Glavne razlike između Ksalola/Xanaxa i Bromazepama

Benzodiazepini su lekovi protiv anksioznosti koji umiruju centralni nervni sistem i smanjuju osećaj napetosti.

Ksalol, Xanax i Bromazepam pripadaju ovoj grupi lekova i mogu se koristiti za iste ili slične probleme, ali se međusobno razlikuju u farmakološkim svojstvima i kliničkoj primeni.

U ovom članku uporedićemo glavne karakteristike i svojstva ovih lekova, no važno je znati da se svi benzodiazepini izdaju isključivo uz lekarski recept i nikada ih ne treba koristiti samoinicijativno.

Šta su benzodiazepini?

Benzodiazepini su lekovi koji deluju na centralni nervni sistem tako što pojačavaju efekat neurotransmitera GABA, čime se postiže smanjenje nervne aktivnosti.

Ova grupa lekova koristi se za lečenje anksioznosti, nesanice, mišićne napetosti i napada panike, kao i u pripremi pacijenata za određene medicinske procedure.

Benzodiazepini deluju relativno brzo i imaju izražen efekat smirenja.

Iako su efikasni kod kratkotrajne primene, benzodiazepini nose rizik od razvijanja tolerancije, zavisnosti i apstinencijskih simptoma.

Iz ovog razloga se izdaju isključivo uz lekarski recept i primenjuju u minimalnoj efikasnoj dozi u strogo ograničenom vremenskom periodu.

Ksalol i Xanax

Ksalol i Xanax su komercijalni nazivi za lek koji sadrži alprazolam, snažan benzodiazepin sa brzim i kratkotrajnim dejstvom.

Ovi lekovi se koriste kod umerenih i teških oblika anksioznosti, naročito kada su simptomi izraženi i ometaju svakodnevno funkcionisanje.

Deluju relativno brzo, obično unutar jednog sata, a njihov efekat traje oko 12 sati.

Posebno su korisni kod paničnih napada jer brzo smanjuju osećaj straha, napetosti i unutrašnjeg nemira.

Alprazolam se ne koristi za lečenje blažih oblika anksioznosti ili svakodnevnog stresa, jer postoji rizik od prekomernog sedativnog efekta i razvoja navike.

Bromazepam

Bromazepam je benzodiazepin koji sadrži istoimenu aktivnu supstancu, ali se razlikuje od alprazolama po načinu delovanja, trajanju efekta i primenama u terapiji.

Dejstvo bromazepama počinje nešto sporije, ali traje duže, zbog čega je često pogodniji za pacijente sa hroničnom anksioznošću i dugotrajnim osećajem napetosti.

U odnosu na Ksalol i Xanax, deluje blaže ali stabilnije, i češće se primenjuje kod osoba koje imaju produžene psihičke tegobe ili smetnje sa spavanjem usled stresa.

Lek se obično uzima jednom dnevno, najčešće u večernjim satima, kako bi se postiglo smirenje tokom noći i jutra.

Sličnosti i razlike između Ksalol, Xanaxa i Bromazepama

U tabeli koja sledi mogu se uporediti najvažnije karakteristike i svojstva lekova koji sadrže alprazolam, kao što su Ksalol i Xanax i bromazepama.

U nastavku članka detaljnije će biti reči o karakteristikama ovih lekova.

Aktivna supstanca

Osnovna i ključna razlika između lekova Ksalol i Xanax sa jedne, i Bromazepama sa druge strane, jeste aktivna supstanca ovih lekova.

Ksalol i Xanax sadrže alprazolam, dok Bromazepam sadrži istoimenu aktivnu supstancu.

Alprazolam i bromazepam pripadaju grupi benzodiazepina i deluju tako što pojačavaju efekat GABA neurotransmitera u mozgu, čime smanjuju nervnu aktivnost i izazivaju osećaj smirenosti.

