Boginje su izraz koji u svakodnevnom govoru može da obuhvati nekoliko različitih virusnih oboljenja, najčešće onih prepoznatljivih po karakterističnom osipu na koži i tegobama koje prate decu, ali i odrasle.
Kada se govori o boginjama, misli se pre svega na male boginje ili morbile, ovčije boginje ili varičele i rubeole, ali se poslednjih godina sve češće spominju i majmunske boginje.
Sve ove bolesti spadaju u grupu zaraznih, virusnih infekcija i prate ih promene na koži, poput osipa, plikova i krastica, ali se po mnogo čemu razlikuju, od trajanja bolesti i kliničke slike, do tipa virusa koji ih izaziva i načina prenošenja.
Za roditelje, staratelje, učitelje i vaspitače, veoma je važno da umeju da prepoznaju prve znake i brzo razlikuju jednu vrstu boginja od druge.
Na ovaj način mogu se preduzeti odgovarajuće mere, izolacija obolelog deteta, simptomatska terapija, a ponekad i dodatna zaštita drugih osoba iz okruženja, poput trudnica, imunokompromitovanih i starijih osoba, od mogućih komplikacija.
U ovom članku, fokusiraćemo se na glavne vrste boginja, male i ovčije boginje i rubeole, ali će takođe biti reči i o majmunskim boginjama.
Pre svega, objasnićemo kako razlikovati boginje, a zatim proći kroz simptome, trajanje i lečenje svake od ovih vrsta boginja kod dece.
Kako razlikovati boginje?
Veliki broj dečjih bolesti praćenih s osipom naziva jednim imenom, boginjama.
Ipak, kada kod deteta dođe do pojave osipa, tačkica ili malih plikova, te povišene temperature, roditelji i vaspitači se mogu naći u nedoumici.
Razumljivo je što dolazi do zabune, budući da postoje sličnosti u kliničkoj slici, iako svaka vrsta boginja ima specifičan virus kao uzročnik.
Sa pravom se postavlja pitanje kako razlikovati boginje, a osnovne karakteristike slede:
- Male boginje: Morbile su izazvane morbilivirusom, veoma su zarazne, praćene visokom temperaturom i karakterističnim Koplikovim mrljama. Koplikove mrlje su sitne beličaste promene na unutrašnjoj strani obraza, a koje se ne mogu skinuti brisanjem.
- Ovčije boginje: Varičele su izazvane varicella-zoster virusom, prepoznatljive po mehurićima koji prelaze u krastice.
- Rubeole: Virus rubele često ima lakši tok kod dece, ali mogu biti izuzetno opasne za trudnice zbog rizika po plod, a osip je nespecifičan.
- Majmunske boginje: Majmunske boginje su retke u Evropi, iako su poslednjih godina zapažene i van Afrike, s većim lezijama i mogućim ozbiljnim komplikacijama.
Za razlikovanje boginja, važno je razumeti razlike u stepenu i trajanju povišene temperature, izgledu i rasporedu promena na koži i pratiti reakciju limfnih čvorova.
U nastavku članka detaljno ćemo govoriti o svakom od ovih stanja, karakterističnim simptomima i slikom tipičnog izgleda osipa na koži.
Ipak, u slučaju izbijanja osipa i drugih pratećih simptoma trebalo bi posetiti pedijatra ili lekara opšte prakse kako bi se postavila sigurna dijagnoza, uspostavila terapije i sprečilo širenje na osetljive grupe.
Male boginje
Male boginje ili morbile su verovatno najpoznatiji oblik klasičnih boginja i nekada su bile među najčešćim i najopasnijim dečjim zaraznim bolestima.
Uzrok malih boginja je morbilivirus, član paramiksovirus porodice.
Simptomi
Male boginje obično prolaze kroz nekoliko faza, a period inkubacije traje sedam do 14 dana.
