Flunisan i Flunirin su komercijalni nazivi za lek fluoksetin, jedan od najpoznatijih antidepresiva iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina.
Ovaj lek globalno je poznat pod originalnim imenom Prozac i svojom pojavom je revolucionarno promenio pristup lečenju depresije i srodnih poremećaja raspoloženja.
Nakon uvođenja krajem 1980-ih, fluoksetin je postao jedan od najčešće propisivanih antidepresiva u svetu, zahvaljujući svojoj dokazanoj efikasnosti i relativno povoljnom bezbednosnom profilu, a veoma je korišćen i danas, uprkos postojanju novijih lekova.
Fluoksetin pomaže u ublažavanju simptoma depresije, anksioznih poremećaja i poremećaja ishrane poput bulimije, čime može značajno poboljšati kvalitet života pacijenata.
U ovom članku objasnićemo šta je fluoksetin kako deluje, za koja stanja se koristi, kako se pravilno koristi, kao i koji su mogući rizici i neželjeni efekti.
Šta je fluoksetin i kako deluje?
Fluoksetin je aktivna supstanca koja se najčešće primenjuje u obliku kapsula ili tableta, pri čemu Flunisan dolazi u obliku tableta, dok je Flunirin dostupan u obliku kapsula
Oba leka sadrže 20 mg fluoksetina, te se koriste i doziraju na identičan način, i međusobno se mogu koristiti kao ravnopravna zamena.
Kao antidepresiv iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina, fluoksetin deluje tako što blokira ponovni unos neurotransmitera serotonina u nervne ćelije, čime povećava koncentraciju serotonina u mozgu.
Povećan nivo serotonina doprinosi poboljšanju raspoloženja, smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, te ublažavanju poremećaja kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj i bulimija.
Prednost u odnosu na starije triciklične antidepresive jeste što fluoksetin selektivno deluje pretežno na serotonin, pa izaziva manje sedativnih i kardiovaskularnih sporednih efekata.
Efekat fluoksetina ne nastupa odmah nakon uzimanja, već je potrebno nekoliko nedelja redovne primene da bi došlo do primetnog poboljšanja simptoma, budući da lek postepeno dovodi do biohemijskih promena u mozgu.
Za šta se koristi fluoksetin?
Fluoksetin ima široku primenu u psihijatriji, pre svega u lečenju poremećaja raspoloženja i nekih poremećaja ishrane. Odobrene indikacije za primenu ovog leka uključuju:
Lek se sa različitim indikacijama primenjuje kod odraslih i dece starije od osam godina.
Flunisan i Flunirin se kod odraslih koriste za lečenje sledećih stanja:
- Velike depresivne epizode, odnosno teške depresije
- Opsesivno-kompulzivnog poremećaja
- Bulimija nervoza, kao dopunska terapija uz psihoterapiju za smanjenje epizoda prejedanja i namerno izazvanog povraćanja
Kod dece starije od osam godina, Flunisan i Flunirin se koriste za lečenje umerene do teške depresivne epizode, i to isključivo ukoliko najmanje četiri do šest seansi psihoterapije ne dovode do poboljšanja.
Fluoksetin se kod dece koristi isključivo u kombinaciji sa psihoterapijom i zahteva posebnu pažnju i praćenje.
Fluoksetin se ne koristi kod dece mlađe od osam godina.
Osim navedenih odobrenih indikacija, u praksi se fluoksetin ponekad primenjuje i za druga stanja, kao što su panični poremećaj ili predmenstrualni disforični poremećaj.
Flunisan i Flunirin se izdaju isključivo uz lekarski recept, i nikada ih ne treba koristiti samoinicijativno zbog rizika od pogoršanja tegoba, razvoja zavisnosti i neželjenih efekata.
Način primene
Fluoksetin se izdaje isključivo uz lekarski recept, i treba ga koristiti tačno onako kako je to propisno od strane lekara, bez promena režima uzimanja ili doze.
U nastavku slede uobičajene preporuke i način upotrebe lekova Flunisan i Flunirin u informativne svrhe, a u slučaju bilo kakvih neodumica neophodno je konsultovati se sa lekarom.
Flunisan i Flunirin se uzimaju oralno, sa dovoljnom količinom vode, bez žvakanja ili drobljenja, nezavisno od obroka.
Doziranje kod odraslih zavisi od individualnih potreba, reakcije na lek i indikacije, kao što sledi:
- Depresija: Početna doza 20 mg dnevno, uz mogućnost postepenog povećanja do maksimalno 60 mg dnevno, uz minimalno trajanje terapije od šest meseci.
