Sunčanica je ozbiljno i potencijalno opasno stanje koje nastaje usled prekomernog izlaganja glave i vrata direktnoj sunčevoj svetlosti, naročito ako nema zaštite poput šešira ili kape.
Iako se najčešće javlja tokom veoma toplih letnjih dana, do sunčanice može doći i pri umerenim temperaturama ako je izlaganje suncu dugotrajno i intenzivno.
Usled pregrevanja dolazi do poremećaja u funkciji centralnog nervnog sistema, što može izazvati glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, crvenilo lica, povišenu telesnu temperaturu, zbunjenost, pa čak i gubitak svesti.
U blažim slučajevima lečenje podrazumeva odmor, hlađenje i hidrataciju, a ako se ne leči, sunčanica može dovesti do pogoršanja telesne termoregulacije i prelaska u toplotni udar, stanja opasnog po život.
Deca, bebe i hronični bolesnici su pod posebno povećanim rizikom, pa je brza i pravilna reakcija posebno važna kod ovih grupa.
Zbog mogućih komplikacija, prepoznavanje ranih simptoma sunčanice i pravovremeno reagovanje od ključnog su značaja za očuvanje zdravlja.
U ovom članku objasnićemo šta je, kako se razvija i koji su simptomi sunčanice, kao i koji su načini lečenja i prevencije ovog potencijalno opasnog stanja.
Šta je sunčanica i kako do nje dolazi?
Sunčanica je poremećaj termoregulacije koji nastaje kada sunčeva toplota direktno deluje na nepokrivenu glavu i vrat, uzrokujući naglo pregrevanje mozga i centralnog nervnog sistema.
Za razliku od toplotnog udara, koji nastaje usled pregrevanja celog tela, sunčanica je lokalizovanija i najčešće se javlja usled direktne i produžene izloženosti suncu, naročito tokom najtoplijeg dela dana.
Do sunčanice dolazi kada telo ne uspeva da održi normalnu telesnu temperaturu usled poremećenog hlađenja, što može dovesti do proširenja krvnih sudova u mozgu, otoka moždanog tkiva i narušavanja osnovnih moždanih funkcija.
Sunčanica, naročito sa ozbiljnijim simptomima i komplikacijama, češće javlja kod dece, starijih osoba i onih sa hroničnim bolestima, ali može pogoditi i potpuno zdrave pojedince ako su predugo izloženi suncu bez odgovarajuće zaštite.
Simptomi sunčanice
Simptomi sunčanice obično se javljaju postupno, ali mogu nastupiti i iznenada, zavisno od dužine izloženosti i individualne osetljivosti.
Prvi znaci često podsećaju na početak infekcije ili malaksalost, ali se stanje brzo pogoršava ako se ne reaguje na vreme.
Najčešći simptomi uključuju:
- Glavobolju: Intenzivna i pulsirajuća, posebno u predelu čela i potiljka.
- Vrtoglavicu i mučninu: Osećaj nestabilnosti, uz moguće povraćanje.
- Crvenilo i suvu kožu: Posebno na licu i glavi, bez prisustva znoja u težim slučajevima.
- Povišenu telesnu temperaturu: Telo postaje pregrejano, često iznad 39°C.
- Ubrzan puls i disanje: Kao odgovor na toplotni stres i dehidraciju.
- Osećaj konfuzije: Zbunjenost, problemi sa koncentracijom i moguće halucinacije.
- Gubitak svesti: U najtežim slučajevima, može doći do kolapsa ili kome.
Simptomi su obično izraženiji kod male dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika, kod kojih komplikacije mogu nastupiti brže i zahtevaju hitnu pomoć.
Kod dece i beba termoregulatorni sistem još nije dovoljno razvijen, pa su osetljiviji na pregrevanje, dok su pod povećanim rizikom i starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima, posebno one sa bolestima srca, bubrega ili centralnog nervnog sistema.
Sportisti koji se intenzivno znoje, naročito kod treninga napolju, kao i radnici izloženi suncu, posebno ukoliko obavljaju teži fizički posao, takođe spadaju u rizične grupe.
Prva pomoć i lečenje
Prva pomoć kod sunčanice mora biti brza i usmerena na snižavanje telesne temperature i sprečavanje daljih komplikacija.
Osoba sa simptomima sunčanice treba odmah da se skloni sa sunca i premesti u hladovinu ili rashlađeni prostor.
Iako se ljudi često pitaju koji je najbolji lek za sunčanicu, ne preporučuje se korišćenje antipiretika poput paracetamola ili ibuprofena, bez konsultacije sa lekarom.
Ovi lekovi mogu smanjiti simptome, ali budući da ne leče uzrok, istovremeno mogu maskirati ozbiljnost stanja i povećati rizik od komplikacija.
Osnovni vid lečenja kod sunčanice podrazumeva:
- Hlađenje tela: Višak odeće treba odmah ukloniti, a telo rashladiti postavljanjem hladnih obloga na čelo, vrat, pazuhe i prepone. Dodatno može pomoći tuširanje mlakom vodom ili oblaganje tela vlažnim peškirom.
