Infarkt miokarda, odnosno srčani udar, predstavlja ozbiljan i hitan medicinski događaj kod koga je brza intervencija ključna za preživljavanje.
Zahvaljujući savremenim metodama lečenja, sve veći broj ljudi uspešno preživi akutni infarkt i dobija drugu šansu za život.
Ipak, oporavak nakon infarkta je dugotrajan proces koji zahteva promene životnih navika i strogo pridržavanje terapije.
U ovom članku objasnićemo period nakon infarkta, odnosno koji su kritični sati i dani posle infarkta, kako izgleda tok oporavka i rehabilitacije, kao i koji je očekivani životni vek te kako unaprediti kvalitet života, uz mere za prevenciju novog srčanog udara.
Kritični dani posle infarkta
Odmah nakon infarkta, najkritičniji su prvi sati i dani, kada je rizik od po život opasnih komplikacija najveći.
Oštećeni srčani mišić može izazvati teške poremećaje srčanog ritma poput ventrikularne fibrilacije ili potpunog srčanog bloka, što dovodi do zastoja rada srca.
Upravo su ove maligne aritmije najčešći uzrok iznenadne smrti u roku od 24 do 48 sati od infarkta miokarda.
Pored toga, moguć je nagli pad pumpne funkcije srca, kardiogeni šok, naročito kod većih oštećenja srčanog mišića, kada srce ne može da obezbedi dovoljno krvi organima.
U prvim danima mogu nastupiti i retke, ali ozbiljne mehaničke komplikacije, poput pucanja oslabljene srčane pregrade ili zida, kao i puknuće srčanog zaliska, što izaziva naglo pogoršanje stanja.
Srećom, moderni načini lečenja, poput hitne ugradnje stenta u zapušenu arteriju i primene defibrilatora, značajno su povećali stopu preživljavanja akutnog infarkta.
Danas više od 90% pacijenata preživi i biva otpušteno iz bolnice, no kako bi ishod bio što bolji, ključno je da se pacijent što pre javi lekaru i započne lečenje u prvim kritičnim satima infarkta.
Praćenje i bolničko lečenje
Nakon što se postavi dijagnoza infarkta, lečenje započinje u bolnici, najčešće na koronarnom odeljenju ili jedinici intenzivne nege, gde je obezbeđeno kontinuirano praćenje.
Tokom prvih 24 do 48 sati pacijent je priključen na monitore koji prate rad srca, takozvani EKG monitoring, krvni pritisak i nivo kiseonika, kako bi se odmah uočile i zbrinule eventualne aritmije i drugi poremećaji.
U ovom periodu primenjuje se terapija za stabilizaciju stanja, kao što su lekovi protiv zgrušavanja krvi i lekovi za sniženje opterećenja srca, a po potrebi mogu se uključiti i analgetici, kiseonik ili druge terapijske mere i lekovi.
Ukoliko još nije obavljena, sprovodi se hitna revaskularizacija ugroženog dela srčanog mišića, najčešće perkutanom koronarnom intervencijom, pri čemu se u zapušenu arteriju ugrađuje balon i stent.
Revaskularizacija predstavlja postupak ponovnog uspostavljanja protoka krvi kroz zapušene koronarne arterije kako bi se otvorio krvni sud i omogućilo normalno snabdevanje srca krvlju.
Pacijent u bolnici provodi obično pet do sedam dana, u zavisnosti od težine infarkta i komplikacija.
Za to vreme, osim medicinskog lečenja, započinje se i sa ranim oblikom rehabilitacije.
Već nakon dan ili dva, ukoliko stanje dozvoljava, pacijent se postepeno podiže iz kreveta, i uz pomoć osoblja pravi prve korake po sobi i obavlja lakše aktivnosti.
Pre otpusta iz bolnice, pacijent i njegova porodica dobijaju osnovne savete o daljim merama, propisuju se lekovi koje treba redovno uzimati, i u nekim slučajevima se daje uput za kardiološku rehabilitaciju u specijalizovanoj ustanovi ili banji.
