Bol u kuku je česta tegoba koja može ozbiljno narušiti svakodnevno funkcionisanje, bez obzira na uzrast ili nivo fizičke aktivnosti.
Kuk je jedan od najopterećenijih zglobova u telu, svakim korakom, oslanjanjem, sedenjem ili ustajanjem, ova složena struktura učestvuje u gotovo svakom pokretu donjih ekstremiteta.
Zbog svoje biomehaničke važnosti kuk je sklon trošenju i povredama, te može postati izvor bola čak i kod osoba koje nemaju prethodnu dijagnozu ortopedskog ili reumatološkog porekla.
Uzroci bola u kuku mogu biti prolazni i bezopasni, poput prenaprezanja, ali i znak ozbiljnijih stanja koja zahtevaju pažljivo dijagnostikovanje i adekvatnu terapiju.
U ovom članku objasnićemo kako boli kuk i koji su prateći simptomi, koji su najčešći uzroci i načini lečenja i prevencije povreda, no pre svega, za pravilno razumevanje, važno je znati osnove anatomije kuka.
Anatomija kuka
Kuka je zglob kuglastog oblika i spaja kost butinu sa karličnom kosti.
Ovaj zglob obložen je glatkom hrskavicom koja omogućava nesmetano kretanje i ublažava trenje između kostiju, dok je kapsula zgloba ispunjena sinovijalnom tečnošću koja podmazuje zglob.
Kuku stabilnost i pokretljivost obezbeđuje snažna mreža ligamenata i mišića, uključujući mišiće zadnjice, butine i karlice, koji okružuju zglob.
Takođe, oko kuka se nalaze burze, vrećice ispunjene tečnošću, koje smanjuju trenje između tetiva i kosti.
Ovaj zglob nosi veliko opterećenje i učestvuje u brojnim pokretima, kao što su hodanje, trčanje ili savijanje, što ga čini podložnim trošenju i povredama.
Kako boli kuk i prateći simptomi
Bol u kuku može se manifestovati na različite načine, u zavisnosti od uzroka.
Najčešće se oseća u predelu prepona, spoljne strane kuka, zadnjice ili čak niz nogu, a ponekad se bol širi i u koleno.
Bol u kuku može biti blag, povremen i vezan za određene pokrete, ili stalan i intenzivan, što otežava hodanje, sedenje i druge svakodnevne aktivnosti.
Bol se često pojačava pri opterećenju zgloba, na primer prilikom penjanja uz stepenice, ustajanja iz sedećeg položaja ili hodanja, dok u stanju mirovanja može da se smanji ili privremeno nestane.
Bolu u kuku najčešće prate sledeći simptomi:
- Bol i nelagodnost: Bol može biti lokalizovan duboko u preponi, što ukazuje na problem u samom zglobu, sa spoljašnje strane kuka ili u sedalnom delu, što je češće kod problema mišića ili prenesenog bola iz leđa. Intenzitet bola varira od tupog i upornog do oštrog, a često se pojačava pri opterećenju zgloba i popušta u mirovanju.
- Ukočenost i smanjen obim pokreta: Zbog bola ili oštećenja može doći do ograničene pokretljivosti kuka. Osoba može osećati ukočenost, naročito nakon dužeg sedenja ili ujutru posle buđenja, i imati teškoća da savije ili rotira kuk.
- Šepanje: Jak bol može dovesti do hromosti, odnosno zaštitnog šepanja, gde osoba izbegava oslanjanje na bolnu nogu. Promena hoda je čest znak ozbiljnijih problema sa kukom.
- Oticanje i osetljivost: Kod upalnih stanja ili povreda može se javiti otok mekih tkiva oko zgloba kuka. Područje može biti toplo na dodir i osetljivo, ponekad crveno u slučaju infekcije ili jake upale.
Najčešći uzroci bola u kuku
Uzroci bola u kuku mogu biti raznoliki, i obuhvataju mehaničke probleme u samom zglobu, upalne i degenerativne bolesti, povrede i prelome, kao i bol koji se reflektuje iz drugih delova tela.
U nastavku slede najčešći uzroci bola u kuku.
Mehanički uzroci
Mehanički uzroci uključuju strukturne i funkcionalne probleme u oblasti kuka.