- Rehidracija: Neophodno je postepeno unositi tečnost, najbolje vodu u manjim gutljajima, dok se u težim slučajevima, posebno ako je prisutno povraćanje ili gubitak svesti, preporučuje intravenska nadoknada tečnosti.
- Odmaranje: Osobi treba omogućiti da miruje u polusedećem položaju, u hladovini ili rashlađenoj prostoriji, bez dodatnog izlaganja toploti ili fizičkom naporu.
U nastavku slede detaljnija objašnjenja svakog koraka.
Hlađenje tela
Rashlađivanje organizma je osnovni korak u pružanju prve pomoći kod sunčanice, jer sprečava dalje povećanje telesne temperature i olakšava simptome.
Prvi korak je uklanjanje viška odeće kako bi se omogućila bolja cirkulacija vazduha oko tela.
Osoba koja je dobila sunčanicu treba bez odlaganja da se premesti u hladovinu ili rashlađenu prostoriju, bilo samostalno kada je to moguće, ili uz tuđu pomoć.
Na čelo, vrat, pazuhe i preponsku regiju treba staviti hladne, vlažne obloge, jer su ta mesta bogata krvnim sudovima i omogućavaju efikasnije snižavanje telesne temperature.
Tuširanje mlakom, ali ne ledenom, vodom ili oblaganje celog tela mokrim peškirom može dodatno doprineti hlađenju.
Ipak, treba izbegavati naglo rashlađivanje koje može izazvati šok, posebno kod dece i starijih osoba.
Rehidracija
Gubitak tečnosti i elektrolita zbog pregrevanja organizma mora se nadoknaditi kako bi se sprečila dehidracija i održao normalan rad srca, bubrega i mozga.
Ako je osoba svesna i može da guta, treba joj ponuditi vodu u manjim, čestim gutljajima.
Istovremeno, treba izbegavati hladne napitke, gazirana pića ili napitke sa kofeinom.
U slučajevima ozbiljnije dehidracije korisno je upotrebiti oralne rehidratacione soli, posebno ako su prisutni simptomi dehidracije poput suve kože, suve sluzokože i smanjene učestalosti mokrenja.
Ako osoba povraća, gubi svest ili ne može da pije, neophodno je zatražiti hitnu medicinsku pomoć kako bi se obezbedila intravenska rehidracija.
Nakon inicijalne prve pomoći, ili kod osoba koje su potpuno svesne ali sa blagim simptomima, neophodno je nastaviti sa povećanim unosom tečnosti.
Odmaranje
Telo pod stresom od pregrevanja zahteva mir i smanjenje fizičke aktivnosti kako bi se stabilizovalo.
Osobi treba omogućiti da leži u polusedećem položaju, sa blago podignutom glavom, na prozračnom mestu daleko od direktnog sunca i vrućine.
Ovaj položaj poboljšava disanje i olakšava protok krvi prema vitalnim organima, što je neophodno do delimičnog oporavka.
Takođe, potrebno je izbegavati dodatnu stimulaciju, kao što su glasni zvuci, svetla i kretanje, a u slučaju da je osoba klonula ili pospana, ne treba je ostavljati je samu, već pratiti stanje i po potrebi pozvati lekara.
Nakon delimičnog oporavka važno je nastaviti sa odmorom sve do potpune normalizacije stanja.
Kada se javiti lekaru?
Blaži oblici sunčanice obično prolaze uz kućnu negu i mirovanje, ali postoje i situacije kada je neophodno potražiti medicinsku pomoć.
Ako se simptomi ne smanjuju nakon nekoliko sati ili se pogoršavaju uprkos primeni prve pomoći, treba se obratiti lekaru.
Posebnu pažnju treba obratiti ako se jave vrtoglavica, konfuzija, osećaj dezorijentacije, nesvestica, povraćanje, izrazito crvenilo i suva koža, povišena telesna temperatura iznad 39°C, ubrzan puls ili problemi sa disanjem.
Kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika savetuje se ranije obraćanje lekaru, jer su ove grupe podložnije dehidraciji, toplotnom udaru i drugim ozbiljnim komplikacijama.
Pravovremena medicinska procena značajno smanjuje rizik od pogoršanja stanja.
Koliko traje sunčanica?
Trajanje sunčanice zavisi od jačine izlaganja suncu, opšteg zdravstvenog stanja osobe i brzine primene odgovarajuće pomoći.
U blažim slučajevima, tegobe poput glavobolje, malaksalosti i mučnine mogu se povući u roku od nekoliko sati nakon što se osoba rashladi, odmori i unese dovoljno tečnosti.
Međutim, ako je došlo do ozbiljnijeg poremećaja termoregulacije, oporavak može potrajati i nekoliko dana.
U takvim slučajevima, simptomi poput povišene telesne temperature, dezorijentacije i iscrpljenosti zahtevaju nadzor lekara i duži period mirovanja.