Oporavak posle infarkta
Nakon preživljenog infarkta, na srčanom mišiću ostaje ožiljak, pri čemu vezivno tkivo menja nekrotično, što može u manjoj ili većoj meri oslabliti rad srca.
Ovo praktično znači da deo srčanog mišića više ne učestvuje u kontrakciji, pa ukupna sposobnost srca da pumpa krv može biti smanjena.
U zavisnosti od veličine infarkta, posledice po srčanu funkciju variraju.
Kod nekih pacijenata ne ostaju značajnije posledice i ograničenja, dok kod drugih može doći do razvoja hronične srčane insuficijencije sa simptomima zamaranja, nedostatka daha i oticanja nogu.
Takođe, preboleli infarkt povećava sklonost ka poremećajima ritma srca i u budućnosti, zbog čega se kod nekih pacijenata propisuje trajna terapija ili se čak ugrađuje uređaj poput pejsmejkera ili defibrilatora.
Psihološke reakcije nakon infarkta takođe su česte, pa tako strah, anksioznost ili depresija mogu pratiti oporavak i uticati na kvalitet života.
Rehabilitacija u bolnici i banjama
Program kardiološke rehabilitacije započinje još tokom bolničkog lečenja, a nastavlja se nakon otpusta.
Već u bolnici, pod nadzorom medicinskog osoblja, pacijent započinje blage fizičke aktivnosti, najpre vežbe disanja i lagano pokretanje u krevetu, a zatim ustajanje i kratke šetnje po odeljenju.
Ove aktivnosti imaju za cilj da spreče komplikacije dugotrajnog ležanja i da postave temelje za dalji oporavak.
Nakon izlaska iz bolnice, preporučuje se nastavak rehabilitacije u specijalizovanim ustanovama, banjama i rehabilitacionim centrima, ili kroz organizovane ambulantne programe.
U banjama koje su specijalizovane za kardiovaskularne bolesnike, tim stručnjaka koji obično čine kardiolog, fizijatar, fizioterapeut, medicinske sestre, dijetetičar i psiholog, radi sa pacijentom na poboljšanju njegovog stanja.
U sklopu rehabilitacije sprovode se dozirane fizičke vežbe, kao što su šetnje, terapeutska gimnastika i vežbe izdržljivosti, prilagođene zdravstvenom stanju pacijenta.
Takođe se organizuju edukativna predavanja o ishrani, faktorima rizika i zdravim navikama, kao i psihološke radionice koje pomažu bolesniku da povrati samopouzdanje i savlada strah od napora.
Rehabilitacija obično traje nekoliko nedelja i pokazano je da značajno smanjuje rizik od ponovnog infarkta i poboljšava funkcionalni kapacitet pacijenta.
Nakon završenog strukturisanog programa, pacijentima se savetuje da nastave sa stečenim zdravim navikama i samostalnim vežbama kod kuće dugoročno.
Fizička aktivnost i povratak svakodnevnim obavezama
Jedan od najvažnijih aspekata oporavka je povratak adekvatnoj fizičkoj aktivnosti i svakodnevnom životu, ali postepeno i pod kontrolom lekara.
U prvim nedeljama posle infarkta preporučuje se uglavnom lagana aktivnost, kao što su šetnje po ravnom, penjanje nekoliko stepenika ili lagani kućni poslovi poput pripreme lakih obroka.
Treba izbegavati teže fizičke napore, dizanje tereta, trčanje, teži rad u domaćinstvu ili bašti, dok kardiolog ne proceni da je srce dovoljno oporavljeno.
Postepenim povećavanjem aktivnosti, svakodnevnim produžavanjem trajanja šetnje ili blagim ubrzavanjem hoda, pacijent vremenom jača kondiciju.
Idealno je da osobe koje su prebolele infarkt učestvuju u strukturiranom programu kardiovaskularnih vežbi, kroz rehabilitaciju ili teretanu pod nadzorom trenera upoznatog sa stanjem srca.
