Zolpidem je aktivna supstanca iz grupe hipnotika koja se koristi za kratkoročno lečenje povremene nesanice.
Sanval, Belbien i Lunata su proizvođački nazivi lekova koji sadrže ovu aktivnu supstancu, a svi dolaze u obliku film tableta, u dozama od 5 i 10 mg.
Budući da svi ovi lekovi sadrže isključivo zolpidem kao aktivnu supstancu, praktično se mogu koristiti na istovetan način i kao ravnopravna zamena jedan drugom, naravno, vodeći računa o pravilnom doziranju.
Cilj zolpidema je da pomogne osobama koje pate od nesanice da brže zasepe i ostvare kvalitetniji san, ali njegova primena dolazi sa određenim ograničenjima i rizicima.
U ovom članku objasnićemo šta je zolpidem i kako deluje, čemu je namenjen, kako se koristi i koliko je opasan ovaj lek, odnosno koji su rizici povezani sa njegovom upotrebom.
Šta je zolpidem i kako deluju?
Zolpidem pripada klasi lekova poznatih kao nebenzodiazepinski hipnotici ili takozvani Z-lekovi.
Hemijski se razlikuje od benzodiazepina, ali deluje na sličan način, tako što se vezuje za GABA-A receptore u mozgu i pojačava dejstvo neurotransmitera GABA, čime usporava aktivnost centralnog nervnog sistema, što dovodi do sedacije i olakšava uspavljivanje.
Ono što je karakteristično za zolpidem je brz početak delovanja i relativno kratko trajanje efekta, a nakon oralne primene, lek se brzo apsorbuje i počinje da deluje obično u roku od 15 do 30 minuta.
Sedativni efekat omogućava pacijentu da lakše utone u san, a zbog kratkog poluvremena eliminacije od oko dva do tri sata kod zdravih odraslih osoba, dejstvo zolpidema uglavnom ne traje dugo nakon prospavane noći, što smanjuje verovatnoću od produženog dnevnog umora.
Ipak, treba naglasiti da, iako je mehanizam sličan benzodiazepinima, zolpidem uglavnom ima izraženije hipnotičko dejstvo, odnosno ima snažniji efekat na uspavljivanje, uz slabiji anksiolitički ili mišićno-relaksantni efekat.
Kada je potrebno snažnije anksiolitičko dejstvo, lekar može prednost dati benzodiazepinima poput alprazolama, diazepama, lorazepama ili bromazepama.
Čemu je namenjen i za šta se koristi?
Sanval, Belbien i Lunata, lekovi koji sadrže zolpidem, namenjeni su isključivo za kratkotrajnu terapiju nesanice kod odraslih pacijenata.
Ovi lekovi se propisuju u situacijama kada je nesanica ozbiljna, iscrpljujuća ili ometa svakodnevno funkcionisanje.
Konkretno, indikovan je za povremene i prolazne oblike nesanice, na primer, u slučaju promena vremenske zone, privremenog stresa koji uzrokuje probleme sa spavanjem, kao i za druge teže oblike akutne nesanice koju treba hitno ublažiti.
Važno je naglasiti da ovaj lek ne leči uzrok nesanice već pomaže da se privremeno ublaže simptomi.
Pre započinjanja terapije zolpidemom, lekar će proceniti da li postoji osnovni uzrok poremećaja spavanja, poput psihičkih ili medicinskih stanja, koji zahteva lečenje.
Ako nakon jedne do dve nedelje korišćenja leka ne dođe do poboljšanja sna, potrebno je preispitati terapiju, budući da je moguće da nesanica ima dublji uzrok koji zahteva drugačiji pristup.
U blažim oblicima nesanice, kao prva opcija mogu se razmatrati prirodni preparati poput melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja, ili biljnih sredstava kao što je valerijana ili proizvodi sa valerijanom kao što je Persen, koja ima blago sedativno dejstvo.
Zolpidem se, nasuprot tome, propisuje kada je potrebna brža i jača farmakološka intervencija, uz striktan lekarski nadzor.
Način primene
Zolpidem je lek koji se izdaje isključivo uz lekarski recept, i treba ga koristiti precizno prateći uputstva lekara, uz striktno pridržavanje preporučene doze i trajanje terapije.
Lekovi koji sadrže zolpidem dostupni su u obliku film tableta od 5 mg i 10 mg, koje se uzimaju oralno neposredno pre odlaska na spavanje sa dovoljnom količinom tečnosti.
