Ko ne sme da pije magnezijum?

Magnezijum je jedan od ključnih minerala neophodnih za pravilno funkcionisanje organizma, budući da učestvuje u brojnim biohemijskim procesima, uključujući proizvodnju energije, sintezu proteina i regulaciju mišićnih i nervnih funkcija.

Iako je magnezijum esencijalan za zdravlje, postoje situacije kada suplementacija magnezijumom može biti kontraindikovana.

Drugim rečima, određene grupe ljudi treba da izbegavaju uzimanje suplemenata magnezijuma zbog potencijalnih zdravstvenih rizika.

U ovom članku objasnićemo ko ne sme da pije magnezijum i zašto je važno konsultovati se sa lekarom pre nego što se započne sa suplementacijom.

Važnost i uloga magnezijuma

Magnezijum je elektrolit i esencijalan mineral, što znači da se ne može proizvesti u telu već se mora uneti kroz hranu.

Ovaj mineral igra značajnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama, a iako je prisutan u svim tkivima organizma, najvećim delom nalazi se u kostima i mišićima.

Jedna od najvažnijih funkcija magnezijuma je učestvovanje u proizvodnji energije.

Magnezijum je uključen u više od 300 enzimskih reakcija koje omogućavaju metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti. Takođe, magnezijum je ključan za sintezu proteina i nukleinskih kiselina, što ga čini neophodnim za rast i popravku tkiva.

Pored toga, ovaj mineral je važan za pravilno odvijanje mišićnih i nervnih funkcija.

Pomaže u održavanju normalnog srčanog ritma, reguliše kontrakcije mišića i podržava normalno funkcionisanje nervnog sistema.

Takođe, magnezijum je važan za zdravlje kostiju, jer doprinosi mineralizaciji kostiju i regulaciji kalcijuma.

Adekvatna količina magnezijuma u organizmu može pomoći u prevenciji različitih zdravstvenih problema.

Studije su pokazale da magnezijum može smanjiti rizik od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, osteoporoze i migrena. Pored toga, magnezijum može poboljšati san, smanjiti anksioznost i poboljšati raspoloženje.

Suplementi magnezijuma dostupni su u nekoliko oblika, uključujući:

  • Magnezijum citrat
  • Magnezijum glicinat i magnezijum bisglicinat
  • Magnezijum oksid
  • Magnezijum sulfat
  • Magnezijum hlorid
  • Magnezijum malat
  • Magnezijum taurat

Svaki od ovih oblika ima različitu bioraspoloživost i može pružiti različite koristi po zdravlje.

Iako je magnezijum neophodan za zdravlje, prekomeran unos magnezijuma putem suplemenata može izazvati zdravstvene probleme, posebno dugoročno.

Neke grupe ljudi su pod povećanim rizikom od neželjenih efekata i nuspojava uzimanja dodataka magnezijuma, o čemu će biti reči u nastavku.

No kako osobe koje pate od nekih zdravstvenih stanja, tako i zdravi ljudi, trebalo bi da se posavetuju sa lekarom pre uzimanja suplementa bilo kog vitamina ili minerala, kako bi se sprečila neželjena dejstva i smanjili rizici.

Ko ne sme da pije magnezijum?

Iako je magnezijum ključan za mnoge telesne funkcije, postoje određene grupe ljudi koje treba da budu oprezne ili izbegavaju uzimanje suplemenata magnezijuma.

Osobe sa bubrežnim problemima

Osobe koje pate od stanja i bolesti koje pogađaju bubrege moraju biti izuzetno oprezne kada je u pitanju uzimanje magnezijuma.

Bubrezi su odgovorni za regulaciju nivoa magnezijuma u krvi, pa osobe sa smanjenom funkcijom bubrega mogu imati poteškoće u izlučivanju viška magnezijuma.

Ovo može dovesti do akumulacije magnezijuma u telu, koji može dostići toksične nivoe i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Osobe sa kardiovaskularnim problemima

Osobe koje pate od bolesti srca, a posebno one sa sporim srčanim ritmom ili ozbiljnim srčanim bolestima, treba da izbegavaju suplemente magnezijuma osim ukoliko to nije preporučeno od strane lekara

Visoki nivoi magnezijuma mogu uticati na srčani ritam i izazvati aritmije, osećaj preskakanja srca, tahikardije ili druge kardiovaskularne probleme.

Magnezijum može uticati na električnu aktivnost srca što može biti opasno kod osoba sa predispozicijom za nepravilan srčani ritam.

Takođe, kod osoba sa teškim srčanim bolestima, dodatni unos magnezijuma može dovesti do hipotenzije, odnosno sniženog krvnog pritiska kao i pogoršanja srčanih funkcija.

Osobe sa gastrointestinalnim problemima

Osobe sa određenim poremećajima koji pogađaju digestivni trakt, kao što su teški oblici inflamatornih bolesti creva, odnosno Kronova bolest i ulcerozni kolitis, ili opstruktivni problemi, mogu imati poteškoće u apsorpciji magnezijuma.

