Bol u kolenu: Mogući uzroci i načini lečenja

Bol u kolenu je čest problem koji može imati različite uzroke, od akutnih povreda do hroničnih degenerativnih i upalnih stanja.

Bez obzira na uzrok, bol u kolenu može značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje, smanjujući pokretljivost i kvalitet života.

Koleno je složen zglob koji trpi velika opterećenja tokom hodanja, trčanja, penjanja i čučanja, pa čak i manji poremećaji u njegovoj strukturi ili biomehanici mogu izazvati neprijatne tegobe.

U ovom tekstu objasnićemo koji su simptomi i vrste bola u kolenu, uzroci, kao i kako izgleda postavljanje dijagnoze i koje su opcije lečenja.

Simptomi i vrste bola

Vrsta i intenzitet bola u kolenu mogu značajno varirati u zavisnosti od uzroka.

Nekada je prisutan tup, hroničan bol koji se postepeno razvija, što je tipično za degenerativna stanja poput osteoartritisa, i često se pojačava aktivnošću, dok u drugim slučajevima bol može biti oštar, nagao ili probadajući, što je češće kod akutnih povreda ligamenata ili meniskusa.

Bol se može javiti na različitim delovima kolena, pa je tako čest bol u kolenu sa unutrašnje strane, bol sa prednje strane, kao i bol sa spoljašnje strane.

U zavisnosti od uzroka bol može biti stalno prisutan, ili se javljati pri savijanju ili hodanju.

Pored samog bola, često su prisutni i drugi prateći simptomi u predelu kolena, među kojima su najčešći:

• Otok i ukočenost: Nagomilavanje tečnosti u ili oko zgloba dovodi do oticanja kolena i osećaja ukočenosti i ograničenog opsega pokreta.
• Crvenilo kože i toplota na dodir: Upalne promene mogu prouzrokovati da koža preko kolena postane crvena i da je zglob topao na dodir.
• Slabost ili nestabilnost: Osoba može osećati kao da koleno nije stabilno ili kao da će iskočiti, naročito ako su oštećeni ligamenti koji stabilizuju zglob.
• Pucketanje ili krckanje: Pri pokretima kolena mogu se čuti ili osetiti zvuci pucketanja, škljocanja i škripanja, što često prati oštećenja hrskavice ili meniskusa.
• Nemogućnost potpunog opružanja: Kod nekih stanja koleno se ne može potpuno ispraviti zbog bola ili mehaničke blokade u zglobu.

Ovi simptomi mogu pomoći u razlikovanju uzroka.

Na primer, nagli otok nakon povrede uz osećaj nestabilnosti ukazuje na povredu ligamenta, dok postepena ukočenost i krckanje tokom dužeg vremenskog perioda upućuju na degenerativne promene.

Intenzivan bol praćen crvenilom i toplotom može ukazivati na upalu ili infekciju zgloba.

Uzroci

Mogući uzroci bola u kolenu su mnogobrojni, a najčešće se dele na četiri glavne kategorije:

• Povrede struktura kolena
• Degenerativne promene, odnosno trošenje zgloba usled starosti ili habanja
• Upalne bolesti, kao što su različiti oblici artritisa i sličnih stanja
• Mehanički uzroci i preopterećenje zgloba

U nastavku slede detaljnija objašnjenja mogućih uzroka bola u kolenu.

Povrede

Koleno je složen zglob koji čine tri kosti, i to butna kost, potkolenična kost i čašica.

Krajevi ovih kostiju na mestu kontakta obloženi su glatkom hijalinskom hrskavicom, koja omogućava nesmetano savijanje i opružanje zgloba uz minimalno trenje.

Između butne kosti i potkolenične kosti nalaze se i dva polumesečasta umetka od fibrozne hrskavice zvana meniskusi, koji deluju kao amortizeri, ublažavajući pritisak i doprinoseći stabilnosti kolena.

Zglob kolena ojačan je snažnim trakama vezivnog tkiva, ligamentima, koji povezuju kosti i drže zglob na okupu, dok okolni mišići butine i potkolenice putem svojih tetiva pokreću zglob.

