Betahistin je lek koji se koristi u terapiji poremećaja ravnoteže i simptoma povezanih sa oboljenjima unutrašnjeg uha, i najčešće se primenjuje kod Menijerove bolesti, kao i kod vestibularnog vertiga, odnosno vrtoglavice koja nastaje usled poremećaja funkcije vestibularnog aparata.
Ovi poremećaji mogu značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje, jer dovode do osećaja nestabilnosti, mučnine, poremećaja sluha i zujanja u ušima.
Betahistin deluje tako što poboljšava protok krvi u unutrašnjem uhu, organu koji je zadužen i za sluh i za održavanje ravnoteže, a bolja cirkulacija smanjuje pritisak u tom osetljivom delu što dovodi do ublažavanja neprijatnih simptoma.
Betahistin je dostupan u obliku tableta različitih doza pod različitim proizvođačkim nazivima, kao što su Betaserc, Urutal i Vestibo.
Lekovi koji sadrže betahistin izdaju se isključivo uz lekarski recept i namenjeni su samo odraslim osobama.
U ovom članku objasnićemo šta je betahistin i kako deluju lekovi koji sadrže ovu aktivnu supstancu, kada i kako se koriste, kao i koji su rizici povezani s upotrebom ovog leka.
Šta je betahistin i kako deluje?
Betahistin je lek koji je napravljen po uzoru na histamin, prirodnu supstancu koja se nalazi u organizmu i koji ima važnu ulogu u širenju krvnih sudova, lučenju želudačne kiseline i prenosu signala između nervnih ćelija.
Betahistin oponaša deo njegovog dejstva, ali deluje ciljano, pre svega na unutrašnje uho i sistem za ravnotežu.
Unutrašnje uho je zaduženo za sluh i održavanje ravnoteže, a u njemu se nalazi posebna tečnost čiji poremećen protok ili povećan pritisak mogu izazvati vrtoglavicu, zujanje u ušima i smanjenje sluha.
Betahistin se najčešće koristi kod Menijerove bolesti i vestibularnog vertiga.
Menijerova bolest je hronična bolest unutrašnjeg uha kod kojeg dolazi do povećanog pritiska tečnosti, dok je vestibularni vertigo vrtoglavica koja nastaje zbog poremećaja dela unutrašnjeg uha koji kontroliše ravnotežu.
Betahistin deluje kroz više mehanizama, koji zajedno doprinose ublažavanju simptoma:
- Povećanje protoka krvi u unutrašnjem uhu: Širenjem sitnih krvnih sudova poboljšava se dotok kiseonika i hranljivih materija, što pomaže u smanjenju pritiska i stabilizaciji funkcije unutrašnjeg uha.
- Smanjenje pritiska u labirintu: Regulisanjem kretanja tečnosti u unutrašnjem uhu ublažavaju se simptomi koji su tipični za Menijerovu bolest, kao što su napadi vrtoglavice i zujanje u ušima.
- Uticaj na centre za ravnotežu u mozgu: Delovanjem na posebne receptore za histamin u mozgu, betahistin podstiče brže prilagođavanje organizma na poremećaj ravnoteže i pomaže u oporavku.
Za razliku od klasičnih lekova protiv alergije koji blokiraju dejstvo histamina, betahistin deluje drugačije.
Betahistin delimično podstiče određene receptore, a druge blokira, čime povećava oslobađanje histamina u delovima mozga koji su važni za ravnotežu, čime se poboljšava rad vestibularnog sistema koji kontroliše osećaj stabilnosti i kretanja.
Efekat betahistina ne nastupa odmah nakon uzimanja leka, već se poboljšanje razvija postepeno, tokom nekoliko nedelja redovne primene, pa je važno da se terapija sprovodi kontinuirano i u skladu sa preporukom lekara, čak i kada se rezultat ne oseti odmah.
Betahistin je dostupan u različitim dozama i pod različitim proizvođačkim nazivima, i to:
- Betahistin-dihidrohlorid Accord: Dostupan u jačini od 8 mg, 16 mg i 24 mg.
- Betaserc: Dostupan u jačini od 24 mg.
- Urutal: Dostupan u jačini od 8 mg i 24 mg.
- Vestibo: Dostupan u jačini od 8 mg, 16 mg i 24 mg.
Budući da svi ovi lekovi sadrže istu aktivnu supstancu, deluju na isti način i koriste se za iste tegobe, te se uz primenu propisane doze mogu koristiti kao međusobna zamena.
Čemu je namenjen i za šta se koristi?
Betahistin se koristi u terapiji Menijerove bolesti i vestibularnog vertiga, poremećaja unutrašnjeg uha koji utiču na ravnotežu, a često i na sluh.
