Prolaktin je hormon koji luči prednji režanj hipofize, endokrine žlezde koja se nalazi u bazi mozga, u koštanom udubljenju nazvanom tursko sedlo.
Ovaj hormon je najpoznatiji po ulozi u stimulisanju laktacije, odnosno proizvodnje mleka kod porodilja, ali ima i brojne druge funkcije u organizmu.
Uravnotežen nivo prolaktina važan je za reproduktivno zdravlje i kod žena i kod muškaraca, dok povišene ili snižene vrednosti mogu dovesti do različitih poremećaja.
U kliničkoj praksi češće se sreće i značajniji je povišen prolaktin, stanje koje se naziva hiperprolaktinemija, a ovaj hormonski disbalans može uticati na menstrualne funkcije, plodnost i opšte zdravlje.
U ovom članku objasnićemo šta je prolaktin i koja je njegova uloga, kao i koji su simptomi, načini dijagnostike, lečenja i moguće posledice povišenog ili sniženog nivoa ovog hormona.
Šta je prolaktin?
Prolaktin je proteinski hormon koji luče laktotrofne ćelije u prednjem režnju hipofize, žlezde smeštene u bazi mozga, neposredno ispod hipotalamusa.
Hipofiza se često se naziva glavnom endokrinom žlezdom, budući da ima ključnu ulogu u regulaciji brojnih hormonskih funkcija u organizmu, proizvodeći hormone koji direktno utiču na rad drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem.
Prolaktin je najpoznatiji po svojoj ulozi u stimulaciji proizvodnje mleka u dojkama nakon porođaja, ali pored laktacije, utiče i na mnoge druge procese u telu, uključujući imunitet, metabolizam i reproduktivne funkcije.
Njegovo lučenje je pod stalnom kontrolom hipotalamusa, koji uglavnom deluje inhibitorno putem dopamina, održavajući normalan nivo hormona u krvi.
Iako se ponekad smatra da je prisutan i važan samo za žene, prolaktin je prisutan i kod muškaraca i ima važne funkcije kod oba pola.
Glavne funkcije prolaktina uključuju:
- Kod žena: Stimulisanje razvoja dojki i laktacije. Povišen prolaktin može inhibirati ovulaciju i menstrualni ciklus.
- Kod muškaraca: Pomoć regulaciji nivoa testosterona i u procesu spermatogeneze, pa indirektno utiče na plodnost.
- Kod oba pola: Doprinosi regulaciji imunog odgovora, metabolizma i može uticati na raspoloženje.
Količina prolaktina u krvi varira tokom dana, te je ona najviša u ranim jutarnjim satima, a može prolazno porasti usled sna, stresa, vežbanja ili stimulacije bradavica.
Normalne koncentracije prolaktina zavise od pola i stanja organizma, kao što sledi:
- Kod žena u reproduktivnom periodu koje nisu trudnice i dojilje: do 25 ng/ml
- Kod trudnica: od 80 do 400 ng/ml
- Kod dojilja: od 20 do 200 ng/ml
- Kod muškaraca: do 20 ng/ml
Tokom trudnoće nivo prolaktina prirodno višestruko poraste, dostižući u poslednjem trimestru nekoliko stotina ng/ml, što je neophodno za pripremu organizma majke za dojenje.
Povišen prolaktin
Hiperprolaktinemija označava hronično povišen nivo prolaktina iznad normalnih granica, van fizioloških stanja trudnoće i dojenja.
Ovo stanje može nastati iz različitih razloga, nekad zbog prolaznih fizioloških faktora, a često zbog određenog poremećaja ili bolesti.
Hiperprolaktinemija se češće dijagnostikuje kod žena, posebno u reproduktivnom dobu, ali javlja se i kod muškaraca, gde se često kasnije otkriva zbog blažih simptoma.
Simptomi
Povišen prolaktin može uticati na više sistema organa.
Simptomi variraju zavisno od pola, mada postoje i zajedničke manifestacije:
- Neredovni menstrualni ciklusi kod žena: Retke menstruacije ili potpuno izostajanje menstruacija, stanje koje se naziva amenoreja, što je često praćeno izostankom ovulacije i posledičnom neplodnošću.
