Elicea, Lata i Eloryqa su zaštićeni nazivi antidepresiva koji sadrže aktivnu supstancu escitalopram.
Escitalopram spada u grupu lekova poznatih kao selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, skraćeno SSRI, koji deluju na hemijske procese u mozgu kako bi povećali nivo serotonina.
Serotonin je neurotransmiter koji igra ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja i anksioznosti, a njegovi poremećeni nivoi često su povezani sa depresijom, paničnim poremećajem i drugim emocionalnim tegobama.
Escitalopram se prodaje pod različitim nazivima, uključujući nazive Elicea, Lata, Eloryqa, Escital, Esram i Prames, a svi ovi lekovi dostupni su u obliku film tableta u različitim jačinama.
Budući da sadrže istu aktivnu supstancu, mogu se koristiti ravnopravno i kao zamena, no važno je obratiti pažnju na jačinu leka.
Lekovi koji sadrže escitalopram dostupni su u jačini od 5, 10, 15 i 20 mg.
Zbog svoje efikasnosti u ublažavanju simptoma depresije i anksioznih poremećaja, escitalopram je jedan od najčešće propisivanih savremenih antidepresiva.
U ovom članku objasnićemo šta je escitalopram, kako deluje, za šta i kako se koristi, kao i koji su mogući rizici njegove primene.
Šta je escitalopram i kako deluje?
Escitalopram je lek koji pripada klasi selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina, koja se često naziva i skraćenicom SSRI.
Kao SSRI antidepresiv, escitalopram deluje tako što selektivno blokira ponovni unos serotonina u nervne ćelije.
Drugim rečima, escitalopram sprečava da nervne ćelije prerano apsorbuju oslobođeni serotonin, čime se povećava njegova koncentracija u sinaptičkom prostoru, odnosno prostor između nervnih ćelija u mozgu.
Povišen nivo serotonina doprinosi poboljšanju raspoloženja i smanjenju simptoma anksioznosti, koji se često naziva hormonom sreće ili dobrog raspoloženja zbog svoje uloge u osećaju zadovoljstva i emocionalne stabilnosti.
Delovanje escitaloprama nije trenutno, već je potrebno izvesno vreme kontinuirane upotrebe da bi se osetila puna terapijska korist.
Obično je potrebno da prođe nekoliko nedelja, najčešće dve do četiri nedelje, redovnog uzimanja leka pre nego što simptomi depresije ili anksioznosti počnu da se povlače.
Važno je naglasiti da escitalopram deluje pretežno na serotoninski sistem, a ne na druge neurotransmitere, kao što su dopamin, norepinefrin ili GABA.
Ova selektivnost doprinosi boljoj podnošljivosti leka i smanjenom riziku od određenih neželjenih dejstava u poređenju sa starijim generacijama antidepresiva.
U istu grupu SSRI lekova spadaju i lekovi kao što su fluoksetin i sertralin, koji se takođe koriste za lečenje sličnih stanja, ali se razlikuju po farmakokinetici i profilu nuspojava.
Čemu je namenjen i za šta se koristi?
Elicea, Lata, Eloryqa i drugi lekovi na bazi escitaloprama, namenjeni su prvenstveno za lečenje poremećaja raspoloženja i anksioznih poremećaja kod odraslih osoba, kada simptomi ovih stanja značajno utiču na kvalitet života pacijenta.
Najčešće indikacije uključuju:
- Veliki depresivni poremećaj (depresija): Stanje dugotrajne i izražene potištenosti i gubitka interesovanja i zadovoljstva za uobičajene aktivnosti.
- Generalizovani anksiozni poremećaj: Hronična, prekomerna anksioznost i zabrinutost koja je prisutna veći deo vremena, često bez jasnog povoda.
- Panični poremećaj: Ponavljajući napadi panike koji su praćeni fizičkim simptomima poput lupanja srca, gušenja ili vrtoglavice. Escitalopram smanjuje učestalost i intenzitet ovih napada, bilo da se javljaju sa agorafobijom, odnosno strahom od otvorenih prostora, ili bez nje.
- Socijalni anksiozni poremećaj: Socijalna fobija podrazumeva intenzivan strah i nelagodnost u društvenim situacijama ili prilikom javnog nastupa, što može dovesti do izbegavanja društvenih aktivnosti.
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP): Poremećaj sa upornim opsesivnim mislima koje su nametljive, a često i uznemirujuće misli, i kompulzivnim radnjama, odnosno ponavljajućim ritualima kao odgovorom na opsesije.
Pomenute indikacije odnose se na primenu escitaloprama kod odraslih osoba.
Kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina escitalopram se generalno ne preporučuje, jer bezbednost i efikasnost u ovoj populaciji nisu dovoljno ustanovljene.
