Konjunktivitis je jedna od najčešćih očnih tegoba kod dece i odraslih, i predstavlja zapaljenje konjunktive, tanke, providne sluzokože koja oblaže unutrašnjost kapaka i pokriva beonjaču, a naziva se još i vežnjača ili spojnica.
Upala vežnjače dovodi do pojačanog crvenila oka, suzenja, osećaja peska u oku, lepljivog ili gnojnog sekreta i osećaja peckanja, što može izazvati znatnu nelagodnost, mada je sam konjunktivitis retko kada opasan po vid ako se pravilno leči.
Konjunktivitis se može javiti u bilo kom životnom dobu i često se širi u kolektivima poput vrtića, škola ili unutar porodice.
Iako najčešće prolazi bez trajnih posledica, važno je prepoznati tip i uzrok konjunktivitisa radi pravilnog lečenja i sprečavanja širenja na druge članove kolektiva ili porodice.
Neke forme su veoma zarazne, dok druge nisu infektivne već alergijske ili iritativne prirode.
U ovom članku objasnićemo šta je konjunktivitis, koje vrste postoje, kao i koji su simptomi i načini lečenja, kao i posebne okolnosti kod beba, dece i odraslih.
Šta je konjunktivitis
Konjunktivitis je zapaljenje spojnice oka, konjunktive, membrane koja pokriva prednju površinu oka i unutrašnju stranu očnih kapaka.
Kada dođe do iritacije ili infekcije ove membrane, krvni sudovi u njoj se prošire i postaju uočljiviji, zbog čega belo oko poprima crvenkastu ili ružičastu boju, pa se zato ovo stanje ponekad naziva i crveno oko.
Do upale može doći usled različitih faktora, a najčešće su u pitanju infekcije ili alergijske reakcije.
Konjunktivitis može biti izazvan virusima i bakterijama koji dovode do infekcije spojnice, ali i neinfektivnim uzrocima kao što su alergeni ili hemijski iritansi.
Simptomi svih ovih oblika mogu biti slični, i najčešće uključuju crvenilo, suzenje, peckanje oka, pa je nekada potrebno medicinsko ispitivanje da bi se utvrdio tačan uzrok.
Uzroci i vrste konjunktivitisa
Uzroci konjunktivitisa mogu biti različiti, na osnovu kojih se konjunktivitis svrstava u nekoliko vrsta:
- Virusni konjunktivitis: Nastaje usled infekcije virusima, najčešće adenovirusima sličnim onima koji izazivaju prehladu. Veoma je zarazan i može se javiti u manjim epidemijama u kolektivu. Virusni konjunktivitis često počne na jednom oku i zatim se širi i na drugo, a karakteriše ga crvenilo oka uz obilno suzenje i osećaj pečenja. Ovaj tip konjunktivitisa obično prolazi spontano za sedam do deset dana.
- Bakterijski konjunktivitis: Izazivaju ga bakterije kao što su stafilokoke ili streptokoke. Takođe je zarazan i prenosi se direktnim kontaktom ili preko predmeta. Glavni simptom ove vrste je gust, žućkasto-zeleni gnojni iscedak zbog kog se kapci lepe, posebno ujutru. Nelečena bakterijska infekcija oka može dovesti do oštećenja rožnjače, pa je važno primeniti antibiotsku terapiju na vreme.
- Alergijski konjunktivitis: Nastaje kao reakcija preosetljivosti na alergene iz okoline, najčešće polen drveća i trava, ali i kućnu prašinu, grinje i dlaku životinja. Ova vrsta konjunktivitisa nije zarazna, a prati ga crvenilo i suzenje očiju uz intenzivan svrab i često otečene kapke. U slučajevima alergijski konjunktivitisa obično su pogođena oba oka, a tegobe se povlače kada se alergen ukloni ili uz primenu antialergijskih kapi.
- Iritativni konjunktivitis: Ovu vrstu izazivaju nadražujuće supstance koje dospeju u oko, kao što su hlor iz bazenske vode, dim cigareta, smog, sapun ili šampon, pa čak i vetar ili strano telo u oku. Ovakva upala nije zarazna i prolazi brzo nakon uklanjanja iritansa. Simptomi su crvenilo, suzenje i osećaj pečenja u oku, obično bez gnojnog iscedka.
