Herpes zoster ili skraćeno zoster, predstavlja virusno oboljenje koje se javlja usled reaktivacije virusa varicella-zoster, istog virusa koji izaziva ovčje boginje.
Ovo stanje karakterišu bolni osipi i plikovi koji se najčešće pojavljuju na jednoj strani tela, prateći tok nerva.
Herpes zoster može pogoditi bilo koga ko je ranije imao ovčje boginje, a učestalost raste s godinama, posebno kod osoba sa oslabljenim imunitetom.
Uprkos tome što obično nije ozbiljan, herpes zoster može izazvati značajnu nelagodnost, dok komplikacije poput postherpetičke neuralgije mogu dugotrajno narušiti kvalitet života.
U ovom članku podelićemo detaljne informacije o uzrocima, simptomima, načinima lečenja i prevencije herpes zostera.
Šta je herpes zoster?
Herpes zoster je virusna infekcija uzrokovana reaktivacijom varicella-zoster virusa, istog virusa koji izaziva ovčje boginje.
Nakon što osoba preboli ovčje boginje, virus ostaje neaktivan u nervnim ćelijama i može se reaktivirati kasnije tokom života, izazivajući herpes zoster.
Ova bolest se najčešće manifestuje bolnim osipom i plikovima koji se pojavljuju na jednoj strani tela, u oblasti koja je pod uticajem određenog nerva.
Herpes zoster može izazvati značajan bol, svrab i nelagodnost, a u težim slučajevima može dovesti do dugotrajnih komplikacija poput postherpetičke neuralgije.
Herpes zoster nije isto što i herpes simplex, iako oba uzrokuju virusi iz iste porodice herpesvirusa.
Za razliku od herpesa simpleksa, koji izaziva čireve i rane na usnama, takozvanu groznicu na usnama, ili genitalijama, herpes zoster zahvata nervne puteve i kožu.
Ova bolest je češća kod starijih osoba i kod onih sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Simptomi
Herpes zoster se razvija postepeno, prolazeći kroz nekoliko faza.
Simptomi mogu varirati od osobe do osobe, a u nastavku slede uobičajeni simptomi po fazama.
Prodromalna faza
Prodromalna faza počinje nekoliko dana pre pojave osipa i karakteriše se sledećim simptomima:
- Bol: Oštar, žareći ili probadajući bol koja se javlja u oblasti koja je pod uticajem pogođenog nerva. Bol može biti blag do intenzivan i često se pogrešno povezuje sa drugim stanjima poput problema s srcem, plućima ili bubrezima, u zavisnosti od lokacije.
- Svrab ili peckanje: Oboleli mogu osetiti trnce, peckanje ili svrab kože pre pojave osipa.
- Opšti simptomi: Umor, glavobolja, povišena telesna temperatura ili osećaj slabosti često se javljaju pre izbijanja osipa.
Akutna faza
U akutnoj fazi dolazi do pojave karakterističnog osipa, se obično pojavljuje u obliku crvenih tačkica ili mrlja na jednoj strani tela, prateći dermatom, odnosno područje kože koje je pod uticajem određenog nerva.
Na mestu osipa brzo se razvijaju plikovi ispunjeni tečnošću. Plikovi su grupisani i mogu ličiti na pojavu vezikula kod boginja.
Osip je često praćen intenzivnim svrabom i bolom, koji u ovoj fazi može biti jači nego u prodromalnoj fazi.
Faza zarastanja
Faza oporavka, odnosno zaceljivanja traje od nekoliko nedelja do mesec dana.
Tokom faze zarastanja plikovi se suše i formiraju kraste, koje na kraju otpadaju.
Nakon što kraste nestanu, može ostati promena u pigmentaciji kože ili ožiljci, u zavisnosti od težine slučaja i intenziteta osipa.
Hronična faza
Kod nekih osoba može se razviti stanje poznato kao postherpetička neuralgija, koja predstavlja hronični oblik ovog stanja.
Kod ostherpetičke neuralgije javlja se dugotrajni bol, koji može trajati mesecima ili godinama nakon što se osip povukao.
Pored toga, može se javiti preosetljivost kože, koja može biti izuzetno osetljiva na dodir, čak i na veoma blage nadražaje i spoljne uticaje.
