Male boginje, poznate i kao morbile ili morbili, predstavljaju zarazno virusno oboljenje koje izaziva virus morbila.
Male boginje su veoma zarazne i iako najčešće pogađaju decu, male boginje kod odraslih nisu izuzetak.
Najčešći simptomi malih boginja uključuju visoku temperaturu, osip i simptome slične prehladi.
Vakcinacija je u velikoj meri smanjila učestalost malih boginja, iako one i dalje predstavljaju značajan zdravstveni problem u pojedinim delovima sveta gde je stopa vakcinacije niska.
U Srbiji je vakcinacija protiv malih boginja obavezna, i deo je MMR vakcine, koja pruža zaštitu od malih boginja, zaušaka i rubele.
MMR vakcina daje se u dve doze, pri čemu se primarna vakcinacija obavlja kod dece uzrasta od 12 do 15 meseci, dok se revakcijacija obavlja pre polaska u osnovnu školu, odnosno u sedmoj godini života.
U ovom članku detaljno ćemo obraditi kako izgledaju male boginje, simptome i uzroke ovog stanja, kao i sve druge važne teme povezane sa morbilima.
Kako izgledaju male boginje?
Morbile predstavljaju virusnu infekciju izazvanu morbilivirusom, koji spada u porodicu paramiksovirusa.
Male boginje su veoma zarazna bolest koja se širi kapljičnim putem, preko kašljanja, kijanja ili direktnog kontakta sa zaraženom osobom.
Na slici na početku članka može se videti kako izgledaju male boginje.
Karakterističan simptom malih boginja je osip, koji se najčešće javlja tri do pet dana nakon pojave prvih znakova bolesti.
Osip obično počinje na licu i iza ušiju, a zatim se širi na vrat, trup, ruke i noge.
Na početku se javljaju crvenkaste tačkice i osip po telu, koji mogu preći u izraženije fleke koje se spajaju.
Nakon nekoliko dana, osip počinje da bledi i povlači istim redom kojim se i pojavio.
Male boginje se najčešće javljaju kod nevakcinisanih osoba i u zajednicama sa slabim pristupom zdravstvenoj zaštiti.
U teškim slučajevima, morbili mogu izazvati komplikacije poput upale pluća, encefalitisa ili oštećenja sluha.
Simptomi
Simptomi malih boginja razvijaju se u nekoliko faza, koji se obično javljaju sedam do 14 dana nakon izlaganja virusu.
U nastavku su slede objašnjeni simptomi morbila po fazama.
Prodromalna faza
Prvi simptomi se javljaju pre pojave osipa i često podsećaju na prehladu.
U ovoj fazi uobičajeni simptomi uključuju:
- Povišenu telesnu temperaturu: Temperatura obično prelazi 38.5°C i traje nekoliko dana.
- Kašalj: Suv kašalj koji može biti praćen nelagodnošću u grlu.
- Curenje nosa: Učestali sekret iz nosa.
- Upala očiju: Konjunktivitis koji izaziva crvenilo i osećaj peckanja očiju.
- Koplikove mrlje: Male bele tačke na unutrašnjoj strani obraza, karakteristične za male boginje.
Faza osipa
Osip je najprepoznatljiviji simptom malih boginja i javlja se nekoliko dana nakon prodromalnih simptoma.
Pojava osipa počinje na licu i iza ušiju, a zatim se širi na trup, ruke i noge.
Osip je crvenkast, tačkast ili mrljast, a u težim slučajevima mrlje se mogu spajati zahvatajući veće površine kože.
Pored karakterističnog osipa, prateći simptomi mogu biti povišena tempera, a često se javljaju i umor i razdražljivost.
Faza oporavka
Tokom faze oporavka osip bledi i povlači se redosledom kojim se pojavio, a temperatura se smanjuje.
U ovoj fazi može doći do perutanja ili ljuštenja kože na mestima gde je bio izraženiji osip.
Oporavak obično traje nekoliko dana, ali slabost može potrajati duže, i kada osip u potpunosti nestane.
