Keratoza je stanje kože kod kog dolazi do zadebljanja gornjeg sloja kože usled prekomerne proizvodnje keratina.
Ova pojava može se javiti u različitim oblicima i može biti rezultat starenja, izlaganja suncu ili genetske predispozicije.
Iako keratoza obično nije opasna, može biti estetski problem i u određenim slučajevima zahtevati medicinsku intervenciju.
U ovom članku objasnićemo šta je keratoza i koje vrste postoje, simptome, uzroke, kao i načine lečenja i prevencije.
Šta je keratoza?
Keratoza je naziv za grupu kožnih oboljenja koje karakteriše prekomerno zadebljanje gornjeg sloja kože, odnosno epidermisa.
Do ovog zadebljanja dolazi zbog viška keratina, proteina koji je osnovna komponenta kože, noktiju i dlake.
Keratoza se može manifestovati u različitim oblicima, u zavisnosti od uzroka i tipa, uključujući seboroičnu, aktiničnu i folikularnu keratozu.
Neka od ovih stanja su benigna, dok neka mogu predstavljati potencijalni rizik za zdravlje, naročito ako postoji povezanost sa oštećenjima izazvanim sunčevim zračenjem.
Keratoza se najčešće javlja na delovima tela koji su izloženi suncu, kao što su lice, ruke, ramena i vrat, ali može se pojaviti i na drugim mestima poput leđa, nogu i vlasišta.
U zavisnosti od tipa keratoze, zadebljanja kože mogu se formirati i oko folikula dlake, naročito na nadlakticama, butinama ili zadnjici.
Ova oboljenja se češće javljaju kod starijih osoba i onih sa svetlijom kožom, posebno kod onih koji su bili izloženi dugotrajnom dejstvu UV zračenja.
Vrste keratoze
Keratoza je medicinski izraz koji opisuje zadebljanje rožnog sloja kože, koje može nastati kao rezultat različitih uzroka.
Ovo stanje često izaziva promene na površini kože, koje mogu varirati od blagih i estetski neugodnih do ozbiljnih i pretkanceroznih.
Postoji nekoliko različitih vrsta keratoze, od kojih svaka ima svoje specifične karakteristike i načine lečenja.
Seboroična keratoza
Seboroična keratoza je benigna, ne-kancerozna promena na koži koja se javlja u obliku izraslina koje mogu biti tamnije boje.
Izrasline su često hrapave, voštane na dodir i mogu izgledati poput bradavica.
Seboroična keratoza je uglavnom genetski uslovljena i može se pojaviti bilo gde na telu, ali najčešće se javlja na trupu, licu i leđima.
Aktinična keratoza
Aktinična keratoza, poznata i kao solarna ili sunčana keratoza, nastaje usled dugotrajne izloženosti UV zračenju.
Ove promene obično izgledaju kao grubi, ljuskavi delovi kože i najčešće se pojavljuju na licu, vratu, rukama i ušima.
Smatra se pretkanceroznim stanjem jer može preći u planocelularni karcinom ako se ne leči.
Stakokeratoze
Stakokeratoze je još jedan oblik benigne keratoze, koji se obično pojavljuje kod starijih osoba.
Karakteristična je po malim, grubim, beličastim ili sivkastim izraslinama na koži.
Ove izrasline su obično ravne i ne izazivaju bol, a najčešće se javljaju na donjem delu nogu i stopalima.
Stakokeratoze se uglavnom povezuje sa starenjem i suvoćom kože i ne zahteva lečenje, osim ako ne izaziva estetsku nelagodnost ili druge probleme.
Keratoza pilaris
Keratoza pilaris naziva se i folikularna keratoza ili guščija koža, a predstavlja bezopasno stanje koje izaziva sitne, grube izbočine na koži, obično oko folikula dlake.
Najčešće se javlja na nadlakticama, butinama i zadnjici, do kojih dolazi zbog zadebljanja keratina, proteina koji štiti kožu, a može izazvati suvu i grubu teksturu kože.
Simptomi
Simptomi keratoze mogu značajno varirati u zavisnosti od tipa keratoze, njenog uzroka i zahvaćenog područja.
Uobičajeni simptomi različitih vrsta keratoza uključuju:
- Zadebljanja ili izrasline na koži: U većini oblika keratoze dolazi do formiranja zadebljanih, tvrdih delova kože. Ove promene se obično pojavljuju u obliku hrapavih površina ili čvorića.