Specifični simptomi u zavisnosti od pogođenog područja
U zavisnosti od toga gde se herpes zoster javlja, mogu se javiti i specifični simptomi.
Herpes zoster oftalmicus
Herpes zoster oftalmicus se javlja kada virus zahvati trigeminalni nerv, koji utiče područje oka, čela i nosa.
Ova forma herpesa zostera često započinje bolom i osećajem peckanja oko oka, pre nego što se pojave osip i plikovi.
Osip se najčešće javlja na jednoj strani lica, uključujući gornji kapak, čelo i nos.
Ova forma može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući upalu oka, oštećenje rožnjače, gubitak vida ili trajnu bol usled neuralgije.
Pravovremena terapija je ključna za smanjenje rizika od trajnih posledica.
Herpes zoster oticus
Herpes zoster oticus nastaje kada virus zahvati facijalni nerv, koji prolazi kroz područje uha.
Ovo stanje se često naziva Ramsay Hunt sindrom, a simptomi uključuju bol u uhu, osip u ušnom kanalu, oko uha ili na jeziku, kao i gubitak sluha i pojava vrtoglavice.
Kod nekih ljudi može doći i do problema sa balansom, slabosti mišića lica ili paraliza na pogođenoj strani.
Ovo stanje može značajno uticati na kvalitet života, a lečenje uključuje antivirusne lekove, kortikosteroide i terapiju za ublažavanje simptoma.
Generalizovani herpes zoster
Generalizovani herpes zoster je ređa i ozbiljnija forma bolesti, koja se javlja kod osoba sa značajno oslabljenim imunološkim sistemom.
Kod ovog oblika, osip i plikovi se šire van uobičajene zone jednog nervnog segmenta, obuhvatajući veće delove tela.
Generalizovani herpes zoster može ukazivati ozbiljan imunološki poremećaj, kao što su HIV infekcija, karcinom ili imunosupresija usled terapije.
Pored kožnih simptoma, generalizovani herpes zoster može izazvati sistemske simptome, uključujući povišenu temperaturu, slabost i povećan rizik od sekundarnih infekcija.
Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pažnju i intenzivno lečenje.
Trajanje herpes zostera
Herpes zoster obično traje dve do četiri nedelje, no tačno trajanje bolesti varira u zavisnosti od imunološkog odgovora osobe i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Kao što je prethodno objašnjeno, bolest obično prolazi kroz sledeće faze:
- Prodromalna faza: Pre pojave osipa, pacijenti mogu osećati bol, peckanje, svrab ili preosetljivost na koži u zahvaćenom dermatomu. Ova faza traje od jednog do pet dana.
- Akutna faza osipa: Crvenilo, plikovi i mehurići na koži se pojavljuju duž zahvaćenog dermatoma, često praćeni bolom. Plikovi postepeno pucaju, stvarajući kraste koje se suše tokom sedam do deset dana.
- Faza oporavka: Većina simptoma, uključujući osip i bol, povlači se nakon dve do četiri nedelje. Međutim, iako retko, kod nekih pacijenata bol može trajati značajno duže, što ukazuje na razvoj postherpetične neuralgije.
Trajanje herpesa zostera može biti duže kod osoba sa oslabljenim imunitetom ili ozbiljnijim oblicima bolesti.
U takvim slučajevima, osip se može širiti izvan primarnog dermatoma, područja kože koje je inervisano jednim nervom, a proces oporavka može trajati nekoliko meseci.
Rana primena antivirusnih lekova može skratiti trajanje bolesti, smanjiti težinu simptoma i rizik od komplikacija.
Ukoliko dođe do razvoja postherpetične neuralgije, bol može trajati mesecima ili čak godinama nakon što osip nestane, što zahteva specifično lečenje i terapiju bola.
Slike
Slike herpes zostera mogu pomoći u prepoznavanju simptoma, poput osipa i plikova koji se javljaju duž nervnih puteva.
Ove fotografije služe isključivo za opšte informisanje i nisu zamena za medicinsku dijagnozu.
Herpes zoster na grudima:
Herpes zoster na ruci:
Uzroci
Herpes zoster je uzrokovan reaktivacijom virusa varicella-zoster, istog virusa koji izaziva boginje.
Nakon što osoba preleži boginje, virus ostaje u telu u latentnom, neaktivnom stanju, zadržavajući se u nervnim ganglijama.