Hronično preopterećenje zgloba usled teškog fizičkoga rada, intenzivnih sportskih aktivnosti ili čestog ponavljanja istog pokreta, vremenom dovodi do habanja hrskavice i tetiva, što rezultuje bolom.
Takođe, pojedine anatomske nepravilnosti, poput femoroacetabularnog impingementa kod kog dolazi do sudaranja kostiju zbog neodgovarajućeg oblika zgloba, ili razvojne displazije kuka, odnosno nedovoljno razvijenog zgloba od detinjstva, stvaraju nepravilan kontakt u zglobu i ubrzavaju propadanje hrskavice.
Osim toga, akutna istegnuća ili prenaprezanja mišića i tetiva oko kuka mogu uzrokovati prolazan bol i ograničenje pokreta.
Upalne i degenerativne bolesti
Oboljenja zglobova i mekih tkiva koja izazivaju zapaljenske procese ili postepeno propadanje struktura u predelu kuka često dovode do bola i ograničenja pokreta.
Najčešći uzrok hroničnog bola u kuku kod starijih osoba je osteoartritis kuka, poznat i kao koksartroza, degenerativna bolest pri kojoj dolazi do istrošenosti zglobne hrskavice.
Kada hrskavica oslabi i istroši se, kosti počinju da se trljaju jedna o drugu, što izaziva bol, ukočenost i smanjen obim pokreta.
Pored degenerativnih, bol mogu izazvati i zapaljenske bolesti zglobova, kao što je reumatoidni artritis.
Kod ovog oboljenja imuni sistem greškom napada sopstvene zglobove, uključujući i kuk, što dovodi do bola, otoka i izražene ukočenosti, naročito u jutarnjim satima.
Uz oboljenja zglobova, i lokalne upale mekih tkiva u predelu kuka mogu izazvati tegobe. Ovakva stanja uključuju:
- Trohanterični burzitis: Upala burze na spoljašnjoj strani kuka izaziva bol u predelu spoljne strane butine, naročito pri ležanju na toj strani ili tokom hodanja.
- Tendinitis: Upala tetiva u predelu kuka, kod koje se obično javlja pri većem opterećenju zgloba i pokretima koji angažuju zahvaćenu tetivu.
- Upala tetive mišića iliopsoas: Ova tetiva pripada mišiću koji savija kuk, a njena upala izaziva bol u predelu prepona, naročito prilikom podizanja noge ili savijanja kuka.
Jedno od ozbiljnijih stanja koje pogađa zglob kuka je avaskularna nekroza glave femura.
Kod ovog stanja dolazi do poremećaja u snabdevanju krvi, što za posledicu ima odumiranje koštanog tkiva.
Bol postaje jak i stalan, a funkcija zgloba se pogoršava. Ova bolest se češće javlja nakon povreda ili kod osoba koje duže vreme koriste kortikosteroide.
Na kraju, postoji i mogućnost bakterijske infekcije zgloba kuka, koja se naziva septični artritis.
Iako ređe, ovo stanje je vrlo ozbiljno i zahteva hitno lečenje.
Povrede i prelomi
Akutne povrede kuka čest su i očigledan uzrok bola u kuku.
Jedna od najtežih i najozbiljnijih povreda kuka je prelom kuka, pri čemu se najčešće lomi vrat butne kosti.
Ovakvi prelomi su posebno česti kod starijih osoba koje boluju od osteoporoze, a obično nastaju nakon pada.
Prelom se manifestuje iznenadnim, veoma jakim bolom i nemogućnošću da se stane na nogu ili normalno pokreće zglob.
Još jedno ozbiljno stanje je iščašenje kuka, odnosno dislokacija zgloba, do kog najčešće dolazi pri saobraćajnim nesrećama ili prilikom pada sa visine.
U ovom slučaju butna kost izlazi iz zglobne čašice karlice, što izaziva jak bol, jasno vidljiv deformitet i zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Osim ovih težih povreda, postoje i blaže forme oštećenja koje mogu izazvati bol.
Povrede mekih tkiva, kao što su istegnuća mišića ili ligamenata u predelu kuka, relativno su česte, posebno kod sportista.
Do njih dolazi prilikom naglih pokreta, udaraca ili prekomernog fizičkog napora.
U ovim slučajevima bol je lokalizovan, umerenog intenziteta i često prolazan, a može biti praćen osećajem zatezanja i smanjenom pokretljivošću.