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj: Početna doza 20 mg dnevno, sa mogućim postepenim povećanjem do 60 mg dnevno, a efekat terapije se procenjuje nakon deset nedelja.
- Bulimija nervoza: Preporučena doza je 60 mg dnevno.
Maksimalnu dnevnu dozu od 60 mg fluoksetina ne treba prekoračiti, i uvek treba koristiti najnižu efektivnu dozu. Budući da su starije osobe podložnije riziku od nuspojava, maksimalna dnevna doza u ovoj populaciji često je 40 mg.
Osobe sa bolestima jetre ili lekovima koji mogu imati efekat na dejstvo fluoksetina, lekar može smanjiti dozu ili preporučiti uzimanje leka svaki drugi dan.
Fluoksetin se kod dece starije od osam godina koristi isključivo za lečenje depresije.
Lečenje se započinje dozom od 10 mg dnevno, nakon jedne do dve nedelje, lekar može povećati dozu na 20 mg dnevno, uz pažljivo prilagođavanje kako bi se obezbedila najniža efektivna doza.
Kod dece sa manjom telesnom masom često su potrebne niže doze.
U slučaju da nakon devet nedelja nema znakova poboljšanja, lekar će ponovo proceniti opravdanost dalje primene leka. Ukoliko se postigne zadovoljavajući terapijski odgovor, neophodno je razmotriti da li je potrebna kontinuirana terapija duža od šest meseci.
Nagli prekid uzimanja fluoksetina nije preporučljiv bez konsultacije sa lekarom.
Iako zbog dugog poluvremena ovog leka simptomi naglog prekida, poput vrtoglavice, trnjenja, nesanice ili razdražljivosti, nisu toliko česti kao kod nekih drugih antidepresiva, savetuje se da se doza smanjuje postepeno, uz nadzor lekara.
Iako fluoksetin ne izaziva klasičnu fizičku zavisnost, budući da ne stvara euforični efekat niti toleranciju koja bi zahtevala povećanje doze, organizam se prilagođava na prisustvo leka, pa nagli prekid posle dužeg uzimanja može dovesti do nelagodnih simptoma.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Kao i svaki lek, i fluoksetin može izazvati neželjene reakcije.
Najčešće nuspojave čine gastrointestinalne tegobe poput mučnine, gubitka apetita ili dijareje.
Pored toga, mogu se javiti i poremećaji spavanja, koji se manifestuju kao nesanica ili pospanost, glavobolja i vrtoglavica.
Takođe se mogu javiti pojačano znojenje, osećaj nervoze ili drhtavica, kao i seksualne disfunkcije, poput smanjenja libida, otežane ili odložene ejakulacija i anorgazmije.
Ovi efekti su uglavnom blagi do umereni i često se povlače nakon nekoliko nedelja kontinuirane terapije, kako se organizam postepeno prilagođava na lek.
Pored ovih čestih neželjenih dejstava, mogu se pojaviti i ređe, ali ozbiljnije reakcije.
U retkim slučajevima moguć je razvoj serotoninskog sindroma, naročito ako se fluoksetin kombinuje sa drugim supstancama koje utiču na serotonin.
Ovo stanje prate visoka temperatura, drhtavica, znojenje, ukočenost mišića, konfuzija i izrazita agitacija, odnosno jaka psihomotorna uznemirenost, nemir i nemogućnost smirenog ponašanja.
Ukoliko dođe do ovakvih simptoma, neophodno je prekinuti sa uzimanjem terapije potražiti hitnu medicinsku pomoće.
Takođe, fluoksetin može povremeno da izazove konvulzije, najčešće kod osoba koje već imaju epilepsiju ili predispoziciju za napade, dok kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem postoji rizik od prelaska u maničnu fazu.
Produženo krvarenje je još jedan potencijalni rizik, budući da lek može uticati na funkciju trombocita, što ponekad dovodi do pojave modrica, krvarenja iz desni ili nosa, posebno ako pacijent istovremeno uzima i lekove koji remete zgrušavanje krvi.
Posebna pažnja i oprez savetuje se prilikom upotrebe kod mlađih pacijenata.
Kod osoba mlađih od 25 godina antidepresivi, uključujući fluoksetin, mogu u prvim nedeljama terapije ponekad dovesti do pogoršanja depresije ili pojave suicidalnih misli.
