HbA1c, tromesečni šećer, hemoglobin A1C ili glikozilovani hemoglobin, sinonimi su za pokazatelj koji se koristi za procenu prosečnog nivoa šećera u krvi.
Za razliku od obične analize kojom se meri nivo šećera u krvi i koje pokazuje trenutnu vrednost glukoze, HbA1c daje uvid u prosečne vrednosti šećera tokom prethodna tri meseca.
Ova analiza je ključna i praktično nezamenjiva u dijagnostici i praćenju efekata terapije kod osoba sa dijabetesom, pa je pravilno razumevanje i interpretiranje vrednosti HbA1c u krvi veoma važno.
Dijabetes tipa 2 se sve češće javlja kao globalni problem, a povezuje se sa faktorima poput gojaznosti, nezdrave ishrane, nedovoljno fizičke aktivnosti i genetskim predispozicijama.
Redovnim praćenjem HbA1c vrednosti, kao i shvatanjem toga kako ovaj parametar oslikava glikoregulaciju, mogu se sprečiti dugoročne komplikacije dijabetesa poput kardiovaskularnih oboljenja, neuropatije i nefropatije.
U ovom članku objasnićemo šta je HbA1c, koje su normalne i referentne vrednosti, zbog čega je važan, te kako ga efikasno smanjiti kod osoba sa dijabetesom, ali i kod osoba sa predijabetesom ili insulinskom rezistencijom.
Šta je HbA1c?
HbA1c je skraćenica za hemoglobin A1c, oblik hemoglobina koji nastaje kada se glukoza iz krvi veže za molekul hemoglobina u crvenim krvnim zrncima, eritrocitima.
Eritrociti u proseku žive 120 dana, ali njihov broj i stanje neprestano se obnavlja i menja.
To znači da se većina sveže formiranih eritrocita, s novonakupljenim hemoglobinom i prikačenom glukozom, uvek pojavljuje u cirkulaciji, dok starija crvena krvna zrnca postepeno odumiru i eliminišu se iz krvotoka.
Zbog toga se smatra da prosečna vrednost obuhvata period od poslednja dva do tri meseca glikacije hemoglobina, pa se HbA1c često naziva i tromesečni šećer.
Kako nastaje HbA1c?
Hemoglobin je protein koji prenosi kiseonik u eritrocitima.
Kada je šećer u krvi prisutan u većoj koncentraciji nego što je to normalno, molekuli glukoze se postepeno lepe za hemoglobin i ostaju vezani sve do kraja životnog veka eritrocita.
Što je viši nivo glukoze u krvi tokom dana i noći, to će se veća količina glukoze spojiti sa hemoglobinom u procesu koji se naziva glikacija.
Zašto je važan HbA1c?
Za razliku od običnog merenja šećera u krvi, koje pokazuje trenutno stanje i varira u zavisnosti od obroka, fizičke aktivnosti ili uzbuđenja, HbA1c daje širu sliku prosečnih vrednosti glukoze.
Moguće je da osoba ima normalan jutarnji šećer, izmereno glukometrom ili analizom krvi na prazan stomak, ali da se vrednosti podižu naglo posle obroka.
HbA1c pamti upravo takve fluktuacije i pokazuje kakav je realan nivo glikemije na duže staze, odnosno u prethodna dva do tri meseca.
Ovo je posebno važno kod dijabetesa tip 1 i 2, gde je ključno održavati stabilan šećer i sprečiti da dođe do preteranih skokova ili predugih perioda hiperglikemije.
Visok HbA1c najčešće ukazuje na to da je prosečan nivo šećera u krvi bio iznad poželjnih granica, što se povezuje sa povećanim rizikom od akutnih i hroničnih komplikacija.
Istovremeno, ako je HbA1c u normalnim granicama, to znači da je kontrola šećera zadovoljavajuća.
Tromesečni šećer podjednako je važan za postavljanje dijagnoze dijabetesa, ali i za praćenje efikasnosti terapije kod osoba koje boluju od dijabetesa.
Koliko često se radi HbA1c analiza?
Osobama sa dijabetesom ili osobama pod povećanim rizikom, obično se preporučuje analiza HbA1c na svaka tri meseca.
Ovakav pristup omogućuje dobar uvid u efikasnost terapije, koja može podrazumevati promene ishrane, načina života ili primenu lekova.
