Osobe kod kojih je postavljena dijagnoza infekcije ili se sumnja na infekciju heliko bakterijom često se pitaju da li je promenjena boja stolice kod heliko bakterije simptom infekcije ili ne.
Dijagnoza prisustva heliko bakterije u organizmu najčešće se postavlja nakon izdisajnog testa, no prisustvo bakterije može se i utvrditi i analizom krvi ili stolice.
Međutim, iako se bakterije kod zaražene osobe nalaze u stolici, kod najvećeg broja ljudi ne dolazi do promene boje stolice.
Ipak, boja stolice kod heliko bakterije u nekim slučajevima može biti drugačija nego što je to uobičajeno, o čemu govorimo u ovom članku.
Šta je heliko bakterija?
Heliko bakterija, odnosno helicobacter pylori, je bakterija koja se često nalazi u digestivnom traktu.
Ova bakterija prisutna je kod čak polovine svetske populacije, iako kod većine ljudi ne izaziva nikakve simptome, pa njeno prisustvo vrlo često ostaje nedijagnostifikovano.
Ipak, infekcija heliko bakterijom odgovorna je za nastanak većine čireva na želucu i kancera želuca, te se ni u kom slučaju ne sme smatrati bezopasnom, niti izbegavati adekvatno lečenje ukoliko se ustanovi njeno prisustvo.
Osim toga, heliko bakterija može izazvati različite simptome i smetnje sa varenjem, o kojima će biti reči u nastavku.
Simptomi
Kao što je objašnjeno, infekcija heliko bakterijom kod većine ljudi ne izaziva simptome.
Kod 5 do 10% zaraženih osoba mogu se javiti ozbiljne komplikacije kao što su čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, i ređe rak želuca.
Usled prisustva heliko bakterije može se razviti gastritis, odnosno upala sluzokože želuca, što izaziva različtite probavne tegobe.
Osobe kod kojih dođe do gastritisa ili čira na želucu mogu da dožive simptome kao što su:
- Bol u želucu
- Osećaj sitosti nakon konzumacije jako malo hrane
- Nadimanje i nadutost stomaka
- Loš apetit
- Mučninu i povraćanje
- Prekomerno podrigivanje
- Crnu stolicu usled krvarenja
Značajno ređe, infekcija heliko bakterijom i hronični gastritis mogu oštetiti sluznicu želuca i dovesti do nekih vrsta raka želuca.
Iako ovo nije čest slučaj, a budući da je infekcija heliko bakterijom izuzetno rasprostranjena, ovo se smatra značajnim faktorom koji utiče na razvoj kancera želuca.
Na kraju, trebalo bi pomenuti i vezu između heliko bakterije i neprijatnog zadaha. Mada naučnici i doktori nisu sigurni šta dovodi do halitoze tokom infekcije, veza je potvrđena različitim studijama.
Boja stolice kod heliko bakterije
Većina ljudi sa heliko bakterijom ima normalan izgled stolice, bez promenjene boje.
U nekim slučajevima, boja stolice kod heliko bakterije može biti promenjena, poput crne ili zelene stolice.
Crna stolica kod heliko bakterije može biti posledica prisustva krvi u stolici najčešće usled pucanja čira na želucu, komplikacije ove infekcije.
Do krvarenja dolazi kad pukne čir na zelucu, a krv postaje tamna kako prolazi kroz sistem organa za varenja, dajući stolici veoma tamnu, gotovo crnu boju.
Stolica koja sadrži krv obično je lepljiva, veoma neprijatnog mirisa ili sjajnog, katranastog izgleda.
Pucanje čira na želucu je životno ugrožavajuće stanje, pa ukoliko dođe do pojave crne stolice ili krvi u stolici kod infekcije heliko bakterijom, neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Sveža, crvena krv obično je znak krvarenja u donjem delu digestivnog trakta, poput anusa ili rektuma, dok crna stolica ukazuje na krvarenje u gornjem delu digestivnog trakta.
Sveža krv najčešće se javlja kao posledica hemoroida.
Do pojave crne stolice mogu dovesti i drugi, bezazleni uzroci, poput konzumirane hrane ili određenih lekova i suplemenata.
Budući da je tokom infekcije povećan rizik od čira na želucu, javljanje lekaru ne treba odlagati ako se primeti krv u stolici ili je ona neobično tamne boje.
Pored crne, moguća je pojava i zelene stolice do koje najčešće dolazi usled dijareje.
Dijareja je jedan od simptoma koji se mogu javiti tokom infekcije heliko bakterijom, a kako se hrana kraće zadražava u crevima, proces varenja je skraćen te ona ne dobija uobičajenu braon boju.
