Ksalol i Xanax su komercijalni nazivi za lek koji sadrži aktivnu supstancu alprazolam, koji pripada grupi lekova pod nazivom benzodiazepini i deluje kao snažan anksiolitik, odnosno kao sredstvo za smirenje.
Ovi lekovi se izdaju isključivo uz lekarski recept, a koriste za ublažavanje anksioznosti i napada panike, gde pružaju relativno brzo smanjenje simptoma kao što su intenzivan strah, unutrašnja napetost i fizičke manifestacije, kao što su ubrzan rad srca ili drhtavica.
Iako imaju različite nazive, Ksalol i Xanax deluju na isti način i koriste se u iste svrhe, jer sadrže istu aktivnu komponentu, a pored ova dva leka, na tržištu su dostupni i lekovi pod nazivima Helex i Maprazax.
U ovom članku objasnićemo šta je alprazolam aktivna supstanca ovih lekova, kako deluje u organizmu, kada i kako se koristi, kao i koji su mogući rizici i neželjena dejstva.
Šta je alprazolam i kako deluje?
Alprazolam je lek iz grupe benzodiazepina, koji utiče na centralni nervni sistem i deluje kao sedativ i anksiolitik.
Ovaj lek se vezuje za benzodiazepinske receptore u mozgu, koji pojačavaju dejstvo neurotransmitera GABA, prirodne hemijske supstance u mozgu koja suzbija nervnu aktivnost, dovodeći do smirenja i opuštanja.
Kada se alprazolam veže za ove receptore, on pojačava efekat GABA i tako usporava prekomernu moždanu aktivnost koja izaziva osećaj anksioznosti, stresa i straha, što za posledicu ima smanjenje ovih tegoba.
Osoba koja uzme Ksalol ili Xanax obično oseća psihičko olakšanje i smirenje relativno brzo nakon uzimanja doze.
Pored umirujućeg, sedativnog, efekta, alprazolam deluje i kao mišićni relaksant i blagi hipnotik, te može olakšati uspavljivanje kod onih koji zbog briga pate od nesanice.
Važno je napomenuti da alprazolam ne otklanja uzrok anksioznosti, već samo privremeno ublažava simptome tako što usporava nervni sistem i stvara subjektivan osećaj smirenosti.
Alprazolam se relativno brzo apsorbuje posle uzimanja, pa se smirujući efekat može osetiti već u roku od 30 do 60 minuta.
Dejstvo jedne doze traje nekoliko sati, obično od četiri do šest sati, što znači da može biti potrebno uzimati lek više puta tokom dana kako bi se održalo kontinuirano olakšanje od anksioznosti.
Čemu je namenjen i za šta se koristi?
Alprazolam, kao aktivni sastojak lekova Ksalol ili Xanax, namenjen je pre svega lečenju anksioznih poremećaja i paničnog poremećaja.
Lekari ove lekove propisuju pacijentima koji trpe intenzivnu anksioznost, stalnu zabrinutost ili napade panike koji ometaju normalan život.
Ksalol i Xanax pomažu da se brzo ublaže simptomi poput osećaja straha, unutrašnje napetosti, nemira, kao i fizičkih manifestacija anksioznosti, kao što su ubrzan puls, znojenje, drhtavica ili stezanje u grudima.
Konkretno, Ksalol i Xanax se koriste kod generalizovanog anksioznog poremećaja, gde je prisutna dugotrajna i preterana zabrinutost, ali i kod napada panike, iznenadnih epizoda intenzivnog straha praćenih telesnim simptomima.
Kada se primenjuje u terapiji paničnog poremećaja, alprazolam može da ublaži akutni panični napad i umanji učestalost napada.
Ksalol i Xanax se često propisuju i osobama koje imaju napade panike udružene sa agorafobijom, strahom od otvorenog prostora ili gužve, jer smirenje koje alprazolam pruža može pomoći da se lakše izađe na kraj sa situacijama koje predstavljaju okidače paničnih napada.
Pored toga, ovi lekovi mogu biti od pomoći i kod anksioznosti povezane sa depresijom ili drugim psihijatrijskim stanjima, ali se u tim slučajevima alprazolam obično daje u kombinaciji sa odgovarajućim antidepresivom, budući da sami po sebi ne leče depresiju.