Ukoliko su vrednosti stabilne duži vremenski period, lekar može odrediti ređi interval, na primer dva puta godišnje.
Normalne vrednosti HbA1c
Normalne vrednosti HbA1c mogu blago varirati u zavisnosti od laboratorije, ali generalno govoreći, postoji nekoliko standardnih kategorija.
Važno je znati da normalna vrednosti HbA1c ne znače uvek i idealne za svaku osobu, prisutnost drugih bolesti ili starost takođe mogu uticati na optimalnu vrednost, pa je uvek važno da vrednost tromesečnog šećera tumači lekar.
Tabela referentnih vrednosti HbA1c obično izgleda ovako:
- od 4% do 5.6% ili od 20 do 38 mmol/mol: Normalnim opsegom za osobe bez dijabetesa.
- od 5.7% do 6.4% ili od 39 do 46 mmol/mol: Preddijabetes ili povećan rizik za razvoj dijabetesa tip 2.
- 6.5% i više ili 47 mmol/mol i više: Dijagnostički kriterijum za dijabetes, ukoliko se potvrdi i drugim analizama, kao što su ponovno merenje HbA1c, OGTT, ili šećer na prazan stomak.
Faktori koji mogu uticati na rezultate HbA1c testa uključuju varijacije u životnom veku eritrocita , pri čemu skraćen prosečan životni vek crvenih krvnih zrnaca, kao što je slučaj kod hemolize ili određenih krvnih oboljenja, može dovesti do lažno sniženih vrednosti.
Pored toga, anemija, posebno ona uzrokovana nedostatkom gvožđa, može izazvati blage promene u rezultatima.
U ređim slučajevima, transfuzije krvi ili hemoglobinopatija mogu takođe uticati na rezultate.
Takođe, treba znati da je ciljna vrednost za osobe sa dijabetesom najčešće vrednost manja od 7% ili 53 mmol/mol, mada se u određenim slučajevima, kada postoji rizik od hipoglikemije ili kada su pacijenti stariji, preporučuje ciljana vrednost do 7,5% ili čak 8%.
Kod mlađih pacijenata, posebno onih s dijabetesom tip 1, često se nastoji održavanje vrednosti HbA1c oko 6.5%.
Normalna vrednost HbA1c za osobe sa dijabetesom
Kod ljudi koji imaju dijabetes, vrednost niža od 6% možda nije uvek realan ili bezbedan cilj, budući da preintenzivno snižavanje šećera može izazvati česte hipoglikemije.
Hipoglikemija je stanje u kojem nivo šećera u krvi pada ispod normalnih vrednosti, što može dovesti do simptoma poput drhtavice, znojenja, vrtoglavice, konfuzije i, u težim slučajevima, gubitka svesti ili ozbiljnijih komplikacija.
Iz ovog razloga, kod osoba sa dijabetesom, termini poput optimalnog, ciljanog ili željenog HbA1c često su precizniji od izraza normalna vrednost.
Tokom redovnih kontrola, endokrinolog zajedno sa pacijentom određuje željeni HbA1c u zavisnosti od starosti, trajanja bolesti i prisustva drugih komplikacija, kao što su bolesti srca, neuropatija ili bubrežna insuficijencija.
Priprema i procedura HbA1c testa
Za razliku od merenja glukoze u krvi na prazan stomak, za HbA1c nije neophodno da se osoba uzdržava od jela ili pića pre uzimanja uzorka krvi.
Test se najčešće obavlja iz venske krvi, a postupak uzimanja uzorka je kratak i svodi se na standardno vađenje krvi.
Rezultat se obično dobija u roku od jednog dana, u zavisnosti od laboratorije.
Zbog prirode testa i činjenice da meri prosečan nivo glikemije u protekla dva do tri meseca, privremeno smanjenje unosa šećera ili preskakanje obroka neposredno pre testiranja neće uticati na konačni rezultat.
Važnost regulacije tromesečnog šećera
Glavni cilj snižavanja HbA1c jeste sprečavanje komplikacija.
Dugoročno, povišeni šećer može oštetiti, nerve, bubrege, oči i krvne sudove, te izazvati mikrovaskularne i makrovaskularne komplikacije.
Visoke vrednosti HbA1c povezane su sa različitim stanjima, kao što su:
- Retinopatija: Oštećenje sitnih krvnih sudova mrežnjače, što može dovesti do gubitka vida.
