Rivotril (klonazepam): Šta je, kako i za šta se koristi, nuspojave

Rivotril je lek iz grupe benzodiazepina, koji sadrži aktivnu supstancu klonazepam, prvenstveno namenjen lečenju različitih oblika epilepsije.

Osim za lečenje epilepsije, Rivotril se može koristiti i kod nekih slučajeva teških anksioznih poremećaja, bipolarnog poremećaja i agitacija, odnosno stanja psihomotorne uznemirenosti, uzrokovanih psihozama.

Šta je Rivotril i kako deluje?

Rivotril je zaštićeno ime za lek čija je aktivna supstanca klonazepam, lek iz grupe benzodiazepina.

Benzodiazepini deluju pojačavajući efekat neurotransmitera GABA, supstance koja ima umirujuće dejstvo u mozgu.

Pojačavanjem GABA signala, Rivotril usporava prekomernu električnu aktivnost nervnih ćelija i na ovaj način ispoljava antikonvulzivno dejstvo, odnosno sprečava i kontroliše epileptične napade, anksiolitično dejstvo, odnosno smanjuje osećaj straha i napetosti, i sedativno dejstvo, izazivajući smirenje i pospanost.

Takođe Rivotril dovodi do opuštanja mišića, takozvavne miorelaksacije.

Zahvaljujući ovim efektima, Rivotril uspešno pomaže u kontrolisanju simptoma epilepsije i teške anksioznosti.

Međutim, zbog snažnog uticaja na nervni sistem, neophodan je oprez i pažljiva upotreba.

Rivotril se izdaje isključivo uz recept, a dugotrajna primena može dovesti do razvoja tolerancije i fizičke zavisnosti.

Čemu je namenjen i za šta se koristi?

Rivotril je prvenstveno namenjen lečenju epilepsije i određenih neuroloških i psihijatrijskih poremećaja.

Osnovna i najčešća primena Rivotrila je kontrola epileptičnih napada.

Ovaj lek primenu nalazi kod većine oblika epilepsije, često kao dodatni lek u terapiji uz druge antiepileptike ili u slučajevima rezistentnim na uobičajeni tretman.

Posebno je efikasan kod tipova napada kao što su apsansi odnosno petit mal napadi, uključujući atipične apsanse, mioklonični i atonični napadi, kao i kod Lenoа-Gastautov sindroma.

Kod pojedinih stanja poput infantilnih spazama, kao što je Vestov sindrom, i toničko-kloničnih napada, Rivotril se daje uglavnom kao pomoćna terapija ili kada drugi lekovi ne pružaju dovoljnu kontrolu.

Pored lečenja epilepsije, klonazepam se može koristiti i kod teške anksioznosti, paničnog poremećaja, bipolarnog poremećaja i drugih psihičkih stanja.

Lek nikada ne treba uzimati samoinicijativno, budući da stvara jak oblik zavisnosti.

Zloupotreba klonazepama relativno je česta, budući da ovaj lek ima jako sedativno i anksiolitičko dejstvo i dovodi do osećaja euforije i opuštenosti.

Iako Rivotril ima anksiolitičko dejstvo, kod blažih oblika anksioznosti, nesanice i depresivnih stanja češće se koriste drugi benzodiazepini sa kraćim delovanjem, kao što su alprazolam, lorazepam, bromazepam i diazepam.

Ovi lekovi se koriste u nižim dozama i uz strogu kontrolu lekara zbog rizika od zavisnosti.

Način primene

Doziranje i način uzimanja Rivotrila uvek određuje lekar, u skladu sa dijagnozom i individualnim potrebama pacijenta.

Lečenje se po pravilu otpočinje malom dozom leka, koja se postepeno povećava tokom dve do četiri nedelje, do postizanja odgovarajuće doze.

Rivotril se najčešće uzima tri puta dnevno, ravnomerno raspoređeno tokom dana, a ukoliko se propisana dnevna doza ne može ravnomerno rasporediti na tri dela, najveću pojedinačnu dozu treba uzimati uveče, pre spavanja.

Kada se odredi potrebna dnevna doza na osnovu odgovora pacijenta, lekar može odobriti da se lek uzima jednom dnevno, u večernjim satima.

Rivotril je dostupan u obliku tableta od 2 mg, koje se mogu podeliti na četiri jednaka dela, odnosno na doze od po 0.5 mg.

Lek se može primenjivati kod svih starosnih grupa, ali se uobičajene doze razlikuju, kao što sledi:

• Odrasli i deca starija od 12 godina: Početna doza je najviše 1 mg dnevno, koja se najčešće postepeno povećava na 4 do 8 mg dnevno. Maksimalna dnevna doza iznosi 20 mg.
• Starije osobe: Početna doza je najviše 0.5 mg dnevno, koja se najčešće postepeno povećava na 4 do 8 mg dnevno. Maksimalna dnevna doza iznosi 20 mg.
• Odojčad do jedne godine: Početna doza je do 0.25 mg dnevno, a lekar je može postepeno povećati na 0.5 do 1 mg dnevno.
• Deca uzrasta od jedne do pet godina: Početna doza je do 0.25 mg dnevno, a lekar je može postepeno povećati na 1 do 3 mg dnevno.
• Deca uzrasta od pet do 12 godina: Početna doza je do 0.5 mg dnevno, a lekar je može postepeno povećati na 3 do 6 mg dnevno.

