Glaukom je hronična bolest oka koja postepeno oštećuje vidni živac i može dovesti do trajnog gubitka vida.
U mnogim slučajevima razvija se bez ikakvih simptoma, zbog čega se često otkriva tek u poodmakloj fazi.
Kada se simptomi jave, najčešće uključuju sužavanje vidnog polja, zamagljen vid, bol u oku i pojavu oreola oko izvora svetlosti.
Najčešće je povezan sa povišenim očnim pritiskom, ali se može javiti i pri normalnim vrednostima kod osoba sa osetljivim očnim živcem.
Starije osobe, kao i one sa porodičnom istorijom bolesti, dijabetesom ili koje su na dugotrajnoj terapiji kortikosteroidima, pod povećanim su rizikom.
Rano postavljanje dijagnoze i odgovarajuće lečenje ključni su za očuvanje vida, a terapijski pristupi uključuju upotrebu kapi i sistemskih lekova, laserskih procedura i hirurških zahvata, u zavisnosti od vrste i stadijuma bolesti.
U ovom članku objasnićemo šta je glaukom, koji su simptomi i uzroci, kako se postavlja dijagnoza, kao i kako se ovo stanje leči i sprečava rizik od komplikacija i gubitka vida.
Šta je glaukom?
Glaukom je naziv za grupu bolesti oka koje dovode do progresivnog oštećenja optičkog nerva i postepenog gubitka vida.
Najčešće je povezan sa povišenim intraokularnim odnosno očnim pritiskom usled poremećaja u drenaži očne tečnosti, što vremenom oštećuje osetljiva nervna vlakna mrežnjače i očnog živca.
Međutim, glaukom se može razviti i pri normalnom očnom pritisku kod osoba čiji je očni nerv posebno osetljiv ili ima oslabljen dotok krvi.
Glaukom predstavlja hroničnu, progresivnu bolest koja obično napreduje sporo i zahteva doživotno praćenje i terapiju.
Vrste glaukoma
Glaukom se najčešće klasifikuje na nekoliko glavnih tipova:
- Primarni glaukom otvorenog ugla: Najčešći oblik glaukoma kod odraslih, koji se javlja kada je komorni ugao oka anatomski otvoren, ali je otok očne tečnosti kroz trabekularnu mrežu otežan. Intraokularni pritisak postepeno raste i oštećuje vidni živac. Ovo je podmukli oblik koji dugo može progredirati bez simptoma. Takođe, treba imati u vidu da postoji i varijanta normalnotenzivnog glaukoma, gde očni pritisak nije povišen, ali ipak dolazi do oštećenja očnog živca usled preosetljivosti nervnog tkiva ili slabe mikrocirkulacije.
- Primarni glaukom zatvorenog ugla: Nastaje usled anatomskih osobina oka gde je komorni ugao uzak. Šarenica može prekriti trabekularnu mrežu i naglo blokirati oticanje tečnosti, što dovodi do brzog skoka očnog pritiska, koji može izazvati akutni napad sa jakim bolom u oku, zamagljenim vidom i mučninom. Glaukom zatvorenog ugla zahteva hitnu medicinsku intervenciju kako bi se sprečilo trajno oštećenje vida.
- Sekundarni glaukom: Ovaj oblik glaukoma razvija se kao posledica drugih stanja ili bolesti oka. Na primer, može nastati zbog dugotrajne upale oka odnosno uveitisa, povrede oka, tumora, komplikovane katarakte ili dugotrajne primene kortikosteroidnih lekova. Kod sekundarnog glaukoma, lečenje je pored snižavanja očnog pritiska usmereno i na osnovni uzrok.
- Kongenitalni glaukom: Urođeni glaukom je redak, ali ozbiljan oblik glaukoma koji se javlja kod novorođenčadi i male dece zbog razvojnih anomalija drenažnog sistema oka. Simptomi mogu uključivati uvećane, mutne oči, preterano suzenje i osetljivost na svetlo, a nejčešće se leči hirurški što je pre moguće kako bi se sačuvao vid.
