Mononukleoza: Šta je, simptomi, trajanje, lečenje, jelovnik

Mononukleoza, često poznata i kao bolest poljupca, je virusna infekcija koja najčešće pogađa tinejdžere i mlade odrasle.

Uzročnik ove bolesti je Epstein-Barr virus, koji pripada porodici herpes virusa.

Iako mononukleoza obično nije ozbiljna, njeni simptomi mogu biti dugotrajni i iscrpljujući.

U ovom članku ćemo objasniti šta je mononukleoza, koji su njeni simptomi, kako se dijagnostikuje, leči i prenosi, kao i koje su moguće komplikacije koje mogu nastati tokom oporavka.

Šta je mononukleoza?

Infektivna mononukleoza ili bolest poljupca je virusna infekcija koju najčešće izaziva Epstein-Barr virus.

Ova infekcija se prenosi bliskim kontaktom, najčešće putem pljuvačke, što objašnjava njen popularni naziv.

Mononukleoza uglavnom pogađa tinejdžere i mlade odrasle osobe, iako može zaraziti ljude svih starosnih grupa.

Glavni simptomi su umor, groznica, bol u grlu, uvećanje limfnih čvorova i jetre, kao i povećan broj belih krvnih zrnaca.

Iako su simptomi mononukleoze obično blagi do umereni, oporavak može trajati nekoliko nedelja, a u nekim slučajevima i duže.

Uzroci

Mononukleoza je najčešće uzrokovana Epstein-Barr virusom, koji pripada grupi herpes virusa.

Nakon što osoba dođe u kontakt sa virusom, on se najpre replicira u nazofarinksu, tonzilama i pljuvačnim žlezdama, a zatim se širi putem krvi do različitih organa.

Epstein-Barr virus se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom pljuvačkom, što može uključivati poljupce, deljenje pića, pribora za jelo ili drugih predmeta koji dolaze u kontakt sa ustima.

Pored Epstein-Barr virusa, uzročnici mononukleoze mogu biti i drugi virusi, poput citomegalovirusa, toksoplazmoze, ili virusa hepatitisa A, B, i C.

Međutim, Epstein-Barr virus je daleko najčešći uzročnik ove infekcije.

Jednom kada osoba bude zaražena EBV-om, virus ostaje u telu u neaktivnom obliku i može se povremeno reaktivirati, ali retko uzrokuje ponovnu bolest.

Simptomi

Simptomi mononukleoze obično se razvijaju postepeno, počevši nekoliko nedelja nakon što osoba bude izložena virusu.

Početni simptomi mogu biti blagi i često podsećaju na prehladu ili grip, ali kako bolest napreduje, simptomi postaju izraženiji i ozbiljniji.

Najčešći simptomi mononukleoze uključuju:

• Intenzivan i dugotrajan umor
• Bol u grlu koji je često praćen crvenilom i otokom krajnika
• Uvećani limfni čvorovi, posebno u vratu i ispod pazuha
• Povišenu telesnu temperaturu

Pored ovih simptoma, često se javljaju i simptomi kao što su glavobolja, bolovi u mišićima, gubitak apetita, uvećana slezina, odnosno splenomegalija, ili uvećaju jetru, stanje koje se naziva i hepatomegaliju.

Osip na koži je još jedan od mogućih simptoma, posebno kod primene antibiotika poput amoksicilina ili ampicilina.

Simptomi mononukleoze mogu trajati nekoliko nedelja, a umor može potrajati i duže, čak i mesecima nakon što su ostali simptomi nestali.

Oporavak je najčešće potpun, ali u retkim slučajevima mogu se javiti komplikacije, uključujući rupturu slezine ili hepatitis.

Kod većine pacijenata, simptomi se povlače spontano uz odmor i adekvatnu hidrataciju, dok je kod težih slučajeva neophodno ozbiljnije lečenje.

Uvećana slezina može izazvati različite simptome, ali u nekim slučajevima može proći i asimptomatski.