Ipak, iako pripadaju istoj farmakološkoj grupi sa sličnim mehanizmom delovanja, razlikuju se po molekulskoj strukturi i farmakokinetici.

Brzina početka dejstva

Alprazolam deluje brzo, pa se prvi efekti mogu osetiti već nakon 15 do 30 minuta nakon uzimanja, što ga čini pogodnim za brzo smirivanje jakih simptoma anksioznosti ili paničnih napada.

Bromazepam počinje da deluje nešto sporije, obično unutar jednog sata, a potpuni efekat se može razviti i do dva sata nakon primene.

Iz ovog razloga, bromazepam je pogodniji za kontinuirano ublažavanje opšte anksioznosti, dok se alprazolam koristi kada je potrebno brzo delovanje.

Trajanje dejstva

Alprazolam ima kraće trajanje dejstva u odnosu na bromazepam.

Njegovi efekti traju oko četiri do šest sati, zbog čega se često mora uzimati više puta dnevno kako bi se održao stabilan efekat.

S druge strane, bromazepam ima duže dejstvo, koje traje oko osam do 12 sati, pa se obično koristi u jednoj do tri doze dnevno.

Duže trajanje efekta bromazepama omogućava stabilniju kontrolu simptoma i smanjuje rizik od naglog povratka tegoba između doza.

Alprazolam pruža intenzivniji, ali kraći efekat, dok bromazepam deluje blaže, ali duže i stabilnije.

Poluvreme eliminacije

Poluvreme eliminacije označava koliko vremena je potrebno da se koncentracija leka u organizmu smanji za polovinu.

Alprazolam ima kraće poluvreme, u proseku oko 11 do 12 sati, što znači da se brže eliminiše iz tela i ima kraće trajanje efekta.

Zbog toga je često potrebno uzimanje više doza dnevno da bi se postigao stabilan terapijski učinak.

Bromazepam ima duže poluvreme, najčešće oko 17 sati, što omogućava dugotrajnije delovanje i ređu primenu tokom dana.

Ipak, duže zadržavanje leka u organizmu može povećati rizik od nakupljanja, naročito kod starijih osoba ili pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre.

Alprazolam se brže eliminiše iz tela, dok bromazepam deluje postepeno i duže ostaje prisutan u organizmu.

Indikacije za upotrebu

Alprazolam, koji se nalazi u lekovima Ksalol i Xanax, prvenstveno se koristi za lečenje paničnog poremećaja i generalizovanog anksioznog poremećaja.

Njegovo brzo dejstvo čini ga posebno korisnim kod iznenadnih napada panike, ali pored toga, može se koristiti i kod anksioznosti povezane s depresijom ili pred medicinske procedure, iako ove indikacije nisu toliko česte.

Bromazepam se koristi za ublažavanje psihičke napetosti, anksioznosti i uznemirenosti koje traju duže vreme, i češće se propisuje kod hronične anksioznosti i napetosti koje ometaju svakodnevno funkcionisanje.

Takođe se može koristiti i kod nesanice izazvane anksioznošću, kao i za premedikaciju pre manjih medicinskih zahvata.

Jačina anksiolitičkog efekta

Oba leka imaju izražen efekat smanjenja anksioznosti, ali se razlikuju u potentnosti.

Alprazolam je visokopotentan benzodiazepin, što znači da male doze izazivaju snažno delovanje.

Na primer, 0.5 mg alprazolama ima približno isti efekat kao 3 mg bromazepama ili 5 mg dijazepama, pa se alprazolam koristi u vrlo malim dozama, a njegov brzi i intenzivni učinak često pacijentima pruža trenutno olakšanje.

Bromazepam deluje blaže i ima manju potentnost po miligramu, te su potrebne veće doze da bi se postigao sličan anksiolitički efekat.

Njegovo dejstvo je ravnomernije i manje intenzivno u odnosu na alprazolam, što ga čini pogodnijim za stabilnu i dugotrajniju kontrolu anksioznosti bez naglih oscilacija u raspoloženju.

