Bronhitis je upalno oboljenje koje pogađa bronhije, glavne disajne puteve koji sprovode vazduh do pluća.
Iako se u svakodnevnom govoru često opisuje kao „prehlada koja silazi na pluća“, reč je o značajno složenijem stanju.
Upala izaziva oticanje sluzokože, pojačano lučenje sekreta i suženje disajnih puteva, što otežava protok vazduha i dovodi do upornog kašlja, osećaja pritiska u grudima i otežanog disanja.
Bronhitis može imati kratkotrajni, akutni tok, ali i hroničnu formu, koja se razvija postepeno i značajno utiče na svakodnevno funkcionisanje.
Nelečen bronhitis može dovesti do komplikacija, posebno kod dece, starijih osoba i pušača, uključujući razvoj upale pluća, pogoršanje postojećih hroničnih plućnih bolesti, trajno oštećenje disajnih puteva ili smanjenje funkcije pluća.
U ovom članku objasnićemo šta je i koji su simptomi bronhitisa, te kako se postavlja dijagnoza i leči ovo stanje.
Šta je bronhitis?
Bronhitis predstavlja zapaljenje sluzokože koja oblaže dušnik i bronhije, odnosno velikih i srednje disajne puteve, koji su zaduženi za sprovođenje vazduha do pluća.
Akutni bronhitis je najčešći oblik bronhitisa i predstavlja privremeno zapaljenje sluzokože bronhija koje obično traje nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Karakteriše ga nagla pojava simptoma, često nakon infekcije gornjih disajnih puteva, kao što su prehlada ili grip.
Tokom bolesti dolazi do pojačanog lučenja sluzi, otoka sluzokože i iritacije disajnih puteva, što izaziva suv ili produktivan kašalj, osećaj težine u grudima i blago povišenu temperaturu.
U većini slučajeva, simptomi se povlače spontano bez potrebe za antibioticima, jer su uzročnici najčešće virusi.
Međutim, kod osoba sa hroničnim bolestima pluća, oslabljenim imunitetom ili starije populacije, postoji veći rizik od komplikacija ili prelaska u ozbiljniju infekciju kao što je upala pluća.
Najčešći uzročnici akutnog bronhitisa su virusi koji izazivaju respiratorne infekcije, kao što su virus gripa, odnosno influenca, respiratorni sincicijalni virus i rinovirus.
Bakterije ređe izazivaju ovu formu bolesti i uglavnom se javljaju kao komplikacija nakon virusne infekcije.
Hronični bronhitis se definiše kao kašalj praćen iskašljavanjem koji traje najmanje tri meseca godišnje, tokom najmanje dve uzastopne godine.
Do hroničnog bronhitisa dolazi kao posledica dugotrajnog oštećenja i iritacije sluzokože bronhija, a najčešći uzroci su pušenje i izloženost industrijskim zagađivačima, kao što su gasovi, prašina i hemikalije na radnom mestu.
Na nivou disajnih puteva, ovaj proces dovodi do uvećanja sluznih žlezda koje proizvode sekret, oštećenja trepljastih ćelija koje normalno uklanjaju nečistoće iz disajnih puteva, i prisustva hronične upale.
Ove promene postepeno narušavaju strukturu i funkciju bronhija, otežavajući protok vazduha i čineći organizam podložnijim čestim infekcijama i smanjenju funkcije pluća.
Simptomi bronhitisa
Osnovni i najčešći simptom bronhitisa je uporni kašalj, ali simptomi mogu uključivati i niz drugih tegoba koje ukazuju na zapaljenje disajnih puteva.
Klinička slika zavisi od uzroka, trajanja bolesti i opšteg zdravstvenog stanja osobe.
U blažim slučajevima simptomi mogu podsećati na običnu prehladu, dok kod težih oblika dolazi do izraženijih respiratornih problema i opšte slabosti.
Najčešći simptomi bronhitisa uključuju:
- Uporan kašalj: Kašalj najpre počinje kao suv i nadražajan, a zatim prelazi u produktivan kašalj sa iskašljavanjem sluzi koja može biti providna, žućkasta ili zelenkasta.
- Osećaj bola ili pritiska u grudima: Javlja se kao posledica upale bronhija, nagomilane sluzi i refleksnog kašljanja koje napreže grudni koš.
