Bromazepam je lek iz grupe benzodiazepina koji ima smirujuće i anksiolitičko dejstvo, a koristi se prvenstveno za kratkotrajno lečenje teških oblika anksioznosti, kada osećaj straha ili napetosti ne jenjava drugim merama.
U savremenom društvu, gde su psihološki stres i pritisak sve prisutniji, lekovi poput bromazepama nalaze primenu kod osoba kod kojih su simptomi anksioznosti izraženi do te mere da narušavaju svakodnevno funkcionisanje.
Bromazepam deluje tako što usporava prekomernu nervnu aktivnost u mozgu, čime doprinosi smanjenju osećaja unutrašnje napetosti, razdražljivosti i psihičkog nemira.
Bromazepam spada u grupu benzodiazepina srednje jačine, što znači da ima relativno uravnotežen profil delovanja, ni previše kratkotrajan, ni dugotrajan, pa se koristi kada je potrebna stabilna, ali kontrolisana terapijska podrška.
Zbog mogućnosti stvaranja navike, ovaj lek se primenjuje samo pod strogo lekarskim nadzorom i isključivo po receptu.
U ovom članku objasnićemo šta je bromazepam, kako i za koliko deluje, kada se koristi, kao i koji su rizici povezani sa ovim lekom.
Šta je bromazepam i kako deluje?
Bromazepam spada u benzodiazepine, grupu lekova poznatu po umirujućem delovanju na nervni sistem, koji se često nazivaju i lekovi za smirenje.
Ovi lekovi pojačavaju dejstvo neurotransmitera GABA u mozgu, prirodnog hemijskog prenosioca koji smanjuje aktivnost nervnih ćelija.
Na ovaj način bromazepam dovodi do opuštanja nervnog sistema, smanjuje osećaj napetosti i teskobe, i može pomoći da se osoba oseća mirnije i opuštenije.
Za razliku od antipsihotika i antidepresiva, bromazepam ne utiče direktno na simptome psihotičnih poremećaja ili depresije, već deluje isključivo kao sredstvo za smirenje.
Njegova osnovna uloga je da ublaži psihičku napetost, nervozu i uznemirenost, bez uticaja na dublje promene raspoloženja ili misaone procese.
To znači da nije namenjen za lečenje osnovnog uzroka psihičkih stanja kao što su depresija ili psihoza, već isključivo za simptomatsko olakšanje izražene anksioznosti.
Bromazepam se brzo resorbuje kada se proguta, tako da bromazepam deluje već unutar 30 do 60 minuta nakon uzimanja, dok se najveći efekat obično javlja za oko jedan do dva sata.
Ovaj lek deluje brzo, a njegovo trajanje je obično šest do 12 sati, u zavisnosti od doze i individualnog odgovora pacijenta.
Drugim rečima, uzimanje samo jedne doze može imati uticaj tokom celog dana ili noći, a ovo relativno brzo i srednje dugotrajno dejstvo čini bromazepam pogodnim za ublažavanje akutnih simptoma anksioznosti kada je to potrebno.
Pored bromazepama, u istu grupu lekova spadaju i diazepam, alprazolam, lorazepam i oksazepam, koji se razlikuju po brzini početka i trajanju dejstva, a lekar propisuje najadekvatniji lek u skladu sa simptomima, individualni potrebama i zdravstvenim stanjem pacijenta.
Više o razlikama između bromazepama i alprazolama može se pročitati u odvojenom članku.
Čemu je namenjen i za šta se koristi?
Bromazepam se koristi za lečenje različitih oblika anksioznosti, a najčešće se propisuje osobama koje osećaju konstantan nemir, teskobu ili strah koji ih ometaju u svakodnevnim aktivnostima.
U situacijama kada osoba doživi izražene fizičke simptome anksioznosti, kao što su ubrzan rad srca, pojačano znojenje i unutrašnji nemir izazvani intenzivnim osećajem straha, bromazepam može efikasno i relativno brzo ublažiti tegobe.
Lek se izdaje kada su simptomi trajni ili veoma izraženi, a druge mere, kao što su psihoterapija ili blaži lekovi, nisu dale dovoljan efekat.