Kada su prisutni, simptomi uvećane slezine mogu uključivati:

Ako se simptomi uvećane slezine ne prepoznaju na vreme, stanje može postati ozbiljno, jer slezina može postati previše krhka i sklona rupturi, što je stanje koje zahteva hitnu medicinsku negu.

Koliko traje mononukleoza?

Trajanje mononukleoze može varirati, ali u većini slučajeva simptomi obično traju između dve do četiri nedelje.

U početku, osoba može doživeti osećaj umora, slabosti, i groznice, koji mogu trajati nekoliko dana do nedelju dana.

Kako bolest napreduje, simptomi kao što su upala grla, uvećani limfni čvorovi, i ponekad uvećana slezina, mogu trajati od jedne do dve nedelje.

U nekim slučajevima, simptomi mogu trajati duže, čak i do dva meseca, posebno osećaj umora, koji može biti prisutan i nekoliko meseci nakon što ostali simptomi nestanu.

Većina ljudi se potpuno oporavi unutar četiri do šest nedelja, ali u retkim slučajevima, oporavak može trajati duže, posebno ako je imunološki sistem oslabljen ili ako se jave druge komplikacije.

Nakon oporavka, virus je prisutan u telu, ali retko uzrokuje ponovnu bolest i simptome.

Dijagnoza

Dijagnoza mononukleoze se obično postavlja na osnovu procene prisutnih simptoma, fizičkog pregleda i rezultata laboratorijskih testova.

Lekar će prvo proceniti simptome kao što su umor, groznica, upala grla, uvećani limfni čvorovi, kao i moguće uvećanje slezine ili jetre.

Ovi simptomi mogu ukazivati na prisustvo mononukleoze, ali su često slični simptomima drugih bolesti, pa je potrebno dodatno testiranje.

Laboratorijski testovi koji se koriste za potvrdu dijagnoze uključuju:

• Heterofilni test: Koristi se za otkrivanje specifičnih antitela u krvi koja se stvaraju kao odgovor na Epstein-Barr virus. Test je najpouzdaniji kada se radi između druge i četvrte nedelje bolesti, u protivnom može dati lažno negativan rezultat.
• Kompletna krvna slika: Povećan broj limfocita, posebno atipičnih limfocita, može ukazivati na mononukleozu. Ovaj test pomaže lekarima da vide opšte stanje imunološkog sistema i procene eventualne promene u broju krvnih ćelija.
• Serološki testovi: U nekim slučajevima, serološki testovi za potvrdu prisustva antitela specifičnih za Epstein-Barr virus mogu biti od korisit. Ovi testovi mogu pomoći da se napravi razlika između akutne infekcije i prethodne infekcije koja se reaktivirala.

Ponekad može biti potrebno dodatno testiranje ako postoje sumnje na komplikacije ili ako simptomi ne prestaju.

Na primer, ultrazvuk abdomena može se koristiti za procenu uvećanja slezine ili jetre, dok drugi testovi mogu biti potrebni da se isključe druge bolesti sa sličnim simptomima.

Lečenje

Lečenje mononukleoze je uglavnom usmereno na ublažavanje simptoma, jer ne postoji specifičan lek koji direktno leči virus Epstein-Barr, koji je najčešći uzročnik ove bolesti.

Većina ljudi se oporavlja od mononukleoze sa simptomatskom terapijom i kućnom negom uz puno odmora.