Brz početak delovanja nalaže da lek treba uzeti tek kada su obezbeđeni uslovi za neometan san, odnosno odmah po leganju u krevet.
Preporučena doza za većinu odraslih iznosi 10 mg jednom dnevno, pred spavanje.
Propisana doza leka se uzima samo jednom, i ne sme se ponavljati tokom iste noći, a uvek treba primeniti najnižu efektivnu dozu koja omogućava san, kako bi se smanjio rizik od neželjenih efekata.
Kod određenih grupa pacijenata doziranje se prilagođava.
Starije osobe i osobe lošeg opšteg stanja osetljivije su na efekat ovog leka, pa je kod njih preporučena početna doza 5 mg pred spavanje.
Slično tome, pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre sporije metabolišu zolpidem, pa se obično primenjuje niža doza, uz oprezno povećanje na 10 mg tek ako je neophodno i ako se lek dobro podnosi.
Zolpidem se ne preporučuje deci i adolescentima mlađim od 18 godina, jer sigurnost i efikasnost u toj populaciji nisu ustanovljene.
Trajanje terapije zolpidemom treba da bude što kraće, a primena leka najčešće je ograničena na nekoliko dana do dve nedelje.
Maksimalno preporučeno trajanje kontinuirane upotrebe je do četiri nedelje, uključujući i postepeno smanjenje doze na kraju terapije, budući da produžena upotreba povećava rizik od razvoja tolerancije i zavisnosti.
Po okončanju terapije, ako je lek uziman redovno, dozu može biti potrebno smanjivati postepeno, prema savetu lekara, kako bi se izbegla pojava nesanice nakon prekida ili drugih simptoma apstinencije.
Tablete zolpidema treba progutati cele, bez žvakanja ili lomljenja, nezavisno od obroka, budući da prisustvo hrane u želucu ne utiče značajno na dejstvo, iako vrlo obilan obrok neposredno pre uzimanja može malo usporiti početak delovanja.
Tokom primene ovog leka neophodno je striktno izbegavati konzumaciju alkohola, kao i upravljanje vozilima ili mašinama u periodu od najmanje sedam do osam sati nakon uzimanja doze, zbog rizika od pospanosti i usporenih reakcija.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Kao i svaki sedativni lek, zolpidem nosi određene rizike i može izazvati neželjena dejstva, naročito ako se ne koristi tačno prema uputstvima.
Pre svega, važno je biti svestan da postoje jasne kontraindikacije za upotrebu ovog leka, odnosno situacije u kojima se ne sme koristiti.
One uključuju:
- Teško oštećenje jetre
- Ozbiljne respiratorne probleme, uključujući opstruktivni sindrom apneje u snu ili tešku hroničnu opstruktivnu bolest pluća
- Miasteniju gravis, autoimuni poremećaj koji dovodi do izrazite mišićne slabosti
- Akutne psihotične bolesti, budući da zolpidem nije namenjen za lečenje psihoza i u tim stanjima njegova primena može biti neodgovarajuća
- Poznate alergije ili preosetljivost na zolpidem ili bilo koji pomoćni sastojak leka
Pacijenti koji imaju istoriju zavisnosti od alkohola, lekova ili drugih supstanci treba da koriste zolpidem sa posebnim oprezom, zbog povećanog rizika od razvoja nove zavisnosti.
Čak i kod osoba bez ranije zavisnosti, upotreba viših doza ili duža upotreba od preporučene može dovesti do razvoja tolerancije, odnosno slabljenja efekta leka usled navikavanja organizma, i psihičke ili fizičke zavisnosti.
Iz ovog razloga veoma je važno pridržavati se propisane doze i dužine terapije.
Nagli prekid uzimanja zolpidema nakon dužeg perioda kontinuirane upotrebe može rezultirati apstinencijalnim sindromom.
Simptomi naglog prekida mogu uključivati povratak nesanice u pojačanom obliku, kao i pojavu anksioznosti, razdražljivosti, drhtavice, pojačanog znojenja, glavobolje, mučnine.
U težim slučajevima mogu se javiti i grčevi, dezorijentisanost, halucinacija ili čak epileptični napadi.
Kako bi se ovo sprečilo, preporučuje se da prekid terapije, naročito ako je trajala duže od par nedelja, bude postepen, uz smanjivanje doze i lekarski nadzor.
Zolpidem ima snažan sedativni efekat tokom noći, ali kod nekih pacijenata može izazvati pospanost i usporene reflekse i narednog dana, posebno ako nisu spavali dovoljno dugo nakon uzimanja tablete, odnosno najmanje sedam do osam sati neprekidnog sna.