Običan, blagi konjunktivitis, ne predstavlja uzrok niti faktor rizika za razvoj glaukoma.
Ipak, keratokonjunktivitis, odnosno teži, hronični i upalni oblici koji zahvataju i rožnjaču, mogu uzrokovati komplikacije koje doprinosе razvoju sekundarnog glaukoma, naročito ako se leče steroidima.
Simptomi glaukoma
Glaukom je posebno podmukao jer u ranim fazama, naročito kod primarnog glaukoma otvorenog ugla, često nema nikakvih očiglednih simptoma.
Vid se postepeno pogoršava, prvo kroz gubitak perifernog vida, a pacijent dugo može imati sasvim normalnu oštrinu centralnog vida, pa tek kasnije primetiti da mu je vidno polje suženo, odnosno da nastaje takozvani tunelski vid.
Iz ovog razloga, glaukom se često otkrije tek kada je oštećenje već odmaklo.
Kod glaukoma zatvorenog ugla simptomi su obično nagli i izraženi.
Akutni napad glaukoma tog tipa karakterišu jaki bol u oku i glavi, posebno oko slepoočnice, naglo zamagljenje vida, pojava svetlosnih oreola duginih boja oko izvora svetlosti, crvenilo oka, što je često praćeno mučninom i povraćanjem.
Kod akutnog napada glaukoma oko može izgledati otečeno, a rožnjača biti zamućena.
Ovo je urgentno stanje, budući da bez brze lekarske intervencije može doći do trajnog gubitka vida na zahvaćenom oku.
Kod hroničnih oblika zatvorenog ugla simptomi mogu biti blaži ili epizodni, ali svako naglo pogoršanje vida i bol u oku zahtevaju hitan pregled.
Zbog asimptomatskog toka u početku bolesti, redovni preventivni oftalmološki pregledi su od velikog značaja za ranu dijagnozu.
Uzroci i faktori rizika
Do oštećenja vidnog živca kod glaukoma dolazi usled povećanog pritiska unutar oka ili ponekad zbog posebne osetljivosti samog živca na normalan pritisak.
Do povišenog očnog pritiska najčešće dolazi usled neravnoteže u stvaranju i oticanju očne tečnosti.
U zdravom oku, prozirna tečnost se stvara u cilijarnom telu i ispunjava oko, a zatim otiče kroz složeni drenažni sistem u uglu između rožnjače i šarenice.
Ako je taj odtok otežan ili blokiran, tečnost se nakuplja i podiže intraokularni pritisak.
Visok pritisak postepeno oštećuje vlakna vidnog živca, što dovodi do karakterističnih oštećenja vida.
Pored samog mehanizma povećanog pritiska, poznati su brojni faktori rizika koji doprinose razvoju glaukoma, kao što su:
- Starija životna dob: Rizik od glaukoma raste sa godinama, naročito posle 60. godine života.
- Porodična istorija: Osobe koje imaju bliske srodnike obolele od glaukoma su pod višim rizikom zbog genetske predispozicije.
- Povišen očni pritisak: Osobe koje imaju hroničnu očnu hipertenziju, odnosno vrednosti više od oko 21 mmHg, imaju veći rizik da razviju glaukom.
- Refraktivne greške oka: Kratkovide osobe sklonije su primarnom glaukomu otvorenog ugla, dok su dalekovide osobe u većem riziku od glaukoma zatvorenog ugla zbog anatomski plićeg prednjeg segmenta oka.
- Hronična oboljenja: Određena sistemska stanja poput dijabetesa i visokog krvnog pritiska povezana su sa povećanom učestalošću glaukoma.
- Dugotrajna upotreba kortikosteroida: Produžena terapija steroidnim kapima za oči ili sistemskim kortikosteroidima može podići očni pritisak kod osetljivih osoba i izazvati sekundarni glaukom.