- Piskanje i sviranje u grudima: Posebno izraženo pri izdisaju, usled suženja disajnih puteva i prisustva sekreta.
- Otežano disanje: Može se javiti pri fizičkom naporu, a kod izraženijih oblika i u stanju mirovanja, što ukazuje na kompromitovan protok vazduha.
- Povišena telesna temperatura: Blago povišena telesna temperatura uglavnom se javlja kod akutnog bronhitisa virusnog ili bakterijskog porekla, naročito u početnim danima infekcije.
- Umor i malaksalost: Kao posledica neprekidnog kašljanja, nedostatka sna i opšte zapaljenske reakcije organizma, umor i malaksalost su česti simptomi bronhitisa.
Kod mnogih osoba, bronhitis počinje kao obična prehlada, ali kašalj se zadržava i pojačava, često traje duže od deset dana, što je signal da se zapaljenje spustilo na niže disajne puteve.
Prateći simptomi poput glavobolje, promuklosti, bola u grlu i curenja iz nosa dodatno komplikuju početnu kliničku sliku, naročito kada je bronhitis izazvan virusima.
Uzroci i faktori rizika
Bronhitis može imati različite uzroke, pri čemu je akutna forma najčešće posledica infekcija, dok hronični oblik nastaje zbog dugotrajne izloženosti iritansima.
Na razvoj bolesti dodatno utiču individualni faktori kao što su imunitet, starost i izloženost zagađenju.
Mogući uzroci i faktori rizika bronhitisa uključuju:
- Respiratorne viruse: Najčešći su uzročnici akutnog bronhitisa su virusi, uključujući virus gripa poznat i kao influenca, respiratorni sincicijalni virus i rinovirus.
- Bakterijske infekcije: Iako ređe izazivaju bronhitis, bakterijske infekcije mogu biti uzročnici, naročito kada dolazi do sekundarne infekcije. Najčešće bakterije uključuju Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis.
- Duvanski dim: Najznačajniji faktor rizika za razvoj hroničnog bronhitisa, jer stalna iritacija oštećuje bronhijalnu sluzokožu i remeti njenu zaštitnu funkciju.
- Profesionalna izloženost iritansima: Uključuje rad u okruženju sa prisustvom prašine, hemikalija, gasova i isparenja, što može izazvati trajno oštećenje disajnih puteva.
- Alergeni i aerozagađenje: Udisanje polena, smoga i čestica iz izduvnih gasova može izazvati ili pogoršati upalu bronhija, naročito kod osoba sa astmom ili hroničnim respiratornim bolestima.
- Oslabljen imunitet: Oslabljen imunitet usled hroničnih bolesti, neadekvatne ishrane, hroničnog stresa ili manjka sna povećava sklonost infekcijama i usporava oporavak.
- Uzrast: Mala deca i starije osobe su pod povećanim rizikom od infekcija i komplikacija, budući da kod male dece disajni sistem još uvek nije u potpunosti razvijen, dok kod starijih osoba dolazi do slabljenja plućne funkcije.
Prisustvo više faktora rizika dodatno povećava verovatnoću nastanka bronhitisa.
Na primer, osoba koja puši i istovremeno radi u okruženju sa hemijskim iritansima znatno je podložnija razvoju hroničnog bronhitisa i težem toku bolesti.
Akutni i hronični bronhitis
Akutni bronhitis obično traje do tri nedelje i najčešće prolazi bez trajnih oštećenja pluća.
Simptomi se intenziviraju u prvih nekoliko dana, a potom postepeno slabe.
Kao što je pomenuto, akutni bronhitis najčešće je virusnog porekla, pa se antibiotici za bronhitis retko koriste
Hronični bronhitis, s druge strane, predstavlja klinički oblik hronične opstruktivne bolesti pluća.
Produžena iritacija bronhija izaziva stalnu produkciju gustog sekreta, hipersekreciju mukusa i gubitak elastičnosti disajnih puteva.
Tok hroničnog bronhitisa je postepen i pogoršava se s vremenom, posebno ako uzrok, poput pušenja ili izloženosti zagađivačima, nije otklonjen.