- Neuropatija: Oštećenje nerava, naročito u stopalima, što dovodi do utrnulosti, smanjenog osećaja bola i povećanog rizika od povreda i infekcija.
- Nefropatija: Oštećenje bubrega usled opterećenja visokim nivoom šećera, što u krajnjim fazama može zahtevati dijalizu.
- Kardiovaskularne bolesti: Angina pektoris, infarkt miokarda, moždani udar i periferna vaskularna oboljenja su ozbiljne posledice smanjene elastičnosti krvnih sudova i ubrzanog procesa ateroskleroze.
Imajući u vidu moguće ove ozbiljne komplikacije, jasno je da je održavanje normalnih ili blago povišenih vrednosti HbA1c ključno je u terapiji dijabetesa i predijabetesa.
Uz to, praćenje HbA1c može imati pozitivan uticaj na motivaciju pacijenta, budući da pacijenti jasno vide dugoročni efekat svog truda, ili nedostatka istog, na metabolizam glukoze.
Kako smanjiti nivo HbA1c?
Smanjivanje vrednosti HbA1c nije kratkoročan proces već zahteva pristup koji uključuje promenu ishrane, povećanje fizičke aktivnosti, pravilnu upotrebu lekova kod dijagnostikovanog dijabetesa i redovne kontrole.
Ovakav pristup ne dovodi samo do postizanja normalnih laboratorijskih nalaza, već i unapređenje kvaliteta života i smanjenje rizika od komplikacija.
Ishrana
Ishrana igra najznačajniju ulogu kada je u pitanju postizanje i odražavanje zdravih nivoa šećera u krvi.
Postoje različiti pristupi, ali najčešće preporuke u vezi ishrane kod povišenih vrednosti HbA1c uključuju:
- Smanjenje unosa rafinisanih ugljenih hidrata: Testenine od belog brašna, beli hleb, kolači, keksi i ostali proizvodi sa visokim glikemijskim indeksom mogu doprineti brzom porastu glukoze u krvi i posledično povišenom HbA1c.
- Integralne žitarice i vlakna: Hleb od celog zrna, integralna testenina, ovsene pahuljice i druge integralne žitarice bogatije su vlaknima, proteinima i drugim nutrijentima od rafinisanih i imaju sporiju apsorpciju glukoze, što pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera.
- Kontrolisanje porcija i dnevnog unosa kalorija: Čak i zdrave namirnice mogu izazvati skok šećera ako se unose u prekomernim količinama. Ukupna dnevna energetska vrednost mora biti usklađena sa potrošnjom energije.
- Ravnoteža makronutrijenata: Proteini i zdrave masti, poput onih iz ribe, maslinovog ulja, orašastih plodova i semenki, mogu usporiti varenje hrane, sprečavajući nagli skok šećera.
- Redovni obroci: Preduge pauze između obroka ili preskakanje obroka mogu izazvati promene u metabolizmu glukoze, a prejedanje u sledećem obroku dovodi do naglog porasta šećera u krvi.
Ne postoji univerzalni režim ishrane koji je savršena za svakog pacijenta. Na primer, neki ljudi reaguju dobro na mediteranski tip ishrane, dok kod drugih bolje rezultate na nivo šećera u krvi daje ishrana sa niskim udelom ugljenih hidrata.
Iz ovog razloga se preporučuje konsultacija sa lekarom ali i redovno praćenje nivoa šećera u krvi, kako bi se pronašao optimalan režim ishrane.
Fizička aktivnost
Redovna fizička aktivnost poboljšava osetljivost tkiva na insulin i pomaže mišićima da efikasnije koriste glukozu.
Dovoljno je 30 do 45 minuta umerenog vežbanja većinu dana u nedelji kako bi se smanjio nivo HbA1c.
Različite vežbe mogu biti od koristi, uključujući aerobne vežbe, kao što su brzi hod, trčanje, plivanje ili vožnja bicikla.
Aerobne vežbe po pravilu su aktivnosti nižeg intenziteta koje traju duži vremenski period, a pored toga što smanjuju insulinsku rezistenciju dovode i do poboljšanja kardiovaskularnog zdravlja.
S druge strane, trening snage, poput dizanja tegova, vežba sa opterećenjem ili sopstvenom težinom, podstiču povećanje mišiće nase koja troši više glukoze čak i u fazi mirovanja što ima značajan uticaj na tromesečni šećer.
