Glucophage i Glucophage XR sadrže metformin, lek koji se veoma često koristi za kontrolu dijabetesa tipa 2, kada se bolest ne može držati pod kontrolom ishranom i fizičkim aktivnostima.
Metformin je oralni antidijabetik iz grupe bigvanida, dok su Glucophage i Glucophage XR proizvođački nazivi lekova koji sadrže ovu supstancu, i spada među najčešće korišćene lekove.
Ipak, iako Glucophage i Glucophage XR sadrže istu aktivnu supstancu i mehanizam delovanja, ovi lekovi se razlikuju po načinu oslobađanja aktivne supstance.
Glucophage je oblik sa trenutnim oslobađanjem, dok je Glucophage XR produženog oslobađanja, što omogućava ređe doziranje i potencijalno bolju gastrointestinalnu podnošljivost.
U oba slučaja, dejstvo metformina zasniva se na smanjenju stvaranja glukoze u jetri, povećanju osetljivosti perifernih tkiva na insulin i blagom usporavanju apsorpcije glukoze u crevima, uz minimalan rizik od hipoglikemije kada se koristi samostalno.
Glucophage i Glucophage XR se široko koriste u svakodnevnoj kliničkoj praksi, kako u monoterapiji, tako i kao deo kombinovanog lečenja sa drugim oralnim antidijabeticima ili insulinom.
Pored ovih naziva, metformin je u prodaji dostupan pod generičkim nazivom, ali i različitim proizvođačkim imenima, kao što su Arkinaza, Siofor i Tefor u slučaju lekova sa trenutnim oslobađanjem, odnosno Meglucon XR i Viarmin XR u slučaju lekova sa produženim oslobađanjem.
Reč je o lekovima koji imaju istu aktivnu supstancu te se koriste na istovetan način i kao međusobna ravnopravna zamena, ali mogu biti u različitim dozama, na šta je neophodno dobro obratiti pažnju.
Šta su Glucophage i Glucophage XR i kako deluju?
Metformin je supstanca rastvorljiva u vodi koja deluje pre svega u jetri, mišićima i crevima:
- U jetri: Smanjuje stvaranje glukoze iz nešećernih jedinjenja i razgradnju glikogena, čime se snižava nivo glukoze u krvi u stanju mirovanja i posle obroka.
- U skeletnim mišićima: Povećava unos glukoze jer poboljšava osetljivost na insulin i olakšava ulazak glukoze u ćelije.
- U crevima: Delimično usporava resorpciju glukoze i utiče na sastav crevne mikrobiote, što dodatno doprinosi regulaciji šećera u krvi.
Metformin ne podstiče lučenje insulina iz pankreasa, pa samostalno ne izaziva pad šećera ispod normalnih vrednosti.
Ovaj lek obično ne utiče značajno na telesnu težinu, a kod osoba sa dijabetesom tipa 2 koje imaju višak kilograma može doprineti blagom smanjenju telesne mase.
Važno je naglasiti da se lekovi iz grupe antidijabetika, kao što su Glucophage ili sve češće pominjani Ozempic, nikada ne smeju koristiti samoinicijativno za mršavljenje bez preporuke lekara i jasno postavljenih medicinskih indikacija.
Glucophage sa trenutnim oslobađanjem nakon uzimanja dospeva brzo u krvotok, a njegov stepen iskorišćenja zavisi od doze i unosa hrane.
Glucophage XR sadrži metformin u obliku sa produženim oslobađanjem, pa lek ulazi postepeno u krv tokom više sati, čime se postiže stabilnija koncentracija u krvi i manje fluktuacije nivoa leka, što može smanjiti učestalost digestivnih smetnji kod osetljivih osoba.
Razlika između Glucophage i Glucophage XR posebno se ogleda u načinu primene i doziranja.
Kod oblika sa trenutnim oslobađanjem lek se uzima dva do tri puta dnevno, u zavisnosti od preporuke lekara, dok je kod oblika sa postepenim oslobađanjem dovoljno da se uzima jednom dnevno, najčešće uveče uz obrok.
Kod nekih pacijenata prelazak sa Glucophage na Glucophage XR može poboljšati podnošljivost leka i pridržavanje terapije, pod uslovom da se ukupna dnevna doza drži u preporučenim okvirima.