U prvih nekoliko dana kada se virus razmnožava, dete ili obolela osoba uglavnom ne pokazuje simptome, ali postaje zarazna krajem inkubacije. Tada nastupa faza u kojoj se javlja:
- Visoka temperatura, često 39°C pa i preko 40°C
- Curenje iz nosa, suzenje očiju, konjunktivitis
- Intenzivan kašalj i bolovi u grlu
Glavna specifična karakteristika malih boginja su Koplikove mrlje.
Koplinove mrlje su sitne bele tačkice, koje podsećaju na kristale soli ili griz, a koje se javljaju na sluzokoži obraza, obično blizu kutnjaka.
One se javljaju dan ili dva pre izbijanja osipa i smatraju se simptomom koji gotovo isključivo karakteriše male boginje, što značajno postavljanje dijagnoze.
Kada izbiju Koplikove mrlje, nakon 24 do 48 sati pojavljuje se osip, koji obično počinje na licu, najčešće na čelu, području oko ušiju i koži glave, nakon čega se osip širi nadole, prema vratu, trupu i udovima.
Osip izgleda kao male crvene tačke koje se mogu spajati u veće, flekaste površine.
Kod neke dece se javlja veoma jak svrab i crvenilo, a pojavljuje se i izrazita malaksalost.
Faza s osipom može potrajati četiri do sedam dana.
Kada osip počne da se povlači, dete polako izlazi iz najkritičnije faze, ali ostaje sklonost ka komplikacijama, pogotovo ako je imuni sistem narušen ili dete nije adekvatno hidrirano.
Na slici ispod može se videti kako izgledaju male boginje:
Lečenje
Lečenje malih boginja svodi se na simptomatsku terapiju, budući da ne postoji specifična antiviralna terapija za morbilivirus.
Neki od lekova koji mogu biti od koristi tokom trajanja malih boginja, u zavisnosti od prisutnih simptoma uključuju:
- Lekove za snižavanje temperature: Mogu se koristiti antipiretici kao što su paracetamol ili ibuprofen, uz oprezno doziranje.
- Nadoknada tečnosti i elektrolita: Neophodno je povećati dosta vode i tečnosti poput čajeva, supa i blagih sokova. Kod visokih temperatura i znojenja postoji povišen rizik od dehidratacije, što može biti opasno posebno kod male dece.
- Vitamin A: U slučaju da se sumnja na nedostatak vitamina A, lekar može preporučiti suplementaciju što može pomoći smanjiti rizik od teških oblika i komplikacija. U većini slučajeva, uključivanje hrane bogate vitaminom A je sasvim dovoljno.
Kod eventualnih sekundarnih komplikacija, poput bakterijske pneumonije, lekar može prepisati antibiotike, ali to ne menja tok same virusne infekcije, već leči prateću bakterijsku infekciju.
Najvažnija preventivna mera je MMR vakcina. Kombinovana vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubele, daje se u između 12 i 15 navršenih meseci, dok se revakcinacija obavlja se u sedmoj godini života, pre polaska u školu.
Iako je vakcinacija dramatično smanjila učestalost malih boginja, povremeno se još uvek javljaju epidemije u oblastima s nižim obuhvatom vakcinacije.
Ovčije boginje
Ovčije boginje ili varičele izaziva varicella-zoster virus, član porodice herpes virusa, i uglavnom se smatra da deca koja ih preleže stiču doživotni imunitet.
Ipak, virus ostaje u organizmu i u budućnosti može izazvati herpes zoster.
Simptomi
Period inkubacije kod ovčijih boginja, od infekcije do pojave prvih simptoma, kreće se između deset i 21 dan.
Bolest potom počinje blagim do umerenim porastom temperature, malaksalošću, a ponekad se javljaju i glavobolja ili bol u mišićima.
Nakon toga, pojavljuju se crvene tačkice na koži, koje vrlo brzo prelaze u mehuriće ispunjene bistrom tečnošću.
Osip na koži je praćen intenzivnim svrabom i može se javiti na različitim regijama tela, uključujući lice, kožu glave, trup, pa čak i usta ili genitalije.