Male boginje kod nevakcinisanih osoba mogu imati teži tok, a komplikacije, poput sekundarnih infekcija ili oštećenja organa, posebno kod imunokompromitovanih pacijenata, trudnica i male dece.
Uzroci
Uzročnih malih boginja je virus morbila, Measles morbillivirus, iz porodice Paramyxoviridae.
U pitanje je veoma zarazan virus koji se lako prenosi.
Jedan od glavnih uzroka izbijanja epidemija malih boginja je nedovoljna vakcinacija.
U oblastima sa niskim obuhvatom vakcinacije dolazi do lakšeg širenja bolesti, što povećava rizik od izbijanja epidemija.
Imunološki sistem osobe koja nije prethodno vakcinisana ili nije preležala male boginje nije sposoban da se efikasno bori protiv ovog virusa, što rezultira visokom stopom infekcije među nevakcinisanima.
Virus morbila se prenosi kašljanjem, kijanjem ili govorom zaražene osobe, kada kapljice koje sadrže virus dospevaju u vazduh.
Pored toga, kontakt sa sekretom iz nosa ili grla zaražene osobe može dovesti do infekcije, kao i kontakt sa kontaminiranim površinama.
Virus se posebno brzo prenosi u kolektivima poput škola, vrtića i domaćinstava.
Faktori rizika
Nekoliko faktora može povećati rizik od infekcije malim boginjama.
Ovo uključuje:
- Nedostatak vakcinacije: Osobe koje nisu primile vakcinu protiv malih boginja imaju najveći rizik od infekcije. Ovaj faktor je ključan u oblastima gde je vakcinacija nedostupna ili nedovoljno zastupljena.
- Bliski kontakt sa zaraženom osobom: Život u istom domaćinstvu, rad u kolektivu ili boravak u istom prostoru s osobom koja ima male boginje značajno povećava rizik od zaraze.
- Osobe sa oslabljenim imunitetom: Ljudi s oslabljenim imunološkim sistemom, poput onih na imunosupresivnoj terapiji, obolelih od HIV-a ili osoba koje su nedavno bile podvrgnute hemoterapiji, podložniji su težim oblicima bolesti.
- Nedovoljna higijena: Loši higijenski uslovi prostora i neadokvatno održavanje lične higijene mogu povećati rizik od širenja infekcije.
- Putovanja u endemska područja: Putovanje u zemlje gde su male boginje česte može značajno povećati rizik od infekcije, naročito ako osoba nije vakcinisana.
- Nizak kolektivni imunitet: U zajednicama sa niskim obuhvatom vakcinacije povećava se rizik od izbijanja epidemija.
- Mlađi uzrast: Deca mlađa od pet godina, posebno nevakcinisana, imaju veći rizik od obolevanja i razvoja komplikacija.
- Trudnoća: Trudnice koje nisu vakcinisane ili nisu preležale male boginje imaju povećan rizik od infekcije, što može izazvati ozbiljne komplikacije za majku i plod.
Prenošenje
Male boginje su veoma zarazna bolest koja se prenosi direktnim kontaktom s kapljicama koje zaražena osoba izbacuje prilikom kašljanja, kijanja ili razgovora.
Virus se takođe može preneti indirektno, preko površina ili predmeta kontaminiranih sekretom iz nosa ili grla zaražene osobe.
Zaražena osoba može širiti virus nekoliko dana pre pojave osipa i do četiri dana nakon što se osip pojavi.
Boravak u zatvorenim prostorijama s osobom koja ima male boginje značajno povećava rizik od zaraze, budući da virus može ostati u vazduhu do dva sata nakon što zaražena osoba napusti prostoriju.
Iz ovog razloga je redovno provetravanje prostorija u dumaćinstvu i drugim prostorijama gde je boravila zaražena osoba od velike važnosti za prevenciju širenja infekcije.
Dijagnoza
Dijagnoza malih boginja se uglavnom postavlja na osnovu kliničkog pregleda i prepoznavanja karakterističnih simptoma, kao što su specifičan osip, povišena temperatura, kašalj, curenje iz nosa i konjunktivitis.