Ovo stanje je često udruženo sa emfizemom, što znači da dolazi i do oštećenja plućnih alveola, sitnih vazdušnih kesica u kojima se odvija razmena gasova.
Kao rezultat, smanjuje se površina za apsorpciju kiseonika, što dodatno otežava disanje.
Kod mnogih osoba dolazi i do takozvanih bakterijskih egzacerbacija, iznenadnih pogoršanja simptoma izazvanih infekcijom.
Tada dolazi do pojačanog kašlja, gušćeg i obimnijeg sekreta, pogoršanog disanja i ponekad povišene temperature.
Ove epizode često zahtevaju intenzivnije lečenje i mogu dovesti do hospitalizacije, naročito kod starijih osoba i osoba sa slabom plućnom funkcijom.
Dijagnoza
Dijagnostikovanje bronhitisa započinje razgovorom sa pacijentom o simptomima, dužini trajanja tegoba i mogućim izloženošću rizičnim faktorima kao što su pušenje, prehlade ili kontakt sa zagađivačima.
Nakon toga se obavlja klinički pregled, pri čemu lekar sluša pluća stetoskopom.
U tom procesu se mogu čuti zvuci poput sviranja, produženog izdaha ili “šuštanja”, što ukazuje na suženje disajnih puteva i prisustvo sekreta.
U nekim slučajevima lekar može zatražiti analizu krvi, kako bi proverio broj i raspodelu leukocita.
Povećan broj određenih tipova belih krvnih zrnaca može ukazivati na bakterijsku infekciju koja se razvila nakon virusne.
Merenje nivoa kiseonika u krvi pulsnim oksimetrom omogućava procenu koliko efikasno pluća snabdevaju organizam kiseonikom.
U nekim slučajevima, potrebno je obaviti rendgenski snimak pluća, kada postoji sumnja na upalu pluća ili druge ozbiljnije promene u plućnom tkivu.
Ako se sumnja na hronični bronhitis, radi se spirometrija, test koji meri količinu i brzinu izdisanog vazduha.
Ovaj test može otkriti trajno suženje disajnih puteva, posebno ako su vrednosti FEV₁ i odnos FEV₁/FVC sniženi.
Kod osoba koje imaju gust, gnojan ispljuvak, visoku temperaturu ili oslabljeni imunitet, lekar može tražiti analizu ispljuvka, uključujući bojenje, pregled pod mikroskopom i mikrobiološku kulturu, kako bi se identifikovao konkretan uzročnik i odabrao odgovarajući tretman.
Lečenje bronhitisa
Način lečenja bronhitisa zavisi od toga da li se radi o akutnom ili hroničnom obliku bolesti, kao i od težine simptoma i postojanja drugih hroničnih stanja, poput astme, hronične opstruktivne bolesti pluća ili kardiovaskularnih bolesti.
Ciljevi terapije su višestruki, i podrazumevaju ublažavanje kašlja i disajnih tegoba, održavanje prohodnosti disajnih puteva, smanjenje upale i sprečavanje komplikacija poput infekcija pluća.
Istovremeno, važno je identifikovati i, ako je moguće, ukloniti faktore koji doprinose nastanku i pogoršanju bolesti, kao što su pušenje, izlaganje zagađivačima ili loše kontrolisane hronične bolesti.
Lečenje akutnog bronhitisa
Akutni bronhitis se najčešće javlja kao posledica virusne infekcije i u takvim slučajevima ne zahteva upotrebu antibiotika.
Lečenje je uglavnom simptomatsko, što znači da je usmereno na ublažavanje tegoba dok organizam sam ne savlada infekciju.
Osnovne mere koje ubrzavaju oporavak uključuju odmor, dovoljno sna, unos tečnosti i ishranu bogatu nutrijentima.
Povećana hidratacija razređuje gust sekret u disajnim putevima i olakšava njegovo izbacivanje, pa je važno tokom perioda oporavka povećati unos vode, bistrih supa, biljnih čajeva i drugih tečnosti.
Kada su prisutni simptomi poput povišene telesne temperature, bolova u mišićima i opšte malaksalosti, primenjuju se lekovi koji snižavaju temperaturu i smanjuju bol, kao što su paracetamol i nesteroidni antiinflamatorni lekovi poput ibuprofena, dok se neki pacijenti odlučuju i za preparate poput Fervexa.
