Čmičak na oku je česta i obično bezopasna pojava koja se manifestuje kao crvena, bolna kvržica na kapku, bilo sa spoljašnje ili unutrašnje strane kapka.
Ova infekcija lojnih žlezda kapka može da izazove neprijatnost, poput otoka i suzenja oka, ali u daleko najvećem broju slučajeva ne dovodi do trajnog oštećenja vida.
Čmičak se može pojaviti kod bilo koga, a posebno je čest kod osoba koje često trljaju oči ili ne održavaju odgovarajuću higijenu kapaka.
Iako ume da izgleda zabrinjavajuće, čmičak se najčešće može uspešno lečiti jednostavnim metodama kod kuće i retko dovodi do komplikacija, pa se smatra za relativno bezazleno stanje.
U ovom članku objasnićemo šta je čmičak na oku, koji su simptomi i kako ga prepoznati, koji su mogući uzroci ali i kako najbrže izlečiti čmičak na oku uz pomoć jednostavnih kućnih mera, te kada je neophodna upotreba lokalnih antibiotika i drugih lekova.
Šta je čmičak na oku?
Čmičak na oku, koji se medicinskim rečnikom naziva hordeolum, predstavlja akutnu infekciju jedne od sitnih lojnih žlezda u očnom kapku.
Do razvoja čmička najčešće dolazi usled začepljenja i bakterijske infekcije lojnih žlezda koje luče masnoću za podmazivanje oka ili folikula trepavice, što dovodi do lokalizovanog zapaljenja koje se ispoljava kao gnojna kvržica na ivici ili unutar kapka.
U narodu je čmičak poznat i kao ječmenac, dok se u medicini koristi naziv hordeolum.
Čmičak može biti spoljašnji ili unutrašnji, u zavisnosti od toga koja je žlezda zahvaćena, o čemu će biti reči nešto kasnije u ovom članku, no u oba slučaja, čmičak zahvata samo kapak i obično ne utiče na samo oko niti na vid.
Takođe, ne treba ga mešati sa halacionom, stanjem koje karakteriše slična promena na kapku koja nastaje zbog začepljenja žlezde bez infekcije i obično je bezbolna i hronična, za razliku od akutnog, bolnog čmička.
Simptomi
Kada se razvija čmičak, simptomi obično nastaju naglo i lako su uočljivi.
U početku se može osetiti blaga osetljivost ili svrab na delu kapka, praćen crvenilom na tom mestu.
Najčešći simptomi čmička uključuju:
- Otok i crvenilo dela kapka na mestu gde se formira čmičak
- Bol i osetljivost na dodir na zahvaćenom području kapka
- Formiranje male kvržice, odnosno čvorića, koja može imati žućkastu tačku na vrhu, što ukazuje na prisustvo gnoja
- Pojačano suzenje oka i osećaj iritacije
- Osećaj kao da je prisutno strano telo u oku
- U težim slučajevima, izražen otok može zahvatiti veći deo ili ceo kapak, što ponekad dovodi do delimičnog zatvaranja oka
Čmičak obično ne utiče na očnu jabučicu niti na vid, a eventualno zamućenje vida može nastati samo ako je kapak toliko otečen da fizički zaklanja oko, iako sam čmičak ne oštećuje strukture oka.
Važno je razlikovati čmičak od drugih očnih stanja sličnih simptoma, poput konjunktivitisa, koji predstavlja upalu spojnice oka i obično izaziva difuzno crvenilo beonjače, svrab i gust sekret, ali ne i lokalizovanu bolnu kvržicu kao kod čmička.
Uzroci
Glavni uzrok nastanka čmička je bakterijska infekcija u žlezdama kapka, a najčešće je u pitanju bakterija Staphylococcus aureus, koja normalno nastanjuje površinu kože.