Kod odojčadi i male dece uzrasta do pet godina, adekvatno doziranje ne može da se postigne lekom Rivotril od 2 mg.

Iz ovog razloga, lekar kod male dece može propisati zamenski lek ili alternativnu terapiju.

Dozu nikada ne treba samostalno menjati, a ukoliko pacijent smatra da je efekat leka previše jak ili slab, neophodno je da se javi lekaru.

Rizici i moguće neželjene reakcije

Kao i kod svih benzodiazepina, ali i drugih lekova, primena Rivotrila može izazvati neželjena dejstva, koja variraju od blagih i prolaznih do ozbiljnijih.

Takođe, dugotrajna upotreba nosi posebne rizike poput razvoja tolerancije na lek i zavisnosti.

U nastavku slede najčešće i najznačajnije neželjene reakcije i rizici povezani sa klonazepamom:

• Pospanost i vrtoglavica: Sedacija spada u najčešće neželjene efekte, što se često manifestuje kao trajna omamljenost, usporenost i povremene epizode vrtoglavice. Ove reakcije utiču na psihofizičke sposobnosti, pa tokom terapije treba izbegavati upravljanje vozilima i rukovanje mašinama dok se ne utvrdi kako lek deluje. Pospanost je posebno izražena na početku lečenja ili pri povećanju doze.
• Slabost mišića i poremećena koordinacija: Klonazepam može izazvati smanjenje mišićnog tonusa, osećaj slabosti u mišićima ili nestabilnost pri hodu, a kod nekih pacijenata moguća je i pojava drhtanja ili neusaglašenih pokreta. Zbog ovakvih efekata postoji povećan rizik od padova i povreda, naročito kod starijih ljudi ili onih koji već imaju poteškoća sa kretanjem.
• Promene raspoloženja i mentalne funkcije: Kod pojedinih pacijenata javljaju se psihičke reakcije poput razdražljivosti, naglih promena raspoloženja ili konfuzije. Ređe se mogu ispoljiti i depresivno raspoloženje, anksioznost ili vrlo retko halucinacije. Ovakvi efekti zahtevaju konsultaciju sa lekarom, budući da može biti potrebno prilagođavanje doze ili promena terapije.
• Probavne tegobe: Neželjeni efekti na digestivni sistem su ređi, ali mogu da uključe mučninu, bol u stomaku, kao i pojačan ili smanjen apetit. Iako retko, mogu se javiti zatvor ili dijareja, a probavne smetnje su obično blage i prolaznog karaktera.
• Alergijske reakcije: Ozbiljne alergijske reakcije na klonazepam su retke, ali potencijalno opasne. One se mogu manifestovati osipom po koži, svrabom, crvenilom, oticanjem usana, lica ili grla, otežanim disanjem i slično. U slučaju pojave znakova alergijske reakcije, neophodno je prekinuti uzimanje leka i potražiti hitnu medicinsku pomoć.
• Razvoj tolerancije i zavisnosti: Jedan od glavnih rizika Rivotrila je mogućnost razvoja zavisnosti. Dugotrajnom upotrebom organizam se može navići na prisustvo leka, pa vremenom može biti potrebna veća doza za isti efekat. Istovremeno, psiha i telo mogu postati zavisni od leka, što znači da će nagli prekid izazvati sindrom ustezanja, kao što su nesanica, pojačana anksioznost, razdražljivost, drhtanje, znojenje, glavobolje, pa čak i povratak ili pogoršanje epileptičnih napada. Kako bi se smanjio rizik, Rivotril treba koristiti u najnižoj efektivnoj dozi i što kraće moguće, dok se u slučaju prekidanja terapije, ona sprovodi postepenim smanjivanjem doze.

Pacijent i njegova porodica treba da budu svesni mogućih reakcija, iako je većina neželjenih dejstava prolazna i javlja se obično na početku uzimanja leka, dok se organizam ne prilagodi.

Ipak, ukoliko bilo koji neželjeni simptom postane intenzivan, neuobičajen ili zabrinjavajući, neophodno je obratiti se lekaru.

Posebnu pažnju treba obratiti na probleme sa disanjem, izrazitu pospanost koja prelazi u omamljenost, poremećaje ponašanja ili pojavu neuobičajenih pokreta, znake koji zahtevaju neodložnu posetu lekaru.

Interakcije sa drugim lekovima

Klonazepam može stupiti u interakcije sa brojnim lekovima supstancama, što znači da uzimanje Rivotrila zajedno sa određenim lekovima ili drugim sredstvima može pojačati neželjena dejstva ili umanjiti efikasnost terapije.