Bromazepam se ponekad koristi i kod napada panike, iznenadnog pojavljivanja intenzivnog straha koji dolazi naglo, kada može pomoći da se panika brže smiri.
Takođe, zbog sedativnog dejstva, bromazepam se povremeno koristi i kod problema sa spavanjem ako je nesanica posledica jakog stresa ili anksioznosti.
Međutim, on ne rešava samu nesanicu, već samo olakšava uspavljivanje kada je osnovni problem stanje napetosti, pa nikada ne treba samoinicijativno uzimati bromazepam za spavanje.
Ponekad, lekar može propisati bromazepam kao pripremu za medicinske zahvate koji mogu izazvati nervozu, kao što su manji hirurški zahvati ili bolni pregledi, kako bi se pacijent opustio pre samog postupka.
Kao što je pomenuto važno je znati da bromazepam rešava samo simptome anksioznosti, ali ne i uzrok, pa se često preporučuje da se kombinuje sa drugim metodama, kao što su psihoterapija, vežbe relaksacije i promene životnih navika.
Način primene
Bromazepam je namenjen za primenu kod odraslih osoba, kod kojih uobičajena dnevna doza iznosi 3 do 18 mg, podeljeno u nekoliko doza.
Lek se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 12 godina, dok se kod adolescenata primenjuje samo kada je to neophodno, uz pažljiv nadzor lekara.
Bromazepam se uzima oralno, u obliku tableta, koje su dostupne u jačini od 1.5, 3 i 6 mg.
Uobičajeno je da se terapija počinje sa najnižom dozom, nakon čega lekar, ako je potrebno, postepeno povećava dozu dok se ne postigne adekvatno ublažavanje simptoma.
Dnevna doza veća od 18 mg se uobičajeno ne koristi u ambulantnim uslovima, budući da kod primene visokih doza značajno raste rizik od nuspojava.
U izuzetnim slučajevima, dnevna doza može biti i veća, no veće doze daju se isključivo u bolničkim uslovima i pod strogim nadzorom lekara.
Kod starijih osoba, kao i kod onih sa oštećenjem jetre ili bubrega, lek se sporije razgrađuje, pa se kod takvih pacijenata obično koriste znatno manje doze bromazepama.
Lekar u ovim slučajevima propisuje polovinu uobičajene doze ili čak manje, kako bi se izbegalo prekomerno nakupljanje leka u organizmu.
Takođe, izuzetno je važno da se terapija bromazepamom ne prekida naglo.
Kada nastupi period u kome je anksioznost pod kontrolom, doza leka se postepeno smanjuje, a lekari obično planiraju da ukupna dužina terapije bude što kraća, najčešće između osam i 12 nedelja, uključujući i period privikavanja.
Primena duža od osam do 12 nedelja povećava rizik od zavisnosti, i generalno se izbegava, osim nekada je to zaista neophodno.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Kao i svi lekovi, i bromazepam može izazvati neželjene efekte.
Najčešće nuspojave uključuju pospanost, umor, odsustvo emocija, smanjena pažnja ili konfuzija, glavobolja, vrtoglavica, mučnina i povraćanje.
Ova neželjena dejstva posebno su izražena na početku terapije i neposredno nakon uzimanja leka, a obično se povlače nakon određenog vremena.
Ukoliko su smetnje dugotrajne ili veoma intenzivne, neophodno je obratiti se lekar radi procene.
Pored toga, mogu se javiti i zatvor, kožne reakcije poput osipa ili koprivanjača, i promene libida, kao i zadržavanje urina, i to bilo kada tokom trajanja terapije.
Ređe, ali ozbiljne reakcije uključuju oticanje lica, grla i usta, kao i probleme sa gutanjem, oticanje ruku ili nogu, kao i probleme sa radom srca i disanjem.
Takođe, u slučaju da se javi jak osećaj nemira, bes, agresivnost, halucincije, ili ponašanje koje nije u skladu sa uobičajenim ponašanjem, neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Kako bi se rizici smanjili, lekar propisuje najmanju efikasnu dozu, koje je neophodno pridržavati se.
Interakcije sa drugim lekovima
Bromazepam može stupiti u značajne, u nekim slučajevima opasne interakcije, sa drugim supstancama.