Infekcija se razvija kada bakterije prodru u lojnu žlezdu kapka ili folikul trepavice, što se obično dešava zbog zapušenja otvora te žlezde, budući da začepljena žlezda ispunjena sekretom stvara pogodno okruženje za razmnožavanje bakterija i nastanak gnojnog čvorića.
Faktori koji mogu doprineti pojavi čmička su:
- Nedovoljna higijena kapaka i često dodirivanje ili trljanje očiju prljavim rukama
- Korišćenje stare ili kontaminirane šminke za oči, poput maskare ili ajlajnera
- Hronična zapaljenska stanja ivice kapka, poput blefaritisa, odnosno hronične upale kapaka
- Određene kožne bolesti, kao što je seboreični dermatitis, koje mogu poremetiti funkciju lojnih žlezda
- Oslabljen imunitet ili stanja poput dijabetesa, koji povećavaju sklonost ka infekcijama
- Faktori poput stresa i nedostatka sna, koji mogu oslabiti odbrambene mehanizme organizma
Iako ovi faktori povećavaju rizik, čmičak se može pojaviti i kod potpuno zdravih osoba, i vrlo često je pojava čmička sporadična i ne ukazuje na ozbiljniji zdravstveni problem.
Međutim, učestala pojava može biti znak da su prisutni neki od navedenih predisponirajućih faktora koje treba otkloniti.
Vrste čmička
U zavisnosti od lokacije i toga koja je žlezda zahvaćena infekcijom, postoje dve vrste čmička, spoljašnji i unutrašnji.
Oba tipa nastaju na sličan način, bakterijskom infekcijom lojnih žlezda, ali se razlikuju po mestu na kom se razvijaju i nekim karakteristikama.
Spoljni čmičak
Spoljašnji čmičak, hordeolum externum, razvija se na spoljašnjoj strani kapka, najčešće pri korenu trepavice, do kog dolazi kada bakterije inficiraju folikul trepavice ili malu lojnu žlezdu uz folikul.
Spoljašnji čmičak obično izgleda kao mali površinski čir ili bubuljica na samoj ivici kapka, vidljiv je otok lokalizovan oko jedne trepavice, često sa gnojnim vrhom u centru promene.
Kako izgleda spoljašnji čmičak može se videti na slici na početku ovog članka.
Simptomi spoljašnjeg čmička uključuju lokalizovan bol, crvenilo i otok ograničen na rub kapka.
Ova vrsta čmička je obično manje bolna i češća od unutrašnje.
Gnoj koji se nakupi u spoljašnjem čmičku obično izbije kroz kožu kapka pored korena trepavice, a kada čmičak pukne i iscedi se, brzo se smanjuju simptomi, odnosno otok brzo splasne i bol popusti.
Pored toga, spoljašnji čmičak je lakše dostupan za kućni tretman i uglavnom brže sazri i zaraste.
Unutrašnji čmičak
Unutrašnji čmičak, hordeolum internum, nastaje unutar kapka usled infekcije Meibomove žlezde, koja se nalazi dublje u tkivu kapka.
Meibomove žlezde luče masnu komponentu suza duž unutrašnje ivice kapka, koja formira masni sloj na površini oka i sprečava isparavanje suza, čime održava vlažnost i stabilnost suznog filma.
Kada se otvor jedne takve žlezde začepi i u njoj dođe do bakterijske infekcije, formira se unutrašnji čmičak.
Na slici ispod može se videti kako izgleda unutrašnji čmičak:
Ovaj tip čmička često uzrokuje difuzniji otok celog kapka ili većeg dela kapka, jer se apsces nalazi ispod površine i može pritisnuti okolno tkivo.
Unutrašnji čmičak može biti bolniji od spoljašnjeg, te se često javlja snažniji bol ili pulsiranje unutar kapka, a sam kapak može biti veoma osetljiv na dodir.
Sa spoljašnje strane oka obično se vidi otok i crvenilo, ali gnojna tačka nije uvek uočljiva jer se gnoj sakuplja na unutrašnjoj strani kapka, uz spojnicu oka.