Istraživanja pokazuju da mladi pacijenti koji uzimaju antidepresive mogu imati povećan rizik od suicidalnih misli i ponašanja.
Zbog toga se upotreba escitaloprama u mlađem uzrastu sprovodi samo u retkim slučajevima, pod strogim nadzorom psihijatra, kada se proceni da koristi prevazilaze rizike.
Način primene
Escitalopram je lek koji se izdaje isključivo uz lekarski recept, a primenjuje se peroralno, u obliku tableta.
Lekovi kao što su Elicea, Lata i Eloryqa dostupni su u formi tableta obloženih zaštitnim filmom različite jačine, te mogu da sadrže 5 mg, 10 mg, 15 mg ili 20 mg escitaloprama u jednoj tableti.
Tabletu treba progutati celu, bez žvakanja, kako bi se izbegalo oštećivanje filma koji oblaže tabletu uz dovoljno vode.
Lek se može uzimati nezavisno od obroka, ali bi trebalo uzimanje doza svaki dan u isto vreme, kako bi nivo leka u organizmu bio ujednačen.
Tačna doza i režim uzimanja određuju se individualno, u zavisnosti od prirode i težine poremećaja, kao i od opšteg stanja pacijenta.
U nastavku slede uobičajene doze za odrasle osobe, u zavisnosti od indikacije:
- Depresija: Preporučena doza je 10 mg jednom dnevno, a u nekim slučajevima lekar može povećati dozu do najviše 20 mg dnevno.
- Panični poremećaj: Terapija obično počinje sa 5 mg dnevno tokom prve nedelje, zatim se doza povećava na 10 mg. Po potrebi, maksimalna doza može biti 20 mg dnevno.
- Socijalni anksiozni poremećaj: Uobičajena doza je 10 mg jednom dnevno, no lekar može prilagoditi dozu te je smanjiti na 5 mg ili povećati do najviše 20 mg dnevno, u zavisnosti od odgovora na terapiju.
- Generalizovani anksiozni poremećaj: Standardna doza je 10 mg jednom dnevno, a maksimalna doza može iznositi 20 mg dnevno.
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj: Preporučena doza je 10 mg dnevno, s mogućnošću povećanja do 20 mg, u zavisnosti od potreba i procene lekara.
Starijim pacijentima često se propisuje niža doza, najčešće 5 mg dnevno, uz vrlo oprezno povećavanje do najviše 10 mg.
Kod starijih osoba metabolizam leka je usporen, a organizam osetljiviji na dejstvo escitaloprama, pa je prilagođavanje doze neophodno kako bi se izbegli neželjeni efekti.
Kao što je prethodno pomenuto, lek se obično ne preporučuje osobama mlađim od 18 godina, budući da upotreba SSRI može povećati rizik od pokušaja ili misli o samoubistvu i agresivnog ponašanja.
Ipak, lekar može propisati lek i mlađima od 18 godina kada smatra da je to najbolja opcija, uz pažljivo praćenje reakcije pacijenta.
Pored ovih rizika, efekti escitaloprama koji se odnose na rast, sazrevanje i razvoj mišljenja i ponašanja, nisu utvrđeni.
Terapija escitalopramom je dugotrajna i treba je nastaviti onoliko dugo koliko lekar preporuči.
Prvi znaci poboljšanja mogu se pojaviti već tokom prvih par nedelja uzimanja leka, ali je za postizanje punog antidepresivnog efekta često je potrebno četiri do šest nedelja redovnog uzimanja.
Čak i kada se pacijent oseća bolje, obično se preporučuje uzimanje antidepresiva još najmanje šest meseci nakon postizanja poboljšanja, čime se smanjuje rizik od ponovnog javljanja simptoma depresije ili anksioznosti.
Kod osoba sa izraženom anksioznošću, naročito tokom prvih dana terapije, kada efekti escitaloprama još nisu izraženi, lekar može privremeno uključiti lek iz grupe benzodiazepina, kao što su bromazepam, lorazepam, alprazolam ili diazepam.
Ovi lekovi pružaju brzo olakšanje i deluju smirujuće, ali se koriste isključivo kratkoročno, zbog rizika od razvoja tolerancije i zavisnosti.
Uvođenje i prekid benzodiazepina sprovodi se pod strogim nadzorom lekara.
U slučaju ponavljanih teških depresivnih epizoda, lekar može preporučiti i znatno duže trajanje terapije, na primer nekoliko godina, radi dugoročne stabilizacije stanja.
Prekidanje terapije mora biti postepeno i isključivo u dogovoru sa lekarom.
Nagle obustave uzimanja escitaloprama mogu dovesti do pojave neprijatnih simptoma zbog naglog pada nivoa leka u organizmu, kao što su vrtoglavica, poremećaj sna, osećaj strujanja ili trnaca u telu, anksioznost, razdražljivost, glavobolja, mučnina i sličnih.
