Mokraćna kiselina je krajnji proizvod razgradnje purina, jedinjenja koja ulaze u sastav nukleinskih kiselina i nalaze se u gotovo svim ćelijama organizma, ali i u mnogim namirnicama.
Najviše purina sadrže iznutrice, crveno meso, riba i morski plodovi, kao i alkohol, naročito pivo.
Normalno se stvara u jetri, a zatim eliminiše putem bubrega i u manjoj meri putem creva.
Kada je ravnoteža između stvaranja i izlučivanja narušena, njen nivo u krvi može biti povišen, što se naziva hiperurikemija, ili snižen, što se naziva hipourikemija.
Povišene vrednosti povezane su sa stvaranjem kristala i razvojem gihta, ali i oštećenjem bubrega i kardiovaskularnim rizikom, dok snižene vrednosti mogu ukazivati na poremećaje rada bubrega ili jetre.
Rano prepoznavanje i lečenje, koje obuhvata promene životnih navika i po potrebi terapiju lekovima, od velikog je značaja za sprečavanje komplikacija.
U ovom članku objasnićemo šta je mokraćna kiselina, kako nastaje i kako se izlučuje iz organizma, koje su normalne vrednosti, a kada se javljaju povišene i snižene vrednosti, koji su njihovi simptomi i načini lečenja.
Šta je mokraćna kiselina i kako nastaje
Mokraćna kiselina je krajnji produkt razgradnje purina u organizmu.
Purini dospevaju u organizam na dva načina, putem hrane i razgradnjom sopstvenih ćelija.
Kada se unesu hranom, purini iz namirnica poput crvenog mesa, iznutrica, sardina, inćuna, skuše, školjki i alkohola, a naročito piva, razlažu se u jetri do mokraćne kiseline.
Istovremeno, svakodnevno propadanje i obnavljanje starih ćelija oslobađa purinske baze iz DNK i RNK, koje takođe završavaju u istom metaboličkom putu i pretvaraju se u mokraćnu kiselinu.
U procesu razgradnje purina ključnu ulogu igra jetra, dok se nastala mokraćna kiselina iz krvi eliminiše uglavnom putem bubrega, a manjim delom preko creva.
Mokraćna kiselina je slabo rastvorljiva supstanca i u krvi najčešće cirkuliše u obliku natrijumovih soli, odnosno natrijum-urata.
Ljudi spadaju u retke sisare koji nemaju enzim urikazu, zbog čega se mokraćna kiselina ne razlaže dalje u rastvorljiviji oblik, već ostaje krajnji proizvod metabolizma purina.
Mokraćna kiselina u manjoj meri ima i zaštitnu ulogu, jer deluje kao antioksidans i pomaže u neutralizaciji slobodnih radikala, ali zbog ograničene rastvorljivosti, povišene koncentracije brzo dovode do stvaranja kristala i povećanog rizika od bolesti.
Normalne vrednosti mokraćne kiseline
Nivo mokraćne kiseline najčešće se proverava biohemijskom analizom krvi.
Uzorak se obično uzima ujutru, nakon osam do dvanaest sati posta, a zatim se u laboratoriji meri koncentracija mokraćne kiseline u serumu.
Normalne vrednosti mokraćne kiseline mogu blago da variraju među laboratorijama i razlikuju se u zavisnosti od pola.
Referentne vrednosti mokraćne kiseline u krvi kreću se u sledećim opsezima:
- Kod muškaraca: od 208 do 428 µmol/L, odnosno od 3.5 do 7.2 mg/dL
- Kod žena: od 155 do 357 µmol/L, odnosno od 2.6 do 6.0 mg/dL
Tokom trudnoće koncentracija mokraćne kiseline se često fiziološki smanjuje, jer hormonske promene i povećan volumen krvi utiču na njen metabolizam, pa se kod trudnica koriste posebni, niži referentni rasponi.
Pored analize krvi, može se meriti i količina mokraćne kiseline koja se izluči putem urina u toku 24 sata.
Kod zdravih odraslih osoba normalno se izbaci između 250 i 750 mg u toku jednog dana.
Ako se registruje povećano izlučivanje, to može ukazivati na pojačanu proizvodnju mokraćne kiseline ili na poremećaje u radu bubrega.
Rezultati se uvek tumače zajedno sa drugim parametrima, kao što su opšta funkcija bubrega i sastav ishrane.
Povišena mokraćna kiselina
Hiperurikemija predstavlja stanje u kojem je koncentracija mokraćne kiseline u krvi viša od normalnih vrednosti.
Najčešće se otkriva slučajno, prilikom rutinskih laboratorijskih analiza, jer mnoge osobe nemaju nikakve simptome.
Međutim, ako povišeni nivoi traju duže, mokraćna kiselina može početi da se taloži u obliku kristala u zglobovima i bubrezima.