• Odmor: Odmor je ključan za oporavak od mononukleoze, jer bolest može izazvati značajan umor i slabost. Pacijenti se često osećaju iscrpljeno i mogu imati potrebu za dodatnim snom tokom dana.
• Hidracija: Povećan unos tečnosti, kao što su voda, čajevi, i supa, pomaže u sprečavanju dehidracije, posebno ako su prisutni simptomi poput groznice i upale grla.
• Ublažavanje bola i temperature: Lekovi protiv bolova i groznice, poput paracetamola ili ibuprofena, mogu pomoći u smanjenju simptoma poput groznice, glavobolje i bola u grlu.
• Ispiranje usta slanim rastvorom: Ispiranje mlakom slanom vodom može pomoći u ublažavanju upale grla i nelagodnosti.
• Izbegavanje fizičkog napora: Zbog rizika od pucanja slezine, posebno u prvih nekoliko nedelja bolesti kada je slezina često uvećana, preporučuje se izbegavanje teških fizičkih aktivnosti, kontaktnog sporta i podizanja teških predmeta.
• Antibiotici: Iako antibiotici ne leče virusne infekcije poput mononukleoze, mogu biti propisani ako se razvije sekundarna bakterijska infekcija, kao što je streptokokna upala grla.
• Kortikosteroidi: U teškim slučajevima, kada su simptomi izrazito jaki ili postoji ozbiljno oticanje grla i krajnika, lekar može preporučiti kratkotrajnu upotrebu kortikosteroida kako bi se smanjila upala i otežano disanje.

Opšte stanje pacijenata se obično poboljšava unutar nekoliko nedelja, ali osećaj umora može trajati duže, čak i do nekoliko meseci.

Tokom tog perioda, važno je postepeno vraćati aktivnosti u svakodnevni život, u skladu sa osećajem energije i oporavkom.

Jelovnik za mononukleozu

Mononukleoza može oslabiti organizam, pa ishrana koja dovodi do unapređenja imunog sistema i ubrzava oporavak može biti od koristi.

Tokom oporavka od mononukleoze preporučuje se lagana, lako svarljiva hrana bogata vitaminima, mineralima i antioksidansima koji pomažu telu da se brže oporavi.

Namirnice koje su lako svarljive ne stvaraju dodatno opterećenje na digestivni sistem, pa je potrebno uključiti što više kuvanog povrća, supa, kao i mekane hrane poput ovsene jaše i jogurta.

Namirnice bogate vitaminom C, kao što su citrusi, paprike i kivi, igraju značajnu ulogu u jačanju imunog sistema.

Pored toga, hrana bogata cinkom, kao što su semenke bundeve, spanać i integralne žitarice, pomaže u borbi protiv infekcija.

Proteini su neophodni za regeneraciju tkiva i jačanje imunog sistema, pa je važno uneti dovoljne ovog makronutrijenta. Dobri izvori proteina u hrani uključuju životinjske izvore, poput piletine, ribe i jaja, dok su dobri izvori biljnih proteina mahunarke, tofu, tempeh i orašasti plodovi.

Tokom perioda oporavka, povećan unos tečnosti je od vitalnog značaja. Ovo uključuje vodu, nezaslađene biljne čajeve, kao i sok od ceđenog limuna ili pomorandže.

Istovremeno, trebalo bi izbegavati tešku hranu, u koju spada pržena, masna i začinjena hrana, koja može opteretiti jetru i digestivni sistem. Takođe, treba smanjiti unos šećera i prerađene hrane, budući da ove namirnice mogu dodatno oslabiti imuni sistem.

Probiotici iz jogurta ili fermentisane hrane, poput kiselog kupusa, mogu pomoći u održavanju zdravlja creva i podršci imunog sistema, a posebno su korisni ukoliko se primenjuje antibiotska terapija.

Doručak:

• Ovsena kaša pripremljena sa vodom ili biljnim mlekom, sa mlevenim lanom ili chia semenkama i svežim voćem kao što su borovnice, jagode, maline ili banane.
• Čaj od kamilice ili đumbira, koji pomaže umirenju upale grla i poboljšava varenje.

Užina:

• Jogurt sa niskim udelom masti, obogaćen probioticima.
• Šaka badema ili oraha kao izvor zdravih masti i proteina.

Ručak:

• Supa sa povrćem
• Integralni tost sa avokadom, maslinovim uljem i malo soli, kao lagan i hranljiv dodatak obroku.

Užina:

• Sveže ceđeni sok od pomorandže ili grejpfruta.
• Parče integralnog hleba sa sirom ili humusom.

Večera:

• Pečeni losos sa kuvanim batatom i blitvom, bogat omega-3 masnim kiselinama koje podržavaju oporavak i smanjuju upalu.
• Sveža salata od povrća, začinjena maslinovim uljem i limunovim sokom.