Pre svega, kombinacija sa alkoholom je izuzetno opasna, te se tokom upotrebe bromazepama ne sme koristiti alkohol.
Alkohol pojačava sedativni efekat bromazepama, pa kombinacija može dovesti do prekomerne pospanosti, otežanog disanja, srčanih problema, problema sa disanjem ili gubitkom svesti.
Čak i mala količina alkohola može drastično pojačati efekte leka.
Slično važi i za druge lekove koji utiču na centralni nervni sistem. Na primer, uzimanje bromazepama zajedno sa opioidnim analgeticima, može dovesti do ekstremnog uspavljivanja i opasnog usporenja disanja.
Takođe, kombinacija sa sedativnim antipsihoticima ili lekovima za alergiju sa sedativnim efektom dodatno pojačava umirujuće dejstvo.
Neki lekovi menjaju način na koji se bromazepam razlaže u organizmu.
Lekovi poput ketokonazola za gljivične infekcije i antibiotika kao što su eritromicin i klaritromicin, mogu usporiti metabolizam bromazepama u jetri, pa lek ostaje duže aktivan.
Lekovi za želudac, poput cimetidina, takođe mogu produžiti dejstvo bromazepama, što može zahtevati prilagođavanje doze bromazepama.
Nasuprot tome, lekovi koji ubrzavaju rad jetre, mogu skratiti dejstvo bromazepama, budući da ubrzavaju njegovo izbacivanje iz tela.
Lista pomenutih lekova koji mogu stupiti u interakciju sa bromazepanom nije konačna, a budući da su interakcije moguće sa velikim brojem lekova, od velike je važnosti upoznati lekara sa svim lekovima koji se koriste.
Ovo uključuje lekove koji su nedavno korišćeni i čija se primena planira, i to lekove koji se izdaju sa ili bez lekarskog recepta, ali i dodatke ishrani, biljne suplemente i drugo.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Tokom trudnoće primena bromazepama se obično izbegava zbog rizika za bebu, budući da benzodiazepini prelaze placentu i ulaze u sistem ploda.
Iako veće studije nisu pokazale značajno povećanje urođenih mana nakon izlaganja benzodiazepinima u prvom tromesečju, pojedine studije ukazuju na blago viši rizik od rascepa nepca kod beba izloženih bromazepamu.
Zbog ovoga, između ostalog, bromazepam se obično ne preporučuje tokom trudnoće, osim ako lekar proceni da je to apsolutno neophodno.
Uzimanje bromazepama u poslednjem trimestru trudnoće je posebno rizično, kada uzimanje kod bebe može izazvati respiratornu depresiju, odnosno smanjenje funkcije disanja, hipotoničnost mišića, probleme sa sisanjem i sporijim dobijanjem na težini.
Takođe, beba se može roditi sa apstinencijalnim simptomima, kao što su trzaji i nemir, jer se u njoj akumulirao lek.
Bromazepam prelazi i u majčino mleko, pa se tokom dojenja preporučuje prekid terapije ili prekid dojenja.
Beba može postati pospana i doživeti probleme sa disanjem ukoliko majka uzima bromazepam.
Ukoliko žena zatrudni tokom terapije bromazepamom, važno je da obavesti lekara kako bi se procenio nastavak lečenja.
Generalno, trudnicama se savetuje da koriste bromazepam samo u krajnjoj nuždi i u najnižoj efikasnoj dozi.
Zaključak
Bromazepam je lek sa snažnim smirujućim i anksiolitičkim delovanjem koji se koristi u lečenju teških oblika anksioznosti, kada su drugi pristupi bili nedovoljno efikasni.
Dejstvo bromazepama se bazira na pojačavanju aktivnosti GABA neurotransmitera, što doprinosi snižavanju psihičke i telesne napetosti.
S obzirom na mogućnost razvoja zavisnosti, terapija bromazepamom podrazumeva primenu najniže efikasne doze, mora biti vremenski ograničena i pažljivo nadzirana od strane lekara.
Lek bromazepam se izdaje isključivo uz lekarski recept, i ne treba ga nikada koristiti samoinicijativno kao univerzalni lek za smirenje ili spavanje.