Najčešći oblik konjunktivitisa u opštoj populaciji je virusni, naročito među odraslima.
Zbog visoke zaraznosti često se javlja u kolektivima, a karakteriše ga suzenje, crvenilo i osećaj pečenja u oku, bez gnojnog iscedka.
Kod dece, s druge strane, preovlađuje bakterijski konjunktivitis, jer deca češće dodiruju oči prljavim rukama i razmenjuju predmete, što pogoduje širenju bakterija.
Ova vrsta se obično prepoznaje po gustom, žućkasto-zelenom sekretu koji lepi kapke, posebno nakon buđenja, i zahteva antibiotsko lečenje.
Simptomi, dijagnoza i lečenje
Bez obzira na uzrok, konjunktivitis se najčešće manifestuje karakterističnim simptomima upale oka:
- Crvenilo belog dela oka: Jedan od prvih i najupadljivijih znakova upale.
- Nelagodnost i osećaj peckanja: Prisutan je osećaj žarenja, pečenja ili svraba, a kod alergijskog oblika svrab može biti posebno izražen.
- Pojačano suzenje i sekrecija: Iscedak može biti bistar i vodenast kod virusnog i alergijskog konjunktivitisa, ili gust, žućkastozelen kod bakterijskog.
- Slepljeni kapci ujutru: Sekret se nakuplja tokom noći, posebno kod bakterijskih infekcija, pa se kapci lepe nakon buđenja.
- Oticanje i crvenilo kapaka: Kapci mogu biti otečeni i upaljeni, što dodatno pojačava osećaj neprijatnosti.
- Osetljivost na svetlo: Ponekad se javlja blaga fotosenzitivnost, uz utisak stranog tela ili peska u oku.
- Širenje na oba oka: Iako obično počinje na jednom oku, kod virusnih i bakterijskih oblika često se infekcija prenosi i na drugo oko.
Dijagnoza konjunktivitisa obično se postavlja na osnovu kliničkog pregleda oka i anamneze, odnosno razgovora sa pacijentom o toku bolesti i simptomima.
Lekar pregleda oko kako bi ocenio stanje spojnice, rožnjače i drugih struktura oka.
Na osnovu izgleda oka i tipa sekreta često se može prepoznati da li je uzrok virusni, bakterijski ili alergijski.
Po potrebi, naročito kod teških ili atipičnih slučajeva, može se uzeti bris oka, odnosno uzorak sekreta, za laboratorijsku analizu i mikrobiološku kulturu, kako bi se tačno identifikovao uzročnik i odredila adekvatna terapija.
Važno je isključiti i druge uzroke crvenila oka, poput povrede, glaukoma ili uveitisa, što lekar čini pregledom, jer ova stanja zahtevaju drugačije lečenje i mogu biti ozbiljnija od konjunktivitisa.
Lečenje konjunktivitisa zavisi od njegove vrste i težine simptoma.
Osnovni ciljevi lečenja su otklanjanje uzroka kada je to moguće, ublažavanje neprijatnih simptoma i sprečavanje širenja infekcije na druge osobe.
Bakterijski konjunktivitis
Bakterijski konjunktivitis zahteva primenu antibiotika u obliku kapi ili masti za oči, kao što su:
- Hloramfenikol: Antibiotik širokog spektra koji se koristi u obliku masti. Hloramfenikol mast za oči je efikasna protiv mnogih gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija, i često se koristi kod blažih do umerenih infekcija.
- Fusidinska kiselina: Obično se koristi u obliku gelastih kapi, i često je prvi izbor za lečenje konjunktivitisa kod dece, zbog ređe primene, obično dva puta dnevno.
- Tobramicin: Aminoglikozidni antibiotik koji se koristi u obliku kapi ili masti.
- Eritromicin: Makrolidni antibiotik koji se uglavnom koristi kao mast, posebno kod novorođenčadi ili osoba osetljivih na druge antibiotike.
- Ofloksacin i drugi fluorohinoloni: Koriste se u težim slučajevima i kod infekcija koje ne reaguju na blaže antibiotike. Deluju brzo i efikasno, ali se obično koriste samo za komplikovanije oblike konjunktivitisa.