Zelena stolica obično nije razlog za brigu, a kada se zaustavi dijareja i boja stolice će se vratiti u normalu.
Druge promene stolice koje mogu biti posledica heliko bakterije
Infekcija heliko bakterijom najčešće ne dovodi do promene boje stolice, ali može uticati na njen izgled, miris i konzistenciju zbog poremećaja u varenju i iritacije sluzokože želuca.
Ove promene nisu uvek prisutne, ali kada se jave, mogu ukazivati na komplikacije ili pridružena stanja.
Stolica kod heliko bakterije može imati sledeće promene:
- Masna stolica: Steatoreja se može javiti ako heliko bakterija dovede do jakog gastritisa ili smanji lučenje digestivnih enzima. Stolica je masna, svetlija, povećanog volumena i teško se ispira.
- Svetla ili glinasta stolica: Ređa pojava, koja može ukazivati na probleme sa žučnim putevima. Iako nije direktan simptom heliko bakterije, hronična upala želuca može indirektno uticati na varenje masti.
- Dijareja: Kod nekih osoba infekcija može ubrzati rad creva, naročito ako postoji iritacija sluzokože želuca ili poremećaj u lučenju kiseline.
- Neprijatan, jak miris stolice: Usled poremećenog varenja proteina i masti stolica može imati izraženiji, oštriji miris nego inače.
- Crna stolica: Veoma važan simptom koji može ukazivati na skriveno krvarenje iz želuca, najčešće zbog čira izazvanog heliko bakterijom. Crna, lepljiva i smolasta stolica zahteva hitnu medicinsku procenu.
- Promene u učestalosti pražnjenja: Kod nekih osoba javlja se smenjivanje zatvora i dijareje zbog iritacije želuca i sekundarnog uticaja na rad creva.
Ove promene ne moraju uvek značiti prisustvo heliko bakterije, ali ako se jave zajedno sa simptomima gastritisa, bolom u stomaku, mučninom ili gubitkom apetita, predstavljaju razlog da se ispita kakva je stolica kod heliko bakterije i uradi adekvatna dijagnostika.
Dijagnoza
Dijagnoza heliko bakterije može se postaviti na nekoliko načina:
- Test iz daha odnosno urea izdisajnim testom
- Testom uzorka stolice
- Testom uzorka krvi
- Biopsijom tkiva tokom gastroskopije
Osim u slučaju biopsije tkiva, u pitanju su neinvanzivni testovi, a rezultati su obično dostupni u roku od 24 sata.
Najčešće se prisustvo heliko bakterije obavlja uz pomoć izdisajnog testa, koji se smatra veoma pouzdanim ukoliko je pacijent adekvatno pripremljen.
Priprema za izdisajni test na heliko bakteriju podrazumeva da osoba nije na antibiotskoj terapiji, kao da ne koristi lekove koji smanjuju želudačnu kiselinu koji se često koriste za lečenje gorušice i GERB-a.
Ovi lekovi uključuju pre svega inhibitore protonske pumpe, H2 blokatore i anticide.
Pored toga, pacijent ne sme da konzumira hranu najmanje šest sati pre testiranja.
Procedura izdisajnog testa je jednostavna i odvija se u nekoliko jasno definisanih faza.
Najpre se uzima početni uzorak izdahnutog vazduha kako bi se izmerila osnovna vrednost, nakon toga pacijent ispija rastvor uree obogaćen ugljenikom, C13 ili C14.
Ako je heliko bakterija prisutna u želucu, ona pomoću enzima ureaze razgrađuje ureu, pri čemu nastaje ugljen-dioksid koji se oslobađa u izdahnutom vazduhu.
Otprilike 15 do 30 minuta uzima se drugi uzorak daha, a laboranti zatim upoređuju oba uzorka.
Kada postoji jasna razlika između osnovne i naknadne vrednosti, smatra se da je test pozitivan i da je heliko bakterija prisutna.
Ovaj test je idealan ne samo za dijagnozu, već i za proveru uspeha terapije, jer pokazuje da li je bakterija i dalje prisutna.
Test stolice na prisustvo heliko bakterije je jednostavan, neinvazivan i veoma pouzdan način da se utvrdi prisustvo heliko bakterije.
Najčešće se radi test antigena u stolici, koji otkriva specifične proteine bakterije, čime se utvrđuje da li je prisutna heliko bakterija u stolici.
Pacijent stolicu prikuplja kod kuće u posebnu sterilnu posudu za uzorak, bez mešanja sa urinom ili vodom iz WC šolje, uz pomoć pomoću plastične kašičice koja dolazi uz posudu.