- Galaktoreja: Neadekvatno lučenje mleka iz dojki koje nije povezano sa dojenjem. Javlja se kod dela žena sa hiperprolaktinemijom, dok je kod muškaraca ova pojava retka, ali moguća.
- Smanjen seksualni nagon i seksualne disfunkcije: Kod muškaraca hiperprolaktinemija često uzrokuje probleme sa libidom, erekcijom i smanjen kvalitet sperme, dok kod žena dovodi do smanjenog libida i vaginalne suvoće zbog niskog estrogena.
- Ginekomastija kod muškaraca: Uvećanje tkiva dojki, što može pratiti dugotrajnu hormonsku neravnotežu izazvanu visokim prolaktinom.
- Dugoročne posledice hormonalne neravnoteže: Produžena hiperprolaktinemija dovodi do pada estrogena i testosterona, što rezultuje gubitkom koštane mase, odnosno osteoporoze, kod oba pola. Takođe, mogu se javiti i hronični umor i sklonost depresivnom raspoloženju.
- Simptomi pritiska na okolne moždane strukture: Ukoliko je uzrok prolaktinomom, odnosno tumor hipofize, veće veličine, mogu se javiti uporne glavobolje, suženje vidnog polja i poremećaji kretanja očiju zbog pritiska na očne nerve.
Uzroci
Uzroci hiperprolaktinemije mogu biti fiziološki, patološki ili posledica lekova, kao što su:
- Fiziološki: Trudnoća i dojenje dovode do normalno visokog prolaktina, dok san, intenzivno vežbanje, stres, hipoglikemija ili seksualni odnos mogu prolazno povećati prolaktin.
- Patološki: Kao posledica tumora hipofize koji luči prolaktin, a koji se naziva prolaktinom. Osim prolaktinoma, i drugi tumori ili lezije u predelu hipofize i hipotalamusa mogu sprečiti normalnu inhibiciju prolaktina putem dopamina. Primarna hipotireoza, odnosno snižena funkcija štitne žlezde, može povisiti prolaktin zbog povećanog TRH. Takođe, hronične bolesti jetre i bubrega usporavaju razgradnju prolaktina, dok sindrom policističnih jajnika može biti praćen umereno povišenim prolaktinom. Povrede grudnog zida ili nadražaj grudnih nerava, na primer usled herpes zostera na grudima, takođe mogu refleksno izazvati rast prolaktina.
- Lekovi: Mnogi lekovi mogu dovesti do hiperprolaktinemije, naročito oni koji blokiraju dopaminske receptore ili smanjuju dopamin. Tu spadaju antipsihotici, neki antidepresivi, a posebno triciklični i pojedini SSRI, lekovi protiv mučnine poput metoklopramida, estrogeni, bilo kao kontraceptivne pilule ili terapija estrogenom, pojedini antihipertenzivi i opijati. Nakon prekida uzimanja ovih lekova prolaktin se obično vraća u normalu za nekoliko dana.
Posledice
Ukoliko ostane nelečena, hronično povišena koncentracija prolaktina može imati različite posledice.
Neke od njih uključuju:
- Neplodnost: Zbog poremećaja ovulacije kod žena i smanjenog nivoa testosterona i spermatogeneze kod muškaraca, hiperprolaktinemija otežava ili onemogućava začeće.
- Osteoporozu: Produženi nedostatak estrogena kod žena i testosterona kod muškaraca dovodi do gubitka mineralne gustine kostiju i povećanog rizika od preloma.
- Progresiju tumora hipofize: Ako je hiperprolaktinemija uzrokovana prolaktinomom ili drugim adenomom hipofize, nelečen tumor može rasti i izazvati ozbiljnije neurološke simptome, kao što su jače glavobolje, teža oštećenja vida ili poremećaj drugih hormona hipofize.
- Narušen kvalitet života: Seksualna disfunkcija, hronični umor i promene raspoloženja mogu dugoročno uticati na psihofizičko stanje i svakodnevne aktivnosti pacijenta.
Dijagnostika
Provera nivoa prolaktina i utvrđivanje uzroka njegovog porasta započinje analizom krvi, odnosno merenjem koncentracije prolaktina u serumu, pri čemu se uzorak idealno uzima ujutru nakon odmora kako bi se izbegao uticaj stresa.