Ovakva složena građa omogućava širok opseg pokreta kolena, ali takođe znači da povrede bilo koje od ovih struktura mogu dovesti do bola u kolenu.

Najčešće povrede koje izazivaju bol u kolenu uključuju:

• Povreda ligamenta: Pokidani ligament kolena vrlo je česta sportska povreda. Prednji ukršteni ligament najčešće puca pri naglim promenama pravca kretanja ili doskoka, posebno u sportovima poput košarke, fudbala i skijanja. Kidanje je praćeno osećajem iskakanja kolena, jakim bolom, oticanjem i kasnijom nestabilnošću zgloba pri opterećenju.
• Prelom kosti kolena: Fraktura butne kosti, potkolenice ili čašice izaziva oštar bol, otok i nemogućnost oslanjanja na nogu. Najčešće nastaje usled direktnog udara, pada ili saobraćajne nezgode. Prelom čašice je čest kod pada na koleno, dok kod osoba sa osteoporozom do preloma može doći i pri manjoj traumi.
• Povreda meniskusa: Povreda meniskusa nastaje rotacionim pokretom u kolenu pri fiksiranom stopalu, posebno tokom sportskih aktivnosti, a uzrokuje bol, često sa strane kolena, kao i osećaj škljocanja ili blokade pokreta. Otok se obično javlja u roku od jednog do dva dana nakon povrede.
• Upala burze: Oko zgloba kolena nalaze se male vrećice ispunjene tečnošću zvane burze, koje oblažu prednje delove kolena i smanjuju trenje između tetiva, ligamenata i kosti. Povreda kolena ponekad izaziva zapaljenje ovih burzi. Udarac u koleno ili pad može dovesti do prečašicarnog burzitisa, upale burze ispred čašice. Burzitis se ispoljava otokom ispred kolena, bolom i toplinom, a pokreti kolena mogu biti ograničeni zbog otoka.
• Upala tetive: Tendritis, odnosno upala tetiva oko kolena, naročito čašicarne, česta je kod sportista i poznata je kao skakačko koleno. Pojavljuje se usled preopterećenja i mikrotrauma, a karakteriše je bol ispod ili iznad čašice koji se pojačava pri fizičkoj aktivnosti. Tetiva može biti osetljiva na dodir, a koleno deluje slabo zbog bola pri pokretima.

Pored navedenih, postoje i druge povrede kolena koje mogu dovesti do bola, kao što su iščašenje kolena, povreda zadnjeg ukrštenog ligamenta ili unutrašnjih i bočnih ligamenata, kao i povrede hrskavice.

Degenerativne promene

Degenerativne promene u kolenu obuhvataju propadanje zglobne hrskavice, nastanak koštanih izraštaja i postepeno ograničenje pokretljivosti.

Najčešći oblik jeste osteoartritis kolena, poznat i kao artroza ili gonartroza, stanje koje nastaje usled dugotrajne upotrebe zgloba i prirodnog procesa starenja, ali može biti i posledica ranijih povreda.

Artroza započinje postepenim pucanjem i stanjenjem glatke zglobne hrskavice, čime se smanjuje zglobni prostor i dolazi do trenja između kostiju, što izaziva bol i upalnu reakciju.

Vremenom se stvaraju koštani izraštaji poznati kao osteofiti ili koštani trnovi, koji dodatno pogoršavaju funkciju zgloba.

Simptomi se razvijaju sporo i vremenom napreduju.

U početku se bol javlja samo pri naporu, dok u težim fazama postaje prisutan i u mirovanju ili tokom noći, dok su ukočenost i krckanje pri pokretu česti znaci napredovale artroze.

Pored primarne artroze, koja je povezana sa godinama i opterećenjem zgloba, postoje i sekundarne degenerativne promene.

