pre pregleda neophodno je potpuno prekinuti sa unosom hrane i tečnosti.
Osim pridržavanja tečne ishrane, kao deo pripreme za kolonoskopiju obično se od pacijenta traži upotreba laksativa, veoma često u većoj količini, kako bi se creva potpuno ispraznila.
Doktor može prepisato laksative na recept koje je neophodno koristiti tačno prema uputstvima koja su od dobijena od lekara.
Jedan od često korišćenih laksativa je magnezijum citrat, koji kada se unese u većoj količini ima laksativni efekat.
Na kraju, prilagođavanje doze ili privremeni prestanak upotrebe određenih lekova pred pregled može biti neophodno.
Najčešće se moraju redukovati doze lekova za dijabetes, visok krvni pritisak, kardiovaskularne probleme, lekovi za razređivanje krvi i antikoagulansi, i suplementi gvožđa.
U sklopu priprema za kolonoskopiju neophodno je sa doktorom podeliti informacije o svim lekovima i bolestima koje su eventualno prisutne kako bi se izbegle komplikacije.
Oporavak posle kolonoskopije
Oporavak posle kolonskopije obično traje jedan dan.
Nakon samog pregleda, potrebno je oko sat vremena da dejstvo anestezije, sedativa i lekova protiv bolova počne da se smanjuje.
Može biti potrebno do 24 sata kako bi nestali svi efekti sedativa, a tokom ovog perioda ne treba voziti automobil, vraćati se poslu ili se izlagati fizičkom naporu, niti donositi važne odluke.
Tokom prvog dana osećaj nadutosti i pojava gasova je normalna pojava, dok se ne ispusti sav vazduh koji se našao u debelom crevu.
Lagana šetnja može pomoći u ublažavanju tegoba tokom oporavka od kolonoskopije.
Prva stolica nakon kolonoskopije može sadržati malu količinu krvi.
Krv u stolici nakon kolonoskopije nije razlog za brigu, osim ukoliko nisu prisutne i druge tegobe, kao što su bol u stomaku ili povišena telesna temperatura.
Ako se krv u stolici ili krvni ugrušci javljaju i u danima nakon pregleda, neophodno je posetiti doktora.
Komplikacije se mogu razviti odmah nakon ili u danima nakon, ali i do dve nedelje nakon pregleda, pa je važno obratiti pažnju na prisustvo krvi u stolici.
Ishrana posle kolonoskopije
Kada je reč o ishrani posle kolonoskopije, uobičajena preporuka jeste da se prvih nekoliko sati nakon pregleda uzdržava od jela, ili da se jede veoma malo, i to tečna ili mekana hrane.
Budući da je ishrana pre samog pregleda, u sklopu pripreme za kolonoskopiju, veoma restriktivna i može dovesti do dehidratacije organizma, adekvatan unos tečnosti i elektrolita je od velikog značaja.
Posle pregleda i dan nakon pregleda, važno je da se konzumira što više tečnosti poput vode, čajeva, limunade i drugih bezalkoholnih pića.
Osim toga, dan ili nekoliko dana od pregleda treba birati mekanu, lako svarljivu hranu koja neće dovesti do iritacije debelog creva.
Tokom perioda oporavka trebalo bi izbegavati alkohol, meso i mesne prerađevine koje se teško vare, sirovo povrće, integralne žitarice i hlebove, mahunarke, voće sa korom, orašaste plodove, prženu i jako začinjenu hranu.
Drugim rečima, tokom prvih dana potrebno je smanjiti unos teške, masne hrane, kao i hrane bogate vlaknima.
Dobar izbor hrana nakon kolonoskopije uključuje supe i čorbe, jaja, temeljno kuvano povrće, mlečne i biljne jogurte, putere od orašastih plodova, krompir pire, beli hleb ili tost, bele ribe, zrele banane i slično.
Zašto se radi kolonoskopija
Kolonoskopija može imati različite karaktere:
- Dijagnostički
- Preventivni
- Terapeutski
Kolonoskopija je uobičajena dijagnostička procedura koja ima široku primenu u pronalaženju problema sa donjim delom gastrointestinalnog trakta, odnosno debelim crevom, rektumom i analnim otvorom.