Do reaktivacije virusa može doći iz različitih razloga, ali se najčešće javlja kada dođe do slabljenja imunološkog sistema.
Faktori koji mogu dovesti do reaktivacije uključuju:
- Slabljenje imunološkog sistema: Sa starenjem ili usled bolesti poput HIV-a, raka ili autoimunih poremećaja, imunološki sistem postaje manje efikasan u kontroli latentnih virusa.
- Stres: Hronični stres može oslabiti imunološki odgovor i povećati rizik od reaktivacije virusa.
- Fizičke traume: Povrede ili operacije koje utiču na određene nerve mogu izazvati reaktivaciju virusa u zahvaćenom području.
- Korišćenje imunosupresivnih lekova: Lekovi poput kortikosteroida ili lekovi koji se koriste nakon transplantacije mogu oslabiti imunološki sistem, povećavajući rizik od reaktivacije virusa.
- Hemoterapija ili radioterapija: Tretmani za rak često oslabljuju imunološki sistem, čineći telo podložnijim reaktivaciji virusa.
- Starenje: Starije osobe, posebno one starije od 50 godina, imaju povećan rizik od herpes zostera zbog prirodnog pada imunološke funkcije.
- Teška akutna ili hronična bolest: Bolesti poput dijabetesa, hronične opstruktivne bolesti pluća ili kardiovaskularnih bolesti mogu doprineti reaktivaciji virusa.
Način prenošenja
Herpes zoster nije direktno zarazan, ali osoba koja nije preležala boginje ili nije vakcinisana protiv virusa varicella-zoster može se zaraziti ovim virusom ako dođe u kontakt sa tečnošću iz plikova osobe koja ima herpes zoster.
U ovom slučaju, zaražena osoba će razviti boginje, a ne herpes zoster.
Virus se ne prenosi preko kašlja, kijanja ili običnog kontakta, već isključivo direktnim kontaktom sa oštećenom kožom i sadržajem plikova.
Osobe sa herpes zosterom su zarazne samo dok su prisutni plikovi i dok se oni ne osuše i prekriju krastama.
Kada se plikovi potpuno osuše, rizik od prenošenja virusa nestaje.
Da bi se sprečilo širenje virusa, preporučuje se pokrivanje osipa, izbegavanje grebanja i kontakt sa osobama koje su podložne infekciji, kao što su trudnice, novorođenčad i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Dijagnoza
Dijagnoza herpes zostera postavlja se prvenstveno na kliničkom pregledu i prepoznavanju karakterističnih simptoma.
Lekarski pregled počinje uzimanjem anamneze, kao i detaljnom analizom prisutnih simptoma.
Lekar će pitati o prisustvu bola, peckanja ili svraba pre pojave osipa, kao i drugih simptoma koji su prisutni ili koji su prethodili pojavi osipa, nakon čega će vizuelno pregledati promene na koži.
Klasični osip u obliku plikova, koji se obično javlja na jednoj strani tela duž određenog dermatoma, ključan je za prepoznavanje ovog oboljenja.
Fizički pregled kože otkriva karakteristične vezikule ispunjene tečnošću, koje su grupisane u jednoj zoni.
Razgovor i fizički pregled su u najvećem broju slučajeva dovoljni za potvrdu dijagnoze.
U atipičnim slučajevima, kada osip nije očigledan ili simptomi nisu u potpunosti jasni, može biti potrebno dodatno testiranje.
Laboratorijske metode koje se koriste uključuju:
- PCR test: Ovaj test se koristi za detekciju DNK virusa varicella-zoster i vrlo je pouzdan, posebno u ranim fazama bolesti.
- Tzanck test: Ova analiza podrazumeva uzimanje uzorka tečnosti iz plikova, koji se potom analizira pod mikroskopom i koja može pokazati prisustvo karakterističnih ćelijskih promena povezanih sa herpes infekcijama.
- Serološki testovi: Mogu pomoći u otkrivanju antitela na virus varicella-zoster, ali su manje specifični i retko se koriste u kliničkoj praksi.
Lečenje
Lečenje herpes zostera ima za cilj ublažavanje simptoma, skraćenje trajanja bolesti i smanjenje rizika od komplikacija.