Benzodiazepini poput alprazolama se ne propisuju za blag, svakodnevni osećaj nervoze ili napetosti, već su rezervisani za teže oblike anksioznosti kada su simptomi izrazito jaki i iscrpljujući za osobu, te ometaju normalno funkcionisanje.
U praksi, izbor između alprazolama i drugih srodnih benzodiazepina, kao što je bromazepam, zavisi od kliničke slike, željenog intenziteta i brzine dejstva, kao i trajanja efekta.
Alprazolam se koristi u situacijama koje zahtevaju brzu kontrolu izražene anksioznosti ili panike, dok se bromazepam češće propisuje kod blažih, dugotrajnijih anksioznih stanja zbog sporijeg početka i dužeg trajanja dejstva.
Detaljnije informacije na temu razlika između bromazepama i alprazolama može se pročitati u odvojenom članku.
Način primene
Lekovi Ksalol i Xanax dostupni su u obliku tableta koje sadrže različitu količinu alprazolama, a koje su uzimaju oralno, sa dovoljno tečnosti.
Konkretno, oba leka dostupna su u verzijama od 0.25 i 0.5 mg alprazolama, dok je Ksalol dostupan i u verziji koja sadrži 1 mg ove aktivne supstance.
Doziranje i učestalost uzimanja uvek određuje lekar prema stanju pacijenta, a uobičajeno je da se počne sa malom dozom, na primer, 0.5 mg dnevno podeljeno u dve ili tri doze, nakon čega se doza postepeno povećava do doze kojom se postiže željeni efekat.
Ovi lekovi nisu namenjeni za primenu kod osoba mlađih od 18 godina.
Alprazolam treba primenjivati u najnižoj delotvornoj dozi tokom što kraćeg vremenskog perioda, a preporuke su da upotreba leka ne traje duže od nekoliko nedelja.
Iako sadrže istu aktivnu supstancu, proizvođači ovih lekova dali su drugačije preporuke u pogledu najdužeg preporučenog trajanja primene leka.
Tako, prema zvaničnim uputstvima, Xanax ne treba koristiti duže od dve do četiri nedelje, dok upotrebu Ksalola treba ograničiti na period od osam do 12 nedelja.
Alprazolam deluje relativno brzo, ali i organizam može brzo da razvije toleranciju na njegov efekat, pa dugotrajna upotreba smanjuje efikasnost a povećava rizik od zavisnosti.
Kod produžene upotrebe, lekar će periodično procenjivati da li terapiju treba nastaviti ili postepeno privesti kraju.
Prekid terapije mora da bude postepen, te se nikako ne preporučuje naglo prestajanje uzimanja alprazolama, budući da se mogu javiti različite tegobe.
Iz ovog razloga, prilikom prekida upotrebe leka, lekar će postepeno smanjivati dozu tokom nekoliko nedelja, čime se omogućava telu da se prilagodi i da se smanji rizik od ozbiljnih apstinencijalnih simptoma poput povratka jake anksioznosti, nesanice, razdražljivosti, drhtavice ili grčeva.
Važno je da se Ksalol i Xanax uzimaju isključivo prema lekarskom uputstvu, odnosno tačno onako kako je to propisano od strane lekara.
Pacijent ne sme samoinicijativno povećavati dozu ako oseća da efekat slabi, niti produžavati terapiju duže nego što je preporučeno.
Kod lečenja anksioznosti, terapija obično počinje dozom od 0.25 do 0.5 mg tri puta dnevno, a doza se po potrebi postepeno povećava, pri čemu maksimalna dnevna doza ne bi trebalo da prelazi 4 mg, raspodeljenih u nekoliko manjih doza tokom dana.
U ovom slučaju, najpre se povećava doza koja se uzima uveče, a zatim one koje se uzimaju tokom dana.
Kod osoba koje pate od paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez nje, preporučuje se početna doza od 0.5 do 1 mg pred spavanje tokom prvih dan ili dva terapije.
Ukoliko je potrebno, doza se može postepeno povećavati svaka tri do četiri dana, u koracima od po najviše 1 mg.