U praksi, alprazolam se češće koristi kada je potreban brzi odgovor, dok se bromazepam češće bira kada je cilj dugoročno ublažavanje tenzije sa manjim rizikom od euforije i potencijalne zloupotrebe.

Rizik od razvoja zavisnosti

Svi benzodiazepini mogu izazvati zavisnost, ali je taj rizik naročito izražen kod lekova sa brzim i snažnim dejstvom.

Alprazolam, koji se nalazi u lekovima Ksalol i Xanax, ima visok potencijal za razvoj psihičke i fizičke zavisnosti.

Brzo delovanje i izraženo subjektivno olakšanje koje pruža mogu doprineti psihološkoj vezanosti za lek, a kratko trajanje efekta podstiče češće uzimanje.

Zahvaljujući tome, iskustva pokazuju da pacijent može brzo razviti potrebu da uzima lek van propisanog režima, što povećava rizik od zloupotrebe.

Bromazepam takođe može dovesti do zavisnosti, posebno ako se koristi duže od preporučenog perioda ili u visokim dozama.

Iako se njegovo dejstvo razvija sporije, prijatan sedativni efekat i dovoljno brza resorpcija mogu kod nekih pacijenata izazvati navikavanje.

Duže trajanje efekta kod bromazepama može donekle smanjiti impulsivno uzimanje dodatnih doza, ali ne eliminiše rizik u potpunosti.

Budući da se zavisnost može razviti kod oba leka, njihova upotreba se uvek sprovodi pod lekarskim nadzorom i u što kraćem trajanju.

Potencijal za toleranciju i apstinencijalne simptome

Produžena upotreba benzodiazepina vodi ka razvoju tolerancije, što znači da organizam vremenom slabije reaguje na istu dozu leka.

I alprazolam i bromazepam izazivaju toleranciju, koja se kod alprazolama može razviti brže, posebno na njegov anksiolitički efekat.

Ovo može dovesti do potrebe za povećanjem doze kako bi se postigao isti učinak, što dodatno povećava rizik od zavisnosti i otežava prekid terapije.

Naglo prekidanje terapije nakon duže upotrebe može izazvati ozbiljne apstinencijalne simptome.

Kod alprazolama, zbog njegovog kratkog trajanja u organizmu, apstinencijalni simptomi kao što su povratak anksioznosti, nesanica, razdražljivost, znojenje, tremor, pa čak i halucinacije ili epileptični napadi, mogu nastupiti brzo i biti veoma izraženi.

Bromazepam, iako ima duže dejstvo, takođe može izazvati slične simptome apstinencije ako se naglo prekine sa uzimanjem, uključujući jaku anksioznost, nesanicu, tremor, pa i konvulzije.

Zbog sporijeg izlučivanja iz organizma, simptomi mogu početi sa zakašnjenjem, nekoliko dana nakon poslednje doze, i trajati duže.

U slučaju oba leka, prevencija apstinencijalnih simptoma podrazumeva kratkotrajnu upotrebu, najmanju efikasnu dozu i postepen prekid terapije uz lekarski nadzor.

Učestalost i vrsta neželjenih efekata

Alprazolam i bromazepam najčešće izazivaju neželjene efekte sedativne prirode, budući da utiču na centralni nervni sistem.

Kod alprazolama se često javljaju pospanost, osećaj omamljenosti, vrtoglavica i smanjena koncentracija, naročito na početku terapije ili pri povećanju doze.

Mogu se javiti i poremećaji ravnoteže, usporene reakcije, otežan govor, kao i problemi sa pamćenjem.

Kod nekih pacijenata može doći do letargije i emocionalne ravnodušnosti, osećaja otupljenosti ili pada raspoloženja.

Ređe, mogu se javiti paradoksalne reakcije kao što su razdražljivost, agresivnost ili euforija.