Pravilna hidratacija, pridržavanje izbalansirane ishrane bogate voćem i povrćem, odnosno unos hrane bogate vitaminima i mineralima i odmor neophodni su kako bi se omogućio śto brži oporavak organizma.
Takođe, pacijentima se savetuje izbegavanje iritirajuće odeće i izlaganja zahvaćenog područja suncu dok se osip ne povuče.
Pored toga, lečenje herpes zostera može uključivati uporebu različitih vrsta lekova.
Pravovremeno započinjanje terapije, idealno u prvih 72 sata od pojave osipa, ključno je za postizanje najboljih rezultata.
Antivirusna terapija
Antivirusni lekovi, poput aciklovira, valaciklovira ili famciklovira, predstavljaju osnovu lečenja.
Ovi lekovi deluju tako što inhibiraju replikaciju virusa, što može pomoći u smanjenju trajanja bolesti, ublažavanju simptoma i smanjenju rizika od postherpetičke neuralgije.
Antivirusna terapija je naročito važna za starije osobe, imunokompromitovane pacijente i osobe sa težim oblicima bolesti.
Analgetici
Herpes zoster je gotovo uvek praćen bolom, koji je često intenzivan, što može zahtevati upotrebu različitih analgetika.
Blagi do umereni bol može se kontrolisati lekovima poput paracetamola ili ibuprofena, dok lekar kod jačeg bola može prepisati jače analgetike, ili čak opioide u veoma teškim slučajevima.
Topikalna terapija
Lokalni preparati, poput krema sa lidokainom ili kapsaicinom, mogu pomoći u ublažavanju bola i peckanja.
Takođe, primena hladnih obloga ili hidratantnih krema može pomoći u smanjenju simptoma.
Kortikosteroidi
U slučajevima kada je prisutna jaka upala, lekar može preporučiti kratkotrajnu primenu kortikosteroida u kombinaciji s antivirusnim lekovima.
Ipak, ova terapija se mora koristi sa oprezom i u ograničenom vremenskom periodu, posebno kod imunokompromitovanih pacijenata.
Dugotrajna upotreba kortikosteroida može izazvati neželjene efekte, poput problema sa varenjem i gastritisa, osteoporoze, povišenog nivoa šećer u krvi i slabljenja imunog sistema.
Antihistaminici
Kod osoba kod kojih je prisutan jak svrab, antihistaminici mogu pomoći u smanjenju nelagodnosti i sprečavanju grebanja koje može povećati rizik od sekundarne infekcije.
Pored toga, prekomerno češanje može povećati rizik od prenošenja infekcije.
Ukoliko dođe do sekundarne bakterijske infekcije plikova, mogu biti neophodni lokalni ili sistemski antibiotici.
Lečenje postherpetične neuralgije
Postherpetična neuralgija je jedna od komplikacija herpes zostera, koju karakteriše prisustvo bola nedeljama, mesecima, a u nekim slučajevima i godinama nakon što plikovi i osip nestanu.
Kod pacijenata kod kojih se razvije postherpetična neuralgija, mogu se koristiti antikonvulzivi, odnosno antiepileptici, triciklični antidepresivi ili lokalni anestetici.
Prirodni lekovi
Jedno od čestih pitanja koje se može čuti je šta je dobro protiv herpesa zostera kada su u pitanju prirodni lekovi i rutine koje mogu smanjiti simptome i ubrzati oporavak.
Na samom početku, važno je reći da prirodni lekovi nisu zamena za medicinsku terapiju, ali mogu biti korisna dopuna, posebno za olakšanje bola i svraba.
U nastavku slede nekih od prirodnih lekova za herpes zoster:
- Aloe vera: Gel od aloe vere ima umirujuće i antiinflamatorne osobine, a može se nanositi direktno na osip kako bi se smanjio svrab kože, upala i ubrzao zarastanje.
- Ulje čajevca: Poznato je po svojim antiseptičkim i antivirusnim svojstvima, i može pomoći u sprečavanju sekundarnih infekcija. Koristi se razblaženo u maslinovom ili kokosovom ulju, nanošenjem na zahvaćeno područje.
- Med: Prirodni med, posebno manuka med, ima antibakterijska i umirujuća svojstva, te može biti od koristi kao obloga za smanjenje iritacije i ubrzavanje zarastanja plikova.