Starije osobe i osobe sa povećanim rizikom od kancera redovnim pregledima mogu da preveniraju razvoj ove bolesti, odnosno otkriju promene u ranoj fazi.
Osim toga, kolonoskopija može biti i deo lečenja. Tokom kolonoskopije, moguće je ukloniti polipe, tretirati rane, aplicirati lekove, ukloniti blokade i obaviti druge procedure.
Neki od simptoma i tegoba koji mogu biti razlog za kolonoskopiju uključuju tanku stolicu, pojavu krvi ili sluzi u stolici, hroničan zatvor ili dijareju, kao i brojne druge tegobe povezane sa varenjem i pražnjenjem creva.
Osim kancera, kolonoskopija ima ulogu i u postavljanju dijagnoze i praćenja stanja kod osoba sa inflamatornim bolestima creva, odnosno ulceroznim kolitisom i Kronovom bolešću.
Rezultati kolonoskopije
Rezultati kolonoskopiju su obično odmah dostupni, odnosno doktor odmah nakon pregleda može da kaže šta je tokom pregleda otkriveno, koje su procedure obavljene i da li su one bile uspešne.
Ukoliko je tokom kolonoskopije uzet uzorak tkiva za biopsiju, rezultati će biti dostupni za nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Uklanjanje tkiva i slanje u laboratoriju ne znači uvek da gastroenterolog sumnja na rak. Ova procedura može se obaviti i preventivno, ili ukoliko se sumnja na druga stanja poput mikroskopskog kolitisa.
Rezultati samog pregleda mogu biti negativni i pozitivni.
Negativan rezultat
Kolonoskopija se smatra negativnom ako doktor tokom pregleda ne pronađe nikakve patološke promene u debelom crevu.
Naredni preventivni pregled može da bude planiran za jedne do 10 godina, u zavisnosti od različitih faktora.
- Za 10 godina: Kod prosečnog rizika od raka debelog creva, i ukoliko drugi faktori rizika osim starosti ili malih, benignih polipa nisu prisutni.
- Za jednu do sedam godina: Raniji pregled može biti potreban u slučaju prisustva većeg broja ili većih polipa i njihove vrste, istorije pojave polipa, porodične istorije raka debelog creva i drugih faktora koji povećavaju rizik od bolesti.
Pozitivan rezultat
Kolonoskopija se smatra pozitivnom ako gastroenterolog pronađe polipe ili patološke promene tkiva u debelom crevu.
Većina polipa nije kancerogena, ali neki mogu biti prekancerozni. Polipi uklonjeni tokom kolonoskopije šalju se u laboratoriju na analizu kako bi se utvrdilo da li su kancerozni, prekancerozni ili nekancerozni.
Ukoliko se tokom pregleda pronađe jedan ili dva polipa manja od jednog centimetra, ponovna kolonoskopija može biti preporučena za sedam do 10 godina, u zavisnosti od drugih faktora rizika.
Češći pregledi ili dodatne analize mogu biti neophodni u slučaju pronalaska više od dva polipa, velikih polipa, polipa sa karakteristikama koje ukazuju na povećan rizik od kancera, ili kanceroznih polipa.
Većina polipa može se ukloniti tokom kolonoskopije, no u slučajevima kada to nije moguće, dodatna hirurška procedura može biti neophodna kako bi se oni uklonili.
Neuspešan pregled
Kada se u debelom crevu nađu ostaci stolice koja sprečava pregled celog debelog creva, pregled se smatra neuspešnim i može biti neophodno ponoviti ga nakon pravilnog čišćenja debelog creva.
Rizici i komplikacije
Kolonoskopije retko izazivaju ozbiljne probleme, a statistike govore da do njih dolazi kod 0.28% pregleda.
Rizici povezani sa kolonokopijom se povećavaju ukoliko ona podrazumeva uzimanje uzorka ili uklanjanja tkiva, i mogu da uključuju krvarenje, infekcije i perforaciju debelog creva ili rektuma.