Neke od najznačajnijih interakcija uključuju:

• Antiepileptike: Mnogi lekovi za epilepsiju mogu uticati jedni na druge u pogledu delovanja i metabolizma. Na primer, fenitoin, karbamazepin, fenobarbital ili valproat mogu promeniti efikasnost klonazepama, ili obrnuto. Neki od ovih lekova ubrzavaju razgradnju Rivotrila smanjujući na taj način njegovo dejstvo, dok drugi mogu povećati njegov nivo u krvi do opasnih nivoa. Zbog toga, ako pacijent uzima više antiepileptika istovremeno, potrebno je pratiti klinički odgovor i eventualno prilagoditi doze da bi se postigla optimalna kontrola napada uz minimalne nuspojave.
• Sedativi i anksiolitici: Istovremena upotreba Rivotrila sa drugim lekovima koji smiruju ili uspavljuju zahteva oprez. Tu spadaju ostali benzodiazepini, barbiturati, hipnotici poput zolpidema, neki antipsihotici i antidepresivi sa sedativnim dejstvom, kao i opioidni analgetici, odnosno lekovi protiv bolova kao što su kodein, tramadol ili morfin. U kombinaciji, ovi lekovi mogu međusobno pojačati sedativni efekat, dovesti do izraženije pospanosti, usporenog disanja i sniženog krvnog pritiska.
• Lekovi za želudac: Određeni lekovi mogu uticati na enzime jetre, i na taj način promeniti metabolizam klonazepama. Na primer, lek za gorušicu i GERB, cimetidin, može usporiti razgradnju benzodiazepina, dovodeći do snažnijeg ili produženog dejstva Rivotrila. Osim ovog leka, i drugi lekovi za gorušicu mogu uticati na metabolizam klonazepama, pa je neophodan dodatni oprez.
• Rifampicin: Ovaj antibiotik može ubrzati razgradnju klonazepama u jetri, smanjujući njegovo dejstvo. Kod pacijenata koji koriste rifampicin, potrebno je pažljivo pratiti klinički odgovor i po potrebi prilagoditi dozu Rivotrila.
• Kantarion: Ovaj biljni preparat može značajno uticati na enzime jetre, ubrzavajući razgradnju mnogih lekova, uključujući klonazepam, čime se smanjuje njegova efikasnost, pa se istovremena primena ne preporučuje. I neki drugi biljni dodaci koji imaju sedativan efekat, kao što je valerijana ili pasiflora, ali i dodaci koji sadrže ove supstance, kao što su Persen i Persen Forte, mogu pojačati dejstvo Rivotrila i izazvati izraženiju pospanost.
• Alkohol: Konzumiranje alkohola tokom terapije Rivotrilom je strogo zabranjeno. Alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem slično benzodiazepinima, pa se njihovi efekti sabiraju. Kombinacija može dovesti do prekomerne sedacije, pojačane vrtoglavice, poremećaja disanja, gubitka svesti, pa čak i do kome ili smrtnog ishoda. Takođe, alkohol može provocirati epileptične napade, što dodatno komplikuje stanje pacijenta koji se leči od epilepsije.

Pacijent treba da obavesti lekara o svim lekovima koje trenutno koristi, koje je nedavno koristio ili planira da koristi, uključujući lekove koji se izdaju sa ili bez recepta i biljne preparate, kako bi se izbegle moguće štetne interakcije.

Upotreba u trudnoći i dojenju

Rivotril se ne sme uzimati tokom trudnoće, osim ukoliko lekar proceni da su koristi od terapije znatno veće od potencijalnih rizika po plod i to eksplicitno preporuči.

Upotreba klonazepama u trudnoći povezana je sa mogućim štetnim dejstvima na razvoj nerođenog deteta, uključujući povećan rizik od urođenih anomalija ako se koristi u ranoj trudnoći, kao i pojavu sedacije, slabog mišićnog tonusa i problema sa disanjem kod novorođenčadi ako se lek uzima u kasnijim fazama trudnoće.

Iz ovog razloga, važno je da žene reproduktivnog doba koriste pouzdanu kontracepciju tokom terapije i da se pre planiranja trudnoće obavezno posavetuju sa lekarom.

Takođe, Rivotril se ne preporučuje tokom dojenja, jer klonazepam prelazi u majčino mleko i može delovati sedativno na odojče, izazivajući pospanost, slabije sisanje, probleme sa disanjem ili usporen psihomotorni razvoj.

Ukoliko je terapija Rivotrilom neophodna, lekar će preporučiti prekid dojenja ili izbor bezbednije terapijske alternative.

Zaključak

Rivotril, čija je aktivna supstanca klonazepam, pripada grupi lekova poznatih kao benzodiazepini, i najčešće se koristi za kontrolu različitih oblika epilepsije, ali i u terapiji teških anksioznih stanja i psihomotorne agitacije.

Njegovo delovanje obuhvata antikonvulzivni, anksiolitički, sedativni i miorelaksantni efekat, zahvaljujući čemu može značajno doprineti stabilizaciji neuroloških i psihijatrijskih simptoma.

Ipak, zbog mogućnosti razvoja tolerancije, zavisnosti i neželjenih dejstava, Rivotril zahteva strogo medicinsko nadgledanje i upotrebu isključivo po preporuci lekara.

Posebna pažnja potrebna je kod istovremene primene drugih lekova i biljnih suplemenata, kao i u periodima trudnoće i dojenja.