- Kupke sa ovsenom kašom: Ovsena kaša ima umirujuće dejstvo na iritiranu kožu. Dodavanje samlevenih ovsenih pahuljica u toplu kupku može pomoći u smanjenju svraba i osećaja peckanja.
- Kokosovo ulje: Kokosovo ulje je bogato laurinskom kiselinom, koja ima antivirusna svojstva. Ono takođe može hidrirati kožu i pomoći u smanjenju tegoba na zahvaćenim mestima.
- Hladne obloge: Nanošenje hladnih obloga može privremeno ublažiti bol i svrab, kao i smanjiti otok na koži. Obloge treba koristiti pažljivo, kako bi se izbegla iritacija kože. Ukoliko se koristi led, neophodno je prethodno ga umotti u čistu krpu ili peškir. Led nikada ne treba aplicirati direktno na kožu.
- Čajevi: Čajevi bogati antioksidansima, poput čaja od kamilice, zelenog čaja ili čaja od kurkume, mogu ubrzati oporavak i smanjiti upalu u organizmu. Kamilica takođe ima umirujuće dejstvo na kožu kada se koristi za lokalne obloge.
- Eterična ulja lavande ili peperminta: Dodavanje nekoliko kapi ovih ulja u ulje koje služi kao nosač, poput kokosovog ulja, može pomoći u ublažavanju bola.
- Probiotici: Unos probiotika kroz ishranu ili suplemente može unaprediti imunološki odgovor, pomažući tako telu da se efikasnije bori protiv infekcije.
Pored prethodno pomenutih prirodnih lekova, zdrava izbalansirana ishrana bogata vitaminima i mineralima, kao što su vitamin C, vitamin E, cink i L-lizin poznati su po svojim svojstvima jačanja imunološkog sistema i podrške regeneraciji kože.
Namirnice poput citrusnog voća, zelenog povrća, orašastih plodova i semenki mogu doprineti bržem oporavku.
Komplikacije
Herpes zoster obično prolazi bez dugoročnih posledica, ali u nekim slučajevima može izazvati ozbiljne komplikacije koje mogu značajno uticati na kvalitet života.
Komplikacije zavise od starosti, imunološkog statusa i pravovremenosti otpočinjanja lečenja.
Postherpetična neuralgija je najčešća komplikacija herpesa zostera.
Ovo stanje karakteriše intenzivan bol uzrokovan oštećenjem nervnih vlakana u zahvaćenom području, koji traje nedeljama, mesecima, a ponekad i godinama nakon što osip nestane.
Pored toga, plikovi koji nastaju usled herpesa zostera mogu se sekundarno inficirati bakterijama, što zahteva dodatno lečenje antibioticima.
Sekundarne infekcije mogu produžiti trajanje simptoma i dovesti do formiranja ožiljaka.
Ukoliko herpes zoster zahvati područje oko očiju, u slučaju herpes zoster ophthalmicus infekcije, može doći do upale rožnjače, oštećenje vida ili čak trajnog gubitka vida ukoliko se ne leči pravovremeno.
Virus takođe može izazvati upalu određenih delova centralnog nervnog sistema, uključujući encefalitis, meningitis ili paralizu kranijalnih nerava.
Ove komplikacije su retke, ali potencijalno opasne po život.
U slučajevima kada herpes zoster zahvati uho, može doći do gubitka sluha, jakih vrtoglavica ili paralize facijalnog nerva.
Kod imunokompromitovanih osoba, virus može izazvati upalu pluća, kičmene moždine, privremene poremećaje mokrenja ili pokreta creva, te dovesti do zatvora ili rektalnih tenzema.
Pacijenti kod kojih imuni sistem ne funkcioniše pravilno, herpes zoster takođe može izazvati sistemsku infekciju, koja može dovesti do sepse i drugih ozbiljnih stanja.
Na kraju, ne treba zanemariti ni moguće posledice po mentalno zdravlje, do kojih dolazi kao posledica dugotrajanog bola i nelagodnosti, posebno kod postherpetične neuralgije.
Kod nekih osoba dugotrajne tegobe mogu izazvati anksioznost, depresiju ili probleme sa spavanjem.
Prevencija
Prevencija herpesa zostera bazira se na održavanju jakog imunološkog sistema i upotrebi dostupnih vakcina.