Metformin se ne razgrađuje u značajnoj meri u jetri i izlučuje se iz organizma putem bubrega u nepromenjenom obliku, pa funkcija bubrega ima ključnu ulogu u njegovom izlučivanju.
Pored metformina, u terapiji dijabetesa tipa 2 koriste se i druge grupe lekova, kao što su inhibitori SGLT2 transportera, DPP-4 inhibitori i GLP-1 analozi.
Čemu su namenjeni i za šta se koriste?
Metformin, odnosno lekovi Glucophage i Glucophage XR, koriste se za lečenje dijabetesa tipa 2, kada ishrana i fizička aktivnost nisu dovoljni da se postigne zadovoljavajuća kontrola šećera u krvi.
Ovi lekovi mogu biti posebno važni kod prekomerno uhranjenih i gojaznih osoba, budući da njihovo uzimanje tokom dužeg perioda smanjuje rizik od komplikacija dijabetesa.
Pored toga, upotreba metformina kod gojaznih osoba sa dijabetesom može pomoći u održanju ili umerenom smanjenju telesne mase.
Glucophage, Glucophage XR i drugi lekovi koji sadrže metformin, mogu se primenjivati kao jedina terapija ili u kombinaciji sa drugim lekovima za snižavanje šećera u krvi, kao što su sulfonilureje, inhibitori DPP-4, inhibitori SGLT2 ili insulin.
Osim kod odraslih, metformin se može koristiti i kod dece starije od 10 godina sa dijabetesom tipa 2, samostalno ili u kombinaciji sa insulinom.
Ipak, za lekove sa metforminom u obliku sa produženim oslobađanjem postoje ograničenja u upotrebi i oni su uglavnom namenjeni odraslima, budući da nema dovoljno podataka o bezbednosti kod mlađih osoba.
Metformin je posebno koristan kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom i pojačanim stvaranjem glukoze u jetri, kao i kod onih sa viškom kilograma, jer poboljšava kontrolu šećera u krvi bez dodatnog povećanja telesne težine.
Cilj lečenja je stabilizacija šećera u krvi, smanjenje vrednosti glikozilisanog hemoglobina, HbA1c, i smanjenje rizika od komplikacija dijabetesa koje mogu pogoditi krvne sudove ili organe.
Primena ovih lekova uvek je deo šireg plana lečenja koji uključuje pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i kontrolu pratećih stanja.
Način primene
Doziranje metformina uvek se prilagođava pojedinačnom pacijentu, uzimajući u obzir ciljne vrednosti šećera u krvi, podnošljivost leka i funkciju bubrega.
Terapija se započinje minimalnom dozom, a zatim se postepeno povećava kako bi se smanjile digestivne nuspojave i poboljšala podnošljivost.
Doza se povećava do doze koja omogućava efikasnu kontrolu glikemije, uz pažljivo praćenje nivoa šećera u krvi tokom dana, bubrežne funkcije i individualne podnošljivosti leka.
Nezavisno od oblika, metformin bi trebalo uzimati uz obrok, kako bi se smanjile eventualne gastrointestinalne tegobe.
Tokom terapije preporučuje se izbegavanje alkohola i redovno praćenje glikemije i HbA1c.
Posebna pažnja potrebna je kod poremećaja bubrežne funkcije, primene jodnih kontrastnih sredstava i planiranih operacija.
Kod starijih pacijenata i onih sa više pridruženih bolesti doziranje se mora posebno oprezno prilagođavati.
Glucophage
Glucophage je lek sa trenutnim oslobađanjem, dostupan u obliku film tableta, uu pojedinačnim dozama od 500, 850 i 1,000 mg.
Ovaj oblik leka može se koristiti kod odraslih osoba, ali i dece starije od 10 godina.
Glucophage se obično uvodi sa 500 mg jednom ili dva puta dnevno ili sa 850 mg jednom dnevno, uz obrok ili neposredno nakon njega.
U pedijatrijskoj populaciji, odnosno kod dece starije od 10 godina, lek se uvodi u maloj početnoj dozi, uvek uz strogi nadzor i uz prilagođavanje režima ishrane.