- Očne povrede i oboljenja: Teže povrede oka, kao i prethodna zapaljenska oboljenja unutrašnjih struktura oka kao što je uveitis, mogu oštetiti drenažni sistem ili promeniti ravnotežu tečnosti u oku, povećavajući rizik od glaukoma.
Dijagnoza i praćenje
Dijagnoza glaukoma se postavlja detaljnim oftalmološkim pregledom koji obuhvata više specifičnih testova.
Pre svega meri se intraokularni pritisak kako bi se utvrdilo da li je povišen, nakon čega se pregleda očni živac putem oftalmoskopije.
Ova procedura podrazumeva pregleda očnog dna sa širenjem zenica, a za cilj ima otkrivanje oštećenja očnog nerva.
Provera vidnog polja kompjuterizovanom perimetrijom je ključna za detekciju gubitka perifernog vida karakterističnog za glaukom.
Takođe se obavlja gonioskopija, pregled komornog ugla oka specijalnom sočivom, kako bi se utvrdilo da li je ugao otvoren ili zatvoren i time odredila vrsta glaukoma.
U savremenoj dijagnostici koristi se i optička koherentna tomografija, OCT, kojom se bezkontaktno snima mrežnjača i analiziraju nervna vlakna oko očnog živca.
Ovom procedurom mogu se otkriti veoma rana oštećenja, pre nego što postanu vidljiva na standardnom pregledu.
S obzirom na to da glaukom često protiče neprimećeno u početku, nije retkost da se otkrije slučajno na rutinskom očnom pregledu.
Samim tim, preporučuje da osobe starije životne dobi, kao i osobe sa povišenim rizikom, kao što su genetska predispozicija, dijabetes i drugi faktori o kojima je bilo reči, redovno obavljaju preventivne oftalmološke preglede.
Rano otkrivanje problema i postavljanje dijagnoze omogućava početak terapije pre nastanka većeg oštećenja vida, što može biti ključno za sprečavanje potpunog gubitka vida.
U slučajevima kada se dijagnostikuje glaukom, izuzetno je važno uspostaviti režim redovnog praćenja, budući da je u pitanju oboljenje koje traje čitav život.
Na kontrolnim pregledima prati se nivo očnog pritiska, stanje vidnog živca, a često se prave i uporedne fotografije ili OCT snimci kroz vreme radi boljeg praćenja stanja, te obavlja testiranje vidnog polja kako bi se uočile eventualne promene.
Na osnovu rezultata ovih pregleda, terapija se može prilagođavati.
Pridržavanje propisane terapije i redovni pregledi su od najvećeg značaja kako bi se progresija glaukoma držala pod kontrolom.
Lečenje
Cilj lečenja glaukoma je sniženje očnog pritiska na bezbedan nivo kako bi se sprečilo dalje oštećenje očnog živca.
Nažalost, jednom izgubljen vid se ne može povratiti, ali pravilnom terapijom se tok bolesti može usporiti ili zaustaviti.
Plan terapije zavisi od tipa glaukoma i stadijuma bolesti, a često uključuje kombinaciju više pristupa, od medicinske terapije do laserskih i hirurških intervencija.
U nastavku slede glavne metode lečenja glaukoma.
Kapi za snižavanje očnog pritiska
Kod većine pacijenata prvo se primenjuje konzervativna terapija u vidu medicinskih kapi za oči koje snižavaju intraokularni pritisak.
Ove kapi deluju tako što smanjuju stvaranje očne tečnosti u oku ili poboljšavaju njen odliv kroz drenažni sistem.
Postoji nekoliko različitih grupa antiglaukomskih kapi.
Najčešće se propisuju prostaglandinski analozi kao što su latanoprost ili travoprost, koji se koriste jednom dnevno i efikasno povećavaju oticanje tečnosti iz oka, često obezbeđujući značajno sniženje pritiska.
Pored njih, često se koriste i beta-blokatori poput timolola, koji smanjuju produkciju očne vodice.
Dostupni su i drugi lekovi u kapima, kao što su alfa-2 agonisti, kao što je brimonidin, koji kombinuju oba efekta, kao i inhibitori karboanhidraze, poput dorzolamida i brinzolamida, koji smanjuju stvaranje tečnosti.