Ukoliko je rezultat povišen, analiza se najčešće ponavlja radi potvrde nalaza.
Istovremeno se proverava funkcija štitaste žlezde merenjem TSH vrednosti, jer hipotireoza može prikriveno izazvati povećanje prolaktina, a kod žena se obavezno isključuje trudnoća kao fiziološki uzrok hiperprolaktinemije.
Sledi uzimanje anamneze i klinički pregled, tokom kojih lekar prikuplja podatke o prisutnim simptomima i lekovima koje pacijent koristi, budući da određeni medikamenti mogu izazvati povišen prolaktin.
Pregled obuhvata procenu znakova kao što su galaktoreja, uvećanje dojki, kao i testiranje vida i refleksa, kako bi se uočili potencijalni znaci tumora hipofize.
Ako se otkrije značajno povišen nivo prolaktina ili postoje neurološki simptomi, sprovodi se snimanje mozga magnetnom rezonancom, kojom se može detektovati postojanje adenoma na hipofizi, kao što je prolaktinom, ili druge strukturalne promene koje utiču na funkciju žlezde.
U pojedinim slučajevima vrši se dodatno ispitivanje prisustva makroprolaktina, neaktivnog oblika hormona koji može uzrokovati lažno povišene vrednosti u laboratorijskim analizama.
Takođe se mogu analizirati i nivoi drugih hormona koje luči hipofiza, kao što su tireostimulirajući hormon, adrenokortikotropni hormon, luteinizirajući hormon, folikulostimulirajući hormon i hormon rasta, u cilju otkrivanja mogućih udruženih hormonskih poremećaja i sagledavanja ukupne funkcije hipofize.
Lečenje
Terapija hiperprolaktinemije zavisi od uzroka poremećaja i izraženosti simptoma, a cilj lečenja je normalizacija nivoa prolaktina, ublažavanje tegoba i rešavanje osnovnog uzroka.
Prva linija lečenja podrazumeva primenu lekova iz grupe dopaminskih agonista, kao što su kabergolin i bromokriptin, koji efikasno smanjuju lučenje prolaktina.
Ovi lekovi dovode do normalizacije nivoa hormona kod većine pacijenata, često uz vraćanje menstrualne funkcije, poboljšanje plodnosti i smanjenje veličine tumora kod prolaktinoma.
Terapija je obično dugoročna, a doziranje određuje endokrinolog na osnovu individualnog odgovora pacijenta.
Ukoliko je hiperprolaktinemija posledica drugog stanja, sprovodi se ciljana terapija osnovnog uzroka.
Na primer, kod hipotireoze se primenjuju hormoni štitaste žlezde, čime se prolaktin spontano normalizuje.
Kada je povišen prolaktin posledica primene određenog leka, razmatra se njegova zamena drugom terapijom ili uvođenje dopaminskog agonista.
U slučajevima velikih tumora hipofize koji ne reaguju na terapiju lekovima ili izazivaju ozbiljne neurološke smetnje, primenjuje se hirurško uklanjanje tumora.
Najčešći operativni pristup je transsfenoidalna operacija kroz nosnu šupljinu, koja može brzo smanjiti nivo prolaktina i olakšati pritisak na okolne moždane strukture.
Nakon operacije, nekim pacijentima je i dalje potrebna dopaminska terapija, naročito ako nisu u potpunosti uklonjene sve tumorske ćelije.
Radioterapija se koristi retko, i to kod agresivnih ili lekovima rezistentnih oblika tumora.
Zračenje za cilj ima zaustavljanje daljeg rasta tumora i kontrolisanje lučenja prolaktina, posebno kada druge metode nisu dale rezultate.
Kod blagih oblika hiperprolaktinemije, bez izraženih simptoma, terapija može podrazumevati samo redovno praćenje i povremene kontrole nivoa hormona.
U takvim slučajevima se procenjuje da li dolazi do spontanog poboljšanja ili postoji potreba za kasnijim uključivanjem lečenja.
Po potrebi se istovremeno tretiraju komplikacije, kao što su prevencija osteoporoze suplementima kalcijuma i vitamina D ili regulacija menstrualnog ciklusa odgovarajućom hormonskom terapijom.