- Promene boje kože: Zadebljane površine često mogu promeniti boju. Kod seboroične keratoze, na primer, lezije su smeđe, crne ili žute boje, dok kod aktinične keratoze lezije mogu biti ružičaste ili crvene. Kod keratoze pilaris, koža može biti crvenkasta ili tamnija od okolne kože.
- Suva, hrapava ili perutava površina: Zbog nakupljanja keratina, keratoze obično imaju hrapavu ili perutavu površinu. Ovo je naročito uočljivo kod aktinične keratoze, gde se lezije lako ljušte.
- Svrab, iritacija ili blaga nelagodnost: Kod mnogih ljudi sa keratozom prisutan je blagi svrab kože ili iritacija, posebno u područjima koja su izložena kontaktu sa odećom ili drugim površinama. Svrab i iritacija su naročito izražene kod seboroične keratoze.
- Upala ili bol: Iako ređe, kod nekih oblika keratoze, poput aktinične keratoze, moguća je pojava bola ili osetljivosti ako lezija postane iritirana ili se razvije infekcija. U retkim slučajevima, neka vrsta keratoze može biti rizična za prelazak u karcinom kože, pa je važno pratiti svaku promenu.
- Male tamne ili crvene tačke: Kod keratosis pilaris lezije često izgledaju kao male, crvene ili tamne tačke na suvoj koži, slične guščija koži, zbog čega se ovako i naziva u narodu.
Keratoze se mogu pojaviti na bilo kojem delu tela, ali su najčešće na rukama, nogama, licu, vratu i gornjem delu tela, posebno kod ljudi koji su duže izloženi suncu.
Kod folikularne keratoze, simptomi se obično javljaju na nadlakticama, butinama i obrazima.
Uzroci
Uzroci keratoze zavise od vrste, ali se generalno mogu povezati sa različitim faktorima kao što su izloženost UV zračenju, genetika i proces starenja.
Aktinična keratoza je uglavnom posledica hroničnog izlaganja suncu ili UV zračenju, koje izaziva oštećenja kože i formiranje zadebljalih lezija.
Seboroična keratoza se javlja kod starijih osoba, pri čemu genetika ima ključnu ulogu, iako izloženost suncu može doprineti njenom razvoju.
Keratoza pilaris se povezuje sa nakupljanjem keratina koji blokira folikule dlake, a tačan uzrok još uvek nije poznat, iako se zna da genetskih faktor ima značajnu ulogu.
Stakokeratoza, najčešće pogađa starije muškarce, a uzrok nije u potpunosti jasan. Ova vrsta keratoze povezuje se sa suvom kožom i starenjem.
Dijagnoza
Dijagnoza keratoze obično započinje kliničkim pregledom kože, pri čemu dermatolog ili lekar procenjuje izgled lezija, odnosno promena na koži.
Na osnovu vizuelnog pregleda, lekar može prepoznati vrstu keratoze zbog karakterističnih osobina svake vrste, poput teksture, boje i lokacije lezija.
U nekim slučajevima, naročito ako postoji sumnja na maligne promene ili se dijagnoza ne može postaviti sa sigurnošću, može biti potrebna biopsija kože.
Tokom biopsije, uzima se uzorak kože koji se potom analizira pod mikroskopom radi isključivanja raka kože ili drugih ozbiljnih stanja.
Dodatne dijagnostičke metode retko su potrebne osim u slučajevima kada postoji potreba za razlikovanjem keratoze od drugih kožnih bolesti, poput karcinoma kože, lišaja na koži, bradavica, ekcema ili psorijaze.
Lečenje
Lečenje keratoze zavisi od vrste i težine stanja, kao i od prisutnih simptoma ili eventualnih komplikacija.
U slučaju blage keratoze, lečenje često nije potrebno jer promene mogu biti bezbolne i isključivo estetske prirode.
Međutim, ako lezije izazivaju nelagodu, postaju bolne ili estetski neprihvatljive, postoji nekoliko opcija lečenja. Kod aktinične keratoze, koja može prerasti u karcinom, tretman je obično neophodan.
Terapije uključuju upotrebu topikalnih krema, poput 5-fluorouracila ili imikvimoda, koje uništavaju promenjene ćelije kože.