Osobe sa dijabetesom treba da paze na moguću hipoglikemiju tokom ili posle vežbanja, pa je korisno da prate glikemiju, pogotovo ako koriste insulin ili derivate sulfonilureje.
Lekovi
U nekim slučajevima promene ishrane i životnih navika nisu dovoljne da se postigne ciljani HbA1c, lekar može prepisati lekove za dijabetes tipa 2.
Najčešće se koriste sledeće vrste lekova za dijabetes tipa 2:
- Metformin: Najčešći prvi izbor, smanjuje proizvodnju glukoze u jetri i poboljšava osetljivost ćelija na insulin.
- Derivate sulfonilureje: Lekovi kao što su glibenklamid ili gliklazid podstiču pankreas da pojača lučenje insulina.
- Inhibitori DPP-4: Produžavaju dejstvo inkretinskih hormona, olakšavajući održavanje stabilnog šećera. Primer leka iz ove grupe predstavlja sitagliptin.
- SGLT2 inhibitori: Empagliflozin i drugi lekovi iz ove grupe podstiču eliminaciju glukoze kroz urin.
- GLP-1 agonisti: Lekovi poput liraglutida ili semaglutid snižavaju nivo šećera u krvi, ali istovremeno smanjuju apetit i usporavaju pražnjenje želuca, dovodeći do manjeg porasta glikemije posle obroka. Ozempic je savremen lek koji može biti koristan kod gojaznih osoba kod kojih drugi lekovi nisu dovoljno efikasni.
- Insulin: Insulin je kjučan u terapiji dijabetesa tipa 1, ali se se koristiti i kod dijabetesa tipa 2 kada ostali lekovi više ne drže HbA1c pod kontrolom.
Izbor leka ili kombinacije zavisi od brojnih faktora, poput dužine trajanja dijabetesa, vrednosti HbA1c, prisustva drugih oboljenja, rizika od hipoglikemije i drugih.
Lekove nikada ne treba uzimati samoinicijativno niti menjati vrstu ili dozu leka bez prethodne konsultacije sa lekarom, budući da ovo može izazvati ozbiljne komplikacije.
Stres i san
Stresni događaji i nedostatak sna mogu podići nivo hormona kortizola i adrenalina, što dovodi do viših vrednosti šećera.
Pored toga, osobe koje su hronično neispavane češće donose loše prehrambene izbore, unose više šećera i prostih ugljenih hidrata i imaju manje motivacije za fizičku aktivnost.
Tehnike relaksacije i opuštanja, kao što su joga, meditacija, duboko disanje, hobi koji opušta i podrška prijatelja ili psihoterapeuta mogu pomoći da se postigne emocionalna stabilnost, što pozitivno utiče na kontrolu glikemije.
Redovno praćenje i kontrole
Samokontrola glukoze je ključna, i podrazumeva merenje šećera glukometrom u različito doba dana, na primer pre i posle obroka ili pre spavanja.
Na ovaj način se dobija uvid u trenutne vrednosti i od velike je korisiti u otkrivanju šta podiže nivo šećera u krvi.
Beleženje rezultata pomaže u identifikaciji loših navika, prevelikih porcija, stresa i drugih okidača koji utiču na glukozu.
Zajedno sa praćenjem rezultata glukometra i HbA1c vrednosti dobija se šira slika koja omogućava dugoročnije planiranje i razumevanje faktora koji utiču na nivo šećera u krvi, te prilagođavanje načina ishrane, navika, a u nekim slučajevima i medikamentne terapije.
Kod osoba sa dijabetesom, HbA1c se obično proverava na svakih tri do šest meseci, obično češće na početku terapije ili nakon promene terapije.
Pored toga, lekar može preporučiti redovne ultrazvučne, kardiološke oftalmološke kontrol, koje omogućavaju ranom otkrivanje eventualnih komplikacija.
Na kraju, važno je da se pacijent informiše o tome kako izbor namirnica, fizička aktivnost, stres i drugi faktori utiču na šećer, što omogućava bolje samostalno donošenje odluka u svakovnenom životu, što smanjuje rizik od komplikacija.
Česte zablude o tromesečnom šećeru
Mnoge osobe misle da je HbA1c nepromenljiv rezultat, dok druge veruju da je dovoljno dan ili dva pre vađenja krvi držati dijetu ili smanjiti unos slatkiša, očekujući da će to promeniti vrednost tromesečnog šećera.