Uzorak je potrebno dostaviti što pre, idealno u roku od nekoliko sati, kako bi se dobili najpouzdaniji rezultati.
I kod ovog testa je veoma važno da pacijent ne uzima antibiotike, probiotike i inhibitore protonske pumpe pre analize, jer mogu dati lažno negativan rezultat.
Test iz krvi meri prisustvo IgG antitela na heliko bakteriju, i iako je nekada bio standard, danas se retko preporučuje iz nekoliko razloga.
Pre svega, antitela ostaju u krvi mesecima ili čak godinama nakon izlečenja, pa test ne razlikuje trenutnu infekciju od one iz prošlosti.
Iz istog razloga, test na heliko bakteriju iz krvi se ne može koristiti za proveru uspeha terapije.
Na kraju, test krvi ima nižu tačnost u odnosu na izdisajni test ili test stolice, te se danas ne preporučuje i koristi se samo kada nije moguće uraditi izdisajni test ili test stolice, što je vrlo retko slučaj.
Lečenje
Osnovni vid lečenja heliko bakterije podrazumeva upotrebu antibiotika za heliko bakteriju, i to najčešće kombinaciju dve vrste antibiotskih lekova.
Ukoliko su prisutni simptomi poput vraćanja kiseline ili mučnine, u lečenje mogu biti uključeni i drugi lekovi.
Oni uključuju inhibitore protonske pumpe, antacide ili H2 blokatore koji smanjuju lučenje želudačne kiseline, odnosno lekove na bazi bizmut subsalicilata koji će pomoći u smanjenju mučnine, lošeg varenja i dijareje.
Pored toga, prilagođena ishrana kod heliko bakterije može smanjiti tegobe i ubrzati lečenje.
Ona pre svega podrazumeva izbegavanje namirnica koje mogu iritirati želudac, poput kofeina, sokova i gaziranih napitaka, alkohola, kiselog voća, zasićenih i trans masti i prerađenih proizvoda.
Sa druge strane, trebalo bi povećati unos hrane bogate vlaknima koja će sprečiti zatvor ili dijareju, kao i dobrih, nezasićenih masti, voća i povrća, a posebno povrća poput brokolija, kupusa i karfiola.
Kada je reč o voću, bobičasto voći i banane kod heliko bakterije mogu biti od najveće koristi.
Na kraju, probiotici ili zeleni čaj, kao i začini kao što su kurkuma, kumin ili kardamon mogu dodatno povećati efikasnost lečenja.
Za iskorišćenje svih potencijalnih koristi kurkume, ovaj začin trebalo bi kombinovati sa crnim biberom.
Na ovaj način se pobećava biodostupnost kurkumina, aktivne supstance u kurkumi, o čemu se može više pročitati u članku koji se bavi načinima upotrebe kurkume u prahu.
Rizici i komplikacije
Načešća komplikacija prisustva heliko bakterije u organizmu je pojava gastritisa, iritacije sluznice želuca koja može dovesti do nelagode, mučnine, povraćanja i drugih tegoba povezanih sa varenjem.
Ozbiljnije komplikacije i rizici su pojava čira na želucu koji se razvija kod oko 10% ljudi sa ovom infekcijom, kao i rak želuca, do kog dolazi retko i najčešće u slučaju dugotrajne nelečene infekcije.
Osobe koje u mladosti budu zaražene heliko bakterijom su pod nešto većim rizikom od razvoja kancera želuca u odnosu na zaražavanje u starijem životnom dobu.
Kako bi se izbegle komplikacije i pojava ozbiljnih simptoma, neophodno je javljanje lekaru u slučaju prisutnih tegoba sa varenjem ili bola u stomaku.
Zaključak
Infekcija heliko bakterijom obično nije uzrok promenjene boje stolice, no u nekim slučajevima mogu se javiti crna ili zelena stolica.
Crna stolica može biti posledica je krvarenja čira na želucu, komplikacije infekcije heliko bakterijom koja može biti opasna po život i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Zelena stolica obično se javlja usled dijareje, koja dovodi do lošeg varenja hrane i kraćeg zadržavanja hrane u crevima, što ne ostvlja dovoljno vremena da stolica dobije uobijačenu tamno braon boju.
Simptomi heliko bakterije mogu uključivati bol u želucu, tegobe sa varenjem, nadimanje, gasove, podrigivanje, ali i dijareju ili zatvor. Ipak, u većini slučajeva infekcija ne izaziva simptome.
Ukoliko se utvrdi prisustvo heliko bakterije, čak iako tegobe nisu prisutne, važno je pristupiti lečenju kako bi se izbegle moguće ozbiljne komplikacije, a pre svega pojava čira na želucu ili raka želuca.