Ponekad dolazi i do povreda zglobne hrskavice, poput pucanja labruma, prstenastog hrskavičnog dela unutar zgloba kuka, što izaziva dubok bol, često uz osećaj zakočenja zgloba ili osećaj nestabilnosti pri pokretima.
Bol koji potiče iz drugih delova tela
Uzrok bola u kuku ne mora uvek poticati iz samog zgloba.
Često se dešava da se bol prenosi iz drugih delova tela, naročito iz donjeg dela kičme.
Degenerativne promene na pršljenovima lumbalne kičme ili prisustvo diskus hernije mogu dovesti do pritiska na nerve, kao što je išijadični nerv.
U ovim slučajevima bol se širi iz donjeg dela leđa kroz zadnjicu ka kuku, pa čak i niz nogu, a bol se često opisuje kao žareći, probadajući ili difuzan, a iako se javlja u predelu kuka, pravi uzrok se nalazi u kičmi.
Bol u kuku može poticati i iz sakroilijakalnog zgloba, koji se nalazi između krstačne kosti i karlice, te kada ovaj zglob postane upaljen ili nestabilan, bol se često širi ka kuku.
Takođe, problemi sa kolenom ili stopalom koji utiču na način hoda mogu izazvati nepravilnu raspodelu opterećenja i dodatno opteretiti kuk.
Na primer, osoba sa bolom u kolenu usled artroze može nesvesno prebacivati težinu na drugu nogu, što vremenom dovodi do bola u kuku koji ranije nije bio prisutan.
Pojedina stanja u predelu abdomena ili karlice mogu izazvati bol koji se oseća oko kuka, iako sam kuk nije oštećen.
Na primer, preponska kila može izazvati nelagodnost u predelu prepona, a neka ginekološka oboljenja kod žena mogu uzrokovati bol koji se oseća u istoj regiji.
Dijagnostika
Pravilna dijagnoza je ključna za uspešno lečenje bola u kuku.
Dijagnostički proces obično počinje detaljnim razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom.
Tokom inicijalnog pregleda,lekar uzima anamnezu, odnosno podatke o tome kada i kako se bol pojavio, da li je nastao postepeno ili naglo, šta ga pogoršava ili smanjuje, kao i informacije o eventualnim ranijim povredama ili bolestima.
Nakon toga, obavlja se fizikalni pregled tokom kog procenjuje se pokretljivost kuka u svim pravcima, prisustvo bola pri pokretu ili opterećenju, te dodirivanjem i pritiskom proverava osetljivost određenih tačaka oko zgloba.
Takođe se mogu proveriti refleksi i snaga mišića nogu, kako bi se utvrdilo da li postoji neurološko oštećenje.
Uobičajeno je da se upoređuje stanje oba kuka i nogu, budući da kod nekih stanja, poput uznapredovale artroze, jedna noga može delovati kraća zbog propadanja zgloba.
Za preciznu dijagnozu koriste se i različite radiološke metode.
Rendgenski snimak kuka je osnovna metoda koja može pokazati suženje zglobnog prostora, koštane izrasline, odnosno osteofite, prelome ili iščašenje.
Međutim, neki problemi mekih tkiva nisu vidljivi na rentgenu, pa se u takvim slučajevima poseže za detaljnijim metodama poput magnetne rezonance, koja prikazuje stanje hrskavice, ligamenata, tetiva i okolnih mekih tkiva, ili CT skeniranja, koje daje detaljan prikaz koštanih struktura.
Ultrazvučni pregled kuka koristan je za procenu stanja površinskih mekih tkiva, i njim se može otkriti nakupljanje tečnosti u zglobu ili upala burze, a često se koristi i za vođenje igle pri dijagnostičkim punkcijama i terapijskim injekcijama.
Ukoliko se sumnja na upalni proces ili autoimunu bolest, lekar može tražiti i laboratorijske analize krvi, kao što su C-reaktivni protein, sedimentacija eritrocita i reumatoidni faktor, dok analiza uzorka zglobne tečnosti može potvrditi infekciju.
U slučajevima u kojima postoji sumnja da bol potiče iz drugih struktura, lekar može preporučiti i dodatna ispitivanja, poput snimka lumbalnog dela kičme ili pregleda drugih zglobova, kako bi se sagledala celokupna slika i utvrdio tačan uzrok bola u kuku.
