Nixar je lek koji sadrži bilastin, antihistaminik druge generacije, koji se koristi za ublažavanje simptoma alergije na polen, alergijskog rinitisa i koprivnjače.
Ovaj lek smanjuje kijanje, svrab nosa i očiju, curenje i zapušenost nosa, suzenje i crvenilo očiju, kao i svrab koji prati osip na koži.
Nixar nije kortikosteroid kako se ponekad pogrešno veruje, a njegova aktivna supstanca bilastin deluje tako što blokira histaminske H1‑receptore, čime efikasno smanjuje alergijske reakcije bez izazivanja pospanosti.
U ovom članku objasnićemo šta je Nixar, za šta se koristi, kako se koristi, kao i koji su mogući rizici na koje treba obratiti pažnju tokom upotrebe.
Šta je Nixar i kako deluje?
Nixar je lek koji sadrži aktivnu supstancu bilastin, iz grupe antihistaminika za sistemsku primenu, koji se izdaje isključivo uz lekarski recept.
Bilastin spada u antihistaminike druge generacije, što znači da selektivno blokira H1‑histaminske receptore na ćelijama, čime sprečava delovanje histamina, glavnog uzročnika alergijskih simptoma.
Na ovaj način Nixar ublažava simptome alergije bez izazivanja značajne pospanosti ili umora, što je čest problem sa starijim antihistaminicima.
Primenom Nixar tableta simptomi kao što su kijanje, svrab nosa, curenje i zapušen nos, suzenje i crvenilo očiju, kao i koprivnjača i svrab koji je prati, mogu postepeno da budu stavljeni pod kontrolu.
Aktivna supstanca bilastin se ne metaboliše značajno u jetri već se eliminiše nepromenjena putem urina, što smanjuje rizik od interakcija sa drugim lekovima.
Nixar tablete dostupne su u dozi od 10 i 20 mg, pri čemu se doza od 10 mg uglavnom koristi kod dece mlađe od 12 godina, dok je kod odraslih i dece uzrasta od 12 godina uobičajena doza 20 mg.
Da li je Nixar kortikosteroid?
Nixar nije kortikosteroid, iako se često meša sa kortikosteroidima, koji takođe deluju na alergijske tegobe.
Ipak, antihistaminici i kortikosteroidi imaju značajno različit način delovanja, primene, i drugačije rizike.
Bilastin, aktivna supstanca u Nixar tabletama, pripada grupi antihistaminika druge generacije koja selektivno blokira H1‑receptore, sprečavajući histaminske reakcije poput kijanja, svraba nosa, suzenja očiju i osipa.
Ono što ga izdvaja u odnosu na kortikosteroide jeste činjenica da deluje periferno i ne utiče na sistemski upalni odgovor.
Ovaj lek ne izaziva nuspojave poput zadržavanja tečnosti, povišenog krvnog pritiska, osteoporoze ili povišenog nivoa šećera u krvi, koje su karakteristične za dugotrajnu upotrebu kortikosteroida.
Bilastin takođe ne izaziva značajno pospanost, poput starijih antihistaminika, što ga čini sigurnom i pogodnom terapijom za svakodnevnu upotrebu.
Ipak, u slučajevima kada su simptomi izraženi, lekar može propisati i upotrebu kortikosteroida u kombinaciji sa Nixar tabletama.
U zavisnosti od intenziteta i vrste simptoma, lekar može propisati oralne ili lokalne kortikosteroide.
Na primer, Momensa i Nasonex su lekovi koji sadrže kortikosteroid mometazon u obliku spreja za nos, čime se smanjuje sistemska apsorpcija i rizici povezani sa njom.
Za šta se koristi Nixar?
Nixar se koristi za simptomatsko lečenje alergijskog rinitisa i rinokonjunktivitisa, odnosno upalnih promena koje se javljaju na nosu i očima usled alergije.
Efikasan je i kod sezonskog rinitisa, poznatog kao polenska kijavica, kao i pri perenijalnom, stalnom rinitisu.
Osim toga, lek Nixar koristi se i za lečenje koprivnjače, koja se manifestuje kao osip na koži izazvan alergijskom reakcijom, koji najčešće prati intenzivan svrab.
Lek je dostupan u obliku tableta koje sadrže 10 i 20 mg bilastina, pri čemu se doza od 10 mg primenjuje kod dece uzrasta do 12 godina, dok se tablete od 20 mg koriste kod odraslih i dece starije od 12 godina.
Doziranje i način upotrebe
Lek Nixar izdaje se isključivo uz lekarski recept, i treba ga uvek primenjivati onako kako je propisano.