Doza se povećava svake nedelje ili na dve nedelje, sa povećanjem od po 500 mg ili 850 mg.
Dnevna količina se raspoređuje u dva do tri uzimanja uz obroke, a maksimalna dozvoljena dnevna doza iznosi ukupno 3,000 mg.
Doziranje se prilagođava vrednostima eGFR, a lek je kontraindikovan kod teškog oštećenja bubrega.
Glucophage XR
Glucophage XR je oblik leka sa produženim oslobađanjem, čije posebno formulisane tablete dolaze u pojedinačnim dozama od 500, 750 i 1,000 mg.
Zbog nedovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti leka sa postepenim oslobađanjem kod dece, Glucophage XR se koristi isključivo kod odraslih osoba.
Zahvaljujući tome što se lek postepeno oslobađa, obično se primenjuje jednom dnevno, i to najčešće uveče uz večeru.
Uvođenje leka podrazumeva primenu najmanje doze, odnosno 500 mg dnevno, koja se zatim povećava u koracima od po 500 mg u razmaku od najmanje nedelju dana, u skladu sa glikemijom i reakcijom organizma.
Najveća preporučena dnevna doza je 2,000 mg, u jednoj ili podeljenoj dozi.
Tablete XR se uvek gutaju cele sa vodom, bez lomljenja, drobljenja ili žvakanja, kako se ne bi narušio mehanizam zahvaljujući kojem se lek otpušta tokom dana.
Kod prelaska sa Glucophage na Glucophage XR ukupna dnevna doza obično ostaje ista, ali se raspored prilagođava jednoj dnevnoj dozi, uz pažljivo praćenje glikemije i tolerancije.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Najčešće neželjene reakcije vezane su za sistem za varenje i uključuju mučninu, bol u stomaku, nadimanje, dijareju i metalni ukus u ustima.
Ovi simptomi najizraženiji su na početku terapije, ali se obično smanjuju nakon nekoliko dana, naročito ako se metformin uzima uz obrok i ako se doza postepeno povećava.
Oblik sa produženim oslobađanjem, Glucophage XR, razvijen je kako bi obezbedio stabilniju koncentraciju leka i time smanjila učestalost digestivnih tegoba kod osetljivih pacijenata.
Kod dugotrajne primene metformina može se javiti slabija apsorpcija vitamina B12, što kod predisponiranih osoba može dovesti do sniženih vrednosti u krvi i, u retkim slučajevima, do megaloblastne anemije ili neuroloških poremećaja.
Dodatni rizik od razvoja nedostatka vitamina B12 predstavlja ishrana siromašna ovim vitaminom, naročito kod osoba koje prate vegetarijansku ili vegansku ishranu, a koje bi trebalo da koriste dodatke ovog vitamina.
Više o najboljem obliku vitamina B12 može se pročitati u članku posvećenom ovoj temi.
Najozbiljniji neželjeni efekat je laktatna acidoza, iako se ovo stanje veoma retko javlja.
Laktatna acidoza je akutno i životno ugrožavajuće stanje koje zahteva hitno bolničko lečenje, kod kog dolazi do nakupljanja mlečne kiseline i pada pH vrednosti krvi, što brzo može dovesti do poremećaja rada organa.
Rizik je najveći kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega ili jetre, izraženim hipoksičnim stanjima, kao što su dekompenzovana srčana i respiratorna insuficijencija, ili teške infekcije.
Pored toga, dehidratacija, prekomerna konzumacija alkohola i nedovoljan unos hrane dodatno povećavaju rizik od ovog retkog, ali ozbiljnog neželjenog efekta.
Druge nuspojave metformina mogu uključivati opštu slabost, pospanost, ubrzano i duboko disanje, povraćanje i sniženu telesnu temperaturu.
Hipoglikemija se kod samostalne upotrebe metformina javlja retko, jer ovaj lek ne stimuliše lučenje insulina.
Međutim, do prekomernog snižavanja nivoa šećera u krvi može doći ukoliko se kombinuje sa insulinom ili lekovima koji podstiču lučenje insulina, poput sulfonilureja, posebno ako pacijent preskače obroke, ima intenzivnu fizičku aktivnost ili konzumira alkohol.