Menijerova bolest je hronično oboljenje unutrašnjeg uha koje se prepoznaje po tipičnim simptomima:
- Vrtoglavica, vertigo: Jak osećaj okretanja ili zanošenja, koji može biti praćen mučninom i povraćanjem.
- Zujanje u ušima, tinitus: Osećaj šuma, zujanja ili brujanja bez spoljašnjeg zvuka.
- Smanjenje sluha: Najčešće zahvata jedno uho koje se može pogoršavati vremenom i povremeno varirati.
Napadi vrtoglavice kod ove bolesti mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati i značajno otežavaju svakodnevno funkcionisanje, a pored osećaja nestabilnosti, često je prisutan i strah od ponovnog napada, što dodatno narušava kvalitet života.
Betahistin ne uklanja osnovni uzrok Menijerove bolesti, ali može značajno smanjiti učestalost i težinu napada, te kod određenog broja pacijenata dugotrajna primena dovodi do stabilizacije simptoma.
Vestibularni vertigo je opšti naziv za vrtoglavicu koja nastaje zbog poremećaja dela unutrašnjeg uha zaduženog za ravnotežu.
Uzrok može biti upala, slabija cirkulacija, povreda ili drugi funkcionalni poremećaji.
Betahistin se u ovim slučajevima koristi za ublažavanje simptoma, sa ciljem da se smanji jačina i učestalost epizoda vrtoglavice.
Način primene
Lekovi koji sadrže betahistin, uključujući kao što su Betaserc, Urutal i Vestibo, proizvode se u obliku tableta, koje se uzimaju cele, sa dovoljno tečnosti.
Iako hrana ne utiče na efikasnost leka, preporučuje se uzimanje leka tokom ili nakon obroka, kako bi se smanjio rizik od problema sa varenjem, kao što su mučnina ili nelagoda u stomaku.
Betahistin je lek koji se izdaje isključivo uz lekarski recept i uvek ga treba uzimati tačno onako kako je to propisano od strane lekara, budući da samoinicijativno menjanje doze može uticati na efikasnost leka i povećati rizik od neželjenih reakcija.
Lekar propisuje dozu na osnovu ozbiljnosti stanja i individualnih karakteristika pacijenta, pri čemu uobičajena dnevna doza iznosi od 24 mg do 48 mg.
Lek se obično uzima jednom dnevno u slučaju doze od 24 mg, dok se kod uzimanja 48 mg dnevno lek uzima podeljen u dve jednake doze.
Važno je uzimati lek u isto vreme svakog dana, kako bi se održala stabilna koncentracija u organizmu, ali i smanjio rizik od propuštanja uzimanja doze, što je veoma važno jer je redovnost u primeni veoma važna za postizanje željenih rezultata.
Betahistin se koristi isključivo kod odraslih osoba, te ga ne treba davati osobama mlađim od 18 godina.
Koliko dugo se pije betahistin?
Trajanje terapije betahistinom zavisi od vrste i težine simptoma, kao i od procene lekara.
U slučaju Menijerove bolesti ili vestibularnog vertiga, lek se obično koristi nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a terapija se često nastavlja dok se simptomi ne stabilizuju i dok lekar ne proceni da je postignut dugotrajan efekat.
Ipak, treba imati u vidu da se poboljšanje simptoma ne javlja odmah.
Kod nekih pacijenata prvi efekti mogu se osetiti nakon dve do četiri nedelje redovne primene, dok je kod drugih potrebno i više vremena, zbog čega je ukupno trajanje terapije obično relativno dugotrajno.
Kako bi se postigli terapijski rezultati važno je da se lek koristi kontinuirano u propisanoj dozi.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Kao i svaki lek, betahistin može izazvati neželjene reakcije, iako se one ne javljaju kod svih osoba.
Većina prijavljenih tegoba je blaga do umerena i prolaznog je karaktera.
Najčešće neželjene reakcije uključuju glavobolju i probleme sa varenjem, kao što su mučnina, osećaj težine, nadutost i nelagodnost u stomaku.
Pored toga, mogu se javiti i druge nuspojave, čija učestalost nije precizno utvrđena, a koji uključuju promene na koži, poput svraba, osipa i koprivnjače, povraćanja i oticanja stomaka.
Problemi sa varenjem nakon uzimanja leka često se mogu ublažiti uzimanjem leka tokom ili neposredno nakon obroka, budući da hrana može smanjiti iritaciju želuca.
Poseban oprez potreban je kod osoba koje su imale čir na želucu jer betahistin može podstaći lučenje želudačne kiseline, što kod osoba sa osetljivom sluzokožom želuca može izazvati pogoršanje simptoma.