Zbog svoje pozicije, unutrašnji čmičak ponekad sporije dozreva i teže se spontano prazni, a često se dešava da se gnoj isprazni kroz unutrašnju stranu kapka, prema oku.
Unutrašnji čmičak može potrajati nešto duže pre nego što pukne, a simptomi nekad mogu biti izraženiji pre nego što dođe do poboljšanja.
Takođe, unutrašnji čmičci imaju veću sklonost da se, ako se ne isprazne u potpunosti, pretvore u halacion.
Halacion je tvrdu, bezbolna kvržicu koja ostaje nakon što akutna infekcija prođe, te može zahtevati hirurško uklanjanje.
Imajući sve ovo u vidu, osobe sa unutrašnjim čmičkom češće se javljaju lekaru, posebno ako je otok veći, ili ne prolazi nakon nekoliko dana.
Lečenje
Većina čmičaka prolazi spontano ili uz jednostavne mere kućnog lečenja u roku od sedam do deset dana.
Osnovni ciljevi lečenja su ubrzati pražnjenje gnoja, ublažiti bol i otok i sprečiti širenje infekcije.
Blaži slučajevi se zbrinjavaju kod kuće bez potrebe za ozbiljnijim medicinskim lečenjem, dok uporniji ili komplikovaniji slučajevi zahtevaju medicinski tretman.
Kućno lečenje
Započinjanje terapije kod kuće preporučuje se već kod pojave prvih simptoma čmička, čime se smanjuju tegobe i skraćuje ukupno trajanje.
Kućne mere za lečenje čmička na oku uključuju:
- Tople obloge: Primena toplih obloga na oko najvažnija je i najefikasnija mera kod čmička. Čistu mekanu krpu ili gazu natopljenu toplom vodom, ne prevrućom, već prijatno toplom, treba prisloniti na zatvoreni kapak oko 15 minuta. Ovaj postupak potrebno je ponoviti nekoliko puta dnevno, najbolje tri do pet puta. Toplota poboljšava cirkulaciju u kapku i omekšava nakupljeni gnoj, što pomaže da čmičak brže sazri, omekša i na kraju spontano pukne kako bi se sadržaj iscedio.
- Održavanje higijene kapka: Važno je kapak održavati čistim kako bi se sprečilo širenje infekcije. Preporučuje se nežno pranje ivice kapka i trepavica blagim sredstvom, na primer, rastvorom šampona za bebe, koji ne iritira oči. Čistu gazu ili vatu treba umočiti u mlaku sapunicu, pa se pažljivo očisti rub kapka, odnosno spoljašnju ivicu, kod trepavica, uklanjajući eventualne krastice ili sekret. Nakon toga kapak treba isprati čistom vodom i osušiti tapkanjem čistim peškirom.
- Izbegavanje ceđenja i dodirivanja: Čmičak nikako ne treba stiskati, bušiti iglom ili pokušavati njegovo ceđenje na drugi način, budući da mehaničko ceđenje može proširiti infekciju dublje u kapak ili na okolnu kožu i dovesti do komplikacija. Takođe, treba izbegavati trljanje obolelog oka i dodirivanje kapka neopranim rukama, jer se tako mogu uneti dodatne bakterije. Kada gnoj iz čmička spontano procuri, to područje treba nežno obrisati sterilnom gazom ili čistom maramicom, nakon što su ruke dobro oprane.
- Izbegavanje šminke i sočiva: Dok infekcija traje, ne treba koristiti šminku za oči niti nositi kontaktna sočiva. Nanošenje šminke može uneti dodatne bakterije ili zatvoriti pore, a skidanjem šminke može se dodatno iziritirati kapak. Kontaktna sočiva takođe mogu iritirati oko i predstavljaju rizik od širenja bakterija sa kapka na oko. Preporučuje se da osobe koje su imale čmičak, staru šminku zamene novom, a posebno maskaru ili tuš, kako bi se izbegla ponovna infekcija.