Karakteristično kod ovčijih boignja je da se osip javlja u talasima, tako da dete ili obolela odrasla osoba istovremeno ima sveže papule, vezikule i krastice u različitim fazama.
Komplikacije mogu da se jave u vidu sekundarne bakterijske infekcije kože, obično stafilokoke ili streptokoke, ako se dete preterano češe i pa se ranice inficiraju.
Kod odraslih ili ljudi s oslabljenim imunitetom, ovčije boginje mogu imati teži tok, pa čak i pneumoniju.
Na slici na samom početku ovog članka može se videti kako izgledaju ovčije boginje.
Lečenje
Antivirusni lekovi kod varičela se retko koriste, pa se lečenje ovčijih boginja oslanja na ublažavanje simptoma.
Od koristi mogu biti:
- Lokalni losioni ili kupke, poput sode bikarbone ili ovsenih pahuljica, za smanjenje svraba
- Peroralni antihistaminici kao što su cetirizin ili loratadin, uz konsultaciju sa lekarom, mogu pomoći u ublžavanju svraba
- Snižavanje temperature paracetamolom ili ibuprofenom, uz izbegavanje aspirina zbog rizika od Rejevog sindroma
- Unos velike tečnosti i lagana ishrana, uz dosta odmora radi što bržeg oporavka smanjenja rizika od komplikacija
Pored lekova, različiti prirodni lekovi za svrab mogu biti od koristi i smanjiti tegobe.
Vakcina protiv ovčijih boginja je dostupna i nudi visoku zaštitu ili značajno ublažava kliničku sliku u slučaju da osoba dođe u kontakt s virusom.
U Srbiji vakcinacija protiv varicella-zoster virusa nije obavezna, ali se preporučuje deci starijoj od 12 godina koja nisu preležale ovčije boginje, budući da infekcija u starijoj životnoj dobi nosi povećan rizik od komplikacija.
Iako se antivirusni lekovi retko koriste u slučaju ovčijih boginja, kod teških slučajeva ili ugroženih pacijenata mogu se primeniti antivirusni lekovi poput aciklovira.
Rubeole
Rubeole izazvane su virusom iz roda Rubivirus.
Za rubotele je specifično da uglavnom prolaze uz veoma blage simptome blago kod dece, ali mogu imati izrazito ozbiljne posledice ako se jave u ranoj fazi trudnoće.
Simptomi
Kao i drugih vrsta boginja, početna faza bolesti može biti blaga, tokom koje se javlja blago povišena temperatura i blaga malaksalost.
Nakon toga javlja se prepoznatljiv osip ružičaste boje, koji obično kreće s lica i veoma brzo se širi nadole.
Osip je tanak i diskretan, nekad jedva primetan, a glavni simptom koji privlači pažnju jeste izrazito uvećanje limfnih čvorova na potiljku i iza ušiju, u takozvanim potiljačnim i postaurikularnim limfnim čvorovima.
Ove promene traju kratko, oko tri do pet dana, a dete se najčešće oseća dobro, uz eventualne simptome blage prehlade.
Upravo zbog veoma blage kliničke slike, rubeole ponekad prođu neopaženo, ukoliko nije primetno uvećanje limfnih čvorova.
Ipak, problem se može javiti kod adolescenata i odraslih, kada rubeole mogu izazvati ozbiljnije simptome, poput značajnije povišene temperature, opšte slabosti, glavobolje i bolova u zglobovima i mišićima.
Najveći rizik rubeola leži u činjenici da infekcija u trudnoći može dovesti do oštećenja fetusa, te dovesti do srčanih mana, gubitka sluha, oštećenja vida ili mentalne retardacije.
Na slici ispod može se videti kako mogu izgledati rubeole:
Lečenje
Osnovna terapija, kao i kod ovčijih i malih boginja je simptomatska.
Ovo podrazumeva mirovanje, povećan unos tečnosti i snižavanje temperature po potrebi.
U retkim slučajevima mogu se javiti ozbiljnije komplikacije, kao što su smanjen broj trombocita ili zapaljenje mozga, no one su izuzetno retke.