Oba shvatanja su pogrešna budući da vrednost HbA1c sabira kumulativni efekat glikemije u protekla tri meseca, pa dan ili dva promenjenog načina ishrane ili života neće promeniti ukupnu siku.
S druge strane, vrednost HbA1c je moguće promeniti, ali je potreban trud i istrajnost, budući da samo značajnim promenama u dužem vremenskom periodu može doći do smanjenja ove vrednosti.
Takođe, unos velike količine vode pre analize ili uzimanje specifičnih suplemenata ili namirnica na dan testiranja neće promeniti rezultat testiranja.
HbA1c nije trenutna vrednost šećera, već odražava dugoročni prosek, pa ovakav vid manipulacije nije efikasan.
Na kraju, treba pomenuti da postoji zabluda da je normalan HbA1c garancija da je sve u redu.
Iako vrednost HbA1c unutar referentnih vrednosti u najvećem broju slučajeva jeste pokazatelj da se nivo šećera u krvi dobro kontroliše, i dalje se preporučuje i redovno merenje glukoze, naročito ako postoji sumnja na hipoglikemije ili velike varijacije posle obroka.
Trudnoća i HbA1c
HbA1c test se koristi i tokom trudnoće, ali treba imati u vidu da trudnički dijabetes, takozvani gestacijski dijabetes, i hormonske promene mogu izmeniti referentne vrednosti.
U trudnoći se eritrociti brže menjaju, pa prosečni životni vek može biti nešto kraći, što donekle umanjuje preciznost HbA1c.
Ipak, praćenje ostaje važno.
Trudnička hiperglikemija predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje majke i bebe, pa je kontrola povišenog šećera ključna za smanjenje rizika komplikacija.
U praksi se najčešće uz HbA1c meri i glukoza na prazan stomak, ali radi i test intolerancije na glukozu, takozvani OGGT, kako bi se dobila šira i pouzdanija slika.
HbA1c, preddijabetes i insulinska rezistencija
Preddijabetes je faza u kojoj je šećer u krvi viši od normalnog, ali još uvek nedovoljno visok da bi se klasifikovao kao dijabetes tipa 2.
Za postavljanje dijagnoze preddijabetesa, obično se koriste sledeći kriterijumi:
- Glikemija na prazan stomak: od 5.6 do 6.9 mmol/L
- OGTT, dva sata posle uzimanja 75 g glukoze: od 7.8 do 11.0 mmol/L
- HbA1c: od 5.7 do 6.4%
Mnogim osobama u ovom stanju zajednička je insulinska rezistencija, kod koje telesna tkiva ne reaguju efikasno na insulin, hormon čija je uloga da olakša ulazak glukoze iz krvi u ćelije.
Iako često prolazi neprimećeno, simptomi insulinske rezistencije mogu uključivati nagomilavanje masnog tkiva u predelu stomaka, povišen pritisak, osećaj umora posle obroka, učestalu glad i tamnije naslage na koži vrata ili pazuha.
Kod ovog poremećaja pankreas pojačano luči insulin, ali kada beta-ćelije više ne mogu da nadoknade taj višak, nivo šećera i HbA1c raste.
Bez promene ishrane, vežbanja ili pravovremene terapije, povećava se rizik od prelaska u preddijabetes i dijabetes, pa su redovna kontrola HbA1c i rana terapija ključni su za usporavanje ili sprečavanje bolesti.
Konkretni saveti kako smanjiti HbA1c
Mnoge promene u svakodnevnim navikama mogu dovesti do efikasnijeg snižavanja nivoa HbA1c i samim tim smanjenja rizika od komplikacija povezanih sa visokim šećerom u krvi.
U nastavku slede najvažniji saveti koji obuhvataju sve, od načina ishrane i hidratacije do fizičke aktivnosti i redovnog sna, a koji zajedno pružaju stabilniju kontrolu glikemije i dugoročno bolji kvalitet života.
- Svakodnevno praćenje glikemije: Redovna merenja pre i posle obroka pokazuju kako hrana i aktivnost utiču na šećer.
- Konzumacija složenih ugljenih hidrata: Mahunarke, kao što su pasulj sočivo ili leblebije, integralne žitarice, poput prosa, heljde, kinoe, ovsa, raži ili ječma, i povrće imaju niži glikemijski indeks. Takođe, povećan unos inulina ili psilijuma može biti korisno.