Izbor antibiotika zavisi od uzrasta pacijenta, težine infekcije i eventualnih alergija.
Antibiotske lekove propisuje lekar, a koriste se obično nekoliko puta dnevno, najčešće pet do deset dana.
Važno je sprovesti kompletan tok terapije čak i ako simptomi ranije nestanu, kako bi se infekcija potpuno iskorenila.
Kod težih bakterijskih infekcija ponekad se kombinuju antibiotske kapi i očna mast, dok retko, u veoma teškim slučajevima, može biti neophodna i oralna primena antibiotika.
Poboljšanje se obično vidi nakon nekoliko dana od početka terapije, ali tretman treba nastaviti prema savetu lekara.
Antibiotike za konjunktivitis nikada ne treba uzimati samoinicijativno, bez prethodne konsultacije sa lekarom, budući da su oni efikasni samo kod upale uzrokovane bakterijskom infekcijom.
Neoporavdana ili nepravilna upotreba antibiotika može dovesti do komplikacija i odložiti početak pravilne terapije.
Virusni konjunktivitis
Ne postoji specifičan lek koji direktno uništava adenoviruse, glavne uzročnike virusnog konjunktivitisa, pa je lečenje uglavnom usmereno na ublažavanje simptoma dok infekcija ne prođe.
Virusni konjunktivitis obično prolazi spontano u roku od jedne do dve nedelje.
Tokom trajanja simptoma, preporučuje se ispiranje oka sterilnim fiziološkim rastvorom i upotreba veštačkih suza, odnosno kapi za vlaženje oka, kako bi se oko ispralo i ublažila suvoća ili peckanje.
Hladne obloge preko kapaka mogu smanjiti otok i neprijatnost, a u ovom periodu je posebno važno održavati higijenu, što podrazumeva često pranje ruku i korišćenje sopstvenog peškira, kako bi se sprečilo širenje virusa na druge osobe.
U težim slučajevima virusnog konjunktivitisa, naročito kod infekcije herpes virusom, lekar može prepisati antivirusne kapi ili masti, kao i kratkotrajno protivupalne kapi koje mogu sadržati kortikosteroide.
Alergijski konjunktivitis
Osnovni način lečenja alergijskog konjunktivitisa je uklanjanje ili izbegavanje poznatog alergena koji dovodi do reakcije u slučajevima kada je to moguće.
Za ublažavanje simptoma koriste se kapi za oči s antihistaminicima ili stabilizatorima mastocita, koje smanjuju alergijsku reakciju i svrab.
U zavisnosti od jačine leka, ovakve kapi mogu se nabaviti sa ili bez recepta.
Pored toga, od pomoći mogu biti i veštačke suze i fiziološki rastvor, koji ispiraju alergen iz oka i umiruju iritaciju.
Kod teških alergijskih reakcija, lekar može kratkotrajno preporučiti i kapi za oči sa kortikosteroidima, ali zbog mogućih neželjenih efekata one se koriste samo kada su propisane od strane lekara.
Hladne obloge na očima takođe mogu ublažiti svrab i druge simptome kod alergijskog konjunktivitisa.
Iritativni konjunktivitis
Iritativni konjunktivitis je stanje koje karakteriše upala izazvana hemijskim ili fizičkim iritansom.
Za trajno rešavanje ovog stanja, neophodno je ukloniti uzrok iritacije.
Oko treba odmah isprati velikom količinom čiste vode ili fiziološkog rastvora ako je u oko dospeo, na primer, sapun, prašina ili hemikalija, nakon čega simptomi obično spontano prolaze u relativno kratkom roku.
U slučajevima da je iritans bio ozbiljniji, poput jake hemikalije, obavezno je hitno zatražiti lekarsku pomoć.
Na kraju, trebalo bi napomenuti da, nezavisno od uzroka i vrste konjunktivitisa, ukoliko osoba nosi sočiva, neophodno je da ih izvadi čim se pojave simptomi i da ih ne koristi dok infekcija ne prođe.
Sočiva i prateću opremu za čuvanje sočiva treba dezinfikovati ili zameniti novim pre ponovnog korišćenja, kako se infekcija ne bi vratila.