U mnogim slučajevima, za optimalnu kontrolu pritiska potrebno je koristiti više vrsta kapi istovremeno, pa je kombinovana terapija vrlo česta kod ovog glaukoma.
Pacijent mora dosledno i pravilno primenjivati propisane kapi kako bi terapija bila uspešna, što podrazumeva svakodnevno apliciranje leka u tačno određeno vreme i pridržavanje uputstava lekara.
Nepridržavanje terapije dovodi do ponovnog rasta očnog pritiska i progresije oštećenja vida.
Ipak, treba imati u vidu da kapi za glaukom mogu imati i neželjene efekte, kao što su peckanje, crvenilo i suvoća oka, kao i zamućenje vida neposledno posle primene.
Sistemskе nuspojave su retke, ali moguće. Na primer, beta-blokator u kapima kod osetljivih osoba može usporiti srčani ritam ili izazvati tegobe kod asmatičara.
Iz ovog razloga, važno je da pacijenti obaveste svog lekara o drugim zdravstvenim problemima kako bi se odabrala najbezbednija terapija.
Oralna terapija
Sistemska terapija za glaukom se koristi ređe i uglavnom u posebnim situacijama.
Lekovi koji se uzimaju u obliku tableta i kapsula propisuju se kod akutnih stanja ili kada lokalna terapija kapima ne uspe da dovoljno snizi očni pritisak.
Najpoznatiji lek iz ove grupe je acetazolamid, lek iz grupe inhibitora enzima karboanhidraze, koji smanjuje stvaranje očne tečnosti u cilijarnom telu, što dovodi do brzog pada intraokularnog pritiska.
Acetazolamid se može primenjivati oralno ili intravenski, obično u hitnim slučajevima poput akutnog glaukoma zatvorenog ugla.
Zbog sistemskih neželjenih efekata, kao što su učestalo mokrenje, trnci u prstima, gubitak apetita i poremećaj elektrolita, ovaj lek se ne koristi dugoročno.
U retkim situacijama, u bolničkim uslovima se primenjuju i osmotski diuretici, kako bi se što brže snizio očni prtisak, no ovakve mere su kratkotrajne i služe za stabilizaciju oka pre dugoročnog tretmana.
Laserske procedure
Laser ima značajnu ulogu u lečenju određenih tipova glaukoma.
Laserske intervencije su minimalno invazivne i obično se izvode ambulantno uz lokalnu anesteziju, a cilj im je da poboljšaju oticanje očne tečnosti ili da otklone blokadu u drenažnom uglu oka.
Kod glaukoma otvorenog ugla najčešće se sprovodi selektivna laserska trabekuloplastika, SLT.
Tokom ove procedure laser se usmerava na trabekularnu mrežu u komornom uglu kako bi se povećala propustljivost za odliv tečnosti.
Procedura traje svega nekoliko minuta i može dovesti do značajnog snižavanja pritiska, smanjujući potrebu za kapima.
SLT se može ponoviti nakon izvesnog vremena ako efekat oslabi, budući da minimalno oštećuje okolno tkivo.
Kod glaukoma zatvorenog ugla, standardna laserska procedura je periferna iridotomija.
Kod ove procedure laserom se napravi mali otvor na obodu dužice, koji stvara dodatni put za tečnost između zadnje i prednje očne komore, čime se sprečava naglo zatvaranje ugla i akutni porast pritiska.
Periferna iridotomija se često radi profilaktički na oba oka kod pacijenata koji imaju anatomski uske uglove, kako bi se izbegao akutni glaukom.
Pored ova dve najčešće intervencije, postoje i druge laserske metode, a izbor procedure zavisi od tipa glaukoma i stanja oka po proceni oftalmologa.
Hirurško lečenje
Operativni zahvati obavljaju se kada ni lekovi ni laserska terapija ne uspevaju da adekvatno kontrolišu očni pritisak ili kada glaukom nastavlja da napreduje.