Povećanje se uvodi tako što se najpre povećava podnevna doza, zatim jutarnja, a na kraju popodnevna ili večernja, dok se ne uspostavi režim uzimanja tri do četiri puta dnevno.
Lek se može uzimati nezavisno od obroka, ali tokom primene treba izbegavati upotrebu alkohola koja pojačava dejstvo leka.
Uzimanje sa alkoholom može dovesti do slabljenja moždanih i mentalnih funkcija, pospanosti i drugih neželjenih efekata.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Kao i svaki drugi lek, alprazolam može izazvati neželjena dejstva i nosi određene rizike, posebno ako se ne koristi onako kako je to lekar propisao.
Najčešća neželjena reakcija jeste sedacija, odnosno pospanost i omamljenost tokom dana, kada se javljaju umor, nedostatak energije i usporenost tokom trajanja dejstva leka.
Takođe, mogu se javiti vrtoglavica i nestabilnost pri hodu zbog smanjene koordinacije pokreta.
Kod nekih pacijenata mogu se javiti i kognitivne smetnje poput otežanog pamćenja, slabije koncentracije, depresije ili problema sa govorom.
Pored toga, upotreba ovog leka može izazvati suvoću usta, glavobolju, mučninu, gubitak apetita, povećan ili smanjen libido i dermatitis.
Pored ovih relativno čestih nuspojava, mogu se pojaviti i druge reakcije.
Kod nekih ljudi, alprazolam može izazvati paradoksalnu reakciju, kada umesto smirenja, dolazi do porasta napetosti, razdražljivosti pa čak i agresivnog ponašanja.
Moguća je pojava konfuzije, dezorijentisanosti ili promena raspoloženja.
U retkim situacijama prijavljene su ozbiljnije psihičke reakcije poput halucinacija ili intenzivnog besa, što zahteva prekid terapije i konsultaciju sa lekarom.
Najveći rizik dugotrajne upotrebe Ksalola i Xanaxa je razvoj zavisnosti.
Kako se telo postepeno navikava na prisustvo leka, tako vremenom može postati neophodno uzimati veću dozu za isti efekat, odnosno dolazi do razvoja tolerancije na lek.
Istovremeno se javlja i fizička i psihička navika na lek, što znači da će naglo ukidanje posle dužeg uzimanja gotovo sigurno prouzrokovati apstinencijalne simptome.
Ovo može uključivati povratak teške nesanice i anksioznosti, često intenzivnije nego pre terapije, razdražljivost, nervozu, drhtavicu, znojenje, pa čak i ozbiljne manifestacije poput grčenja mišića, osećaja žarenja ili trnjenja u telu, a u najtežim slučajevima napade epilepsije.
Iz ovog razloga je izuzetno važno da se alprazolam ne koristi duže nego što je neophodno i da se prekid terapije sprovodi pod nadzorom lekara, postepenim smanjenjem doze.
Pored toga, važno je znati da ne smeju svi pacijenti uzimati alprazolam, budući da osobe sa pojedinim zdravstvenim stanjima imaju povećan rizik od ozbiljnih neželjenih efekata.
Na primer, kod teških oboljenja pluća ili kod sindroma apneje u snu, alprazolam može dodatno ugroziti disanje.
Pored toga, pacijenti sa teškim bolestima jetre, poput ciroze, ne bi trebalo da koriste ovaj lek, jer se on razgrađuje u jetri pa može doći do nakupljanja i jačeg dejstva nego što je predviđeno.
Alprazolam je kontraindikovan i kod obolelih od miastenije gravis.
Još jedan važan aspekt bezbednosti jeste uticaj alprazolama na sposobnost reagovanja.
Ne preporučuje se upravljanje vozilom niti obavljanje poslova koji zahtevaju budnost i koncentraciju pod uticajem ovog leka, jer pospanost i usporeni refleksi mogu dovesti do nezgoda.
Stariji pacijenti su posebno osetljivi na ove efekte, kod kojih sedacija može dovesti do padova i preloma, te se starijim osobama obično propisuju manje doze leka.