Vakcinacija MMR vakcinom, koja pruža zaštitu od malih boginja, zaušaka i rubele, izuzetno je važna, budući da smanjuje rizik od zaražavanja na minimum, a istovremeno smanjuje cirkulaciju rubeola u populaciji.
U Srbiji je MMR vakcina obavezna, i podrazumeva:
- Vakcinaciju između 12. i 15. meseca života deteta
- Revakcinaciju pred polazak u osnovnu školu, oko sedme godine života
Na ovaj način se štite ugrožene osobe od potencijalnog kontakta s virusom.
Majmunske boginje
Poslednjih godina sve češće se govori o majmunskim boginjama, pre svega zbog sporadičnih epidemija van određenih delova Afrike gde su endemske.
Virus koji izaziva majmunske boginje pripada rodu Orthopoxvirus, istoj grupi virusa u kojoj su i velike boginje, odnosno variola.
Virus majmunskih boginja cirkuliše među glodarskom populacijom u određenim afričkim državama, a na ljude se prenosi preko ugriza ili kontakta s izlučevinama životinja, nakon čega dalje može doći i do prenosa među ljudima.
Globalizacija i transport egzotičnih životinja doprineli su sporadičnom unošenju ovog virusa u druge regione, a iako otkrivanje majmunskih boginja van Afrike izaziva oprez epidemiologa, rizik od zaražavanja je nizak.
Simptomi
U ranim fazama, oboleli ispoljavaju simptome slične gripu, kao što su glavobolja, visoka temperatura, jak bol u mišićima i iscrpljenost, koji su često praćeni uvećanjem limfnih čvorova.
Nakon jednog ili dva dana razvija se osip na licu, a zatim i na ostalim delovima tela, uključujući šake i tabane, što nije uobičajeno za druge, češće vrste boginja.
Osip prelazi kroz različite faze, pre nego što se formiraju krastice koje mogu otpasti i ostaviti ožiljke.
Bolest traje dve do četiri nedelje, a tok ume da varira u zavisnosti od imunološkog statusa obolelog.
Za razliku od drugih vrsta boginja koje su rizičnije za starije osobe, rizik od komplikacija majmunskih boginja je veći kod dece, naročito ako se jave dehidratacija, sekundarna infekcija kožnih promena ili ako dete već boluje od neke hronične bolesti.
Majmunske boginje su obično blaže od velikih boginja, ali u nekim slučajevima mogu prouzrokovati ozbiljne probleme s disanjem ili sepsu.
Lečenje
Široko dostupna, specifična antivirusna terapija za majmunske boginje ne postoji.
Većina slučajeva prolazi uz simptomatsko lečenje, koje podrazumeva snižavanje temperature i negu promena na koži, ali u težim oblicima ili kod rizičnih pacijenata primena određenih antivirusnih lekova može biti od koristi.
Izolazija zaraženih i sprečavanje širenja infekcije su ključni, a starija vakcina protiv velikih boginja pruža određeni stepen zaštite i protiv majmunskih boginja, a neke zemlje uvode i novije vakcine prilagođene upravo majmunskom virusu.
Prevencija i vakcine
Prevencija je ključna kada je reč o većini boginja, i svodi se na vakcinaciju pouzdanim i efikasnim vakcinama protiv većine malih boginja, rubeola i ovčijih boginja.
Vakcine protiv boignja smanjuju rizik od infekcije i težinu bolesti, istovremeno štiteći osetljive kategorije stanovništva.
MMR vakcina, skraćeno od engleskih naziva mumps, morbile, rubeole, jeste vakcina protiv zaušaka, ovčijih boginja i rubeola.
Ova vakcina je obavezna u Srbiji, i daje se u dve doze. Inicijalna doza daje se između 12. i 15. meseca života, a dok se revakcinacija obavlja pred polazak u osnovnu školu.