Vakcinacija je trenutno najefikasniji načinn zaštite od razvoja bolesti i njenih komplikacija, a dostupne su dve vrste vakcina protiv herpesa zostera:
- Živa atenuisana vakcina: Sadrži oslabljen oblik virusa koji ne može izazvati bolest, ali stimuliše imunološki sistem da razvije otpornost.
- Rekombinantna vakcina: Sadrži specifične proteine virusa koji izazivaju imunološki odgovor bez prisustva celog virusa.
Rekombinantna vakcina, koja ne sadrži živi virus, preporučuje se posebno starijim osobama i osobama sa oslabljenim imunološkim sistemom zbog svoje sigurnosti i efikasnosti.
Pored imunizacije, održavanje zdravih životnih navika, kao što su pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, upravljanje stresom i adekvatan san, takođe može doprineti jačanju imuniteta i smanjenju rizika od reaktivacije virusa varicella-zoster.
Osobe koje su već imale ovčije boginje ili herpes zoster trebalo bi da budu posebno pažljive, jer stres i iscrpljenost mogu povećati rizik od ponovne aktivacije virusa.
Ovo se odnosi isključivo na ovčije boginje, ali ne i druge vrste, poput malih boginja, koje su izazvane virusom morbila.
Izbegavanje kontakta s osobama koje imaju aktivne plikove herpesa zostera ključno je za sprečavanje prenosa virusa osobama koje nisu imale ovčije boginje ili nisu vakcinisane.
Higijenske mere, poput redovnog pranja ruku i dezinfekcije površina, dodatno smanjuju rizik od širenja infekcije.
Herpes zoster kod dece
Herpes zoster, iako češći kod odraslih, može se javiti i kod dece, posebno kod onih koji su imali ovčije boginje u ranom detinjstvu ili su bili izloženi virusu tokom trudnoće.
Kod dece, herpes zoster se obično javlja sa blažim simptomima u poređenju s odraslima.
Uobičajeni simptomi uključuju osećaj peckanja, svraba ili bola u zahvaćenom području pre nego što se pojave karakteristični plikovi.
Osip je obično ograničen na jedan dermatom i traje kraće vreme, dok komplikacije poput postherpetične neuralgije gotovo nikada nisu prisutne.
Deca s oslabljenim imunološkim sistemom, kao što su ona na hemoterapiji ili s imunodeficijencijama, izložena su većem riziku od razvoja težih oblika herpesa zostera i njegovih komplikacija.
U ovim slučajevima, može biti potrebna agresivnija terapija antivirusnim lekovima.
Lečenje kod dece obično uključuje simptomatsku terapiju za ublažavanje svraba i bola, uz pažljivo praćenje kako bi se sprečile sekundarne infekcije kože.
Antivirusni lekovi se preporučuju u težim slučajevima ili kod dece s oslabljenim imunitetom, uz konsultaciju s pedijatrom.
Prevencija herpesa zostera kod dece uključuje vakcinaciju protiv ovčijih boginja, koja značajno smanjuje rizik od primarne infekcije i kasnije reaktivacije virusa.
Vakcina protiv herpesa zostera nije odobrena za decu, ali vakcinacija protiv ovčijih boginja doprinosi indirektnoj zaštiti.
Herpes zoster kod trudnica
Herpes zoster se relativno retko javlja tokom trudnoće, ali može izazvati zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na trudnicu i plod.
Kod trudnica, herpes zoster obično prolazi bez ozbiljnijih komplikacija i ne predstavlja značajan rizik za plod.
Virus varicella-zoster izaziva sekundarnu infekciju u obliku herpesa zostera, a ne primarnu infekciju poput ovčijih boginja, koja može imati ozbiljnije posledice.
Važno je napomenuti da herpes zoster kod trudnica ne dovodi do kongenitalnog varicella sindroma, koji je povezan s primarnom infekcijom tokom trudnoće.
Simptomi kod trudnica uključuju bol, peckanje i osip s karakterističnim plikovima, koji se obično javljaju duž jednog dermatoma.
Lečenje se fokusira na ublažavanje simptoma, a antivirusni lekovi, poput aciklovira, mogu se razmotriti u težim slučajevima, posebno tokom drugog i trećeg tromesečja, kada je njihova primena bezbednija.