Samim tim, osobe koje uzimaju ovaj lek moraju biti oprezne narednog jutra prilikom obavljanja aktivnosti koje zahtevaju budnost, poput vožnje automobila.
Kod nekih pacijenata moguća je i anterogradna amnezija, odnosno izostanak sećanja događaja koji su se desili nakon uzimanja leka.
Ovo se najčešće javlja ako osoba nakon uzimanja leka nije odmah legla da spava ili ako je san bio prekidan ili kratak.
Pored očekivanog umirujućeg dejstva, ponekad se mogu javiti i paradoksalne ili suprotne reakcije.
Iako retko, neki pacijenti mogu iskusiti povećanu agitiranost, nemir, razdražljivost, halucinacije ili neobično ponašanje nakon uzimanja zolpidema.
Takođe, umesto očekivanog poboljšanja može doći do pogoršanja nesanice kod malog broja ljudi.
U slučaju pojave ovakvih paradoksalnih reakcija, neophodno je prekinuti primenu leka i obratiti se lekaru.
Jedan od zabeleženih rizika uz korišćenje zolpidema su takozvana kompleksna ponašanja tokom spavanja.
Ovo podrazumeva radnje koje osoba obavlja u polusnu ili snu, a kasnije ih se ne seća.
Primeri uključuju hodanje u snu, upravljanje automobilom u polusvesnom stanju, pripremanje i konzumiranje hrane, telefonske pozive ili čak seksualne aktivnosti u takvom stanju.
Ove pojave su uglavnom povezane sa dejstvom leka na centralni nervni sistem, a rizik za njihovo javljanje veći je ako se zolpidem kombinuje sa alkoholom ili se uzmu doze veće od propisanih.
Ukoliko dođe do ovakvih događaja, terapiju treba odmah prekinuti uz konsultaciju sa lekarom.
Najčešća neželjena dejstva zolpidema su prolazne i uglavnom blage sedativne ili gastrointestinalne tegobe.
Česte reakcije uključuju pospanost tokom narednog dana, omamljenost, vrtoglavica, glavobolja, umor, mučnina, povraćanje, dijareja i osećaj zbunjenosti.
Takođe, moguće su i noćne more, nervoza, razdražljivost ili anksioznost kod osetljivih osoba.
U nekim slučajevima, mogu se javiti i neurološke smetnje, te je moguća pojava drhtavice, poremećaja koordinacije pokreta, dvostrukog vida ili osećaja nestabilnosti, posebno pri višim dozama.
Retke ali ozbiljne reakcije odnose se pre svega na alergijske reakcije kao što su osip, svrab, oticanje lica, usana ili jezika, teškoće sa disanjem i gubitak svesti, koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Naravno, neželjena dejstva se ne javljaju kod svih pacijenata, a doze do 10 mg se obično dobro podnose kada se lek koristi kratak vremenski period.
Interakcije sa drugim lekovima
Zolpidem ima sedativno dejstvo koje može biti pojačano ako se uzima zajedno sa drugim supstancama koje deluju depresivno na centralni nervni sistem.
Interakcije mogu nastati sa brojnim lekovima i alkoholom, pa takve kombinacije treba izbegavati ili prilagoditi terapiju.
Istovremena primena zolpidema sa drugim sedativima ili depresorima CNS-a može dovesti do pojačanog umirujućeg efekta i povećane pospanosti, pa čak i do rizika od ozbiljne respiratorne depresije, stanja koje podrazumeva ugroženo disanje.
U ovu grupu spadaju benzodiazepini i drugi hipnotici, anksiolitici, antipsihotici, neki antidepresivi sa sedativnim dejstvom, jaki opioidni analgetici i određeni antihistaminici koji izazivaju pospanost.
Kada se ovi lekovi uzimaju zajedno sa zolpidemom, efekti se sabiraju i mogu prouzrokovati izraženu omamljenost, usporene reflekse, pa čak i opasno usporavanje disanja i pad krvnog pritiska.
Posebno je rizična istovremena primena zolpidema i opioidnih analgetika, budući da ova kombinacija može izazvati pojačan osećaj euforije, što povećava rizik od psihičke zavisnosti.
Upotreba alkohola tokom terapije zolpidemom je strogo zabranjena.
Alkohol sam po sebi deluje depresivno na nervni sistem, a u kombinaciji sa zolpidemom može nepredvidivo pojačati sedaciju, što može rezultirati teškom pospanošću, gubitkom koordinacije, poremećajem rasuđivanja, pa čak i stanjem sličnom nesvestici.