Lečenje
Način lečenja bola u kuku zavisi od uzroka tegoba i njihove težine.
U većini slučajeva primenjuju se neoperativne, konzervativne metode kako bi se ublažio bol i poboljšala funkcija zgloba.
Ako konzervativni pristup ne donese poboljšanje ili je došlo do ozbiljnog oštećenja, poput preloma ili uznapredovale artroze, razmatraju se i hirurške intervencije.
Neoperativne metode
Neoperativne, odnosno konzervativne, metode obuhvataju širok spektar terapija koje za cilj imaju smanjenje bola, upale i poboljšanje pokretljivosti.
Neke od mogućih vidova lečenja uključuju:
- Odmor i rasterećenje zgloba: Kod akutnog bola važno je dati kuku dovoljno odmora. Izbegavanje aktivnosti koje izazivaju bol, kao što su trčanje, skakanje ili dugo stajanje, može sprečiti pogoršanje tegoba, dok u težim slučajevima, privremeno korišćenje pomagala poput štapa ili štaka za hodanje pomaže da se smanji opterećenje na bolnoj strani.
- Lekovi protiv bolova i upale: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi kao što su ibuprofen, naproksen, aceklofenak ili diklofenak često se koriste za ublažavanje bola i smanjenje upale u kuku, dok blaži analgetici poput paracetamola mogu pomoći kod slabijih bolova. U nekim slučajevima lekar može kratkotrajno prepisati i jače analgetike ili mišićne relaksante, kao što su tizanidin, metokarbamol, baklofen ili tolperison, ako je bol veoma intenzivan.
- Primena toplih i hladnih obloga: Hladne obloge korisne su u prvim danima nakon povrede jer smanjuju otok i ublažavaju bol. S druge strane, tople obloge, pomažu kod hroničnih bolova, budući da toplota opušta mišiće oko zgloba i poboljšava cirkulaciju, čime se smanjuje ukočenost.
- Terapijske injekcije: U slučajevima jakog bola usled upale zgloba ili okolne burze, ortoped može predložiti injekciju kortikosteroida direktno u zglob kuka ili u upaljeno područje. Injekcije kortikosteroida snažno smanjuju upalu i mogu doneti olakšanje na nekoliko nedelja ili meseci, ali se ne smeju prečesto ponavljati kako bi se izbegli neželjeni efekti. Takođe, dostupne su i injekcije hijaluronske kiseline koje se primenjuju kod artroze kuka radi poboljšanja podmazivanja zgloba.
- Promena životnih navika: Dugoročno, važno mesto u lečenju ima korekcija životnih navika. Smanjenje prekomerne telesne težine rasterećuje kukove i može usporiti napredovanje artroze i smanjiti bol. Preporučuje se uvođenje redovne umerene fizičke aktivnosti, a naročito su korisne aktivnosti poput plivanja ili vožnje bicikla jer ne opterećuju previše zglobove.
Fizikalna terapija
Fizikalna terapija je jedna od najvažnijih mera u rehabilitaciji kuka i smanjenju bola, budući da stručno vođene vežbe mogu značajno poboljšati funkciju zgloba i ublažiti simptome.
Program fizikalne terapije obično uključuje vežbe za jačanje mišića oko kuka, posebno mišića zadnjice i mišića natkolenice, kako bi ti mišići pružili bolju potporu zglobu i preuzeli deo opterećenja sa kuka.
Paralelno se sprovode vežbe istezanja i poboljšanja obima pokreta, koje doprinose smanjenju ukočenosti i povećanju fleksibilnosti.
Pored aktivnih vežbi, fizikalna terapija može obuhvatati i različite vrste lečenja poput terapije ultrazvukom, elektroterapije ili terapeutske masaže, koji pomažu u smanjenju bola i upale i olakšavaju izvođenje vežbi.
Fizioterapeut će napraviti individualni plan terapije prema stanju pacijenta, postepeno povećavajući intenzitet vežbi kako se snaga i pokretljivost poboljšavaju.
Takođe, pacijent dobija instrukcije za samostalno vežbanje kod kuće kako bi održao postignuto poboljšanje.