Oprez je potreban i kod osoba sa astmom.
Histamin može izazvati suženje disajnih puteva, a iako betahistin ne deluje na potpuno isti način, preporučuje se praćenje stanja kod osoba koje imaju ovu bolest.
Lek se ne sme koristiti kod osoba sa feohromocitomom, tumorom nadbubrežne žlezde koji dovodi do naglog porasta krvnog pritiska.
Osobe koje su preosetljive na betahistin ili neku od pomoćnih supstanci, uključujući laktozu, ne treba da koriste ovaj lek.
Ozbiljne alergijske reakcije su retke, ali zahtevaju hitan prekid terapije i lekarsku pomoć, i mogu se prepoznati po simptomima kao što su oticanje lica, usana, jezika ili grla, kao i ozbiljne kožne reakcije koje uključuju crvenilo, osip i svrab.
Interakcije sa drugim lekovima
Lekovi koji sadrže betahistin generalno ne stupaju u značajne interakcije sa velikim brojem lekova, ali je iz predostrožnosti važno upoznati lekara sa svim lekovima koji se uzimaju.
Važne interakcije uključuju:
- Antihistaminike: Lekovi za lečenje alergija, kao što su cetirizin, loratadin i difenhidramin, mogu smanjiti dejstvo betahistina jer deluju suprotno na histaminske receptore. Istovremeno, betahistin može smanjiti efekat ovih antihistaminika.
- Inhibitore monoaminooksidaze: MAO inhibitori koji se koriste za depresiju ili Parkinsonovu bolest, kao što su fenelzin, selegilin i rasagilin, mogu povećati nivo betahistina u organizmu što može pojačati njegov efekat i povećati rizik od neželjenih reakcija.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Primena betahistina tokom trudnoće i dojenja zahteva posebnu pažnju.
Betahistin se generalno ne preporučuje u trudnoći, osim ako lekar proceni da je njegova primena neophodna, budući da nema dovoljno podataka o bezbednosti leka kod trudnica.
Iz ovog razloga, odluka o terapiji zavisi od procene koristi za majku i potencijalnog rizika za plod.
Tokom trudnoće dolazi do promena u cirkulaciji, hormonskog statusa i funkciji unutrašnjeg uha.
Vrtoglavica u ovom periodu može imati različite uzroke, kao što su pad krvnog pritiska, anemija ili hormonske oscilacije.
Pre uvođenja bilo kog leka, uključujući i betahistin, važno je sa sigurnošću utvrditi pravi uzrok simptoma.
U slučaju da se Menijerova bolest ili vestibularni poremećaj jave u trudnoći, lekar procenjuje težinu simptoma i uticaj na svakodnevno funkcionisanje.
U blagim slučajevima može se primeniti nefarmakološki pristup, dok se kod težih simptoma odluka o upotrebi betahistina donosi individualno.
Nije poznato da li betahistin prelazi u majčino mleko, te se zbog nedostatka podataka lek ne preporučuje, osim ako lekar proceni da je njegova primena neophodna.
U ovim situacijama može se razmotriti prekid dojenja ili primena alternative, a odluka o primeni leka kod dojilja zasniva se na proceni koristi za majku i potencijalnog rizika za novorođenče.
Zaključak
Betahistin je lek za vrtoglavicu koji se prvenstveno koristi kod Menijerove bolesti i vestibularnog vertiga, poremećaja unutrašnjeg uha koji izazivaju osećaj nestabilnosti, mučninu, zujanje u ušima i smanjenje sluha.
Lekovi koji sadrže ovu aktivnu supstancu, kao što su Betaserc, Urutal i Vestibo, deluju na isti način, poboljšanjem protoka krvi u unutrašnjem uhu i smanjenjem pritiska tečnosti, čime se ublažavaju simptomi, a ravnoteža se stabilizuje.
Budući da pomenuti lekovi sadrže istu aktivnu supstancu, mogu se koristiti kao ravnopravna zamena, uz obavezno poštovanje propisane doze.
Takođe, treba imati u vidu da se efekti ne javljaju odmah, već postepeno tokom nekoliko nedelja, pa je za uspeh terapije potrebno strpljenje i redovnost u uzimanju.
Betahistin se generalno dobro podnosi i ne izaziva ozbiljne neželjene efekte, niti stupa u interakciju sa velikim brojem lekova.
Ipak, oprez je neophodan kod osoba sa bolestima želuca ili osetljivim želucem, astmom, kao i tokom istovremenog uzimanja sa antihistaminicima i MAO inhibitorima.