Interakcije sa drugim lekovima
Alprazolam može imati pojačano ili izmenjeno dejstvo kada se uzima u kombinaciji sa drugim lekovima.
Neke od značajnih interakcije uključuju:
- Istovremenu primenu sa sedativima: Ksalol ili Xanax mogu pojačati efekat drugih supstanci koje usporavaju rad centralnog nervnog sistema, kao što su drugi lekovi za smirenje i spavanje, antipsihotici, jaki analgetici opioidnog tipa, antidepresivi, kao i određeni antihistaminici. Kombinovanje alprazolama sa ovim supstancama može dovesti do izraženije pospanosti, omamljenosti, vrtoglavice, pa i ozbiljnih problema sa disanjem.
- Lekovi koji utiču na razgradnju alprazolama: Određeni lekovi mogu usporiti metabolizam alprazolama u jetri i time povisiti njegov nivo u krvi. Ovo uključuje lekove kao što su neki antibiotici poput eritromicina i klaritromicin, lekovi protiv gljivičnih infekcija, lekovi za lečenje HIV infekcije, kao i određeni kardiološki lekovi, a čak i primena oralnih kontraceptivnih pilula može u određenoj meri pojačati dejstvo alprazolama.
- Alkohol: Alkohol pojačava sedativno dejstvo alprazolama na opasan način. Istovremeno uzimanje alkohola i Ksalola ili Xanaxa može dovesti do izrazite omamljenosti, gubitka koordinacije, usporenog disanja, pa čak i do gubitka svesti.
Lista navedenih interakcija nije konačna, pa je od suštinskog značaja da se pre započinjanja terapije alprazolamom lekaru predoče svi drugi lekovi koji se koriste, uključujući lekove bez recepta, biljne preparate ili suplemente.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Primena lekova koji sadrže alprazolam, poput Ksalola ili Xanaxa, tokom trudnoće se generalno izbegava, osim kada kliničko stanje žene to zahteva.
Alprazolam može nepovoljno uticati na plod, a određena istraživanja su ukazala da upotreba benzodiazepina u prvom tromesečju može biti povezana sa urođenim abnormalnostima kod bebe.
Takođe, uzimanje alprazolama u kasnijim mesecima trudnoće ili pred sam porođaj može dovesti do komplikacija kod novorođenčeta, kao što su slab tonus mišića, otežano disanje i hranjenje, snižena telesna temperatura i apstinencijalni simptomi.
Srećom, ovi simptomi koji se javljaju kod novorođenčeta su prolazni, i prolaze nakon jedne do tri nedelje od rođenja.
Iz ovih razloga, izbegava se propisivanje Ksalola i Xanaxa tokom trudnoće ukoliko postoji druga odgovarajuća terapija.
U slučajevima kada trudnica ipak mora da uzima alprazolam, koristi se najniža delotvorna doza i najkraće moguće trajanje, uz pažljiv nadzor ginekologa i psihijatra.
Takođe, po rođenju deteta, lekari će pažljivo pratiti stanje novorođenčeta kako bi se na vreme reagovalo ako su prisutni simptomi uticaja leka.
Kada je reč o dojenju, alprazolam prelazi u majčino mleko, pa postoji mogućnost da utiče na odojče te se ne preporučuje primena leka tokom dojenja.
Zaključak
Ksalol i Xanax su lekovi koji sadrže alprazolam, snažan anksiolitik iz grupe benzodiazepina, koji deluje brzo i efikasno na simptome anksioznosti i paničnih poremećaja.
Simptomi koje alprazolam ublažava uključuju intenzivan unutrašnji nemir, izražen strah, ubrzan rad srca, pojačano znojenje, drhtavicu, stezanje u grudima i otežano disanje.
Primena ovih lekova mora biti strogo kontrolisana, jer dugotrajno korišćenje nosi ozbiljan rizik od razvoja tolerancije, zavisnosti i apstinencijalnih tegoba.
Zbog mogućih neželjenih dejstava i interakcija sa drugim lekovima, kao i kontraindikacija u određenim stanjima, posebno je važno da se terapija ovim lekovima sprovodi isključivo uz nadzor lekara, u najnižoj efikasnoj dozi i u ograničenom vremenskom periodu.