- Ublažavanje bola i nelagodnosti: Čmičak ponekad može izazvati jači bol ili neprijatnost. Za ublažavanje bola mogu se koristiti lekovi protiv bolova koji se izdaju bez recepta, poput paracetamola ili ibuprofena. Takođe, odmaranje očiju može smanjiti bol i nelagodu, spavanje i izbegavanje dugotrajnog naprezanja očiju čitanjem i posebno gledanjem u ekrane, te pomoći organizmu da se brže izbori sa infekcijom.
- Upotreba pomoćnih preparata: Neke osobe koriste preparate koji ubrzavaju sazrevanje i smanjenje čmička, kao što je Flogocid mast. Ova mast sadrži sastojke sa blagim antiseptičnim i protivupalnim dejstvom, a nanosi se spolja na kožu kapka, pažljivo i bez utrljavanja u oko. Može se primenjivati dva do tri puta dnevno, uz prethodno čišćenje kapka. Iako Flogocid ne zamenjuje antibiotsku terapiju, može pomoći kod blažih oblika čmička kao dodatna mera. Ipak, pre upotrebe savetuje se konsultacija sa lekarom ili farmaceutom.
Uz ove mere, čmičak najčešće počinje da se povlači bez potrebe za dodatnim vidovima lečenja.
Poboljšanje se obično vidi nakon dva do tri dana primene toplih obloga i unapređene higijene, a kompletno izlečenje nastupa za oko nedelju dana.
Ukoliko čmičak ne pokazuje znake poboljšanja posle pet do sedam dana kućnog lečenja, ili ako otok i bol postaju sve izraženiji, potrebno je obratiti se oftalmologu.
Takođe, medicinsku pomoć treba potražiti odmah ako se čmičak stalno vraća ili je prisutno više gnojnih tačkica odjednom, što može ukazivati na širenje infekcije.
Antibiotska terapija
Ako čmičak ne prolazi spontano uz kućni tretman ili ako se pojave znaci ozbiljnije infekcije, lekar može propisati antibiotsku terapiju.
Najčešće se propisuje lokalni antibiotik u obliku masti ili kapi za oči, koji sadrže hloramfenikol ili eritromicina, i koji ciljano deluju na bakterije u kapku.
Mast se obično nanosi na unutrašnju stranu donjeg kapka ili direktno na čmičak, najčešće uveče pred spavanje, dok se antibiotske kapi kapaju više puta dnevno prema preporuci, obično tri do četiri puta dnevno.
U nekim slučajevima, oftalmolog može prepisati kombinovanu mast koja sadrži i blagi kortikosteroid uz antibiotik, radi smanjenja otoka i upale.
Ovakvi lekovi se koriste samo kada je to neophodno i isključivo po savetu lekara, budući da kortikosteroidi mogu izazvati neželjene efekte ako se ne primenjuju pravilno.
Važno je da pacijent koristi antibiotsku mast ili kapi onoliko dana koliko je propisano od strane lekara, čak i ako simptomi počnu da se poboljšavaju ili potpuno nestanu, kako bi se infekcija potpuno iskorenila.
Hirurška intervencija
Većina čmičaka ne zahteva invazivan zahvat, ali ako je čmičak izuzetno uporan, velik ili izaziva jake tegobe, oftalmolog može preporučiti manju hiruršku intervenciju.
Najčešće se radi o postupku incizije i drenaže čmička.
Ovaj zahvat podrazumeva da se, u lokalnoj anesteziji, napravi mali rez na čmičku kako bi gnoj izašao napolje.
Procedura je kratka i obavlja se ambulantno, bez hospitalizacije, a podrazumeva pravljenje reza na čmičku i istiskivanje gnoja i čišćenje oka.
Pacijent odmah nakon intervencije oseća olakšanje jer se smanjuje pritisak u kapku, ali je često potrebno primeniti antibiotike kako bi se infekcija u potpunosti eliminisala.