Većina ovih simptoma koji se javljaju nakon prekida je blaga i povlači se u roku od nekoliko nedelja, iako oni mogu biti neprijatni.
Kako bi se ublažili, lekar pri završavanju terapije obično preporučuje postepeno smanjivanje doze tokom nekoliko nedelja ili meseci, kako bi se organizam postepeno privikao.
Ukoliko se ipak pojave izraženi simptomi nakon smanjenja ili prekida uzimanja leka, potrebno je javiti se lekaru, koji može preporučiti privremeni povratak na prethodnu dozu i sporije ukidanje terapije.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Kao i svaki lek, i escitalopram može izazvati neželjena dejstva, iako se ona ne ispoljavaju kod svih.
Većina nuspojava je blaga do umerena i najizraženija tokom prvih nedelja terapije, nakon čega obično slabe kako se organizam prilagođava.
Među najčešćim neželjenim efektima escitaloprama su mučnina i glavobolja, a relativno često javljaju se i poremećaji sna, koji se manifestuju kao nesanica ili suprotno, kao prekomerna pospanost.
Pojačano znojenje, suva usta, kao i problemi sa varenjem, uključujući porast ili gubitak apetita, dijareja, zatvor, kao i blagi osećaj vrtoglavice.
Kod nekih pacijenata na početku terapije može se javiti povećana nervoza ili anksioznost, no ovaj efekat se obično povlači nakon prve nedelje terapije.
Pored toga, moguće su i seksualne smetnje, smanjen libido, odložena ejakulacija ili otežan orgazam, što je karakteristično za većinu antidepresiva iz grupe SSRI.
Iako retke, moguće su i ozbiljne neželjene reakcije, koje zahtevaju prekid uzimanja leka i javljanje lekaru.
U retkim slučajevima mogu se javiti alergijske reakcije na lek, koje se manifestuje oticanjem usana, jezika, lica ili grla, otežanim disanjem i osipom.
Escitalopram takođe retko može dovesti do takozvanog serotoninskog sindroma, naročito kada se uzima u kombinaciji sa drugim supstancama koje povećavaju nivo serotonina.
Serotoninski sindrom je ozbiljno stanje čiji su simptomi visoka temperatura, drhtavica, znojenje, konfuzija, izrazita uznemirenost i grčenje mišića, i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Još jedna potencijalno ozbiljna reakcija je poremećaj srčanog ritma.
Escitalopram može produžiti QT interval kod osetljivih pacijenata, što u izuzetno retkim okolnostima može dovesti do opasnih aritmija.
Ovaj rizik je veći ako se lek uzima u veoma visokim dozama ili u kombinaciji sa drugim lekovima koji utiču na srčani ritam.
Escitalopram ne izaziva zavisnost, ne stvara euforiju niti potrebu za povećavanjem doze.
Ipak, organizam se vremenom prilagođava na lek, pa nagli prekid dugotrajne terapije može izazvati sindrom povlačenja, zbog čega je važno da se lek ukida postepeno, uz lekarski nadzor.
Interakcije sa drugim lekovima
Escitalopram može stupati u interakcije sa određenim lekovima i supstancama, što može uticati na njegovo dejstvo ili povećati rizik od neželjenih efekata.
Najvažnija kontraindikacija jeste istovremena primena escitaloprama sa lekovima iz grupe inhibitora monoaminooksidaze.
U ove lekove spadaju neki stariji tipovi antidepresiva, poput fenelzina ili tranilcipromina, kao i određeni lekovi za Parkinsonovu bolest, kao što je selegilin.
Kombinovanje escitaloprama sa ovim lekovima može izazvati teške reakcije, pa je neophodno napraviti pauzu od najmanje 14 dana između uzimanja terapija.
Takođe, oprez je neophodan i kada se escitalopram kombinuje sa drugim lekovima koji utiču na serotoninski sistem.
Tu spadaju drugi antidepresivi različitih tipova, određeni lekovi za migrenu iz grupe triptana, neki analgetici i biljni antidepresiv kantarion.
Istovremena primena ovih supstanci može pojačati rizik od serotoninskog sindroma ili drugih neželjenih efekata, pa zahteva nadzor lekara uz eventualno prilagođavanje doza.
Interakcije su moguće i sa lekovima koji utiču na razgradnju escitaloprama u jetri.
Određeni medikamenti mogu usporiti metabolizam escitaloprama, kao što su neki lekovi za želudačnu kiselinu, ili antifungalni lekovi, koji mogu dovesti do povišenog nivoa escitaloprama u krvi.
Suprotno tome, lekovi koji ubrzavaju metabolizam u jetri, poput rifampicina ili pojedinih lekova protiv epilepsije, mogu smanjiti koncentraciju escitaloprama i time oslabiti njegov efekat.