Osim toga, anestezija sa sobom nosi rizike poput smanjene brzine disanja, promena radu srca kao i mučninu i povraćanje.
Nakon samog pregleda uobičajeno je da se javljaju tegobe poput nadimanja, gasova i blagog krvarenja, koje obično prestaju nekoliko sati nakon pregleda.
Simptomi da je došlo do komplikacija, koji se mogu javiti i do dve nedelje nakon pregleda, a koji zahtevaju neodložno javljanje lekaru uključuju:
- Jak bol u stomaku ili nadimanje
- Uporna mučnina ili povraćanje
- Veoma tamna ili crna stolica
- Uporno krvarenje iz analnog otvora
- Povećana telesna temperatura
Cena
Cena kolonoskopije u privatnim ordinacijama iznosi od 12,000 do 20,000 dinara, u zavisnosti od ordinacije i doktora koji obavlja pregled, kao i toga da li se procedura obavlja u anesteziji ili bez anestezije.
Ukoliko je potrebno uzeti uzorak tkiva za biopsiju ili ukloniti polipe, cena kolonoskopije može biti veća.
Cena kolonoskopije sa biopsijom prema našem istraživanju iznosi od 20,000 do 25,000 dinara.
Alternativni pregledi
Postoji nekoliko alternativa kolonoskopiji, ali oni nisu uvek primenjivi, budući da je kolonoskopija najosetljiviji i najpouzdaniji pregled.
Ovi pregledi se nekada rade zajedno sa kolonoskopijom i mogu pružiti dodatne informacije o zdravstvenom stanju osobe.
Alternativni pregledi uključuju preglede kao što su:
- Virtuelna kolonoskopija. Virtuelna kolonoskopija je vrsta CT skeniranja koja pravi trodimenzionalne slike visoke rezolucije debelog creva. Naziva se virtuelna, budući da se pregleda unutrašnjost debelog creva, no snimanje se obavlja izvan tela pacijenta. Priprema za virtuelnu kolonoskopiju je gotovo isto kao i za tradicionalnu, no obavlja se bez anestezije.
- Rektoskopija. Rektoskopija se za razliku od kolonoskopije obavlja nefleksibilnim, frigidnim instrumentom, a ovim pregledom se pregleda samo završni deo rektuma, u dužini od 10 do 15 centimetara.
- Sigmoidoskopija. Sigmoidoskopija je slična procedura kolonoskopiji, no sigmoidoskop je znatno kraći instrument, kojim se pregleda završni deo debelog creva, u dužini od oko 25 centimetara.
Drugi testovi i analize koji mogu biti korišćenji uključuju test na okultno krvarenje, kojim se otkriva krv u stolici koja nije vidljiva okom, a naziva se još i FOBT, fekalni kalprotektin, DNK testovi i tumor markeri.
Zaključak
Kolonoskopija je uobičajen, važan i bezbedan pregled koji podrazumeva pregled debelog creva uz pomoć kolonoskopa, uređaja koji se sastoji od tanke fleksibilne cevi sa malom kamerom i svetlom na kraju.
Doktor kolonoskop uvodi kroz analni otvor pacijenta, pažljivo pregledajući unutrašnjost debelog creva zahvaljujući slici na ekranu koja se prikazuje u realnom vremenu.
Ovaj pregled obavlja se gotovo uvek pod anestezijom i samim tim nije bolan, iako blagi bol i nelagoda mogu javiti nakon samog pregleda.
Tegobe koje se javljaju nakon ove procedure obično prestaju nakon nekoliko sati do jednog dana, a mogu da uključuju blagi bol, nadimanje i gasove.
Priprema za kolonoskopiju podrazumeva potpuno čišćenje debelog creva, pridržavanjem tečne ishrane pred pregled i korišćenjem laksativa.
Tokom kolonoskopije, osim pregleda debelog creva, mogu se uzeti uzorci tkiva za biopsiju, ili ukloniti abnormalna tkiva poput polipa.