Glavni uzroci hiperurikemije su prekomerno stvaranje mokraćne kiseline ili njeno nedovoljno izlučivanje putem bubrega.
Pojačana proizvodnja može nastati zbog genetske predispozicije, ubrzane razgradnje ćelija, kao što je slučaj kod psorijaze ili tokom hemoterapije, kao i zbog prekomernog unosa purina hranom.
U slučaju da do povišene mokraćne kiseline dovodi nedovoljno izlučivanje, najčešći uzrok je oslabljena funkcija bubrega ili upotreba pojedinih lekova, među kojima su diuretici, antiagregacioni lekovi i ciklosporin, koji mogu usporiti izbacivanje mokraćne kiseline.
Kao značajni faktori rizika za povišenu mokraćnu kiselinu prepoznati su i gojaznost, hipertenzija i metabolički poremećaji poput insulinske rezistencije.
Kada nivo mokraćne kiseline ostane trajno povišen, mogu nastati oštri kristali natrijum-urata koji se nakupljaju u zglobovima i tkivima, izazivajući upalu.
Najpoznatija bolest povezana sa ovim stanjem je giht.
Giht se manifestuje naglim napadom jakog bola, otoka i crvenila, najčešće u palcu na nozi, ali i u skočnom zglobu, kolenu ili ručnom zglobu.
Zglob postaje topao i izrazito bolan, a pokreti su ograničeni.
Ipak, hiperurikemija ne mora uvek dovesti do gihta i kod oko 80% osoba povišene vrednosti dugo prolaze bez simptoma.
Vremenom se ipak mogu javiti tofusi, tvrde kvržice ispod kože nastale nakupljanjem kristala, najčešće na prstima, šakama, laktovima ili ušima.
Hronično povišena mokraćna kiselina može dovesti i do stvaranja kamena u bubregu.
Kristali urata talože se u bubrezima i formiraju kamenčiće, naročito u uslovima kiselog urina ili dehidracije, koji mogu izazvati intenzivne bolove u donjem delu leđa ili donjem stomaku, a često su praćeni prisustvom krvi u mokraći i peckanjem pri mokrenju.
Osim gihta i kamena u bubregu, hiperurikemija je povezana i sa drugim zdravstvenim problemima.
Studije sugerišu da se ovo stanje često javlja zajedno sa povišenim krvnim pritiskom, gojaznošću i dijabetesom, delimično zato što ovi poremećaji smanjuju sposobnost bubrega da eliminišu mokraćnu kiselinu.
Lečenje
Lečenje hiperurikemije i gihta zavisi od prisustva simptoma i mogućih komplikacija.
Kod osoba sa povišenim vrednostima mokraćne kiseline, ali bez simptoma, najčešće se savetuje praćenje i promene životnih navika i ishrane, bez uvođenja lekova.
Kada su prisutni napadi gihta ili kamen u bubregu, pristupa se aktivnijem lečenju.
Osnovu terapije čine promene načina života i ishrana za smanjenje mokraćne kiseline.
Preporučuje se ograničavanje namirnica bogatih purinima, među kojima su crveno meso i iznutrice, pojedine vrste ribe i morskih plodova poput sardina, inćuna, škampa i školjki.
Alkohol, naročito pivo i žestoka alkoholna pića, treba svesti na minimum jer dodatno povećavaju nivo mokraćne kiseline.
Slično važi i za zaslađene napitke sa visokim sadržajem fruktoze, poput gaziranih i energetskih pića, koji podstiču stvaranje mokraćne kiseline.
Važno je obezbediti dovoljan unos tečnosti, najmanje dva do tri litra vode dnevno, kako bi se olakšalo izlučivanje mokraćne kiseline putem bubrega.
Od koristi može biti i umeren unos mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti, koji blago snižavaju koncentraciju mokraćne kiseline.
Kafa i čaj, a posebno zeleni čaj, kao i čaj od koprive, konzumirani umereno, takođe mogu imati povoljan efekat zahvaljujući kofeinu i antioksidansima.
Uravnotežena ishrana sa dosta voća i povrća, uz smanjen unos purina, osnov je prevencije novih napada.
U težim slučajevima uvode se lekovi za mokraćnu kiselinu.
Najčešće se koriste inhibitori enzima ksantin-oksidaze, poput alopurinola i febuksostata, koji smanjuju stvaranje mokraćne kiseline.
Kada bubrezi ne uspevaju da je izluče u dovoljnoj meri, primenjuju se urikozurici, kao što su probenecid i benzbromaron, koji pojačavaju njeno izbacivanje putem urina.
Cilj terapije kod osoba sa čestim napadima je održavanje nivoa mokraćne kiseline ispod 6 mg/dL, čime se značajno smanjuje rizik od novih napada i oštećenja zglobova.