Iz ovog razloga je neophodno pažljivo praćenje, te ukoliko se raspoloženje pogorša ili se jave misli o samopovređivanju, potrebno je odmah potražiti lekarsku pomoć.
Dugoročno, uspešno savladavanje depresije ovim lekom obično smanjuje rizik od suicidalnosti, ali je važno da najbliži i zdravstveni radnici budu upoznati sa stanjem pacijenta kako bi pružili podršku i pojačan nadzor na početku terapije.
Neželjeni efekti vezani za seksualnu funkciju mogu se u pojedinim slučajevima produžiti i nakon prekida terapije.
Kod nekih pacijenata simptomi poput smanjenog libida ili otežanog orgazma mogu potrajati određeno vreme i po prestanku uzimanja fluoksetina, što je fenomen poznat kao post-SSRI seksualna disfunkcija.
Flunisan i Flunirin kod nekih pacijenata mogu smanjiti apetit i dovesti do gubitka telesne mase, naročito u početnim mesecima terapije, no kasnije tokom terapije efekat se može izjednačiti ili preokrenuti, pa mršavljenje nije stabilan ni predvidljiv efekat.
Interakcije sa drugim lekovima
Fluoksetin je snažan inhibitor enzima CYP2D6 u jetri, što znači da može uticati na nivoe mnogih drugih lekova.
Iz ovog razloga, često je potrebno prilagoditi doziranje drugih terapija ili pronalaženje zamenskih lekova, ili pojačano praćenje ukoliko se fluoksetin kombinuje sa drugim lekovima i supstancama.
Neke od značajnih interakcija uključuju:
- Inhibitori monoaminooksidaze: Istovremena primena fluoksetina i MAO inhibitora je kontraindikovana zbog rizika od teških neželjenih reakcija, uključujući serotoninski sindrom. Neophodno je napraviti pauzu od najmanje 14 dana nakon prestanka uzimanja ovih MAO inhibitora pre početka terapije fluoksetinom, dok suprotno, posle prekida fluoksetina treba sačekati oko pet nedelja pre uvođenja ovih lekova.
- Određeni antipsihotici: Lekovi poput pimozida i tioridazina ne smeju se kombinovati sa fluoksetinom zbog rizika od ozbiljnih srčanih aritmija (produženja QT intervala i mogućeg iznenadnog srčanog zastoja).
- Antikoagulansi i nesteroidnih antiinflamatornih lekova: Istovremena primena varfarina, aspirina ili drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova sa fluoksetinom može pojačati sklonost ka krvarenju, što zahteva oprez i redovno praćenje parametara koagulacije kada se ovi lekovi kombinuju.
- Tamoksifen: Fluoksetin smanjuje konverziju tamoksifena u njegov aktivni oblik, što može dovesti do smanjene efikasnosti tamoksifena, važnog leka u terapiji karcinoma dojke. Iz ovog razloga se ova kombinacija izbegava ili se bira alternativni antidepresiv kod pacijentkinja koje uzimaju tamoksifen.
- Drugi serotonergički agensi: Kombinovanje fluoksetina sa drugim supstancama koje povećavaju nivo serotonina, poput drugih antidepresiva, litijuma, pojedinih analgetika kao što je tramadol, triptanima za migrenu ili biljnih preparata kao što je kantarion, može povećati rizik od serotoninskog sindroma.
- Metoprolol: Fluoksetin može usporiti razgradnju i pojačati dejstvo određenih beta-blokatora koji se koriste kod srčane insuficijencije, kao što je metoprolol, što može dovesti do izražene bradikardije. Zbog toga ova kombinacija nije preporučljiva, a ukoliko je neophodna, zahteva prilagođavanje doze i stalan nadzor od strane lekara.
- Alkohol: Iako nije lek, alkohol treba izbegavati tokom terapije fluoksetinom. Istovremena upotreba alkohola može pojačati sedativne efekte nekih lekova, pogoršati depresiju i anksioznost, kao i intenzivirati neželjene efekte fluoksetina.
Kombinovanje fluoksetina sa lekovima iz grupe benzodiazepina, uključujući diazepam, lorazepam, alprazolam, bromazepam, klonazepam i midazolam, može pojačati sedativni efekat i usporiti njihovu razgradnju.
Istovremena primena sa drugim SSRI, kao što su sertralin ili escitalopram, povećava rizik od serotoninskog sindroma, pa je neophodan poseban oprez i nadzor lekara.