Redovna umerena aerobna aktivnost, poput brzog hodanja, vožnje bicikla ili plivanja, najmanje 150 minuta nedeljno pomaže srcu da povrati snagu i smanjuje šansu za ponovni infarkt.
Povratak na posao zavisi od težine infarkta i tipa posla kojim se pacijent bavi.
Za kancelarijske poslove bez većeg fizičkog napora, oporavak može trajati nekoliko nedelja do nekoliko meseci, dok se za teže fizičke poslove često preporučuje duže odsustvo, obično dva ili tri meseca, ili prelazak na lakše radne zadatke, u dogovoru sa lekarom medicine rada i kardiologom.
Važno je da pacijent otvoreno razgovara sa svojim lekarom o planu povratka poslu i da se ne vraća obavezama dok se ne oseti dovoljno snažno i bez simptoma pri uobičajenim naporima.
Jedna od čestih briga pacijenata odnosi se i na intimni, odnosno ljubavni život posle infarkta.
Seksualna aktivnost se može nastaviti kada se osoba oseća spremno i kada napor ne izaziva tegobe, često već posle četiri do šest nedelja od infarkta u lakšim slučajevima.
Smatra se da je seksualna aktivnost bezbedna ako pacijent može bez zamaranja da se popne dva sprata uz stepenice ili da pešači desetak minuta brzim hodom, jer takav napor energetski odgovara umerenoj fizičkoj aktivnosti i ne predstavlja značajno opterećenje za srce ukoliko je oporavak protekao uredno.
Kod muškaraca se ponekad javlja problem erektilne disfunkcije posle infarkta, najčešće zbog psiholoških razloga ili kao neželjeni efekat nekih lekova, poput beta-blokatora.
O ovom problemu, kao i svim drugim tegobama, strahovima ili nedoumicama treba otvoreno razgovarati sa lekarom, koji može promeniti terapije ili propisati lekove za potenciju koji mogu poboljšati kvalitet ljubavnog života pacijenta.
Lekove za potenciju posle infarkta nikada ne treba uzimati samoinicijativno, niti menjati propisanu terapiju, budući da ovo može izazvati izuzetno ozbiljne komplikacije.
Ishrana posle infarkta
Zdrava ishrana posle infarkta jedan je od ključnih faktora za oporavak srca i prevenciju daljih oštećenja krvnih sudova.
Osnovni principi ishrane koja pogoduje srcu uključuju smanjen unos zasićenih masti i trans masti, holesterola, soli i šećera, uz povećan unos vlakana, vitamina i antioksidanasa kroz voće, povrće i integralne žitarice.
Mediteranska ishrana često se preporučuje kao model, a podrazumeva velike količine povrća i voća, maslinovo ulje umesto životinjskih masti, ribu i morske plodove nekoliko puta nedeljno, dosta mahunarki i orašastog voća, uz umeren unos nemasnih mlečnih proizvoda i živinskog mesa.
