Sanacija karijesa i uklanjanje zubnog kamenca su dve najčešće obavljene intervencije u stomatologiji.
Vrlo često dolazi do mešanja ovih stanja, budući da na prvi pogled mogu izgledati slično, pa ljudi ustaju u dilemi da li je u pitanju kamenac ili karijes.
Ipak u pitanju su različita stanja. Zubni kamenac čine čvrste naslage na zubima, dok je u slučaju karijesa reč o stvaranju oštećenja zuba pod uticajem bakterija.
U ovom članku objasnićemo šta su karijes i kamenac, kako ih prepoznati i razlikovati, koje su komplikacije nelečenja ovih stanja.
Pored toga, biće reči o istinama i zabludama povezanih sa ovim stanjima, kao i kada je potrebno obratiti se stomatologu.
Šta je zubni kamenac?
Zubni kamenac predstavlja vrstu čvrstih naslaga koja se uobičajenim metodama oralne higijene ne može ukloniti sa zuba.
Nastaje, jednostavno rečeno, tako što meke naslage, odnosno zubni plak, koje su prisutne na zubima vremenom mineralizuju tj. očvrsnu.
Ove naslage predstavljaju svojevrsni rezervoar bakterija koji ujedno sprečava normalan protok pljuvačke, vrši pritisak na desni i povećava rizik od upale kao i mnogobrojne druge komplikacije koje se čak mogu zahtevati vađenje zuba.
Kamenac je uglavnom vidljiv golim okom, može se uočiti na površinama zuba okrenutim ka usnoj duplji, posebno u slučaju donjih prednjih zuba, ili pak na gornjim prvim kutnjacima i to površinom koja je okrenuta ka obrazu.
Ova mesta nazivaju se predilekciona mesta za stvaranje zubnog kamenca i to iz razloga što se u blizini ovih mesta nalaze izvodni kanali pljuvačnih žlezda.
Zbog ovoga minerali iz pljuvačke brže vrše očvršćavajuću ulogu mekih naslaga baš na tim mestima.
Naravno, ovo nije univerzalno pravilo. Kod osoba koje vode odličnu higijenu zuba značajno je smanjeno stvaranje i zadržavanje mekih naslaga, a samim tim i rizik od nastanka kamenca.
Samim tim, pravilna oralna higijena predstavlja jedini pravi način da se pojava bilo kakve vrste naslaga stvori, kao i sve komplikacije koje sledstveno mogu nastati.
Na to koliko često treba skidati kamenac sa zuba u najvećoj mogućoj meri utiče kvalitet održavanja higijene zuba.
Kao što je prethodno objašnjeno, kamenac je uglavnom vidljiv golim okom, ali postoji posebna vrsta naslaga koja se nalazi ispod nivoa desni, a zove se konkrementi.
Do stvaranja konkremenata dolazi kod osoba koje imaju već prisutnu upalu desni, pa se ispod njihovog nivoa talože naslage.
Ove naslage produbljuju upalu i dodatno oštećuju potporna tkiva koja drže zub u vilici i nelečenjem razvija se bolest desni čiji je završni stadijum labavljenje zuba i njegov gubitak.
Šta je karijes?
Zubni karijes ili zubni kvar je i dalje najčešće oboljenje zubnog tkiva.
Nastaje tako se vrši demineralizacija odnosno topljenje zubne gleđi zbog toga što se zub nalazi u kiseloj sredini.
Na stvaranje kisele sredine utiču loša ishrane bogata prostim šećerima, loša oralna higijena i prisustvo štetnih bakterija, a posebno vrste Streptococcus mutans.
Karijes se naziva multifaktorijelnim oboljenjem, što zapravo znači da više pridruženih faktora utiče na to da karijes nastane.
Sam zubni karijes ima nekoliko faza nastanka.
Prva faza je faza bele mrlje i to je jedini stadijum u kome je moguće zaustaviti zubni kvar od daljeg napredovanja.
Zaustavljanje karijesa u ovoj fazi obavlja se korišćenjem preparata na bazi soli fluora, poboljšanjem oralne higijene i promenom loših navika u ishrani.