Cilj hirurške intervencije je da se stvori novi kanal ili alternativni put za odliv očne tečnosti, čime se trajno smanjuje pritisak u oku.
Najčešća hirurška intervencija kod glaukoma je trabekulektomija.
Tokom ove procedure formira se mali otvor u beonjači kroz koji tečnost iz prednje očne komore može da otiče ispod spojnice.
Na mestu odlivanja formira se mali mehurić, filtracioni jastučić, ispod kapka, gde se tečnost skuplja i postepeno apsorbuje u okolno tkivo.
Trabekulektomija je veoma efikasna u snižavanju pritiska i smatra se zlatnim standardom hirurškog lečenja glaukoma, ali sa sobom nosi rizike.
Moguće komplikacije operacije uključuju infekciju, prekomerno sniženje očnog pritiska, odnosno hipotoniju oka, kao i formiranje ožiljka koji vremenom može zatvoriti formirani kanal i smanjiti efekat operacije.
Iz ovog razloga su postoperativne kontrole česte, a po potrebi se primenjuju dodatne mere, poput masaže filtracionog jastučića ili upotrebe lekova koji sprečavaju stvaranje ožiljka.
U slučajevima kada trabekulektomija nije dovoljno uspešna ili nije preporučljiva, na primer kod sekundarnih glaukoma ili kod već prethodno operisanih očiju, koriste se drenažni implantati.
U pitanju su sitne cevčice ili šantovi, povezane sa pločicom koju hirurg postavlja na beonjaču.
Implantat funkcioniše kao odvod, tako da višak očne tečnosti odlazi kroz cevčicu do pločice, gde se resorbuje u okolinu.
Drenažni implantati mogu efikasno kontrolisati pritisak, ali takođe mogu imati komplikacije, poput pomeranja implantata, zamućenja rožnjače ili prekomernog sniženja pritiska, te zahtevaju pažljivo praćenje.
Važno je napomenuti da i posle uspešne operacije pacijenti ostaju pod nadzorom lekara, a često je potrebno nastaviti sa određenom terapijom i redovno pratiti očni pritisak.
Moguće komplikacije
Ukoliko se glaukom ne leči ili drži adekvatno pod kontrolom, dolazi do progresivnog oštećenja očnog nerva i trajnog gubitka vida.
Gubitak vida najpre zahvata periferno vidno polje, pa pacijent može primetiti da manje vidi sa strane, i vremenom se vidno polje sužava sve do takozvanog tunelskog vida.
Na kraju, glaukom može dovesti do potpunog gubitka vida na pogođenom oku.
Nažalost, ova najteža komplikacija glaukoma je nepovratna, budući da se jednom uništena nervna vlakna ne mogu se regenerisati, te se izgubljeni vid ne može povratiti.
Pored gubitka vida, u poodmakloj fazi bolesti može se javiti hronični bol oka zbog veoma visokog pritiska, što je stanje poznato kao apsolutni glaukom, kada su prisutni potpuni gubitak vida i bol.
Srećom, ovako teški ishodi u najvećem broju slučajeva mogu se sprečiti.
Pravilnim i doslednim lečenjem, kao i redovnim oftalmološkim kontrolama, glaukom se može držati pod kontrolom tako da do ozbiljnih oštećenja vida uopšte ne dođe ili da se ona maksimalno odlože.
Zaključak
Glaukom predstavlja ozbiljno i često tiho napredujuće oboljenje koje može dovesti do nepovratnog gubitka vida ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme.
Najčešće se razvija kao posledica povišenog očnog pritiska, koji postepeno oštećuje očni živac.
Savremene metode lečenja glaukoma uključuju kapi, oralnu terapiju, laserske procedure i hirurške intervencije, a cilj svih postupaka jeste snižavanje očnog pritiska i očuvanje preostalog vida.
Kako bolest u ranim fazama često protiče bez simptoma, preventivni pregledi kod oftalmologa imaju ključnu ulogu u ranom otkrivanju i usporavanju njenog toka.