Preporučene namirnice za osobe koje su imale infarkt su:
- Raznovrsno povrće i voće, bilo sveže, smrznuto ili bareno, bogato vlaknima i kalijumom
- Integralne žitarice kao što su integralni hleb, ovsene pahuljice, smeđi pirinač i integralna testenina, umesto rafinisanih žitarica
- Mahunarke poput pasulja, sočiva i leblebija kao izvor biljnih proteina i vlakana
- Riba najmanje dva puta nedeljno, posebno masna morska riba kao što su losos, sardina i skuša, bogata omega-3 masnim kiselinama koje štite srce
- Nemasni izvor proteina, među kojima su belo pileće ili ćureće meso bez kože, niskomasni sirevi i jogurt, tofu i tempeh
- Zdravi izvori masti bogati nezasićenim masnim kiselinama, uključujući maslinovo, suncokretovo, laneno i repičino ulje, u malim količinama umesto putera i masti
- Orašasti plodovi i semenke, kao što su orasi, bademi, chia semenke i laneno seme, suncokretove semenke, i golica, u umerenim količinama kao užina bogata zdravim mastima i proteinima
S druge strane, trebalo bi izbegavati namirnice koje nepovoljno utiču na zdravlje srca:
- Masna crvena mesa i prerađevine kao što su kobasice, slanina i paštete, jer sadrže mnogo zasićenih masti i soli
- Pržena hrana i industrijski prerađene grickalice poput pomfrita, čipsa i flipsa, koje obiluju trans mastima i natrijumom
- Brza hrana, kao što su pljeskavice, hot-dog, pice i pržena piletina, zbog kombinacije nezdravih masti, soli i viška kalorija
- Margarin, hidrogenizovana biljna ulja i proizvodi koji ih sadrže, kao što su industrijski kolači, kroasani i peciva, jer predstavljaju izvor trans masti
- Slatkiši i zaslađena pića, uključujući gazirane sokove i kupovne sokove sa šećerom, koji doprinose gojaznosti i dijabetesu
- Prekomerno slane namirnice kao što su slani sir, suhomesnati proizvodi i konzervisano povrće sa puno soli
- Alkohol, koji bi trebalo izbegavati, a ako se konzumira, unos treba svesti na minimum, na primer čaša vina povremeno, i to uz konsultaciju sa lekarom
U nastavku sledi ilustracija kako može izgledati dnevni jelovnik nakon infarkta, naveden je jedan primer:
- Doručak: Ovsena kaša kuvana sa vodom, niskomasnim ili biljnim mlekom sa bobičastim voćem poput borovnica, jagoda, malina i kupina ili drugim iseckanim voćem i kašičicom mlevenih oraha. Druga opcija za doručak može biti integralni hleb sa mladim nemasnim sirom i paradajzom.
- Užina: Jedna sveža voćka, na primer jabuka, banana ili pomorandža, i šaka badema ili oraha.
- Ručak: Grilovano pileće belo meso, riba ili tofu sa barenim povrćem i porcijom integralnog pirinča ili drugom integralnom žitaricom, sveža salata začinjena maslinovim uljem i limunovim sokom ili jabukovim sirćetom.
- Užina: Nemasni jogurt ili kefir sa nekoliko integralnih krekera ili humus sa štapićima od šargarepe, krastavca ili celera.
- Večera: Supa od povrća, manja porcija integralne paste sa sosom od paradajza i povrća, uz zelenu salatu; ili omlet od belanaca sa spanaćem.
Ovakva ishrana obezbeđuje dovoljnu količinu proteina, vlakana i zdravih masti, a istovremeno pomaže u kontroli telesne težine, holesterola i krvnog pritiska.
Pridržavanje preporučenog režima ishrane ključni je deo strategije za oporavak srca i sprečavanje budućih kardiovaskularnih komplikacija.
Životni vek posle infarkta
Preživljavanje i dužina života nakon infarkta značajno su se popravili u poslednjim decenijama.
Većina pacijenata koji prežive akutni infarkt nastavlja da živi još mnogo godina, naročito ako se dobro kontrolišu faktori rizika.
Ipak, statistike pokazuju da osobe koje su preživele infarkt imaju nešto kraći očekivani životni vek u poređenju sa vršnjacima koji nisu doživeli infarkt, jer ostaju u riziku od novih kardiovaskularnih događaja.
Prognoza umnogome zavisi od težine samog infarkta i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Na primer, manji infarkt bez komplikacija ostavlja minimalne posledice i takvi pacijenti mogu doživeti duboku starost uz adekvatan tretman, dok masivan infarkt sa razvojem srčane slabosti nosi veći rizik od skraćenja životnog veka.
Godine starosti u momentu infarkta igraju veliku ulogu, pa tako mlađi pacijenti generalno imaju bolje izglede za dug život posle infarkta, dok stariji, posebno stariji od 75 godina, imaju veći mortalitet u narednim godinama.
Jedno opsežno istraživanje pratilo je pacijente tokom sedam godina nakon infarkta i utvrdilo da je skoro 65% bolesnika bilo živo posle sedam godina, s tim da je kod mlađih od 65 godina preživljavanje bilo preko 85%.