Ukoliko je kašalj suv i iscrpljujući, posebno noću, mogu se koristiti lekovi za suzbijanje kašlja.
S druge strane, kada je kašalj produktivan, odnosno praćen izbacivanjem sekreta, preporučuju se lekovi koji razređuju i olakšavaju izbacivanje sluzi iz disajnih puteva, kao što je acetilcistein.
Kod osoba koje imaju otežano disanje ili osećaj sviranja u grudima, posebno ako već imaju dijagnozu astme ili sličnih bolesti, ponekad se uvode inhalatori koji šire disajne puteve.
Salbutamol je najčešći predstavnik ove grupe i koristi se za brzo ublažavanje bronhospazma.
Antibiotici za bronhitis
Antibiotska terapija nije standardni deo lečenja bronhitisa, jer je u većini slučajeva uzrok bolesti virusnog porekla, a virusi ne reaguju na antibiotike.
Ipak, postoje situacije kada se sumnja da se na postojeću virusnu infekciju nadovezala i bakterijska, što dodatno komplikuje kliničku sliku.
Ovakva sekundarna infekcija se obično prepoznaje po pogoršanju simptoma nakon početnog poboljšanja, pojavi gnojnog, žuto-zelenog, ispljuvka, stalno povišenoj telesnoj temperaturi koja ne prolazi, i znakovima opšte slabosti koji se pogoršavaju.
U tim slučajevima, lekar može odlučiti da uvede antibiotike.
Izbor leka zavisi od više faktora, pre svega od toga koje bakterije su najčešći uzročnici u toj sredini, da li je osoba ranije koristila antibiotike, da li postoje hronične bolesti koje povećavaju rizik, kao i od individualne tolerancije na lekove.
Najčešće korišćeni antibiotici u ovim situacijama su amoksicilin i klavulanska kiselina, makrolidi kao što je azitromicin, i doksiciklin, a terapija obično traje pet do sedam dana.
Važno je napomenuti da se antibiotici ne smeju koristiti preventivno ili samoinicijativno, jer to može doprineti razvoju rezistencije i smanjenju njihove efikasnosti u budućnosti.
Lečenje hroničnog bronhitisa
Kada je reč o hroničnom bronhitisu, lečenje ima za cilj usporavanje napredovanja bolesti, ublažavanje simptoma i smanjenje učestalosti pogoršanja.
Prvi i najvažniji korak je uklanjanje uzroka hronične iritacije disajnih puteva.
Prestanak pušenja je od ključnog značaja, jer direktno utiče na usporavanje propadanja plućne funkcije.
Takođe, važno je izbegavati izlaganje štetnim materijama na radnom mestu i u životnoj sredini.
Kod osoba koje imaju izraženu otežanost disanja i smanjenu sposobnost za svakodnevne aktivnosti, primenjuju se inhalacioni lekovi koji šire disajne puteve.
Ovi lekovi, poznati kao dugodelujući bronhodilatatori, omogućavaju bolji protok vazduha i olakšavaju disanje.
Neki od njih deluju opuštanjem mišića oko disajnih puteva, dok drugi smanjuju nervne signale koji izazivaju suženje bronhija.
Ako su pogoršanja česta i teška, dodaju se i inhalacioni kortikosteroidi, koji deluju protivupalno i smanjuju učestalost budućih napada bolesti.
Pulmološka rehabilitacija ima važnu ulogu kod osoba sa hroničnim bronhitisom.
Ovo obuhvata vežbe disanja, prilagođenu fizičku aktivnost i edukaciju, i može značajno da poboljša izdržljivost i smanji umor.
Prevencija sekundarnih infekcija je takođe deo lečenja hroničnog bronhitisa.
Redovna vakcinacija protiv sezonskog gripa i pneumokoka može sprečiti respiratorne infekcije koje često uzrokuju pogoršanja stanja.
Kod teških oblika bolesti, kada dolazi do hroničnog pada nivoa kiseonika u krvi, može biti potrebna kućna terapija kiseonikom.
Ukoliko dođe do naglog pogoršanja simptoma, kao što su pojačana otežanost disanja, gušći i žućkasti ispljuvak ili povišena temperatura, uvode se sistemski lekovi.