MMR vakcina obezbeđuje visoku zaštitu od malih boginja, rubeola i zauški, pa je masovna primena gotovo iskorenila epidemije u mnogim delovima sveta, iako se povremeno ponovo javljaju tamo gde je vakcinacija opala.
Pored MMR vakcine, dostupna i vakcina protiv ovčijih boginja.
U Srbiji ova vakcina nije obavezna, iako se može besplatno primiti nakon 12. godine života, ako dete nije preležalo ovčije boginje.
Varičele kod dece obično prolaze uz blage simptome, ali kod odraslih osoba, a posebno kod osoba koje imaju problema sa imunitetom ili druge pridružene bolesti, mogu imati teži tok ili izazvati komplikacije.
Upravo iz ovog razloga se preporučuje vakcinacija ugroženim grupama i starijoj deci koja nisu preležala ovaj virus.
Pored vakcinacije, važno je izbegavati blizak kontakt s obolelima.
Druga stanja koja mogu podsećati na boginje
Osip i promene na koži često se povezuju s boginjama, ali postoji niz drugih bolesti i stanja koja mogu izazvati slične simptome, iako nemaju isti uzrok ni tok.
Neka od mogućih stanja koja podsećaju na boginje uključuju:
- Šarlah: Bakterijska infekcija uzrokovana streptokokama, koja se manifestuje osipom sličnim brusnom papiru, crvenim jezikom i visokom temperaturom.
- Roseola: Virusna infekcija koja pogađa uglavnom decu do dve godine, sa visokom temperaturom koja naglo opada, nakon čega se pojavljuje osip.
- Infektivni eritem: Ponekad se naziva i peta bolest, izazvana parvovirusom B19 i prepoznatljiva po karakterističnom osipu na obrazima i blagim simptomima prehlade.
- Herpangina: Virusna infekcija koju izazivaju koksaki virusi, sa osipom u ustima, ranicama na sluzokoži i povišenom temperaturom.
- Bolest šaka, stopala i usta: Infekcija izazvana enterovirusima, sa osipom i plikovima na dlanovima, tabanima i u ustima.
- Kontaktni dermatitis: Osip koji nastaje zbog iritacije kože hemikalijama, sapunima ili biljkama poput otrovnog bršljana.
- Alergijske reakcije: Mogu uzrokovati osip i crvenilo nalik boginjama, ali obično bez povišene temperature i sistemskih simptoma. Koprivnjača, na primer, može veoma podsećati na boginje.
- Ujedi insekata: Ponekad se mogu javiti osipi i crvene promene koje podsećaju na virusne osipe.
- Gljivične infekcije kože: Stanja poput lišaja na koži i atletskog stopala mogu izgledati kao osip, ali su gljivičnog porekla i zahtevaju specifičnu terapiju.
Razlikovanje ovih stanja od pravih boginja važno je za pravilno lečenje i izbegavanje nepotrebnih briga. Svako dete ili odrasla osoba sa nejasnim osipom i pratećim simptomima treba da se javi lekaru radi tačne dijagnoze i adekvatne terapije.
Zaključak
Boginje zbirni naziv koji se često koristi a koji zapravo opisuje različite virusne infekcije, koje se razlikuju po uzročniku, kliničkoj slici i mogućim komplikacijama, ali ih povezuje prisustvo osipa na koži i visoka zaraznost.
Najčešće vrste su male boginje, ovčije boginje i rubeole, koje obično ne zahtevaju posebno lečenje, već je terapija fokusirana na smanjenje simptoma, uz obavezan odmor, povećan unos tečnosti i izolaciju.
Iako imaju slične simptome, svako od ovih stanja ima specifične simptome po kojima se može razlikovati.
Kao najbolji vid prevencije boginja je vakcinacija.
MMR vakcina je obavezna i pruža zaštitu od najčešćih oblika, poput malih boginja, rubeola i zauški, dok je vakcinacija protiv ovčijih boginja opciona, i obično se preporučuje deci starijoj od 12 godina koja nisu preležala ovu infekciju, kao i kod ljudi koji mogu biti pod povećanim rizikom od komplikacija.