Trudnice koje razviju herpes zoster ne mogu zaraziti plod, ali mogu preneti virus drugim osobama koje nisu imale ovčije boginje ili nisu vakcinisane, pa se preporučuje pojačana higijena i izbegavanje kontakta sa osetljivim grupama.
Prevencija se postiže prethodnom vakcinacijom protiv ovčijih boginja pre trudnoće, budući da vakcina protiv herpesa zostera nije namenjena trudnicama.
Žene koje planiraju trudnoću treba da se konsultuju sa lekarom o vakcinaciji ukoliko nisu imale ovčije boginje.
Herpes zoster kod starijih i imunokompromitovanih osoba
Herpes zoster je posebno čest kod starijih osoba i imunokompromitovanih pacijenata zbog smanjene funkcije imunološkog sistema, što olakšava reaktivaciju virusa varicella-zoster.
Ove grupe su takođe pod većim rizikom od razvoja ozbiljnijih oblika bolesti i komplikacija.
Kod starijih osoba, herpes zoster se češće javlja zbog imunosenescencije, odnosno prirodnog slabljenja imunog sistema s godinama.
Klinička slika može biti izraženija, s intenzivnijim bolom, dužim trajanjem osipa i većom sklonošću ka postherpetičnoj neuralgiji, koja može trajati mesecima ili godinama i značajno uticati na kvalitet života.
Imunokompromitovani pacijenti, uključujući one sa HIV/AIDS-om, transplantiranim organima, malignim oboljenjima ili na imunosupresivnoj terapiji, takođe spadaju grupu ljudi sa povećanim rizikom od teških oblika herpesa zostera.
Kod njih se virus može proširiti izvan zahvaćenog dermatoma, takozvani diseminovani herpes zoster, ili zahvatiti unutrašnje organe i centralni nervni sistem, što može dovesti do komplikacija poput pneumonitisa, encefalitisa ili hepatitisa.
Lečenju herpesa zostera u ovim populacijama se pristupa ozbiljno, i antivirusni lekovi, kao što su aciklovir, valaciklovir ili famciklovir, primenjuju se što je pre moguće, obično u visokim dozama, kako bi se smanjila ozbiljnost simptoma i rizik od komplikacija.
Lekovi se obično uzimaju oralno, no kod teških slučajeva može biti neophodna i intravenska primena.
Prevencija je ključna za ove grupe ljudi.
Vakcina protiv herpesa zostera preporučuje se osobama starijim od 50 godina, uključujući imunokompromitovane pacijente kod kojih vakcina nije kontraindikovana.
Za imunokompromitovane pacijente kod kojih je vakcinacija rizična, posebna pažnja se posvećuje profilaksi antivirusnim lekovima, posebno u periodima intenzivnog stresa ili imunosupresije.
Stariji i imunokompromitovani pacijenti koji razviju simptome herpesa zostera treba da se obrate lekaru bez odlaganja.
Ovo omogućava pravovremeno postavljanje dijagnoze i započinjanje odgovarajuće terapije, što je ključno za smanjenje komplikacija.
Stanja slična herpes zosteru
Mnoge kožne bolesti i infekcije mogu imati simptome slične herpes zosteru, poput bolnih osipa, plikova ili crvenila.
U nastavku slede stanja koja mogu da podsećaju na herpes zoster.
- Herpes simplex: Iako može izazvati bolne mehuriće i plikove, za razliku od herpes zostera, obično se javlja u predelu usta, oralni herpes, ili genitalija, genitalni herpes. Takođe, herpes simplex ne prati dermatomsku raspodelu.
- Kontaktni dermatitis: Kožna reakcija izazvana iritacijom ili alergijom na određenu supstancu. Osip može izgledati slično herpes zosteru, ali obično nije praćen bolom pre pojave osipa niti prati dermatomsku distribuciju.
- Impetigo: Bakterijska infekcija kože, češća kod dece, koja uzrokuje pojavu mehurića i kraste. Međutim, za razliku od herpes zostera, impetigo nije praćen neuralnim bolom.
- Celulitis: Bakterijska infekcija dubljih slojeva kože koja uzrokuje crvenilo, otok i bol. Za razliku od herpes zostera, celulitis ne prati pojava plikova niti dermatomska raspodela.