Jedan od ključnih simptoma koji lekar traži su Koplikove mrlje, bele ili plavičaste tačkice okružene crvenilom, koje se pojavljuju na unutrašnjoj strani obraza nekoliko dana pre pojave osipa.
U slučajevima kada simptomi nisu potpuno jasni i dovoljni za postavljanje sigurne dijagnoze, lekar može zatražiti dodatne laboratorijske analize.
Laboratorijske analize koje se koriste su serološki testovi, kojima se proverava prisustvo antitela na virus morbila u krvi, i PCR test, koji detektuje genetski materijal virusa u uzorcima sekreta iz nosa, grla ili krvi.
Lečenje
Lečenje malih boginja fokusira se na smanjenje i ublažavanje simptoma, budući da ne postoji specifičan antivirusni lek koji direktno deluje na virus morbila.
Cilj simptomatske terapije je ublažavanje tegoba i sprečavanje komplikacija, kao i podrška imunološkom sistemu tokom oporavka.
Lečenje malih boginja obično podrazumeva:
- Snižavanje temperature: Lekovi poput paracetamola ili ibuprofena koriste se za ublažavanje povišene temperature i bolova.
- Hidracija: Unos dovoljne količine tečnosti, poput vode, čajeva ili supa, veoma je važan kako bi se sprečila dehidracija.
- Odmaranje: Adekvatan odmor je neophodan kako bi se telo pacijenta boriti protiv infekcije i smanjio rizik od komplikacija.
- Oslobađanje disajnih puteva: Upotreba fiziološkog rastvora za ispiranje nosa i ovlaživanje vazduha u prostoriji može olakšati disanje i smanjiti iritaciju disajnih puteva.
- Smanjenje svraba i iritacije: Upotreba hladnih obloga ili kupki od ovsa može pomoći kao prirodan lek protiv svraba kože i iritacije izazvane osipom.
Teži oblici bolesti ili razvoj komplikacija mogu zahtevati i dodatne korake.
Kod dece sa težim simptomima ili rizikom od komplikacija, preporučuje se suplementacija vitaminom A, jer se pokazalo da smanjuje težinu bolesti i smrtnost.
U slučajevima sekundarnih bakterijskih infekcija, poput upale pluća ili uha, lekar može prepisati odgovarajuće antibiotike.
Na kraju, teški slučajevi, posebno kod imunokompromitovanih pacijenata, može zahtevati hospitalizaciju radi intenzivnijeg i kontinuiranog praćenja stanja i efikasnosti terapije.
Komplikacije
Male boginje mogu izazvati različite komplikacije, posebno kod rizičnih grupa poput male dece, trudnica i osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Najčešće komplikacije uključuju sekundarne bakterijske infekcije, poput upale srednjeg uha ili sinusa, koje zahtevaju antibiotsku terapiju lečenje.
Upala pluća je jedna od mogućih ozbiljnijih komplikacija koja može ugroziti život, posebno kod imunokompromitovanih pacijenata.
Encefalitis, odnosno zapaljenje mozga, je retka, ali potencjalno smrtonosna komplikacij morbila, koja može dovesti do trajnih neuroloških oštećenja.
Kod trudnica, male boginje mogu izazvati prevremeni porođaj, pobačaj ili ozbiljne zdravstvene probleme kod novorođenčeta.
Jedna od najtežih posledica je i retka, ali fatalna neurološka bolest koja se naziva subakutni sklerozirajući panencefalitis. Ovo stanje može se javiti godinama nakon preležanih boginja.
Prevencija
Najefikasnija prevencija malih boginja je vakcinacija.
MMR vakcina, koja pruža zaštitu protiv malih boginja, zaušaka i rubele, preporučuje se u ranom detinjstvu i smatra se sigurnom i visoko efikasnom.
Pored vakcinacije, neophodno je ograničiti kontakt s osobama koje su zaražene, posebno u periodu kada su boginje najzaraznije, što je nekoliko dana pre i nakon pojave osipa.