Kombinovanje alkohola i zolpidema značajno povećava verovatnoću pojave ranije pomenutih kompleksnih ponašanja u snu i drugih opasnih nuspojava, pa se pacijentu savetuje striktna apstinencija od alkohola dok uzima ovaj lek.
Neki lekovi mogu uticati na brzinu kojom jetra metaboliše zolpidem, što menja njegovu efikasnost.
Na primer, rifampicin, antibiotik koji se koristi za lečenje tuberkuloze, ubrzava razgradnju mnogih lekova uključujući i zolpidem, pa možda pacijent neće osetiti puni efekat leka.
Suprotno tome, ketokonazol, antifungalni lek, može usporiti metabolizam zolpidema i dovesti do povećanja njegove koncentracije u krvi, što pojačava i produžava sedativni efekat.
Zbog ovakvih interakcija, lekaru uvek treba predočiti listu svih lekova, suplemenata ili biljnih preparata koji se koriste, kako bi mogao proceniti moguće međusobno delovanje.
Po potrebi, lekar će prilagoditi doze ili propisati alternativnu terapiju za nesanicu kako bi se izbegli štetni efekti kombinovanja lekova.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Bezbednost primene zolpidema tokom trudnoće nije u potpunosti ustanovljena, te se ovaj lek u trudnoći koristi samo ako je neophodno i uz strogu procenu lekara.
Upotrebu ovog leka treba izbegavati posebno u prvom tromesečju trudnoće, jer je to period organogeneze, odnosno formiranja organa, i svaki lek može potencijalno nepovoljno uticati na razvoj embriona.
Ukoliko žena koja koristi zolpidem sazna da je trudna, treba što pre da se obrati lekaru kako bi se procenilo da li je nastavak terapije opravdan.
Primena sedativno-hipnotičkih lekova u kasnijoj trudnoći može uticati na novorođenče.
Ako se zolpidem koristi u višim dozama neposredno pred porođaj ili u poslednjim nedeljama trudnoće, kod novorođenčeta se mogu ispoljiti određeni simptomi dejstva leka, kao što su snižen tonus mišića, otežano disanje i mala porođajna težina.
Takođe, mogući su simptomi apstinencijalne krize kod novorođenčeta ukoliko je majka duži period pred porođaj uzimala zolpidem, te se mogu javiti razdražljivost, drhtatanje ili poremećaji sna usled naglog prestanka izlaganja leku nakon rođenja.
Zbog svega navedenog, zolpidem se retko propisuje trudnicama, osim ukoliko je nesanica toliko izražena da značajno ugrožava zdravlje majke, a čak i tada koristi i rizici moraju biti pažljivo procenjeni.
Istraživanja pokazuju da se zolpidem u manjoj količini izlučuje u majčino mleko, a iako te količine nisu velike, postoji mogućnost da lek sedativno deluje na odojče, što može dovesti do pospanosti, slabijeg apetita ili drugih efekata kod deteta.
Iz pomenutih razloga, trudnicama se ne preporučuje da uzimaju ovaj lek, a ukoliko je upotreba neophodna, preporučuje se prekid dojenja tokom trajanja terapije zolpidemom, kako bi se izbegao rizik po odojče.
Zaključak
Zolpidem, koji se na našem tržištu nalazi pod nazivima Sanval, Belbien i Lunata, predstavlja efikasan lek za kratkotrajno ublažavanje nesanice.
Pravilnom primenom može pomoći pacijentima da zaspe brže i ostvare kvalitetniji san tokom nekoliko kritičnih noći, no zbog potencijala za razvoj tolerancije i zavisnosti, kao i mogućih neželjenih dejstava, ovaj lek treba koristiti kratkotrajno, odgovorno i isključivo uz nadzor lekara.
Za bezbednu primenu zolpidema od ključne su važnosti pridržavanje propisane doze, ograničavanje trajanja upotrebe na nekoliko nedelja maksimalno i izbegavanje istovremene upotrebe drugih sedativa ili alkohola.
Kada se koristi u odgovarajućim indikacijama i uz adekvatne mere predostrožnosti, zolpidem može značajno poboljšati kvalitet života onih koji pate od nesanice.
Ipak, ovaj lek predstavlja privremeno rešenje, dok se paralelno radi na otklanjanju uzroka poremećaja spavanja koji će dovesti do trajnih promena čime se postižu maksimalne koristi leka, a potencijalni rizici svode na najmanju moguću meru.