Konjunktivitis kod beba
Konjunktivitis kod beba zahteva posebnu pažnju, jer kod novorođenčadi ovo stanje može imati ozbiljniji tok.
Crvenilo oka i iscedak mogu da se jave već u prvim danima ili nedeljama nakon rođenja.
Novorođenčad se rutinski u porodilištu preventivno tretiraju kapima ili mastima odmah po rođenju kako bi se sprečila infekcija oka bakterijama poput gonokoka ili hlamidije koje se mogu naći u porođajnom kanalu.
Uprkos tome, ako bebine oči postanu crvene, otečene ili pune gnojnog iscetka ubrzo nakon porođaja, potrebno je hitno obratiti se pedijatru ili dečjem oftalmologu.
Ove infekcije mogu biti vrlo ozbiljne i zahtevaju brzu primenu odgovarajućih antibiotika, ponekad i u obliku injekcija kako bi se sprečilo oštećenje oka.
Kod beba koje imaju nekoliko meseci ili su starije, može se javiti konjunktivitis sličan onom koji se javlja kod starije dece, a koji je često uzrokovan kontaktom sa infekcijom iz okoline.
Lečenje u ovom slučaju je veoma slično kao i kod starije dece, a podrazumeva lekarski pregled očiju i primenu antibiotskih kapi kod bakterijskih uzroka, odnosno samo higijenske mere i eventualno kapi za vlaženje oka ako je u pitanju blagi virusni oblik.
Naravno, neophodno je da svaku bebu sa znacima infekcije oka pregledati lekar, budući da bebe ne mogu da objasne simptome i tegobe, a infekcije se u ranom uzrastu mogu brže iskomplikovati.
Konjunktivitis kod dece
Kod dece predškolskog i školskog uzrasta konjunktivitis je veoma česta pojava.
Kolektivi sa decom predstavljaju pogodno okruženje za širenje infekcija, pa se virusni i bakterijski konjunktivitis lako prenose među decom u vrtiću ili školi.
Roditelji često primete da detetovo oko iznenada postaje crveno, da dete trlja oči i žali se na peckanje.
Takođe, često se konjunktivitis kod dece može primetiti na osnovu prisustva osušenih krmelja i slepljenih kapaka zbog gnojnog sekreta, naročito ako je infekcija bakterijska.
Kod virusnih konjunktivitisa sekret je više vodenast i dete može istovremeno imati simptome prehlade, kao što su curenje nosa ili bol u grlu, dok kod alergijskih konjunktivitisa dete uglavnom puno češe oči i ima kijavicu koja prati crvenilo očiju.
Kada se jave simptomi konjunktivitisa kod dece, važno je odvesti dete na pregled kod pedijatra ili oftalmologa što je pre moguće, kako bi se postavila ispravna dijagnoza i odredio tretman.
Bakterijske infekcije oka u dečjem uzrastu najčešće zahtevaju antibiotske kapi ili mast, čime se infekcija brzo sanira i sprečava širenje na drugu decu.
Dete koje ima gnojni konjunktivitis treba da ostane kod kuće dok je zarazno, a preporuka je da barem prva dva dana od početka terapije ne boravi u kolektivu.
Kod kuće je važno održavati strogu higijenu, što podrazumeva korišćenje posebnog peškira, pranje ruku nakon svakog dodira detetovog lica ili oka i redovno čišćenje oka prema uputstvu lekara.
Ako je u pitanju virusni konjunktivitis, antibiotici nisu od koristi, lekar će preporučiti ispiranje oka, kapi za vlaženje i praćenje oporavka.
Dete takođe obično ostaje kod kuće dok suzenje očiju i crvenilo ne počnu da se povlače, jer su virusni oblici takođe lako prenosivi.
Kod alergijskog konjunktivitisa kod dece, koji nije zarazan, ključno je otkriti na šta je dete alergično, i tada će lekar preporučiti antialergijske kapi za oči ili antihistaminike, kao što su bilastin ili levocetirizin, uz izbegavanje poznatih okidača alergije koliko je to moguće.
U najvećem broju slučajeva, dečji konjunktivitis prolazi bez komplikacija uz odgovarajuću terapiju.
