Lečenje infekcije izazvane Helicobacter pylori najčešće podrazumeva terapiju koja uključuje antibiotike za heliko bakteriju, budući ova bakterija može izazvati ozbiljne gastrointestinalne probleme, poput čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Za lečenje se koristi kombinacija antibiotika kako bi se infekcija uspešno eliminisala, a pravovremena terapija ključna je za sprečavanje komplikacija.
U ovom članku objasnićemo kako izgleda lečenje infekcije heliko bakterijom, koliko traje i koji lekovi se koriste, kao i koji prirodni načini mogu pomoći u smanjenju tegobe i ubrzati oporavak.
Šta je heliko bakterija?
Helicobacter pylori, poznata i kao heliko bakterija, je gram-negativna spiralna bakterija koja nastanjuje sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva.
Ova bakterija je otporna na kiselu sredinu želuca zahvaljujući sposobnosti da proizvodi enzim ureazu, koji neutrališe želudačnu kiselinu i omogućava bakteriji preživljavanje u ovim nepovoljnim uslovima.
Infekcija heliko bakterijom može ostati neprimećena godinama, ali je poznato da može uzrokovati hronični gastritis, čireve na želucu i dvanaestopalačnom crevu, a u retkim slučajevima može doprineti razvoju raka želuca.
Ova bakterija je takođe povezana sa razvojem dispepsije, stanja koje karakterišu nelagodnost i bol u želucu, ali i druge probavne tegobe, što dodatno otežava svakodnevni život pacijenata.
Simptomi
Infekcija heliko bakterijom može trajati godinama bez ikakvih simptoma, ali kod određenih osoba može izazvati ozbiljne probleme sa varenjem.
Najčešći simptomi infekcije heliko bakterijom uključuju:
- Bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka, posebno kada je stomak prazan
- Nadutost i osećaj sitosti nakon malih obroka
- Gorušica i osećaj pečenja u želucu
- Mučnina i povraćanje
- Gubitak apetita
- Neplaniran gubitak težine
- Gorak ukus u ustima i neprijatan zadah, koji se često opisuje kao zadah iz želuca
Iako retko, može se javiti tamna, gotovo crna stolica, što može ukazivati na prisustvo krvi u stolici usled prisustva čira na želucu.
Ipak, boja stolice kod heliko bakterije obično nije promenjena.
Simptomi se često pojačavaju kada se razviju komplikacije poput čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.
U slučaju ozbiljnijih simptoma ili sumnje na infekciju, potrebno je obratiti se lekaru radi pravovremene dijagnoze i otpočinjanja lečenja, kako bi se sprečile moguće komplikacije.
Uzroci
Heliko bakterija najčešće se prenosi kontaminiranom hranom, vodom ili kontaktom sa inficiranim osobama, a infekcija je češća u područjima sa nižim higijenskim standardima.
Smatra se da je oko 50% svetske populacije zaraženo ovom bakterijom, pri čemu su stope zaraze znatno više u zemljama sa nižim higijenskim standardima i u područjima sa lošijim sanitarnim uslovima.
U razvijenim zemljama prevalencija je niža, ali i dalje značajna, sa procenama da je oko 30% odraslih osoba zaraženo.
Dijagnostika
Heliko bakterija se dijagnostikuje na nekoliko načina, a najčešći testovi uključuju:
- Test na dah, takozvani urea test: Pacijent unosi rastvor uree, a prisustvo bakterije se detektuje analizom izdahnutog vazduha.
- Test krvi: Detektuje prisustvo antitela na heliko bakteriju.
- Test stolice: Otkriva prisustvo bakterije u stolici i koristi se za dijagnostiku i praćenje uspeha terapije.
- Endoskopija sa biopsijom: U težim slučajevima, lekar može uzeti uzorak sluzokože želuca kako bi se analiziralo prisustvo bakterije.
Antibiotici za heliko bakteriju
Lečenje infekcije heliko bakterijom zahteva primenu kombinacije antibiotika kako bi se bakterija efikasno eliminisala.
Uobičajena terapija uključuje dva ili tri antibiotika kako bi se smanjio rizik od razvoja rezistencije bakterije, koja je u poslednje vreme u porastu i sve češće dovodi do neuspeha terapije.