Pre spavanja:

• Toplo mleko sa medom ili šolja biljnog čaja

Kako se prenosi mononukleoza

Mononukleoza se najčešće prenosi na sledeće načine:

• Ljubljenjem: Poljubac je najpoznatiji način prenošenja mononukleoze, jer se u pljuvački zaražene osobe može naći Epstein-Barr, koji je najčešći uzročnik mononukleoze.
• Zajedničko korišćenje pribora za jelo i piće: Deljenje čaša, šolja, viljušaka, kašika ili drugih predmeta koji dolaze u kontakt sa ustima i pljuvačkom može preneti virus.
• Kašljanje i kijanje: Iako ređe, kapljice pljuvačke koje se šire prilikom kašljanja ili kijanja mogu preneti virus na druge osobe.
• Kontakt sa zaraženim površinama: Ako osoba dodirne površinu koja je kontaminirana pljuvačkom zaražene osobe, a zatim dodirne usta, nos ili oči, postoji rizik od prenosa.
• Blizak kontakt: Svaka situacija koja uključuje blizak fizički kontakt sa zaraženom osobom može povećati rizik od prenosa virusa.

Osoba zaražena mononukleozom može biti zarazna tokom različitih faza bolesti.

Tokom akutne faze bolesti, koja obično traje dve do četiri nedelje, osoba je najzaraznija, posebno ako su prisutni simptomi kao što su groznica, umor, upala grla i uvećani limfni čvorovi.

Nakon što simptomi počnu da se povlače, virus Epstein-Barr koji uzrokuje mononukleozu, može ostati u telu.

Tokom ovog perioda koji može trajati nekoliko meseci, osoba može i dalje biti zarazna, iako u manjoj meri.

Neke osobe mogu nositi i širiti virus mesecima, pa čak i godinama nakon početne infekcije, iako nemaju prisutne simptome, što je razlog zašto je virus široko rasprostranjen u populaciji.

Komplikacije

Mononukleoza, iako najčešće izaziva blage simptome koji spontano prolaze uz odmor i hidriranje, u nekim slučajevima može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Jedna od najčešćih komplikacija je uvećana slezina, koja može postati veoma osetljiva na povrede. U težim slučajevima, može doći do rupture slezine, što je hitno medicinsko stanje.

Hepatitis ili upala jetre je još jedna komplikacija koja se može razviti, manifestujući se žuticom, mučninom i bolovima u gornjem desnom delu stomaka.

Perikarditi i miokarditis, odnosno upale srčane ovojnice i srčanog mišića su retke, ali potencijalno opasne komplikacije koje mogu nastati usled širenja infekcije na srce.

Simptomi ovih stanja uključuju bol u grudima, aritmije i druge simptome povezane sa funkcijom srca.

Mononukleoza može uticati i na nervni sistem, što dovodi do komplikacija kao što su meningitis, encefalitis i drugi.

Kako imunološki sistem može biti oslabljen, tokom oporavka od mononukleoze mogu se javiti sekundarne infekcije, kao što su bakterijski sinusitis, tonzilitis ili pneumonija, koje zahtevaju dodatno lečenje.

Zaključak

Mononukleoza ili bolest poljupca kako se često naziva, je infekcija izazvana je Epstein-Barr virusom, koja obično izaziva relativno blage, ali dugotrajne simptome, koji uključuju umor, bol u grlu i uvećane limfne čvorove.

Oporavak zahteva vreme, puno odmora, pravilnu hidrataciju i izbegavanje fizičkog napora, kako bi se smanjio rizik od komplikacija, uključujući rupturu slezine ili upalu jetre.

S obzirom na to da se virus prenosi bliskim kontaktom, najčešće ljubljenjem ili deljenjem pribora za jelo, svest o načinu prenosa i pridržavanje higijenskih mera su ključni u sprečavanju širenja infekcije, posebno tokom prvog perioda kada je osoba najzaraznija.