Ovi poremećaji mogu takođe povećati rizik od neravnoteže elektrolita kada se uzimaju suplementi magnezijuma. Osim magnezijuma, u važne elektrolite spadaju i kalijum, natrijum, kalcijum, fosfati i drugi minerali.

Upalni procesi i oštećenje sluzokože creva mogu ometati apsorpciju minerala, što može dovesti do nedostatka ili u slučaju nepravilne suplementacije, predoziranja magnezijumom.

Osim toga, magnezijum u visokim dozama može imati laksativni efekat, što može dodatno pogoršati simptome gastrointestinalnih poremećaja.

Osobe na terapiji nekim vrstama lekova

Osobe koje uzimaju određene lekove treba da budu svesne interakcija sa magnezijumom.

Lekovi kao što su diuretici, antibiotici i lekovi za bolesti srca mogu uticati na nivo magnezijuma u telu.

Na primer, diuretici mogu povećati izlučivanje magnezijuma putem urina, što može dovesti do deficita magnezijuma, dok neki antibiotici, poput tetraciklina i kinolona, mogu smanjiti apsorpciju magnezijuma.

Lekovi za srce mogu povećati osetljivost srca na niske nivoe magnezijuma, što može dovesti do opasnih aritmija.

Zbog ovih potencijalnih interakcija, osobe koje su na terapiji ovim vrstama lekova neophodno je da se konsultuju sa lekarom pre početka uzimanja suplemenata magnezijuma.

Osobe sa dijabetesom

Osobe sa dijabetesom, posebno one sa dijabetesom tipa 2, moraju uzimanju magnezijuma pristupiti sa oprezom.

Kod dijabetičara se često javlja deficit magnezijuma zbog povećanog izlučivanja putem urina usled hiperglikemije.

Međutim, nepravilna suplementacija može izazvati hipermagnezijemiju, posebno kod osoba sa oštećenom bubrežnom funkcijom, što može dovesti do komplikacija dijabetesa.

Redovne kontrole nivoa magnezijuma u krvi su važne za dijabetičare koji uzimaju magnezijumske suplemente, kako bi se osigurala odgovarajuća doza i izbegli neželjeni efekti.

Trudnice i dojilje

Trudnice i dojilje treba da se posavetuju sa lekarom pre uzimanja magnezijumskih suplemenata.

Iako je magnezijum važan za zdravlje majke i bebe, prekomerni unos može izazvati neželjene efekte i treba ga pažljivo dozirati.

Najčešći neželjeni efekti

Kao i kod svih suplemenata, uzimanje magnezijuma može izazvati određene neželjene efekte, naročito ako se uzima u velikim dozama ili bez konsultacije sa lekarom.

Problemi sa varenjem su najčešći, uključujući prolazne tegobe kao što su dijareja, mučnina i grčevi u stomaku.

Nizak krvni pritisak može se javiti kod osoba koje uzimaju visoke doze magnezijuma, što može biti posebno opasno za osobe sa već niskim krvnim pritiskom ili one koje uzimaju lekove za snižavanje pritiska.

Simptomi hipotenzije uključuju vrtoglavicu, nesvesticu i zamagljen vid.

Magnezijum može uticati na nivoe drugih elektrolita u telu, kao što su kalijum i kalcijum, te izazvati neravnotežu elektrolita.

Ovo može dovesti do simptoma kao što su slabost mišića, nepravilni srčani ritam i poteškoće u disanju.

Iako retke, moguće su i alergijske reakcije na dodatke magnezijuma. Simptomi alergijske reakcije mogu uključivati osip, svrab, oticanje lica, usana, jezika ili grla, i otežano disanje.

Hipermagnezijemija je ozbiljno stanje koje može nastati usled prekomernog unosa magnezijuma, naročito kod osoba sa bubrežnom insuficijencijom.

Simptomi hipermagnezijemije uključuju mučninu, povraćanje, nizak krvni pritisak, letargiju, slabost mišića, otežano disanje, pa čak i srčani zastoj. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Zaključak

Magnezijum je važan mineral za mnoge telesne funkcije, ali njegova suplementacija može biti kontraindikovana za određene grupe ljudi.

Osobe sa bubrežnim problemima, srčanim bolestima, gastrointestinalnim poremećajima, dijabetesom, i one koje uzimaju neke lekove treba da budu posebno oprezne.

Najčešći neželjeni efekti uzimanja magnezijuma uključuju gastrointestinalne tegobe, nizak krvni pritisak i neravnotežu elektrolita. Prekomerni unos može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, pa je konsultacija sa lekarom pre uzimanja suplemenata neophodna.

Pravilno doziranje i nadzor su ključni za sigurno korišćenje suplemenata, čime se mogu izbeći potencijalni rizici i nuspojave.