- Izbegavanje tečnih kalorija: Gazirani sokovi, zaslađeni sokovi i energetska pića izazivaju velike skokove šećera u krvi.
- Planiranje obroka: Umesto tri velika obroka dnevno, korisnije je imati četiri ili pet manjih, sa ograničenom količinom ugljenih hidrata, što održava ujednačeniji nivo šećera tokom dana
- Pažnja na glikemijski indeks i glikemijsko opterećenje: Namirnice visokog glikemijskog indeksa izazivaju nagao skok šećera, dok one sa niskim GI imaju dugotrajan, stabilan uticaj. Na primer, zamena šećera stevijom, eritritolom ili ksilitolom može biti korisno.
- Dovoljno proteina: Bilo da je reč o nemasnom mesu, ribi, jajima ili biljnim izvorima proteina, kao što su tofu, tempeh, seitan, mahunarke, orašasti plodovi i semenke, proteini sprečavaju suviše brzo pražnjenje želuca i tako pomažu stabilizaciji nivoa šećera u krvi.
- Unos zdravih masti: Masline, avokado, orašasti plodovi i semenke sadrže zdrave masti, vitamine i minerale. Posebno korisni mogu biti orasi, laneno seme i chia semenke, koji su dobri izvori omega-3 masnih kiselina.
- Adekvatno hidriranje: Dovoljan unos tečnosti, a pre svega vode i nezaslađenih čajeva, je veoma važno jer dehidratacija može nepovoljno uticati na metabolizam glukoze.
- Redovno bavljenje fizičkim aktivnostima: Redovno bavljenje fizičkim aktivnostima, kako aerobnim poput brzog hoda, trčanja, plivanja ili vožnje bicikla, tako i vežbe snage, značajno mogu pomoći u regulaciji nivoa glukoze, kako kratkoročno, tako i dugoročno.
- Dovoljno sna i smanjenje stresa: Poznato je da nedovoljno sna ili stresan način života negativno utiču na regulaciju šećera u krvi i povećano lučenje hormona kao što su kortizol i adrenalin.
Pored prethodno pomenutih, prirodnih načina za smanjenje HbA1c, pacijenti koji žive sa dijabetesom i kojima je prepisana terapija lekovima, moraju redovno uzimati terapiju i pridržavati se preporuka lekara.
Kod pacijenata koji pate od dijabetes redovno samostalno praćenje nivoa glukoze u krvi je takođe neophodan korak.
Cena
Troškovi analize HbA1c mogu varirati u zavisnosti od zdravstvene ustanove i tipa laboratorije.
U javnim zdravstvenim ustanovama, troškove testa često pokriva zdravstveno osiguranje, naročito za osobe kojima je dijabetes dijagnostikovan ili se nalaze u rizičnoj grupi
U privatnim laboratorijama cena može biti nešto viša, ali se i dalje obično ubraja u pristupačnije pretrage.
Cena HbA1c u privatnim laboratorijama obično se kreće od 700 do 1,200 dinara.
Zaključak
HbA1c koji se često naziva tromesečni šećer, jedan je od glavnih pokazatelja dugoročne regulacije glikemije.
Ovaj test se koristi za procenu prosečnog nivoa šećera u krvi, i nezaobilazan je u dijagnostici dijabetesa i praćenje uspeha i efekata lečenja kod osoba sa dijabetesom tipa 1 ili 2.
Za normalnu vrednost HbA1c se uzimaju vrednosti do 5.6%, koje ukazuju da je prosečan nivo šećera u prethodna tri meseca bio adekvatan.
Vrednosti od 5.7% i 6.4% ukazuju na povećani rizik od dijabetesa, takozvani predijabetes, dok vrednosti veće od 6.5% najčešće znače da je dijabetes prisutan, no za postavljanje definitivne dijagnoze u obzir se uzimaju i ostali parametri.
Održavanje normalne ili samo blago povišene vrednosti HbA1c je veoma važno za izbegavanje komplikacija.
Osnovni koraci obuhvataju uravnoteženu ishranu s niskim udelom rafinisanih šećera, redovnu fizičku aktivnost i kontrole, pravilnu upotrebu lekova, kao i unapređenje kvaliteta sna i smanjenje stresa.
Kod starijih osoba, dece, trudnica ili onih sa drugim oboljenjima, ciljne vrednosti HbA1c mogu se razlikovati, pa je neophodan individualan pristup lečenju.