Nixar ne sme da se uzima sa hranom, sokom od grejpfruta ili sa drugim voćnim sokovima, budući da to može umanjiti efikasnost bilastina.
Kako bi se obezbedila delotvornost leka, lek treba uzimati najmanje jedan sat pre obroka ili soka, ili dva sata nakon obroka ili soka.
U nastavku sledece uobičajene smernice o doziranju, koje su date su samo u informativne svrhe.
Primena kod dece mlađe od 12 godina
Nixar 20 mg tablete, koje sadrže 20 mg bilastina, nisu pogodne za primenu kod dece mlađe od 12 godina.
Za decu uzrasta od šest do 11 godina, sa telesnom masom od najmanje 20 kg, koristi se oralne disperzibilne tablete, koje sadrže 10 mg aktivne supstance bilastin.
Lek se ne sme davati deci mlađoj od šest godina, kao ni decu sa telesnom masom manjom od 20 kg.
Nixar oralne disperzibilne tablete se uzimaju jednom dnevno, stavljanjem u usta, nakon čega se tableta brzo rastvara u pljuvački i tada se lako može progutati.
Drugi način upotrebe ovog oblika leka kod dece jeste rastvaranje oralne disperzibilne tablete u kašičici vode pre davanja detetu, pri čemu je važno da dete uzme celu dozu rastvorenog leka, uključujući i eventualni talog od tablete na kašičici.
Kada se rastvara, za rastvaranje se mora koristiti isključivo voda. Voćni sokovi i druge tečnosti nisu pogodne, a oralnu disperzibilnu tabletu detetu treba dati jedan sat pre ili dva sata nakon uzimanja hrane ili voćnog soka.
Dužina terapije zavisi od individualnog zdravstvenog stanja deteta, pa će lekar propisati adekvatno trajanje terapije.
Maksimalnu dnevnu dozu za decu ovog uzrasta, kao i propisano trajanje terapije, ne treba prekoračiti.
Primena kod odraslih i dece starije od 12 godina
Primena klasičnih Nixar 20 mg tableta je najpogodniji oblik za upotrebu kod dece i adolescenata starijih od 12 godina.
Preporučena dnevna doza je jedna tableta od 20 mg, jednom dnevno, koju treba progutati uz dovoljno vode.
Lek treba uzimati na prazan stomak, idealno ujutro, pre doručka.
Lek ne treba uzimati najmanje jedan sat pre ili dva sata nakon obroka, niti ga piti sa sokovima i drugim napicima.
Neželjeni efekti i mere opreza
Nixar ne smeju koristiti osobe koje su alergične na bilastin.
Kao i svaki lek, Nixar kod nekih ljudi može izazvati neželjena dejstva, a najčešće prijavljene nuspojave su glavobolja i pospanost.
Povremena neželjena dejstva, koja se mogu javiti kod najviše jednog od 100 pacijenata koji uzimaju lek uključuju probleme sa varenjem, poput povećanog apetita, mučnine, bolova u želucu, dijareje, gastritisa i drugih.
Pored toga, mogu se javiti i umor, nepravilan rad srca, napetost, vrtoglavica, povećana žeđ i suva usta i suva sluzokoža nosa ili osećaj nedostatka vazduha.
U određenim slučajevima može doći do promena enzima jetre ili parametara krvi koji se koriste za procenu funkcije bubrega, poput uree ili kreatinina, kao i pojava herpesa na usnama ili zujanja u ušima.
Ukoliko se jave znaci ozbilje alergijske reakcije, poput otežanog disanja, osipa ili oticanja lica, usana i jezika, neophodno je odmah prekinuti sa upotrebom leka i potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Interakcije sa drugim lekovima
Nixar ima relativno malo interakcija zahvaljujući tome što bilastin ne prolazi kroz tipične puteve metaboličke razgradnje u jetri.
- Antifungalni lekovi: Ketokonazol može povećati koncentraciju bilastina u organizmu.
- Antibiotici: Eritromicin takođe pojačava izloženost bilastinu.
- Blokatori kalcijumovih kanala: Diltiazem koji se koristi za lečenje hipertenzije i angine pektoris može pojačati dejstvo bilastina.
- Imunosupresivi: Ciklosporin, koji se koristi nakon transplantacije organa ili za lečenje nekih autoimunih bolesti, povećava nivo bilastina u plazmi.
- Antivirusni lekovi: Ritonavir koji se koristi za lečenje HIV-a inhibira transportne proteine i može uticati na nivo bilastina.