Krioterapija je još jedna uobičajena metoda, pri čemu se lezije zamrzavaju tečnim azotom, što dovodi do njihovog uništenja.
Laserska terapija i fotodinamička terapija takođe mogu biti efikasne opcije za uništavanje promenjenih ćelija.
Seboroična keratoza obično ne zahteva lečenje, ali ukoliko lezije izazivaju nelagodnost ili estetske probleme, mogu se ukloniti hirurškim putem, elektrohirurgijom ili krioterapijom.
Kada je reč o folikularnoj keratozi, hidratantne kreme koje sadrže ureu ili salicilnu kiselinu često mogu biti od koristi, budući da omekšavaju kožu i smanjuju zadebljanja.
U težim slučajevima, dermatolozi mogu prepisati topikalne retinoide kako bi poboljšali stanje kože.
Uklanjanje keratoza prirodnim putem
Uklanjanje keratoza prirodnim putem uključuje upotrebu različitih kućnih metoda i prirodnih sastojaka koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma i poboljšanju izgleda kože.
U mnogim slučajevima, prirodni tretmani mogu pomoći u hidrataciji kože, smanjenju upale i pilingu keratinizovanih područja.
Neki od najčešće korišćenih prirodnih metoda uključuju upotrebu kokosovog ulja, ulja čajevca, aloe vere, jabukovog sirćeta i esencijalnih ulja poput lavande i tamjana.
Ove metode često zahtevaju dugotrajnu primenu kako bi se videli rezultati, a efekti mogu varirati od osobe do osobe.
Pre otpočinjanja primene neke od metoda za prirodno uklanjanje keratoza, neophodno je konsultovati se sa dermatologom ili lekarom, kako bi se isključila neophodnost ozbiljne medicinske procedure, pre svega u slučajevima aktinične keratoze.
Komplikacije
Keratoza obično nije opasna, ali u nekim slučajevima može dovesti do komplikacija.
Kod osoba sa seboroičnom keratozom, komplikacije su retke, ali ako se keratoze iritiraju, one mogu izazvati bol ili krvarenje.
Pored toga, ukoliko dođe do češanja ili infekcije, te razvoja upalnog procesa, lečenje može biti neophodno.
Sa druge strane, aktinična keratoza, može predstavljati rizik budući postoji mogućnost da se razvije u rak kože.
Iako je rizik relativno mali, aktinična keratoza može napredovati u skvamozni karcinom ako se ne leči na vreme, pa je redovna provera zdravlja kože i svih promena na koži neophodna.
Na kraju, treba napomenuti da uklanjanje keratoza bez stručnog nadzora može dovesti do ožiljaka, infekcija ili drugih problema sa kožom.
Prevencija
Prevencija keratoze zavisi od vrste, ali opšti saveti uključuju nekoliko važnih koraka.
Kod aktinične keratoze, koja se javlja usled oštećenja kože od sunčevih zraka, zaštita od sunca je ključna.
Korišćenje kreme sa visokim SPF faktorom, nošenje zaštitne odeće, šešira i izbegavanje direktnog sunca tokom dela dana sa najjačim UV zračenjem mogu značajno pomoći u smanjenju rizika.
Takođe, redovni pregledi kože kod dermatologa izuzetno su važni za ranom otkrivanje promena. Ranim otkrivanjem i lečenjem sprečavaju se potencijalno ozbiljne komplikacije i znatno povećava uspešnost lečenja.
U slučaju seboroične keratoze, prevencija nije uvek moguća jer je uglavnom povezana sa starenjem i genetikom.
Redovno održavanje higijene kože i izbegavanje iritacija može pomoći u smanjenju nelagodnosti, ali ne sprečava pojavu novih promena u potpunosti.
Zaključak
Keratoza je stanje koje zahvata gornji sloj kože i javlja se u različitim oblicima, od kojih su najčešće seboroična, aktinična i folikularna keratoza.
Iako je većina ovih oblika benigna i relativno bezopasna, aktinična keratoza može predstavljati ozbiljniji zdravstveni rizik zbog mogućnosti prelaska u skvamozni karcinom.
Prepoznavanje i pravilna dijagnoza su ključni za pravovremeno lečenje, čime se značajno povećava uspešnost lečenja i rizik od razvoja komplikacija.
Osnovni vid prevencije, koji je posebno važan za prevenciju aktinične keratoze, uključuje pre svega zaštitu od UV zračenja.