• Posttraumatska artroza: Nastaje nakon težih povreda kolena u mlađem dobu, kao što su prelomi zglobnih površina, rupture ligamenata ili meniskusa. Povrede narušavaju prirodnu anatomiju i biomehaniku zgloba, što ubrzava degeneraciju hrskavice.
• Artroza zbog deformiteta kolena: Kod osobe sa urođenim deformitetima kao što su varus ili valgus, odnosno takozvane O i X noge, javlja se neravnomerno opterećenje u zglobu, što dovodi do bržeg trošenja hrskavice u jednoj zglobnoj polovini.

Upalne bolesti

Upalne bolesti kolena obuhvataju stanja kod kojih zapaljenje zgloba ili okolnih struktura igra glavnu ulogu u nastanku bola i otoka.

Za razliku od akutnih mehaničkih povreda, ova stanja često imaju sistemski uzrok kao što su autoimune bolesti ili metabolički poremećaji.

Najčešći upalni uzroci uključuju artritise i hronične oblike burzitisa:

• Reumatoidni artritis: Hronična autoimuna bolest koja zahvata sinovijalne zglobove, često simetrično, pa može pogoditi oba kolena istovremeno. Upala sinovijalne membrane izaziva otok, bol i jutarnju ukočenost, naročito izražene nakon dužeg mirovanja. Bolest se često javlja u naletima i, ukoliko se ne leči, može dovesti do trajnog oštećenja zgloba.
• Giht: Urični artritis nastaje usled taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima, često posle obilnog obroka, alkohola ili dehidratacije. Bol u kolenu počinje naglo, praćen je crvenilom, otokom i velikom osetljivošću, pa čak i lagani dodir može izazvati intenzivan bol. Lečenje obuhvata lekove protiv upale i regulaciju nivoa mokraćne kiseline.
• Pseudogiht: Pseudogiht ima slične simptome kao i giht, ali je uzrokovan taloženjem kristala kalcijum-pirofosfata. Najčešće pogađa koleno, izazivajući bol, otok i crvenilo, a češće se javlja kod starijih osoba.
• Septični artritis: Infekcija zgloba kolena predstavlja urgentno stanje kod kog bakterije prodiru u zglob izazivajući nagli bol, otok, crvenilo, toplinu i povišenu telesnu temperaturu. Ovo stanje može brzo dovesti do trajnog oštećenja hrskavice, pa je hitna dijagnostika i lečenje, koje podrazumeva ispiranje zgloba i primenu antibiotika, od ogromnog značaja.
• Hronični burzitis kolena: Upala burze ispred čašice, prečašicarni burzitis, javlja se kod osoba koje često kleče tokom rada, kod kojih dugotrajan pritisak dovodi do zadebljanja i nakupljanja tečnosti u burzi. Najčešće se vidi otok nalik vrećici ispred patele, uz blag bol.

Mehanički uzroci i preopterećenje

Mehanički uzroci bola u kolenu obuhvataju stanja koja nisu posledica akutne traume ili zapaljenja, već nastaju zbog poremećene anatomije, biomehanike ili ponavljanog preopterećenja.

Ovakvi problemi mogu dovesti do mikrooštećenja i hronične nelagodnosti, posebno kod fizički aktivnih osoba.

Neki od uzroka uključuju:

• „Slobodno telo“ u zglobu: Fragment kosti ili hrskavice koji se odlomio usled degeneracije ili povrede može ostati zarobljen unutar zgloba. Iako ponekad ne izaziva tegobe, kada se zaglavi između zglobnih površina, može izazvati naglu ukočenost kolena i oštar bol, a najčešće nastaju kod artroze.
• Sindrom trenja iliopotkolenične trake: Naziva se još i akronimom od engleskog naziva ITBS, a podrazumeva prenaprezanje vezivne trake koja se proteže spolja od kuka do kolena i izaziva trenje o donji deo butne kosti. Najčešće pogađa trkače dugoprugaše i bicikliste, izazivajući bol i zatezanje sa spoljne strane kolena tokom aktivnosti. Traka postaje zadebljala i previše zategnuta, što dovodi do lokalnog zapaljenja.
• Iščašenje patele: Dislokacija čašice iz njenog ležišta, najčešće prema spolja, izaziva iznenadan jak bol, otok i nemogućnost pokreta. Čašica može ostati van položaja dok se ne vrati na mesto, a nakon povrede zglob može ostati nestabilan zbog istegnuća potpornih ligamenata.
• Patelofemoralni bolni sindrom: Podrazumeva bol u prednjem delu kolena usled nepravilnog kretanja patele u svom žlebu. Ovo stanje se najčešće javlja usled disbalansa mišića ili prenaprezanja pri trčanju i skakanju. Simptomi uključuju tup bol ispod ili oko čašice, pogoršanje pri čučnju, penjanju uz stepenice ili dugom sedenju, kao i moguće pucketanje iz zgloba.
• Preopterećenje i mikrotraume: Intenzivna fizička aktivnost bez adekvatnog oporavka može uzrokovati postepena oštećenja. Primer je hondromalacija patele, omekšanje hrskavice sa zadnje strane čašice, što izaziva bol pri savijanju kolena. Nepravilnosti u hodu, ravna stopala, bol u kuku ili neadekvatna obuća takođe mogu stvoriti dodatni stres na koleno, pa korekcija biomehanike igra važnu ulogu u lečenju.

Neurogeni uzroci

Bol u kolenu ne mora uvek poticati iz samog zgloba, već ponekad može biti posledica problema u lumbalnom delu kičme.

Išijadični nerv i njegovi ogranci, koji potiču iz donjeg dela kičmenog stuba, prenose senzacije duž zadnje strane noge, uključujući i koleno.

U slučaju uklještenja nervnog korena usled diskus hernije, spinalne stenoze ili degenerativnih promena na kičmi, bol se može reflektovati u predelu kolena i dovesti do pogrešnog utiska da je izvor problema sam zglob.

Bol u kolenu od kičme je obično praćen i drugim neurološkim simptomima, kao što su trnjenje, slabost mišića, bol u donjem delu leđa ili duž butine.

Klinički pregled i dodatne dijagnostičke metode, poput magnetne rezonance lumbalne kičme, mogu pomoći u razlikovanju neurogenog bola od ortopedskih uzroka.

Dijagnoza

Dijagnostički postupak počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom, pri čemu lekar procenjuje način nastanka bola, lokalizaciju simptoma, prisustvo otoka, deformiteta ili ograničenja pokreta.

Palpacijom i testovima stabilnosti procenjuje se stanje ligamenata, meniskusa i drugih struktura kolena.

Rendgenski snimak je najčešće prvi korak u proceni koštanih struktura, posebno za otkrivanje preloma i znakova artroze, dok se ultrazvuk kolena koristi za pregled tetiva, burzi i površinskih struktura, a koristan je i kod otoka, naročito kada se sumnja na cistu ili nakupljanje tečnosti.

Kada rendgensko snimanje i ultrazvuk kolena nisu dovoljni, lekar može tražiti CT skeniranje ili magnetnu rezonancu.

Kompjuterizovana tomografija, odnosno CT skeniranje, pruža detaljniji prikaz složenih preloma i promene u strukturi kostiju koje rendgenski snimak ne može jasno prikazati.

Magnetna rezonanca daje najbolji uvid u stanje mekih tkiva, uključujući ligamente, meniskuse i hrskavicu, i koristi se kada postoji sumnja na unutrašnje povrede koje se ne vide drugim metodama.

U slučajevima kada se sumnja na upalne ili infektivne uzroke, rade se laboratorijske analize krvi kao što su CRP, sedimentacija eritrocita, leukociti, reumatoidni faktor, anti-CCP antitela i nivo mokraćne kiseline, kao i analiza zglobne tečnosti, procedura koja se naziva artrocenteza koji mogu ukazati na prisustvo kristala, infekcije ili autoimunog procesa.

Lečenje

Lečenje bola u kolenu zavisi od uzroka i ozbiljnosti stanja, a obično podrazumeva kombinaciju više pristupa.

Najčešće se primenjuje stepeni pristup, odnosno počinje se sa primenom konzervativnih mera i rehabilitacije, preko lekova, do invazivnijih procedura ako su neophodne.