- Lekovi za tuberkulozu: Rifampicin je induktor transportnih proteina, pa može smanjiti efekte bilastina.
Kako bi se smanjio rizik od interakcija i neželjenih dejstava, važno je obavestiti lekara ili farmaceuta o svim lekovima koji se koriste, kako bi se procenili eventualni rizici.
Uzimanje Nixara sa grejpfrutom i drugim namirnicama
Određene namirnice i voćni sokovi mogu značajno smanjiti efikasnost leka Nixar.
Najpoznatiji primer su grejpfrut i drugi citrusi, koji mogu smanjiti bioraspoloživost bilastina za 30%.
Do ovoga dolazi kao posledica da određene supstance iz hrane, kao što je naringin, utiču na proteinske transportere u crevima koji pomažu u apsorpciji leka, te samo manji deo bilastina dospeva u krvotok.
Iz ovog razloga proizvođači i priručnici širom sveta preporučuju da se Nixar uzima na prazan stomak, najmanje sat vremena pre, odnosno dva sata nakon jela ili konzumiranja voćnih sokova.
Na ovaj način se obezbeđuje maksimalna količina leka u organizmu i bolji efekat u kontroli alergijskih simptoma.
Upotreba kod dece, trudnica i dojilja
Nixar tablete od 20 mg namenjene su isključivo za primenu kod dece starije od 12 godina i odraslih, dok se kod dece uzrasta od 6 do 11 godina ovaj lek ne primenjuje, već se koriste oralne disperzibilne tablete od 10 mg.
Za decu mlađu od 6 godina ili decu čija telesna masa nije dostigla 20 kg bilastin se ne preporučuje, jer nema dovoljno podataka o efikasnosti i bezbednosti.
Kada je reč o trudnoći i dojenju, usled nedostatka kliničkih dokaza o bezbednosti, upotreba leka se ne preporučuje.
Razlike u odnosu na druge antihistaminike
Bilastin, aktivna supstanca u Nixar tabletama, pripada drugoj generaciji H1‑antihistaminika, slično kao i sledeći lekovi:
Ono što Bilastin, a ujedno i Nixar, izdvaja je izuzetno nizak rizik od pospanosti, koji se ponekad javlja kod upotrebe drugih histaminika, naročito lekova na bazi cetirizina i levocetirizina.
U ovom kontekstu je praktično izjednačen s loratadinom, koji takođe retko uzrokuje pospanost, ali pokazuje prednost u odnosu na one antihistaminike koji češće dovode do letargije i lošeg raspoloženja.
Bilastin se ne metaboliše u jetri, već se iz tela izlučuje nepromenjen putem urina i stolice, što ga čini manje podložnim interakcijama sa drugim lekovima.
Suprotno tome, loratadin i levocetirizin metabolišu se u jetri, što može povećati rizik od neželjenih interakcija kod osoba koje uzimaju više lekova.
Što se tiče početka i trajanja delovanja, bilastin deluje brzo, obično unutar sat vremena, i pruža efikasnu kontrolu simptoma koja traje do 24 sata, što je uporedivo sa loratadinom i cetirizinom, koji se takođe koriste jednom dnevno za celodnevno ublažavanje simptoma.
Prednost loratadina, cetirizina i levocetirizina može predstavljati mogućnost primene kod dece mlađe od šest godina, za razliku od bilastina.
Zaključak
Nixar je antihistaminik druge generacije koji sadrži bilastin, a koristi se za ublažavanje simptoma alergije, odnosno alergijskog rinitisa, rinokonjunktivitisa i urtikarije.
Glavna prednost leka Nixar leži u selektivnom blokiranju H1-receptora, što efektivno ublažava alergijske reakcije kao što su kijanje, svrb nosa i očiju, curenje i zapušenost nosa, suzenje i crvenilo očiju, kao i svrab na koži, uz minimalan rizik od pospanosti i drugih neželjenih efekata.
Bilastin se eliminiše nepromenjen putem bubrega i creva, pa retko stupa u interakcije s drugim lekovima.
Nixar donosi brzo olakšanje, često već nakon jednog sata, a primena leka je jednostavna, budući da se uzimanjem jedne doze leka postiže kontrola simptoma alergije tokom 24 sata.
Lek Nixar je dostupan u obliku tableta od 20 mg koje su namenjene lečenju dece starije od 12 godina i odraslih osoba, ali i u obliku oralnih disperzibilnih tableta od 10 mg, koje su namenjene pre svega za upotrebu kod dece od šest do 12 godina.