Oporavak je brz, a rez na koži kapka je veoma mali.
Kod unutrašnjih čmičaka, incizija se obično vrši sa unutrašnje strane kapka, tako da ne ostaje vidljiv ožiljak na spoljašnjem delu kapka.
U slučajevima kada se čmičak povukao, ali je nakon povlačenja čmička ostao halacion, fibrozna masa, takođe se može sprovesti intervencija uklanjanja ove promene.
Uklanjanje halaciona obavlja se tako što se kapak anestezira, zatim se sa unutrašnje strane kapka pravi mali rez i kiretira zaostala masa i kapsula te ciste.
U nekim slučajevima, halacion se tretira ubrizgavanjem steroida u samu kvržicu, što kod manjih promena može dovesti do smanjenja i nestanka ciste bez potrebe za rezom.
Izbor adekvatne metode pravi oftalmolog na osnovu veličine i trajanja halaciona.
Komplikacije
Čmičak na oku je u najvećem broju slučajeva bezopasno stanje i uz pravilno lečenje retko dovodi do komplikacija.
Ipak, u nekim situacijama mogu se razviti ozbiljniji problemi, naročito ako se infekcija zanemari ili ne leči adekvatno.
Moguće komplikacije uključuju:
- Preseptalni celulitis: Infekcija kože i potkožnog tkiva kapka koja se ponekad javlja nakon čmička, koja uz otok, crvenilo i bol, može izazvati i temperaturu i malaksalost. Ovo stanje zahteva hitno lečenje antibioticima.
- Orbitalni celulitis: Retka, ali ozbiljna komplikacija kada se infekcija proširi iza kapka, koja uz jak bol, otok i temperaturu, može ugroziti vid. Ovo stanje leči se u bolnici intravenskim antibioticima, a ponekad zahteva i hiruršku intervenciju.
- Halacion: Hronična, bezbolna kvržica koja se formira nakon čmička, koja iako nije infektivna, može smetati i izazvati nelagodu. U nekim slučajevima može se povući spontano ili uz primenu toplih obloga, dok medicinske procedure podrazumevaju injekciju steroida ili manju hiruršku intervenciju.
- Ponovljeni čmičci: Učestala pojava može ukazivati na blefaritis, dijabetes ili slab imunitet, što zahteva dobru higijenu kapaka i lečenje osnovnih bolesti.
- Lokalne komplikacije: Iako retko, nakon čmička mogu ostati ožiljci ili zadebljanje kapka. Veći čmičak može pritiskati oko i privremeno zamućivati vid, ali se stanje obično potpuno povlači.
Srećom, ogromna većina slučajeva čmička ne dovodi do ozbiljnih komplikacija.
Pravovremeno započinjanje terapije toplim oblogama i održavanjem higijene, uz konsultaciju sa lekarom po potrebi, ključni su za brzo izlečenje.
Uz adekvatnu negu, čmičak na oku najčešće prolazi potpuno i bez ikakvih trajnih posledica po zdravlje oka.
Zaključak
Čmičak na oku je najčešće prolazna, lokalizovana infekcija koja se javlja kao posledica zapušenja i upale lojnih žlezda u kapku.
Prepoznaje se po bolnoj, crvenoj kvržici koja se razvija naglo i može izazvati otok, iritaciju i nelagodnost, ali gotovo nikada ne ugrožava vid.
Najčešće se uspešno leči jednostavnim kućnim merama, poput toplih obloga i održavanja higijene, dok se u težim ili upornijim slučajevima koristi lokalna antibiotska terapija, a ponekad i manja hirurška intervencija.
U najvećem broju slučajeva, čmičak se povlači bez posledica, ali je važno obratiti pažnju na učestalu pojavu i moguće znake širenja infekcije, kako bi se pravovremeno uključilo odgovarajuće lečenje.