Svaka naredna faza razlikuje se samo u dubini zahvaćenog tkiva i zahteva sanaciju nekom od postojećih metoda.
Kao i kod kamenca, i u slučaju karijesa postoje tzv. predilekciona mesta na kojima nastaje.
U pitanju su mesta koja su teže dostupna čišćenju i na kojima je najverovatnije da će karijes nastati.
Kada je reč o gornjim prednjim zubima to su najčešće ovalna udubljenja sa unutrašnje strane tj. strane koja gleda ka nepcu.
Karijes takođe često nastaje i između kako prednjih, tako i bočnih zuba zbog čega je veoma važno koristiti neku od dodatnih metoda čišćenja zuba poput zubnog konca, interdentalnih četkica ili oralnih irigatora.
Kod bočnih zuba, osim međuzubnih zona, karijes najčešće nastaje i unutar udubljenja na griznim površinama koje se nazivaju jamice i fisure.
Kod dece je od velikog značaja da se nakon procenjenog karijes rizika, a nakon nicanja prvih stalnih kutnjaka, obavi prodecura koja se naziva zalivanje fisura.
Na ovaj način sprečava se nastanak karijesa baš u navedenim zonama.
Karijes se takođe može u velikom broju slučajeva uočiti golim okom i to u vidu žućkastih, braon ili crnih udubljenja, gde se hrana zadržava i stvara bol zuba pri konzumaciji slatke, hladne ili pak tople hrane.
Komplikacije karijesa i prisutnog kamenca
Može se reći da su i zubni kvar, odnosno karijes, i kamenac prilično benigni problemi koji se mogu javiti u usnoj duplji, pod uslovom da se stomatolog redovno posećuje kako bi se zaustavilo napredovanje ovih pojava.
Svaka komplikacija, koje su mnogobrojne, nastaje isključivo ignorisanjem postojanja karijesa ili kamenca, neredovnim odlaskom kod stomatologa, kao i odlaskom isključivo nakon što se javi zubobolja, nezavisno od uzrasta.
Kada je reč o kamencu, njegovo prirustvo je izuzetno štetno po zdravlje usne duplje.
Vremenom, manja količina zubnog kamenca se povećava, desni postaju upaljenje i dolazi do krvarenja desni i širenja upalnog procesa do te mere da zub u potpunosti izgubi svoju potporu, što može dovesti do labavljenja i gubitka zuba.
Takođe, javlja se loš zadah koji predstavlja veliki problem kako zdravstvene tako i socijalne prirode.
Prisutni kamenac sprečava normalan protok pljuvačke koja, između ostalog, ima spirajući efekat na svim prisutnim zubima pa se njeni benefiti nikako ne mogu ispoljiti.
U pitanju su samo najčešće komplikacije ignorisanja zubnog kamenca.
Sa druge strane, nelečeni karijes može dovesti do gubitka zuba kao najozbiljnije komplikacije.
Naravno, od pojave do gubitka zuba karijes prolazi kroz nekoliko faza, pa se odlaganjem stomatološke intervencije rizikuju komplikacije poput:
- Napredovanja oštećenja, te popravka zuba može zahtevati anesteziju
- Infekcije zubnog živca, i potrebe za vađenjem živca
- Potrebe za drugim procedurama ukoliko lečenje zuba ne da rezultate, poput apikotomije
- Značajne uznapredovalosti, kada popravka više nije moguća
U svakom slučaju, pravovremenim odlaskom kod stomatologa komplikacije se mogu sprečiti u najvećoj mogućoj meri.
Iako je strah od zubara ponekada razlog nepravovremene posete stomatologu, svako odlaganje povećava rizik od kompleksnosti i otežava postupak kako pacijentu tako i stomatologu.
Pored toga, kompleksnost procedure može u velikoj meri uticati na cenu intervencije.
Istine i zablude o zubnom kamencu i karijesu
Današnje vreme sa sobom nosi izuzetno velik i brz protok informacija, od kojih su mnoge netačne, koje pacijente dovode u zabludu i ugrožavaju njihovo zdravlje.