Moguće su i glavobolja, suva usta, zatvor i seksualna disfunkcija.

Većina simptoma slabi nakon nekoliko dana, kada se organizam privikne na lek.

Bromazepam izaziva slične neželjene efekte, uključujući pospanost, umor, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu, poremećaj pažnje i slabiju koordinaciju.

Zbog dužeg dejstva, pacijenti mogu osećati jutarnju pospanost ili osećaj mamurluka ako uzimaju lek uveče.

Poremećaji pamćenja, konfuznost i gastrointestinalne tegobe takođe su zabeleženi, kao i kod alprazolama.

Kod starijih osoba češće dolazi do problema sa orijentacijom i padova, kao i pad krvnog pritiska.

U nekim slučajevima mogu se javiti reakcije suprotne od očekivanih, kao i alergijske reakcije.

Razlike u učestalosti i vrsti nuspojava kod ovih lekova su minimalne, a podnošljivost oba leka uobičajeno je dobra.

Tolerancija na sedaciju se često razvija nakon nekoliko dana, ali kognitivno usporenje može potrajati.

Tokom primene benzodiazepina savetuje se oprez prilikom upravljanja vozilima i izbegavanje alkohola, koji značajno pojačava sedativni efekat ovih lekova.

Interakcije sa drugim lekovima i alkoholom

Alprazolam i bromazepam mogu stupiti u ozbiljne interakcije sa drugim lekovima i alkoholom.

Alkohol pojačava dejstvo benzodiazepina, što može dovesti do prekomerne sedacije, usporenog disanja, gubitka svesti ili kome.

Kombinacija sa alkoholom se smatra veoma rizičnom i treba je u potpunosti izbegavati.

Opioidi, poput tramadola ili morfijuma, u kombinaciji sa benzodiazepinima, mogu izazvati duboku sedaciju i respiratornu depresiju, odnosno ozbiljne probleme sa disanjem.

Takve kombinacije se koriste samo kada su isključivo neophodne i pod strogim nadzorom lekara, a slično važi i za druge lekove koji deluju depresivno na centralni nervni sistem, uključujući antipsihotike, triciklične antidepresive, sedativne antihistaminike i antikonvulzive.

Alprazolam se razgrađuje putem enzima CYP3A4, pa lekovi koji ihibiraju ovaj enzim, kao što su ketokonazol, eritromicin, klaritromicin, ritonavir, nefazodon, ali i sok od grejpfruta, mogu povećati nivo alprazolama u krvi, produžiti njegovo dejstvo i povećati rizik od predoziranja.

S druge strane, lekovi poput karbamazepina i rifampicina mogu ubrzati razgradnju alprazolama i smanjiti njegovu efikasnost.

Bromazepam se takođe razlaže putem jetrenih enzima, uključujući CYP1A2 i CYP3A4.

Lekovi poput fluvoxamina i cimetidina mogu usporiti njegovu razgradnju, što zahteva prilagođavanje doze.

Kod oba leka, kombinacija sa drugim psihoaktivnim supstancama, uključujući antidepresive i hipnotike, mora se pažljivo proceniti zbog mogućeg pojačanja sedacije.

Takođe, pojedini biljni suplementi mogu pojačati sedativni efekat i izazvati ozbiljne neželjene reakcije.

Imajući u vidu veliki broj mogućih interakcija, važno je da pacijent obavesti lekara o svim lekovima, suplementima i navikama tokom terapije.

Primena kod starijih osoba

Kod starijih osoba, upotreba alprazolama i bromazepama zahteva poseban oprez.

Zbog sporijeg metabolizma i povećane osetljivosti na lekove, kod njih se češće javljaju nuspojave kao što su pospanost, vrtoglavica, konfuzija i poremećaji ravnoteže, što povećava rizik od padova i preloma.

Alprazolam se kod starijih osoba najčešće primenjuje u nižim dozama nego kod mlađih odraslih pacijenata, najčešće upola manjim.