Tada se kratkoročno primenjuju kortikosteroidi u tabletama i, ukoliko postoji sumnja na bakterijsku infekciju, antibiotici.
Prirodni lekovi za bronhitis
U slučajevima blažeg bronhitisa, posebno kada se radi o virusnoj formi, pojedine prirodne metode mogu pomoći u ublažavanju simptoma, poboljšanju kvaliteta disanja i opštem osećaju boljeg stanja.
Iako ove metode ne mogu zameniti medicinsku terapiju kada je potrebna, mogu imati važnu dopunsku ulogu u procesu oporavka, naročito kada je cilj olakšati iskašljavanje, smanjiti iritaciju sluzokože i ojačati imuni sistem.
Prirodni lekovi za bronhitis uključuju:
- Udisanje tople pare: Udisanje vodene pare sa dodatkom eteričnih ulja, kao što je eukaliptus ili čaj od kamilice, pomaže da se sekret u disajnim putevima razredi i lakše izbaci.
- Med i limun: Kašika meda sa nekoliko kapi svežeg limunovog soka može da umiri grlo, deluje blago antiseptično i olakša kašalj.
- Đumbir: Čaj od svežeg đumbira ima blaga protivupalna dejstva i može doprineti širenju disajnih puteva.
- Topli napici i supe: Povećan unos tečnosti, naročito u obliku toplih čajeva i supa, održava vlažnost sluzokože i podstiče izbacivanje sekreta.
- Čaj od lovora: Čaj od lovora kod bronhitisa može biti od koristi, budući da može smanjiti kašalj i olakšati izbacivanje sekreta.
- Sobni ovlaživač vazduha: Korišćenje uređaja koji povećava vlažnost vazduha u zatvorenim prostorijama pomaže da se smanji suvoća disajnih puteva, naročito tokom grejne sezone.
- Posturalna drenaža: Određeni položaji tela, poput ležanja na boku ili stomaku sa blago spuštenim grudnim košem, koriste silu gravitacije da pomognu drenažu sekreta iz pluća.
- Umerena fizička aktivnost: Lagane šetnje na svežem vazduhu mogu poboljšati ventilaciju pluća, ali ih treba izbegavati tokom povišene telesne temperature ili jakog kašlja.
Biljni sirupi koji sadrže ekstrakt, bršljana, jagorčevine ili timijana mogu imati svojstva razređivanja sekreta i smanjenja kašljanja.
Ipak, njihova upotreba se preporučuje uz prethodnu konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom, naročito ako se već koriste konvencionalni lekovi.
Povećan unos namirnica bogatih vitaminom C, kao što su citrusno voće, paprika i brokoli, može doprineti zdravlju imuniteta.
Preparati kao što je Orthomol Immun i drugi multivitaminski suplementi mogu biti od koristi kao podrška oporavku.
Takođe, dovoljan unos sna i izbegavanje napora ključni su za brži oporavak i regeneraciju oštećene sluzokože.
Ukoliko se simptomi pogoršavaju ili se ne smanjuju, naročito ako se pojavi otežano disanje ili bol u grudima, potrebno je odmah potražiti lekarsku pomoć kako bi se isključila ozbiljnija stanja poput upale pluća.
Zaključak
Bronhitis je upalno oboljenje disajnih puteva koje može imati različite uzroke i kliničke oblike, od blagih, prolaznih virusnih infekcija do hroničnih stanja povezanih sa dugotrajnom izloženošću iritansima.
Najčešći simptomi bronhitisa uključuju kašalj, otežano disanje i povišenu temperaturu, i zahtevaju praćenje kako ne bi došlo do komplikacija.
Postavljanje dijagnoze podrazumeva klinički pregled, a ponekad i analize krvi i rendgensko snimanje pluća.
Lečenje akutnog bronhitisa obično podrazumeva simptomatsku terapiju, odmor i hidrataciju, dok se telo ne izbori sa virusnom infekcijom.
Antibiotici za bronhitis nisu standardni deo lečenja, budući da je najveći broj uzročnika akutnog bronhitisa virusnog porekla, te antibiotici nisu efikasni u njihovoj eliminaciji.
Ozbiljnija stanja mogu uključivati primenu lekova, uključujući i antibiotike u slučaju sekundarne infekcije.