Budući da je broj lekova i supstanci sa kojima fluoksetinom može stupiti u interakciju veliki, uvek je važno obavestiti lekara o svim drugim lekovima i suplementima koji se uzimaju.
Ovo uključuje lekove koji se izdaju na recept, bez recepta i biljne preparate, kako bi se izbegle moguće interakcije.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Primena fluoksetina u toku trudnoće zahteva pažljivo odmeravanje koristi i rizika. Ovaj lek prolazi kroz placentu do fetusa, pa postoje određeni potencijalni rizici za plod.
Istraživanja su ukazala da uzimanje fluoksetina u prvom tromesečju može biti povezano sa blago povećanim rizikom od urođenih malformacija, naročito srčanih mana.
U opštoj populaciji oko 1% novorođenčadi se rodi sa srčanom manom, dok je kod majki koje su uzimale fluoksetin taj rizik 2%.
Takođe, upotreba selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina u kasnoj trudnoći, odnosno tokom trećeg trimestra, povezuje se sa rizikom od razvoja perzistentne plućne hipertenzije novorođenčeta, retkog ali ozbiljnog stanja kod beba.
Pored toga, beba može nakon rođenja ispoljiti simptome apstinencijalnog sindroma ukoliko je bila izložena fluoksetinu u materici pred kraj trudnoće.
Simptomi apstinencijalnog sindroma kod bebe mogu uključivati drhtavicu, razdražljivost, slabost mišića, probleme sa ishranom i spavanjem.
Zbog navedenih rizika, upotreba fluoksetina tokom trudnoće se ne preporučuje i izbegava, posebno u ranim fazama, osim ako zdravstveno stanje majke to zahteva, a lekar proceni da rizici upotrebe leka premašuju rizike izostanka terapije.
U slučajevima blažih depresivnih ili anksioznih simptoma, lekar može preporučiti odlaganje farmakoterapije ili postepeno ukidanje leka pre planirane trudnoće.
Ipak, ako je stanje majke ozbiljno, odnosno ako je na primer prisutna teška depresija koja ugrožava zdravlje i funkcionisanje, nastavak lečenja fluoksetinom tokom trudnoće može biti opravdan, uz pojačan nadzor i saradnju psihijatra i ginekologa.
Odluka o lečenju u trudnoći uvek se donosi individualno, a lekari zajedno procenjuju šta je najbolje za pacijentkinju i njenu bebu.
Fluoksetin prelazi u majčino mleko, pa je njegova primena tokom dojenja takođe rizična.
Kod odojčadi čije su majke uzimale fluoksetin mogu se ispoljiti određeni neželjeni efekti, poput pospanosti, slabljenja apetita ili pojačane razdražljivosti.
Iz ovog razloga se dojiljama uglavnom savetuje da izbegavaju terapiju fluoksetinom ili da pređu na alternativni antidepresiv koji je bezbedniji tokom dojenja.
Ukoliko je ipak neophodno da majka uzima fluoksetin, lekar može preporučiti pažljivo praćenje bebe, smanjenje doze, ili prekid dojenja kako bi se nastavilo optimalno lečenje majke.
Dostupni podaci ne ukazuju na to da fluoksetin umanjuje reproduktivnu sposobnost i plodnost.
U studijama na životinjama, fluoksetin u visokim dozama izaziva prolazno smanjenje kvaliteta sperme, ali takav efekat nije potvrđen kod ljudi.
Zaključak
Flunisan i Flunirin, lekovi koji sadrže aktivnu supstancu fluoksetin, predstavljaju efikasne i dobro proučene lekove za lečenje depresije, opsesivno-kompulzivnog poremećaja i bulimije nervoze kod odraslih osoba.
Kod dece starije od osam godina, ovi lekovi mogu se koristiti za terapiju depresije, kao dopuna obaveznoj psihoterapiji.
Njihovo dejstvo zasniva se na povećanju nivoa serotonina u mozgu, što može dovesti do značajnog poboljšanja raspoloženja i kvaliteta života pacijenata, ali treba imati u vidu terapijski efekat nastupa tek nakon nekoliko nedelja redovne primene.
Fluoksetin ima povoljniji bezbednosni profil u poređenju sa starijim antidepresivima, ali kao i sa drugim lekovima, mogućnost pojave nuspojava i ozbiljnijih reakcija zahteva, što zahteva pažljivo praćenje od strane lekara, posebno u prvim nedeljama terapije.