Redovno pranje ruku, izbegavanje deljenja ličnih predmeta i održavanje higijene mogu smanjiti rizik od širenja infekcije.
Takođe, jačanje imunološkog sistema zdravim načinom života doprinosi opštoj otpornosti organizma na infekcije.
Zdrava ishrana, bogata vitaminima i mineralima, koja se zasniva na neprarađenim biljnim namirnicama jedan je od najboljih načina da se održi jak imuni sistem.
Pored toga, održavanje zdrave telesne mase, redovna fizička aktivnost, kontrola stresa, kao i redovan i kvalitetan san, ključni su faktori koji utiču na imuni sistem i opšte zdravlje.
Vakcinacija protiv malih boginja
Vakcinacija protiv malih boginja je najefikasnija mera prevencije ove bolesti.
MMR vakcina, koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubele, je u Srbiji deo obaveznog kalendara imunizacije.
U Srbiji se MMR vakcina daje prema sledećem rasporedu:
- Prva doza: Prva doza MMR vakcine daje se sa navršenih 12 meseci života, a najkasnije do 15 meseci.
- Druga doza: Revakcinacija se obavlja pre upisa u prvi razred osnovne škole, odnosno u sedmoj godini života.
Vakcina je sigurna i visoko efikasna, sa stopom zaštite od preko 97% nakon dve doze. Pored toga, MMR vakcina pruža oko 88% zaštite od zaušaka i oko 97% od stanja koje se naziva crvenka, rubeola ili rubela
Kod nevakcinisanih osoba koje su bile izložene virusu malih boginja, vakcina može pružiti zaštitu ako se primi u roku od 72 sata nakon kontakta.
Iako je vakcina visoko efikasna, mali procenat vakcinisanih može razviti blaže oblike bolesti, ali su simptomi obično blaži i kraće traju.
MMR vakcina je generalno bezbedna. Moguće nuspojave su blage i prolazne, a mogu da uključuju povišenu temperaturu, blagi osip kao i bol ili crvenilo na mestu injekcije.
Ozbiljne reakcije su izuzetno retke i nema dokaza koji povezuju MMR vakcinu sa autizmom.
Vakcinacija ne štiti samo pojedinca, već doprinosi kolektivnom imunitetu, smanjujući šanse za izbijanje epidemija, posebno u osetljivim populacijama poput novorođenčadi i osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Uprkos dezinformacijama o vakcinama, njihova sigurnost i efikasnost potvrđeni su brojnim naučnim studijama.
Male boginje kod dece
Male boginje najčešće pogađaju decu mlađu od pet godina, posebno u sredinama gde je vakcinacija niskog obuhvata.
Bolest se kod male dece obično manifestuje simptomima koji uključuju visoku temperaturu, osip i opšte pogoršanje zdravstvenog stanja.
Male boginje kod dece često dovode do razdražljivosti zbog svraba i nelagodnosti uzrokovanih osipom.
Pored toga, infekcija može značajno oslabiti njihov imunološki sistem, čineći ih podložnijim sekundarnim infekcijama poput upale pluća ili srednjeg uha.
Lečenje dece s malim boginjama usmereno je na ublažavanje simptoma, uključujući snižavanje temperature, adekvatnu hidrataciju i primenu antihistaminika za smanjenje svraba.
U težim slučajevima može biti potrebna hospitalizacija, naročito ukoliko nastupe komplikacije.
Male boginje kod odraslih
Iako su uglavnom bolest dece, male boginje se mogu javiti i kod odraslih, posebno kod osoba koje nisu vakcinisane ili nisu preležale bolest u detinjstvu.
Kod odraslih, bolest često ima teži tok i veći rizik od komplikacija u poređenju s decom.
Simptomi kod odraslih uključuju visoku temperaturu, intenzivan osip, jak svrab, kašalj i opšte pogoršanje zdravstvenog stanja.
Komplikacije su češće i mogu uključivati upalu pluća, hepatitis, pa čak i encefalitis, koji mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje.