Studije nisu pokazale da escitalopram direktno stupa u interakciju sa alkoholom, ali se generalno ne preporučuje konzumiranje alkoholnih pića tokom terapije ovim lekom.
Alkohol može pojačati određene neželjene efekte antidepresiva, poput pospanosti ili vrtoglavice, a takođe može i sam pogoršati simptome depresije i anksioznosti.
Da li escitalopram goji?
Povećanje telesne težine moguće je tokom dugotrajne terapije escitalopramom, ali se ovaj neželjeni efekat ne javlja kod svih pacijenata i obično nije izražen.
Kod nekih osoba može doći do pojačanog apetita i promene u načinu ishrane usled poboljšanja raspoloženja, što može doprineti gojenju.
S druge strane, u početnim fazama terapije češći su simptomi poput gubitka apetita, mučnine i gubitka težine.
Ukoliko dođe do značajnog porasta telesne mase, preporučuje se konsultacija sa lekarom, koji može proceniti da li je potrebna prilagodba terapije ili uvođenje dodatnih mera kao što su promene u ishrani i fizička aktivnost.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Lekove koji sadrže escitalopram, kao što su Elicea, Lata i Eloryqa, ne treba primenjivati tokom trudnoće i dojanje bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Escitalopram se u trudnoći primenjuje samo ako lekar proceni da je neophodan, odnosno da korist za majku značajno nadmašuje potencijalni rizik po plod.
Kod žena sa težim oblicima depresije ili anksioznosti, nastavak terapije tokom trudnoće ponekad je nužan da bi se održalo stabilno psihičko stanje majke.
U takvim situacijama lekar će nastojati da odredi najnižu efektivnu dozu i pažljivo pratiti stanje trudnice.
Primena SSRI antidepresiva u kasnoj trudnoći, posebno tokom trećeg trimestra, može dovesti do komplikacija kod novorođenčeta.
Bebe čije su majke uzimale escitalopram pred kraj trudnoće mogu po rođenju ispoljiti simptome takozvanog neonatalnog adaptacionog sindroma.
Simptomi kod novorođenčeta mogu uključivati otežano ili ubrzano disanje, plavičastu boju kože, nestabilnu telesnu temperaturu, probleme sa hranjenjem, kao što su slabo sisanje ili povraćanje, izrazitu razdražljivost ili pospanost, drhtavicu i slabost mišića.
Većina ovih simptoma je blaga i povlači se za nekoliko dana uz odgovarajuću negu.
Takođe, primena lekova kao što su Elicea, Lata i Eloryqa, naročito neposredno pre porođaja, može povećati rizik od razvoja perzistentne plućne hipertenzije novorođenčeta, skraćeno PPHN.
Simptomi PPHN kod beba se obično javljaju tokom prva 24 sata po rođenju, a uključuju ubrzano disanje i plavu boju kože.
Ukoliko se kod bebe jave ovi simptomi, neophodno je odmah obavestiti lekara.
Escitalopram prelazi u majčino mleko u izvesnoj meri, pa se njegova upotreba tokom dojenja obično ne preporučuje.
Ukoliko majka uzima escitalopram a želi da doji, to zahteva poseban oprez i praćenje odojčeta.
U nekim slučajevima preporučuje se prelazak na ishranu prilagođenom formulom kako bi se izbeglo izlaganje bebe leku.
Ako se sa dojenjem ipak nastavi tokom terapije escitalopramom, novorođenče treba pažljivo pratiti zbog mogućih neželjenih efekata, poput prekomerne pospanosti, slabosti ili razdražljivosti.
Odluku o uzimanju escitaloprama tokom dojenja donose lekar i majka zajednički, uzimajući u obzir težinu majčinog stanja i dobrobit deteta.
Zaključak
Escitalopram je savremeni antidepresiv iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina, koji se široko koristi za lečenje depresije, anksioznih poremećaja, paničnih napada, socijalne fobije i opsesivno-kompulzivnog poremećaja.
Njegovo delovanje bazira se na selektivnom povećanju nivoa serotonina u mozgu, što doprinosi stabilizaciji raspoloženja i smanjenju emocionalne napetosti.
U poređenju sa starijim antidepresivima, escitalopram se odlikuje boljom podnošljivošću, manjim brojem interakcija sa drugim lekovima i nižim rizikom od ozbiljnih neželjenih dejstava.
Escitalopram ne pruža trenutno olakšanje, već se terapijski efekat razvija postepeno i zahteva strpljenje i doslednost, ali takođe ne izaziva zavisnost, ne stvara euforiju, niti zahteva stalno povećavanje doze.
Iako može izazvati određene neželjene efekte, većina njih je blaga i privremena.