Kod starijih osoba lek deluje brže i kraće, što može dovesti do naglih promena u simptomima, pa tako smirenost brzo prelazi u anksioznost čim efekat popusti.

Takođe, može doći do konfuzije, dezorijentacije ili paradoksalnih reakcija kao što su nemir i razdražljivost.

Bromazepam se sporije razgrađuje kod starijih, što dovodi do akumulacije leka u organizmu, pa se preporučuje smanjena doza, podeljeno u nekoliko doza.

Sedacija može trajati i sledećeg dana, naročito ako se lek uzima uveče, a moguće su i paradoksalne reakcije.

Kod oba leka postoji povećan rizik od kognitivnog opadanja pri dugotrajnoj upotrebi.

Dugoročna terapija može uticati na pažnju, memoriju i svakodnevno funkcionisanje, te se benzodiazepini koriste samo u izuzetnim situacijama, u najnižim dozama i na što kraći vremenski period.

Primena u trudnoći i dojenju

Alprazolam i bromazepam se generalno ne preporučuju tokom trudnoće i dojenja zbog potencijalno štetnih efekata na plod i novorođenče.

Upotreba alprazolama u prvom trimestru povezuje se sa povećanim rizikom od urođenih anomalija kao što su rascepi usne ili nepca.

Pored toga, primena leka u trećem trimestru nosi rizik od rađanja bebe sa zavisnošću, što može dovesti do simptoma kao što su letargija, poteškoće sa disanjem i slab mišićni tonus.

Upotreba bromazepama nosi slične rizike.

Ovaj lek može proći kroz placentu i izazvati sedaciju ili apstinencijalne simptome kod novorođenčeta, a neki izvori navode mogućnost ozbiljnih posledica, uključujući slab mišićni tonus i probleme sa disanjem.

Zbog ovih rizika, bromazepam se u trudnoći koristi samo ako ne postoji bezbednija alternativa i isključivo u minimalnim dozama.

Tokom dojenja, oba leka prelaze u majčino mleko, pa se njihova primena preporučuje samo kada je to neophodno, uz obavezan prekid dojenja.

Trajanje terapije

Alprazolam i bromazepam su namenjeni kratkotrajnoj primeni zbog rizika od zavisnosti, tolerancije i kognitivnih smetnji.

Preporučuje se da upotreba ovih lekova traje najviše dve do četiri nedelje kod akutne anksioznosti, odnosno osam do 12 nedelja kod paničnog poremećaja, uključujući postepeno smanjivanje doze.

Tokom terapije neophodan je redovan lekarski nadzor kako bi se procenila efikasnost, prisustvo nuspojava i eventualna zloupotreba.

Kod oba leka cilj je da se terapija što ranije zameni dugoročnijim rešenjima, poput antidepresiva ili psihoterapije.

Prekid terapije mora biti postepen.

Zaključak

Ksalol, Xanax i Bromazepam su benzodiazepini koji imaju isti mehanizam delovanja kroz pojačanje GABA aktivnosti u mozgu, ali se značajno razlikuju u farmakokinetičkim svojstvima, kliničkoj primeni i potencijalu za razvoj zavisnosti.

Alprazolam, aktivna supstanca u lekovima Ksalol i Xanax, deluje brzo i snažno, što ga čini efikasnim kod intenzivnih i akutnih anksioznih stanja poput paničnih napada, ali i rizičnijim u pogledu zavisnosti.

S druge strane, bromazepam ima blaže, ali dugotrajnije dejstvo, pogodnije za hroničnu napetost i anksioznost sa stabilnijom kontrolom simptoma.

Oba leka se koriste isključivo pod strogim nadzorom lekara, u najnižoj efikasnoj dozi i što kraćem trajanju.

Njihova neadekvatna upotreba može dovesti do ozbiljnih posledica kao što su tolerancija, apstinencijalni simptomi i zloupotreba.