Odrasle osobe s oslabljenim imunološkim sistemom, trudnice i osobe s hroničnim bolestima posebno su ugrožene i imaju veći rizik od razvoja teških oblika bolesti.
Kako ne postoji specifičan antivirusni lek za male boginje, lečenje kod odraslih obuhvata simptomatsku terapiju.
Ovo podrazumeva upotrebu lekova za snižavanje temperature, tretmane za ublažavanje svraba i odmor.
U slučaju komplikacija, može biti neophodno bolničko lečenje i primena drugih vrsta lekova.
U nekim slučajevima, lekar može predložiti suplementaciju kako bi se ojačao imuni sisem. Jedna od opcija može predstavljati Orthomol Immun ili drugi multivitaminski preparati.
Razlike između malih boginja i drugih sličnih bolesti
Male boginje se često mešaju sa drugim bolestima koje izazivaju pojavu osipa, iako postoje značajne razlike koje omogućavaju njihovu diferencijaciju.
Jedna od najčešćih zabuna je sa varičelama, odnosno ovčijim boginjama, budući da obe bolesti izazivaju osip i svrab.
Kod malih boginja osip se javlja nakon nekoliko dana intenzivnih respiratornih simptoma i obično počinje iza ušiju i na licu, šireći se na ostatak tela.
Sa druge strane, kod varičela osip koji se pojavljuje izaziva intenzivan svrab, nepravilnog oblika i pojavljuje se u talasima, uključujući vezikule, odnosno mehuriće ili plikove ispunjene tečnošću.
Rubela, rubeola ili crvenka, je još jedna bolest koja može izgledati slično na prvi pogled.
Kod rubele, osip je blaži, ružičaste boje i ne izaziva intenzivno pogoršanje opšteg stanja, dok su kod malih boginja simptomi znatno izraženiji, uključujući visoku temperaturu i kašalj.
Šarlah je izazvan bakterijskom infekcijom i takođe može izazvati crvenkast osip, koji prati karakterističan malinast jezik i obično je lokalizovan na određenim delovima tela, poput pazuha i prepona, dok osip kod malih boginja pokriva celo telo.
Kod infekcije parvovirusom B19, poznate kao peta bolest, osip je crvenkast i uočljiv uglavnom na obrazima, što nije slučaj kod malih boginja.
Koprivnjača, za razliku od malih boginja, obično se manifestuje iznenadnim, crvenim ili beličastim osipom na koži koji obično izaziva svrab.
Ove promene kod koprivnjače, iako podsećaju na boginje, mogu brzo povući i ponovo pojaviti, a ne prate ih respiratorni simptomi niti karakteristične Koplikove mrlje.
Herpes zoster izaziva bolni osip duž nervnih puteva, što je drugačije od karakterističnog osipa malih boginja koji se širi celim telom nakon pojave respiratornih simptoma.
Pravilna dijagnoza zahteva detaljan pregled, uzimanje anamnezu i u slučajevima kada se dijagnoza ne može sa sigurnošću postaviti, laboratorijske analize.
Postavljanje tačne dijagnoze od suštinskog je značaja za pravilno pristupanje lečenju i sprečavanje mogućih komplikacija.
Zaključak
Male boginje su ozbiljna virusna bolest koja se prenosi kapljičnim putem i najčešće pogađa nevakcinisane osobe, a naročito decu.
Uprkos značajnom smanjenju broja obolelih zahvaljujući MMR vakcini, bolest i dalje predstavlja značajan zdravstveni problem u zajednicama sa niskom stopom vakcinacije.
Glavni simptomi malih boginja su karakterističnan osip i Koplikove mrlje, bele fleke koje se javljaju na unutrašnjoj strani obraza.
Budući da ne postoje antivirusni lekovi protiv morbila, lečenje podrazumeva kontrolu simptoma i odmor, kako bi se telo izborilo sa infekcijom.
Vakcinacija predstavlja najefikasniji način prevencije, koji pruža individualnu zašititu ali i stvara kolektivni imunitet.