U nastavku će biti reči o glavnim opcijama lečenja bola u kolenu.

Konzervativna terapija

Konzervativne mere su osnov lečenja kod većine akutnih i brojnih hroničnih stanja kolena.

Nakon povrede, cilj je smanjiti bol, otok i sprečiti dalje oštećenje zgloba.

Primenjuje se R.I.C.E. protokol koji podrazumeva odmor bez opterećenja noge, hlađenje ledom u trajanju od 15 do 20 minuta više puta dnevno, elastični zavoj radi kontrole otoka i podizanje noge iznad nivoa srca.

Kod akutnih povreda, preporučuje se izbegavanje aktivnosti koje izazivaju bol, i iako povremena kratkotrajna imobilizacija može biti korisna, treba izbegavati dugotrajno nekretanje kako bi se sprečila ukočenost i atrofija mišića.

Kod hroničnih problema, poput artroze, važna je kontrola telesne težine jer višak kilograma dodatno opterećuje zglob.

Takođe, preporučuje se izbegavanje klečanja, čučanja i dugog stajanja, uz uvođenje povremenih odmora.

Korišćenje štapa u suprotnoj ruci, steznika, ortoza i ortopedskih uložaka može smanjiti bol i poboljšati funkciju kolena.

Fizioterapija i vežbe

Fizioterapija i ciljane vežbe ključni su deo oporavka kod bola u kolenu, posebno nakon akutne faze povrede ili kod hroničnih tegoba.

Glavni cilj je jačanje mišića butine kako bi se stabilizovao zglob i smanjilo opterećenje.

Pored snage, fokus je i na fleksibilnosti, balansu i koordinaciji, a naročito su korisne proprioceptivne vežbe koje pomažu nervno-mišićnom sistemu da bolje kontroliše pokrete kolena.

Fizioterapeut može korigovati biomehaničke nepravilnosti u načinu hoda, trčanja ili izvođenja svakodnevnih pokreta, posebno kod ITBS-a ili patelofemoralnog bola.

Vežbe za jačanje određenih mišićnih grupa i istezanje zategnutih struktura mogu znatno poboljšati položaj patele i smanjiti bol.

Fizikalna terapija često uključuje i terapijski ultrazvuk, elektroterapiju, laser ili manualne tehnike poput mobilizacije i masaže.

Kako se bol smanjuje, uvodi se postepena aktivnost, kao što je hodanje, plivanje ili vožnja bicikla.

Vežbe u vodi su posebno korisne kod artroze i drugih problema sa kolenom, budući da omogućavaju kretanje bez prevelikog opterećenja.

Lekovi

Lekovi su važni za ublažavanje bola i upale u kolenu, ali i za tretman osnovne bolesti kada je prisutna.

Najčešće se koriste nesteroidni antiinflamatorni lekovi poput ibuprofena, naproksena, aceklofenaka, diklofenaka ili deksketoprofena, kao i paracetamol.

Lekovi za bol u kolenu mogu se primenjivati oralno ili lokalno, u obliku gelova.

Gelovi i kreme za bol u kolenu koje često nalaze primenu uključuju:

• Diklofenak gel, kao što je Voltaren Emulgel
• Ketoprofen gel, kao što su Fastum i Ketonal gel
• Kapsaicin kreme, koje deluju tako što iscrpljuju supstancu P iz nerava, što smanjuje osećaj bola

Prirodne kreme i kreme koje se mogu kupiti bez lekarskog recepta, kao što su konjska mast i balzam, Counterpain krema, kreme sa efektom hlađenja ili grejanja i druge, takođe mogu biti od koristi.

Kod jačeg bola ponekad se koriste i jači oralni analgetici, ali kratkotrajno i isključivo uz preporuku lekara, kao što su Analgin ili Arcoxia.

U određenim slučajevima, poput reumatoidnog artritisa, koriste se lekovi koji deluju na samu bolest, dok se kod gihta propisuju lekovi za snižavanje mokraćne kiseline.

Kod izražene upale mogu se privremeno koristiti i oralni kortikosteroidi.