Snižen prolaktin
Hipoprolaktinemija je stanje kod kog dolazi do sniženog prolaktina, a koje se u praksi sreće mnogo ređe od hiperprolaktinemije.
Blago snižene vrednosti prolaktina najčešće ne daju upadljive simptome i često ostaju neprimećene.
Vrlo često, čak i kada je prolaktin nešto ispod normalnih vrednosti, ovo nema ozbiljan efekat na zdravlje, posebno ako su ostali hormoni hipofize u granicama normale.
Klinički značajno nizak prolaktin najčešće se ispoljava kod žena nakon porođaja, kada nedovoljno lučenje hormona dovodi do problema sa laktacijom, te majka ne može proizvesti dovoljno mleka za dojenje.
Osim ovog slučaja, izolovana hipoprolaktinemija uglavnom ukazuje na širi problem sa funkcionisanjem hipofize, a ne predstavlja samostalan poremećaj koji izaziva tegobe.
Simptomi
Niski prolaktin sam po sebi retko izaziva jasno definisane simptome.
Najizraženija posledica je kod porodilja, gde premalo prolaktina znači izostanak mleka ili oskudnu laktaciju, dok se u drugim slučajevima, sniženi prolaktin obično otkriva tek u sklopu opšteg ispitivanja hormonskog statusa.
Često je praćen i nedostatkom drugih hormona hipofize, ako je uzrok oštećenje hipofize, što izaziva simptome poput umora, pada krvnog pritiska ili gubitka telesne težine.
Ipak, ovi simptomi javljaju se usled opšte hipofunkcije, a ne od samog nedostatka prolaktina.
Uzroci
Do hipoprolaktinemije dolazi najčešće usled stanja koja smanjuju funkciju hipofize ili kao posledica spoljašnjih faktora.
Neki od mogućih uzroka uključuju:
- Oboljenja ili oštećenja hipofize: Stanja kao što je Šihanov sindrom, odnosno oštećenje hipofize zbog krvarenja u toku porođaja, ili veliki adenomi hipofize koji komprimuju normalno tkivo mogu dovesti do trajno niskog prolaktina. Takođe, terapija zračenjem ili hirurško uklanjanje tumora hipofize može dovesti do smanjenog lučenja prolaktina.
- Lekovi i hemijske supstance: Dugotrajna primena dopaminskih agonista, poput lekova koji se koriste za Parkinsonovu bolest ili lečenje prolaktinoma, može preterano smanjiti prolaktin. Slično tome, vrlo visoke doze vitamina B6 poznate su po efektu smanjenja lučenja prolaktina.
- Idiopatski uzroci: Iako retko, kod pojedinih osoba se javlja nizak prolaktin bez jasnog objašnjenja ili usled retkih genetskih poremećaja. Ove situacije su izuzetno retke i obično nisu praćene ozbiljnim simptomima.
Zaključak
Prolaktin je hormon sa ključnom ulogom u stimulaciji laktacije, ali i širim delovanjem koje obuhvata reproduktivno zdravlje, imunitet, metabolizam i psihičko stanje.
Njegovo lučenje zavisi od funkcije hipofize i podložno je finim regulatornim mehanizmima, pre svega pod uticajem dopamina.
Visok prolaktin, odnosno hiperprolaktinemija, je značajno češći i ozbiljniji problem od sniženog nivoa ovog hormona, kod kog dolazi do povišenih vrednosti van trudnoće i dojenja.
Hiperprolaktinemija se može razviti kod oba pola, kao posledica fizioloških ili patoloških promena, kao i upotrebe određenih lekova.
Povišen prolaktin može izazvati brojne simptome, od menstrualnih poremećaja i neplodnosti, do galaktoreje, seksualne disfunkcije, osteoporoze i tumora hipofize.
Lečenje povišenog prolaktina, odnosno spuštanje prolaktina obično zahteva upotrebu lekova iz grupe dopaminskih agonista.
Sniženi prolaktin je znatno ređi i uglavnom bez simptoma, osim kada ometa laktaciju nakon porođaja ili se javlja kao posledica opšteg oštećenja hipofize.