Ovi podaci ohrabruju i pokazuju da uz odgovarajuću terapiju i promene navika veliki broj ljudi uspešno živi dugi niz godina posle infarkta.
Faktori koji najviše utiču na dužinu života nakon infarkta su stepen oštećenja srca, prisustvo hroničnih bolesti, poput dijabetesa, bolesti bubrega i težine ateroskleroze, kao i način života i pridržavanje saveta lekara.
Pacijenti koji prestanu da puše, održavaju krvni pritisak, šećer, holesterol i trigliceride pod kontrolom i uzimaju redovno propisane lekove, poput antiagregacionih lekova, beta-blokatora, ACE-inhibitora, statina i drugih, imaju znatno bolju prognozu i mogu očekivati duži životni vek.
Sa druge strane, nekontrolisani faktori rizika i nepridržavanje terapije skraćuju preživljavanje.
Ipak, tok bolesti je drugačiji kod svake osobe, a lekari kroz redovne kontrole procenjuju napredak, prilagođavaju terapiju i daju procenu prognoze na osnovu konkretnih okolnosti.
Prevencija ponovnog infarkta
Nakon preležanog infarkta, sprečavanje novog srčanog udara, takozvana sekundarna prevencija, postaje prioritet.
Prvi dani i meseci nakon infarkta su period kada je rizik od ponovnog događaja relativno najveći, ali se i dugoročno taj rizik zadržava iznad proseka populacije.
Iz ovog razloga su neophodne sveobuhvatne mere koje će umanjiti faktore rizika za koronarnu bolest, koje uključuju:
- Potpuni prestanak pušenja i izbegavanje izloženosti duvanskom dimu
- Kontrolu krvnog pritiska redovnim uzimanjem terapije i dijetetskim merama
- Kontrolu nivoa holesterola putem ishrane sa niskim unosom zasićenih masti i uz upotrebu statina kada je to propisano od strane lekara
- Strogu regulaciju dijabetesa, odnosno držanje glikemije u ciljanim vrednostima ishranom, oralnim lekovima ili insulinom
- Održavanje zdrave telesne težine, uz BMI u granicama normale i svakodnevna fizička aktivnost u skladu sa mogućnostima
- Pravilnu ishranu prema savetima kardiologa i nutricioniste, odnosno mediteranski tip ishrane, sa puno povrća, voća i mahunarki, uz veoma malo soli i šećera
- Redovne kontrole kod kardiologa i pridržavanje propisane terapije bez preskakanja doza
- Smanjenje stresa i dovoljno odmora
Pomenute preventivne mere dokazano smanjuju rizik od pojave novog infarkta, te njihovim usvajanjem pacijent koji je već jednom doživeo infarkt može u velikoj meri da zaštiti svoje srce ubuduće.
Sekundarna prevencija pruža mogućnost da se život nakon infarkta nastavi bez novih srčanih udara i da se maksimalno produži životni vek uz dobar kvalitet života.
Zaključak
Infarkt miokarda predstavlja ozbiljan događaj koji menja tok života, ali zahvaljujući savremenim metodama lečenja i rehabilitacije sve više pacijenata uspeva da se oporavi i nastavi da živi kvalitetno.
Najkritičniji period su prvi sati i dani nakon infarkta, kada je rizik od komplikacija najveći, ali uz brzu intervenciju i adekvatnu terapiju stopa preživljavanja značajno raste.
Oporavak uključuje bolničko lečenje, rehabilitaciju, postepeno uvođenje fizičke aktivnosti i prilagođavanje načina života.
Posebnu ulogu imaju pravilna ishrana i kontrola faktora rizika, uz redovne kontrole i uzimanje propisane terapije, što ne samo da olakšava oporavak već i smanjuje rizik od ponovnog infarkta.
Iako životni vek može biti nešto kraći nego kod osoba koje nisu imale infarkt, uz dosledno sprovođenje preporučenih mera mnogi pacijenti doživljavaju duboku starost i vode ispunjen život sa stabilnim zdravljem srca.