Kod dece, sunčanica može trajati duže i imati izraženije simptome.
Dečji organizam brže gubi tečnost i teže se prilagođava visokim temperaturama, što znači da se oporavak može produžiti na 24 do 72 sata, u zavisnosti od ozbiljnosti stanja.
Poseban oprez potreban je kod beba i male dece, jer su podložniji komplikacijama poput dehidracije i febrilnih konvulzija.
Rizici i moguće komplikacije
U slučajevima kada se sunčanica ne prepozna na vreme i ne pruži adekvatna pomoć, može doći do ozbiljnih komplikacija.
Najveći rizik predstavlja produžena izloženost suncu koja dovodi do poremećaja termoregulacije i pregrevanja organizma.
Ukoliko telesna temperatura pređe 40°C, povećava se opasnost od toplotnog udara, koji može ugroziti rad vitalnih organa.
Moguće komplikacije uključuju dehidraciju, poremećaje balansa elektrolita, pad krvnog pritiska, kolaps i gubitak svesti.
U najtežim slučajevima, pregrevanje može izazvati oštećenje mozga, srca i bubrega.
Sunčanica kod dece nosi dodatni rizik od komplikacija zbog osetljivijeg organizma.
Kod dece se javlja povećan rizik od febrilnih konvulzija i ozbiljne dehidracije, dok kod starijih osoba i hroničnih bolesnika sunčanica može pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Sunčanica ili toplotni udar?
Sunčanica i toplotni udar su dva različita, ali međusobno povezana stanja nastala kao posledica pregrevanja organizma.
Iako imaju slične simptome, razlikuju se po mehanizmu nastanka, težini i hitnosti lečenja.
Sunčanica nastaje direktnim delovanjem sunčevih zraka na glavu i vrat, pri čemu dolazi do poremećaja u termoregulaciji mozga.
Telesna temperatura može porasti, ali nije uvek drastično povišena.
Simptomi sunčanice uključuju glavobolju, vrtoglavicu, crvenilo lica, mučninu, pospanost i ponekad povišenu telesnu temperaturu.
Do sunčanice obično dolazi kod osoba koje su duže izložene suncu bez zaštite, naročito dece i starijih osoba.
Toplotni udar je ozbiljnije i potencijalno životno ugrožavajuće stanje koje nastaje usled opšteg pregrevanja tela, bez obzira na direktno izlaganje suncu.
Može se javiti i u zatvorenom prostoru, ako je okruženje jako toplo i vlažno, a telo ne uspeva da se rashladi znojenjem.
Simptomi toplotnog udara su telesna temperatura viša od 40°C, konfuzija, poremećaj svesti, suva koža bez znojenja, ubrzan puls i mogući gubitak svesti.
Sunčanica je neprijatna, ali u većini slučajeva prolazna i relativno lako se leči, dok toplotni udar zahteva hitnu medicinsku intervenciju budući da može dovesti do oštećenja mozga, bubrega i drugih organa, pa čak i smrtnog ishoda ako se ne reaguje na vreme.
Prevencija
Prevencija sunčanice podrazumeva izbegavanje duže i direktne izloženosti suncu, posebno u periodu od 10 do 17 časova, kada je UV zračenje najintenzivnije.
Nošenje lagane, svetle odeće od prirodnih materijala, kao i šešira sa širokim obodom, može pomoći u zaštiti glave i tela od pregrevanja.
Boravak u hladu, redovno unošenje tečnosti i pravljenje češćih pauza tokom fizičke aktivnosti na otvorenom ključni su koraci u sprečavanju razvoja sunčanice.
Kod male dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika potrebna je dodatna pažnja, budući da su osetljiviji na visoke temperature i brže dolazi do dehidracije i poremećaja termoregulacije.
Upotreba zaštitnih krema sa visokim SPF faktorom pomaže u zaštiti kože od UV zračenja, ali ne sprečava zagrevanje unutrašnje telesne temperature, te se ne može smatrati zaštitom od sunčanice.
Zaključak
Sunčanica predstavlja potencijalno ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva brzu i pravilnu reakciju kako bi se sprečile teže posledice, uključujući toplotni udar i oštećenje vitalnih organa.
Osnovni simptomi sunčanice uključuju glavobolju, crvenilo, vrtoglavicu, mučninu, a ponekad i povišenu telesnu temperaturu.
Ovo stanje najčešće pogađa decu, starije i hronične bolesnike, ali ni zdrave osobe nisu zaštićene ako dugo borave na suncu bez zaštite.
Za brz oporavak i sprečavanje komplikacija, važno je prepoznati rane simptome i odmah reagovati, odnosno skloniti se sa sunca, rashladiti telo i uneti dovoljno tečnosti.
Prevencija, koja uključuje zaštitu glave, pravilno hidriranje i izbegavanje sunca u najtoplijem delu dana, predstavlja najefikasniji način zaštite od ovog potencijalno opasnog stanja.