- Psorijaza: Može izazvati crvenilo i perutanje kože koje podseća na osip kod herpesa zostera, ali ova bolest obično zahvata više simetričnih regija tela i nije praćena bolom pre pojave osipa.
- Infekcije gljivicama: Poput tinea corporis, odnosno lišaja na koži, atletskog stopala, gljivica na noktima i drugim mestima, mogu uzrokovati kružne ili nepravilne lezije kože sa svrabom i crvenilom. Gljivične infekcije nisu praćene neuralnim bolom, što ih razlikuje od herpes zostera.
- Bakterijski folikulitis: Infekcija folikula dlake koja može izazvati crvenilo i plikove, ali nije praćen intenzivnim bolom i obično ne zahvata veliku površinu kože.
- Erythema multiforme: Stanje koje može izazvati pojavu crvenila i osipa nalik na herpes zoster, ali se često javlja kao reakcija na infekciju ili lekove i zahvata više regija tela.
Pravilna dijagnoza zahteva pažljiv pregled i istoriju bolesti, a u nekim slučajevima potrebne su i dodatne laboratorijske analize, kao što je PCR test za otkrivanje virusa, kako bi se postavila tačna dijagnoza.
Uspostavljanje rane i tačne dijagnoze i otpočinjanje lečenja je od velike važnosti za prevenciju komplikacija.
Česta pitanja u vezi herpes zostera
Šta uzrokuje herpes zoster?
Herpes zoster izaziva reaktivacija virusa varicella-zoster, koji ostaje uspavan u nervnim ganglijama nakon preležanih ovčjih boginja.
Da li je herpes zoster zarazan?
Herpes zoster nije zarazan, ali osoba sa herpes zosterom može preneti virus varicella-zoster nekome ko nije imao ovčje boginje, izazivajući kod njih ovčje boginje.
Kako izgleda herpes zoster?
Herpes zoster se manifestuje kao crvenkasti osip s grupisanim plikovima ispunjenim tečnošću, često duž jedne strane tela ili lica, prateći nervni put.
Osip može izazivati bol, svrab i osetljivost na dodir.
Koliko dugo traje herpes zoster?
Osip obično traje dve do četiri nedelje, dok bol može potrajati duže, naročito kod postherpetične neuralgije.
Trajanje herpes zostera zavisi pre svega od imunološkog i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Da li se herpes zoster može pojaviti više puta?
Da, moguće je imati herpes zoster više puta, ali to je relativno retko.
Koji su prvi simptomi herpes zostera?
Prvi simptomi uključuju bol, trnjenje ili svrab na jednoj strani tela, često praćeni pojavom osipa nakon nekoliko dana.
Da li herpes zoster može izazvati ozbiljne komplikacije?
Da, komplikacije mogu uključivati postherpetičnu neuralgiju, probleme s vidom, ukoliko zahvati oči, i sekundarne infekcije kože.
Kada treba posetiti lekara zbog herpes zostera?
Lekara treba posetiti odmah nakon pojave simptoma, naročito ako je zahvaćeno lice ili oči, ili ako je bol intenzivan.
Može li vakcina sprečiti herpes zoster?
Da, vakcina protiv herpes zostera značajno smanjuje rizik od pojave bolesti i njenih komplikacija.
Ko je najugroženiji herpes zosterom?
Najveći rizik imaju starije osobe, imunokompromitovani pojedinci i oni koji su pretrpeli intenzivan stres.
Da li deca mogu dobiti herpes zoster?
Da, ali to je ređe nego kod odraslih, budući deca obično imaju jači imuni sistem.
Kada se javi kod dece, herpes zoster obično ima blaži tok i traje kraće nego kod odraslih osoba.
Zaključak
Herpes zoster je virusno oboljenje uzrokovano reaktivacijom varicella-zoster virusa, koje se najčešće javlja kod starijih osoba i imunokompromitovanih pacijenata.
Ključan simptom herpez zostera je karakterističan osip duž nervnog puta, dermatoma, praćen bolom i nelagodnošću.
Pravovremena dijagnoza i lečenje koje može da uključuje antivirusne lekove i simptomatsku terapiju, značajno smanjuju rizik od komplikacija poput postherpetične neuralgije i samo trajanje bolesti.
Najefikasniji vid prevencije herpes zostera predstavlja vakcinacija i jačanjem imunološkog sistema kroz zdrav način života.