Kožne reakcije, kao što su crvenilo, svrab i osip, javljaju se retko i uglavnom su blagog intenziteta.
Posebna pažnja potrebna je u stanjima praćenim dehidratacijom, kao što su povraćanje, dijareja ili visoka temperatura, kada se preporučuje privremeni prekid terapije kako bi se smanjio rizik od bubrežne disfunkcije i laktatne acidoze.
Interakcije sa drugim lekovima
Interakcije metformina dele se na dve grupe, farmakodinamske i farmakokinetičke interakcije.
Farmakodinamske interakcije odnose se na lekove koji utiču na regulaciju šećera u krvi, dok farmakokinetičke obuhvataju lekove koji menjaju njegovo izlučivanje putem bubrega.
Najznačajnije interakcije uključuju:
- Jodna kontrastna sredstva: Povećavaju rizik od oštećenja bubrega i nastanka laktatne acidoze. Metformin se prekida pre ili u vreme procedure i ponovo uvodi nakon 48 sati, kada se potvrdi da je bubrežna funkcija uredna.
- Alkohol: Akutna intoksikacija i hronična zloupotreba alkohola povećavaju rizik od laktatne acidoze, pa se savetuje izbegavanje alkohola tokom terapije metforminom.
- Diuretici, ACE inhibitori, ARB i nesteroidni antiinflamatorni lekovi: Mogu posredno uticati na bubrežnu funkciju i promeniti izlučivanje metformina, pa je potrebna oprezna primena i redovno praćenje pacijenta.
- Glukokortikosteroidi, beta-2 agonisti, neki diuretici i antipsihotici: Mogu povećati nivo šećera u krvi i zahtevati privremeno prilagođavanje doze metformina.
- Cimetidin i lekovi koji se takmiče za izlučivanje putem bubrega: Mogu povećati koncentraciju metformina u krvi, što zahteva poseban oprez i procenu odnosa koristi i rizika.
- Insulin i oralni lekovi koji podstiču lučenje insulina: Mogu pojačati pad nivoa šećera u krvi kada se kombinuju sa metforminom, pa je potreban nadzor zbog mogućih epizoda hipoglikemije.
Lista pomenutih interakcija nije konačna, zato je važno da pacijent lekaru uvek saopšti sve lekove, suplemente i biljne preparate koje koristi, kako bi se procenio rizik i terapija prilagodila na bezbedan način.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi tokom trudnoće ključno je za smanjenje rizika od komplikacija kod majke i deteta.
Uopšteno govoreći, insulin je lek izbora za kontrolu dijabetesa tokom trudnoće.
Metformin se može primeniti u trudnoći samo kada je zaista neophodan i kada se proceni da korist za majku nadmašuje moguće rizike.
Zbog promena u načinu razgradnje i izlučivanja leka u ovom periodu, kao i rizika od povišenog ili sniženog šećera kod ploda, terapiju treba voditi uz stalnu saradnju ginekologa i endokrinologa.
Primena metformina se ne preporučuje tokom dojenja.
Zaključak
Metformin, dostupan pod proizvođačkim nazivima Glucophage i Glucophage XR, jedan je od osnovnih lekova za dijabetes tipa 2 kada ishrana i fizička aktivnost nisu dovoljne, naročito kod gojaznih pacijenata.
Iako Glucophage i Glucophage XR sadrže istu aktivnu supstancu, imaju drugačiji farmaceutski oblik, odnosno Glucophage ima trenutno, a Glucophage XR postepeno oslobađanje, što utiče na način doziranja i primene.
Metformin ima nizak rizik od hipoglikemije i uglavnom se dobro podnosi, a najčešći neželjeni efekti tiču se varenja, pri čemu Glucophage XR omogućava ređe doziranje i često bolju podnošljivost u digestivnom sistemu.
Za efikasnost i bezbedno korišćenje leka neophodno je pažljivo prilagođavanje doze i redovno praćenje glikemije, HbA1c i bubrežne funkcije.
Ozbiljnije neželjene reakcije uključuju smanjenu apsorpciju vitamina B12 kod dugotrajne upotrebe, ali i laktatnu acidozu, retku, ali ozbiljnu komplikaciju koja zahteva hitnu medicinsku pomoć.