Fizikalna terapija je često neophodna i nakon hirurških zahvata na kuku, poput ugradnje veštačkog kuka ili operacije preloma, jer pomaže u vraćanju pokreta i snage, uz brži i potpuniji oporavak.
Hirurške opcije
Hirurška intervencija razmatra se kada je zglob ozbiljno oštećen ili konzervativne mere ne pružaju dovoljno olakšanja.
Najčešća operativna procedura je totalna artroplastika kuka, odnosno ugradnja veštačkog kuka, kojom se istrošćeni delovi butne kosti i karlice zamenjuju protezom od metala, keramike ili plastike.
Ova operacija eliminiše bol i značajno poboljšava pokretljivost kod uznapredovale artroze ili teških oštećenja zgloba.
Za određene probleme mogu se primeniti i manje invazivne procedure.
Na primer, artroskopija kuka se koristi za popravku pokidanog labruma ili uklanjanje koštanih izraslina kod impingement sindroma
Ova procedura podrazumeva uvođenje kamere i instrumenata kroz male rezove, što omogućava brži oporavak nego kod klasične operacije.
Mnogi prelomi kuka takođe se leče hirurški, pri čemu se neki stabilizuju metalnim zavrtnjima ili pločicama, dok se kod komplikovanijih preloma često ugrađuje endoproteza.
Nakon svake operacije neophodna je rehabilitacija radi povratka funkcije, a odluka o hirurškom lečenju donosi se posle pažljive procene koristi i rizika za pacijenta.
Prevencija
Bol u kuku se ne može uvek u potpunosti sprečiti, ali se rizik od njegovog nastanka može značajno smanjiti usvajanjem određenih preventivnih navika i pažnjom prema zdravlju zglobova.
Glavne mere prevencije bola u kuku uključuju:
- Održavanje zdrave telesne težine: Prekomerna težina dodatno opterećuje zglobove kuka. Održavanjem optimalne telesne težine smanjuje se pritisak na kukove, čime se smanjuje trošenje hrskavice i snižava rizik od degenerativnih promena i povreda.
- Redovna fizička aktivnost: Umerena aktivnost i vežbe mogu ojačati mišiće oko kuka i poboljšati stabilnost zgloba.
- Pravilna tehnika i oprema: Pravilnim izvođenjem pokreta u svakodnevnom životu i sportu može se značajno smanjiti rizik od povreda. Na primer, pri podizanju tereta treba savijati kolena umesto savijanja u struku, čime se smanjuje opterećenje kukova i kičme. Takođe, treba koristiti udobnu obuću sa dobrom amortizacijom, posebno pri trčanju ili dugom stajanju, kako bi se ublažili udarci na zglobove.
- Sprečavanje povreda: Za starije osobe važno je smanjiti rizik od padova, što podrazumeva prilagođavanje doma, kao i korišćenje pomagala za kretanje ako je ravnoteža narušena. Prevencija osteoporoze kroz ishranu bogatu kalcijumom i vitaminom D, kao i lekovima kada je to propisano od strane lekara, takođe je bitna mera prevencije preloma kuka.
- Rano reagovanje na tegobe: Ignorisanje bola u kuku može dovesti do pogoršanja stanja. Ukoliko se javi uporni bol ili ukočenost, potrebno je na vreme posetiti lekara, budući da rana dijagnoza i terapija napredovanje bolesti i komplikacije.
Zaključak
Bol u kuku predstavlja kompleksan problem koji može proisteći iz različitih struktura – samog zgloba, okolnih mekih tkiva, ali i iz susednih anatomskih regija kao što su kičma, koleno ili karlica.
Simptomi mogu varirati u intenzitetu i lokalizaciji, a najčešće uključuju bol u preponi, spoljašnjoj strani kuka, zadnjici ili duž noge, koji je često praćen ograničenjem pokreta, ukočenošću ili šepanjem.
Postavljanje dijagnoze obuhvata detaljan klinički pregled i primenu različitih radioloških i laboratorijskih metoda kako bi se utvrdio uzrok tegoba, dok lečenje zavisi od uzroka i težine stanja.
Održavanjem zdrave telesne težine, kao i pravilnom i redovnom fizičkom aktivnošću moguće je smanjiti rizik od razvoja hroničnog bola i sačuvati funkcionalnost kuka tokom dužeg vremenskog perioda.