Roditelji treba da obrate pažnju ako dete osim crvenila oka ima i jak bol u oku, znatno zamagljen vid ili izrazitu osetljivost na svetlo, što su simptomi koji nisu tipični za običan konjunktivitis i mogu ukazivati na ozbiljniji problem, poput upale rožnjače, kada je potrebno dete odvesti kod očnog lekara bez odlaganja.
Konjunktivitis kod odraslih
Konjunktivitis kod odraslih može imati različite uzroke.
Nije redak slučaj da se infekcija prenese sa dece na roditelje, virusni i bakterijski konjunktivitisi su lako prenosivi, i odrasli mogu lako da se zaraze od dece.
Takođe, blizak kontakt među ljudima, na radnom mestu ili u zajedničkom smeštaju, pogoduje širenju konjunktivitisa virusnog ili bakterijskog porekla u manjim epidemijama.
Simptomi kod odraslih slični su kao i kod dece, i uključuju crvenilo jednog ili oba oka, osećaj iritacije, suzenje i iscedak, uz moguće slepljivanje kapaka ujutru kod bakterijskih oblika.
Način lečenja se određuje prema uzroku, pa se većina blagih slučajeva virusnog konjunktivitisa rešava samo uz higijenske mere i veštačke suze, dok bakterijski zahtevaju antibiotske kapi i masti.
Odrasla osoba sa zaraznim konjunktivitisom treba da izbegava blizak kontakt s drugima dok traje infekcija, kako bi se sprečilo širenje bolesti.
Kada je moguće, trebalo bi odložiti dolazak na posao nekoliko dana, ili bar strogo održavati higijenu u kolektivu.
Alergijski konjunktivitis javlja se i kod odraslih koji imaju sezonske alergije ili su osetljivi na prašinu ili druge alergene.
Ova vrsta obično izaziva naročito jak svrab, crvenilo i suzenje oba oka, često uz kijanje i curenje nosa, a ublažava se upotrebom antihistaminika u obliku kapi za oči ili tableta, i izbegavanjem alergena.
Osobe koje koriste kontaktna sočiva su pod većim rizikom od infekcija oka, pa je važno odmah ukloniti sočiva već kod prvih znakova crvenila ili iritacije oka i prekinuti njihovo nošenje dok se oko ne oporavi.
Na kraju, treba napomenuti da kod odraslih crveno oko nije uvek konjunktivitis.
Crvenilo oka može biti i posledica drugih stanja, poput sindroma suvog oka ili hronične upale kapaka, koja se naziva blefaritis, koji se leče drugačije.
Ozbiljnija oboljenja, kao što su glaukom ili upala unutrašnjosti oka, takođe uzrokuju crvenilo, praćen jakim bolom i značajnim padom vida.
Stoga, ako odrasla osoba primeti vrlo intenzivne simptome, poput jakog bola u oku, naglog zamagljenja vida ili izrazitog osećaja pritiska u oku, uz crvenilo, ne treba odlagati lekarski pregled.
S druge strane, tipični konjunktivitis kod odraslih uglavnom prolazi bez dugoročnih posledica uz pravilnu negu.
Zaključak
Konjunktivitis je česta i najčešće blaga upala spojnice oka koja se može javiti kod ljudi svih uzrasta.
Najčešći simptomi konjunktivitisa su crvenilo i nelagodnost u oku, a uzroci mogu biti različiti, uključujući virusne i bakterijske infekcije, alergijske reakcije ili reakcije nakon izlaganja iritansima.
Pravilno određivanje vrste i uzroka konjunktivitisa od ključnog je značaja za odabir načina lečenja.
Virusni konjunktivitis preovlađuje kod odraslih i uglavnom prolazi sam od sebe, dok je bakterijski češći kod dece i zahteva primenu lokalnih antibiotika, u obliku kapi ili masti za konjunktivitis.
S druge strane, alergijske forme nisu zarazne, ali mogu biti dugotrajnije i zahtevaju antialergijsku terapiju, dok iritativni oblici prolaze brzo nakon uklanjanja nadražujućeg faktora.
Većina slučajeva konjunktivitisa se uspešno leči kod kuće uz odgovarajuće mere i terapiju propisanu od strane lekara, bez dugoročnih posledica.