Ako terapija lekovima i vežbe ne pruže dovoljno olakšanja, moguće su injekcije u koleno.

Kortikosteroidi brzo smanjuju bol i upalu, ali se koriste ograničeno zbog mogućeg oštećenja hrskavice.

Injekcije hijaluronske kiseline mogu pomoći kod artroze srednjeg stepena, dok PRP terapija, koja koristi plazmu bogatu trombocitima, ima mogućnost da podstakne regeneraciju i smanji bol kod nekih pacijenata.

Iako obe metode mogu biti od koristi, njihov efekat varira i nisu uvek deo standardnog lečenja.

Hirurške opcije

Hirurško lečenje se razmatra kada konzervativne mere ne uspevaju da ublaže bol i poboljšaju funkciju kolena.

Vrsta operacije zavisi od uzroka problema, stepena oštećenja i životnog stila pacijenta.

Artroskopija je minimalno invazivna procedura kojom se kroz male rezove uvodi kamera i instrumenti u zglob, što omogućava sanaciju meniskusa, popravku hrskavice, uklanjanje slobodnih tela ili rekonstrukciju ligamenata.

Oporavak je obično brz, a procedura se često izvodi ambulantno.

Kod izolovanog oštećenja jednog dela kolena, moguće je ugraditi parcijalnu protezu, što je manje invazivno od totalne zamene i omogućava prirodniji osećaj u zglobu.

Ako je ceo zglob oštećen, izvodi se totalna zamena kolena, kojom se sve zglobne površine zamenjuju veštačkim komponentama.

Oporavak je duži, ali rezultati su često vrlo dobri u smislu smanjenja bola i poboljšanja pokreta.

Osteotomija se koristi kod mlađih pacijenata s deformitetom i lokalizovanom artrozom.

Prilikom ove operacije, kost se preseca i ponovo fiksira pod drugačijim uglom kako bi se rasteretio oštećeni deo zgloba, a iako je oporavak duži, ova procedura može odložiti potrebu za totalnom protezom.

Postoje i specifične operacije za pojedine slučajeve, kao što su transplantacija hrskavice, reparacija pokidanih tetiva ili revizije prethodnih zahvata.

Prevencija

Bol u kolenu se ne može uvek sprečiti, ali se rizik od povreda i degenerativnih promena može znatno smanjiti uz pravilne navike.

Održavanje zdrave telesne težine rasterećuje zglobove i usporava propadanje hrskavice, posebno kod artroze.

Redovno vežbanje, uz jačanje mišića butine i vežbe balansa, pomaže stabilizaciji kolena i smanjenju rizika od povreda.

Fizičke aktivnosti treba uvoditi postepeno i uz dobro zagrevanje, kao i voditi računa o pravilnom izvođenju pokreta, posebno pri trčanju, skakanju i vežbama snage.

Izbegavanje prekomernog klečanja, čučanja i ponavljanih opterećenja bez odmora štiti zglobne strukture.

Kod hroničnih tegoba, preporučuju se aktivnosti niskog intenziteta poput plivanja, vožnje bicikla ili vežbi u vodi koje jačaju mišiće bez opterećivanja zgloba.

Ako se bol uprkos ovim merama ne povlači, važno je javiti se lekaru radi postavljanja dijagnoze i lečenje, kako bi se sprečilo pogoršanje stanja.

Zaključak

Bol u kolenu može biti posledica različitih uzroka, od direktnih povreda zgloba i njegovih struktura, preko degenerativnih i upalnih oboljenja, do neurogenih poremećaja sa poreklom u kičmenom stubu.

Različiti simptomi, lokalizacija bola i prateći znaci mogu ukazivati na određeni uzrok, ali precizna dijagnoza zahteva kombinaciju kliničkog pregleda i odgovarajućih dijagnostičkih procedura, koje najčešće uključuju različite vrste radioloških pregleda.

Lečenje bola u kolenu zavisi od uzroka i obuhvata širok spektar mogućnosti, od konzervativnih terapija i vežbi, preko lekova i injekcija, do hirurških procedura u težim slučajevima.