Jedini pravi način da se pacijenti zaštite od ove pojave su redovne posete i konsultacije sa stomatologom.
Veoma često, stomatolozi se u svojoj praksi susreću sa neobičnim pitanjima pacijenata vezanih za bezbednost procedura koje se izvode, poput ultrazvučnog uklanjanja kamenca.
Ultrazvučni aparat za uklanjanje kamenca je apsolutno bezbedan, i veoma efikasan u uklanjanju čvrstih zubnih naslaga.
Jedina grupa pacijenata kod koje je ova procedura kontrandikovana su osobe sa ugrađenim pejsmejkerom.
Kamenac se može uklanjati i ručnim instrumentima, a stomatolog će nakon uklanjanja kamenca obavezno ispolirati površine na kojima se nalazio, čime se postiže teže vezivanje naslaga za ispoliranu površinu.
Takođe, u velikom broju slučajeva pacijenti se plaše krvarenja desni koje se veoma često dešava pri postupku uklanjanja kamenca, śto je isključivo znak prisustva upala desni koja se ovim tretmanom eliminiše i predstavlja potpuno očekivanu pojava.
Krvarenje može biti manjeg ili većeg obima, no zaustavlja se nakon nekoliko minuta, i ne treba da predstavlja razlog za brigu pacijenata.
Upotreba bilo kakvih instrumenata za samostalno skidanje kamenca u kućnim uslovima se nikako ne preporučuje.
Ovakva sredstva i instrumenti mogu povrediti tkiva usne duplje, dovesti do infekcije budući da nije reč o sterilnim instrumentima, ali i oštetiti zubno tkivo, te dovesti do erozije zubne gleđi i bola ili osetljivosti zuba.
Kada je karijes u pitanju, pre nadokande zubnim ispunom, odnosno plombom, neophodno je brušenjem ukloniti kompletno zahvaćeno tkivo.
Karijesom zahvaćeno tkivo je inficirano tkivo i njegovo neuklanjanje može dovesti do ozbiljnijih komplikacija.
Takođe, na internetu se može pročitati kako lečen zub predstavlja rezervoar infekcije koji čak izaziva maligna oboljenja, što je apsolutno netačno i neosnovana tvrdnja.
Imperativ medicine je da je biološko tkivo uvek u prednosti u odnosu na veštačke nadoknade, ma koliko kvalitetne bile, te zub koji je lečen i kome je eliminisana infekcija predstavlja potpuno funkcionalan sastavni deo usne duplje bez ikakve opasnosti po opšte zdravlje.
Kada se obratiti stomatologu?
Bilo da se radi o karijesu ili kamencu, ali i promenama na mekim tkivima, većina komplikacija može se izbeći pravovremenim odlaskom kod stomatologa.
Sa druge strane, svako odlaganje intervencije povećava rizik od nastanka dodatnih komplikacija, otežava i produžuje lečenje, te može dovesti do većih troškova.
Preventivne, redovne posete stomatologu svakih šest meseci smatraju se optimalnim vremenskim periodom kako bi se sprečilo napredovanje bilo kojih problema sa oralnim zdravljem.
Bez obzira na to da li su prisutni simptomi poput bola, otoka, krvarenja, osećaja prisustva stranog tela između zuba i drugih, redovne posete su od ključnog značaja za prevenciju i rano otkrivanje bolesti.
Samostalno praćenje stanja usne duplje je veoma važan segment. Vizuelnim pregled usne duplje prilikom održavanja oralne higijene mogu se uočiti promene na nepcu, obrazu, jeziku, desnima, ali i zubima.
Ukoliko se uoče bilo kakve promene između redovnih kontrola n bi trebalo odlagati posetu stomatologu.
Zaključak
Zubni kamenac i karijes su veoma česte pojave u usnoj duplji kompletne populacije, a lečenje ovih stanja najčešće su izvođene stomatološke procedure.
Iako su najčešće vidljive golim okom, njihovo razlikovanje i uočavanje može biti otežano.
Stoga su redovne stomatološke kontrole neophodne kako bi se sprečile sve moguće komplikacije, koje potencijalno mogu dovesti i do gubitka zuba.