Najčešće korišćeni antibiotici za lečenje heliko bakterije su amoksicilin, klaritromicin, metronidazol, levofloksacin i tinidazol.
Uz antibiotike, terapija često uključuje i lekove iz grupe inhibitora protonske pumpe.
Ovi lekovi smanjuju kiselost želuca i omogućavaju brže zarastanje sluzokože, a Nolpaza i Controloc su tipični predstavnici lekova iz ove grupe koji se često se prepisuju uz antibiotike kako bi se ubrzao i olakšao oporavak i lečenje.
Pored toga, lekar može preporučiti upotrebu probiotike koji pomažu očuvanju crevne flore tokom lečenja.
Terapija obično traje 14 dana, a uspeh zavisi od pravilnog pridržavanja plana lečenja.
U slučajevima kada ovakva terapija ne uspe, dodatne analize se koriste kako bi se utvrdila otpornost bakterije, a lekar može prepisati specifičniju terapiju koja je prilagođena rezultatima tih analiza.
Na ovaj način bira se najbolja kombinacija antibiotika za heliko bakteriju za svakog pacijenta individualno.
U nekim slučajevima, kao dodatna dijagnostička procedura može biti neophodan i gastroskopski pregled, kako bi se procenilo stanje gornjeg dela digestivnog trakta.
Najčešće korišćeni antibiotici
Najčešće korišćeni antibiotici za heliko bakteriju uključuju:
- Amoksicilin: Jedan od najčešće korišćenih antibiotika koji deluje na zid bakterijske ćelije, sprečavajući njeno razmnožavanje.
- Klaritromicin: Antibiotik iz grupe makrolida, koji sprečava sintezu proteina u bakterijama i time zaustavlja njihov rast.
- Metronidazol: Često se koristi u slučaju otpornosti na druge antibiotike, a deluje tako što oštećuje DNK bakterija.
- Levofloksacin: Antibiotik iz grupe fluorohinolona, koristi se kod otpornijih sojeva heliko bakterije.
- Tinidazol: Antibiotik koji deluje slično metronidazolu, koristi se u kombinaciji sa drugim lekovima za uspešno eliminisanje bakterije.
Antibiotike nikada ne treba uzimati samoinicijativno, čak ni kada je infekcija heliko bakterijom potvrđena.
Antibiotici se uvek moraju koristiti isključivo prema uputstvu lekara, uz strogo pridržavanje propisane terapije.
Nepravilna upotreba antibiotika, uključujući samostalno prekidanje terapije, može dovesti do otpornosti bakterije i neuspeha lečenja, što dodatno otežava eliminaciju infekcije.
Moguće nuspojave antibiotika
Kao i svaki lek, antibiotici za lečenje heliko bakterije mogu izazvati određene nuspojave.
Najčešće nuspojave uključuju probavne tegobe, poput mučnine, povraćanja, dijareje i bolova u stomaku.
Ovi simptomi su uglavnom blagi i prolazni, ali mogu biti neprijatni tokom trajanja terapije.
Kako se podnose antibiotici za heliko bakteriju zavisi od individualne osetljivosti pacijenta i kombinacije lekova koja se koristi.
Upotreba antibiotika može dovesti do poremećaja crevne mikroflore, budući da antibiotici uništavaju bakterije neselektivno, kako one štetne, tako i one korisne.
Ovo može povećati rizik od problema sa varenjem, ali i povećanog rizika od gljivičnih infekcija, poput kandide u crevima i drugih.
Iz ovog razloga se preporučuje upotreba probiotika tokom terapije kako bi se očuvala crevna flora i sprečile ili ublažile moguće nuspojave.
Pored gastrointestinalnih tegoba, moguće su i alergijske reakcije na antibiotike, osip na koži, glavobolja, svrab, oticanje lica, otežano disanje i druge.
U slučaju sumnje na alergijsku reakciju neophodno je prestati sa upotrebom lekova i odmah posetiti lekara.
Otpornost na antibiotike
Otpornost heliko bakterije na antibiotike postaje sve veći problem u lečenju ove infekcije, ali i drugih bakterijskih infekcija.
Bakterije mogu razviti sposobnost da se prilagode i postane otporne na određene antibiotike, što može dovesti do neuspeha terapije.
Rezistentnost se najčešće javlja kada pacijenti ne završe propisani ciklus lečenja, koriste prevelike ili premale doze antibiotika, ili se antibiotici koriste nepotrebno, što omogućava bakteriji da preživi i postane otporna na buduće terapije.
U ovim slučajevima može biti potrebno ponoviti terapiju drugim antibioticima.
Ponovljena terapija antibioticima za heliko bakteriju zavisi od rezultata dodatnih testova, uključujući kulturu bakterije i testove na rezistentnost na antibiotike, kako bi se utvrdilo koji antibiotici su efikasni.
Ponovljena terapija obično uključuje dužu i precizniju primenu antibiotika, uz podršku lekova za smanjenje kiselosti želuca, kako bi se postigla veća efikasnost i potpuno eliminisala infekcija.
Ishrana za heliko bakteriju
Pravilna ishrana kod heliko bakterije može igrati ključnu ulogu u lečenju infekcije heliko bakterijom i ublažavanju simptoma.
Preporučuje se konzumiranje namirnica koje unapređuju zdravlje probavnog sistema i smanjuju upale.
Hrana bogata vlaknima, kao što su voće, povrće i integralne žitarice, mogu pomoći u smanjenju simptoma gastritisa i čira.
Banane kod heliko bakterije su posebno korisne jer mogu pomoći obnavljanju i smanjenju iritacije sluzokože želuca.
Fermentisani proizvodi, poput jogurta i kiselog kupusa, bogati su probioticima koji mogu pomoći u očuvanju ravnoteže crevne flore i ublažavanju neprijatnih efekata antibiotika, kao što su dijareja i nelagodnost u stomaku.
Pored toga, hrana bogata antioksidansima, kao što su bobičasto voće, zeleno lisnato povrće i orašasti plodovi, može pomoći u jačanju imunološkog sistema, što dodatno pomaže u borbi protiv infekcije.
Namirnice koje bi trebalo izbegavati uključuju masnu i začinjenu hranu, kofein, gazirane napitke, alkohol i prženu hranu.
Ove vrste hrane mogu iritirati želudac i pogoršati simptome poput gorušice i bolova u stomaku.
Zadah iz usta kod heliko bakterije je česta tegoba koja može biti posledica lošeg varenja i prisustva bakterije u želucu. Izbegavanje teške hrane i fokus na lagane, lako svarljive obroke mogu pomoći u smanjenju ovog problema.
Pored toga, važno je obratiti pažnju na redovne obroke i izbegavati prejedanje, kako bi se smanjilo opterećenje na želudac i obezbedilo pravilno varenje.
Rizici nelečene infekcije
Nelečena infekcija heliko bakterijom može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Jedan od najčešćih rizika je razvoj hroničnog gastritisa, gde dolazi do stalne iritacije i upale sluzokože želuca.
Hronični gastritis može izazvati simptome kao što su bolovi u stomaku i drugi problemi sa varenjem.
Još ozbiljniji rizik je formiranje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Uz prekomernu upotrebu nesteroidnih antiinflamatornih lekova, heliko bakterija je vodeći uzrok pojave čira na želucu.
Čirevi nastaju usled oštećenja sluzokože, što u nekim slučajevima može izazvati unutrašnje krvarenje. Ako krvarenje postane intenzivno, može doći do anemije, a u težim slučajevima i potrebe za hitnom medicinskom intervencijom.
Nelečena infekcija može povećati rizik od perforacije želuca ili pucanja čira na želucu.
Takođe, dugotrajna nelečena infekcija heliko bakterijom može povećati rizik od razvoja želudačnih polipa i karcinoma želuca.
Zaključak
Antibiotici su praktično obavezan deo lečenja infekcije heliko bakterijom, kako bi se izbegle ozbiljne komplikacije poput čira na želucu, dvanaestopalačnom crevu i rizik od razvoja karcinoma želuca.
Najčešće se primenjuje kombinacija dve ili tri vrste antibiotika, inhibitora protonske pumpe i probiotika, a lečenje traje dve nedelje.
Uz pravilnu ishranu koja unapređuje zdravlje digestivnog trakta i izbegavanje hrane koja iritira želudac simptomi se mogu ublažiti, a oporavak ubrzati.