Tokom akutnih napada gihta koriste se lekovi koji ublažavaju zapaljenje i bol.
Najčešće su to nesteroidni antiinflamatorni lekovi kao što su ibuprofen ili indometacin, kortikosteroidi u obliku tableta ili injekcija, kao i kolhicin.
Ovi lekovi deluju brzo, ali se koriste samo kratkoročno, dok se dugoročna terapija zasniva na kombinaciji pravilne ishrane, zdravih navika i terapije za održavanje niskih vrednosti mokraćne kiseline.
Snižena mokraćna kiselina
Hipourikemija označava stanje kada je koncentracija mokraćne kiseline u krvi ispod donje granice normale, obično ispod donje gradnice, najčešće 150 do 180 µmol/L.
Ovo je relativno retka pojava i najčešće se otkriva slučajno, tokom rutinske laboratorijske analize, budući da snižene vrednosti same po sebi obično ne izazivaju simptome, već ukazuju na neki drugi proces u organizmu.
Uzroci mogu biti različiti i uključuju retka nasledna oboljenja, poput Fankonijevog sindroma, koji dovode do pojačanog gubitka mokraćne kiseline putem mokraće, jer bubrezi ne zadržavaju ovaj metabolit u dovoljnoj meri.
Oštećenje jetre ili bubrega takođe može smanjiti njenu proizvodnju.
Određeni lekovi koji se koriste u terapiji gihta, uključujući alopurinol, febuksostat ili benzbromaron, mogu dovesti do preteranog sniženja nivoa.
Treba imati u vidu da vrednosti mokraćne kiseline tokom trudnoće prirodno opadaju zbog hormonskih promena i povećanog protoka krvi kroz bubrege.
Sama hipourikemija najčešće ne zahteva posebno lečenje, ali predstavlja indikaciju da je potrebno dodatno ispitivanje, te nalaz sniženih vrednosti obično vodi ka daljoj dijagnostici kako bi se utvrdio osnovni uzrok.
Ishrana i životne navike
Ishrana i životne navike imaju veliki značaj u regulaciji nivoa mokraćne kiseline. Pojačan unos namirnica bogatih purinima dovodi do njenog porasta, dok raznovrsna i uravnotežena ishrana pomaže održavanju normalnih vrednosti.
Preporučuje se:
- Ograničavanje unosa crvenog mesa i iznutrica, posebno jetre, bubrega i srca, jer su izrazito bogati purinima.
- Izbegavanje ili smanjenje konzumacije morskih plodova i ribe kao što su sardine, inćuni, škampi i tuna, koji takođe povećavaju nivo mokraćne kiseline.
- Smanjivanje unosa alkohola, naročito piva i žestokih pića, budući da alkohol otežava izlučivanje mokraćne kiseline putem bubrega.
- Izbegavanje ili drastično smanjenje konzumacije gaziranih i energetskih napitaka sa visokim sadržajem fruktoze koja podstiče stvaranje mokraćne kiseline.
Sa druge strane, važno je povećati unos tečnosti, jer dovoljan unos vode olakšava eliminaciju mokraćne kiseline putem urina.
Preporučuje se da osnovu ishrane čine integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi i semenke, sveže voće i povrće, uz umeren unos nemasnih mlečnih proizvoda.
Ove namirnice obezbeđuju potrebne nutrijente, a ne sadrže značajne količine purina.
Promene u načinu ishrane najbolje je uvoditi postepeno.
Naglo mršavljenje i ekstremne dijete mogu privremeno povećati nivo mokraćne kiseline zbog ubrzane razgradnje ćelija.
Na kraju, zdrave navike poput redovne fizičke aktivnosti, izbegavanja dehidracije i prestanka pušenja doprinose očuvanju opšteg zdravlja i podržavaju normalan metabolizam mokraćne kiseline.
Komplikacije
Dugotrajno povišen nivo mokraćne kiseline može dovesti do različitih komplikacija koje značajno narušavaju zdravlje i kvalitet života.
Najčešće posledice dugotrajno povišene mokraćne kiseline uključuju:
- Giht: Najčešća komplikacija hiperurikemije, koja nastaje kada se kristali mokraćne kiseline nakupe u zglobovima i izazovu iznenadne bolne upale sa crvenilom i otokom.
- Kamen u bubregu: Formiranje uratnih kamenčića u bubrezima ili mokraćnim putevima, što dovodi do jakog bola u leđima ili stomaku i pojave krvi u mokraći.
- Tofusi: Čvrste nakupine kristala mokraćne kiseline ispod kože, obično na prstima, šakama ili laktovima, koje se razvijaju nakon godina nelečene bolesti.
- Oštećenje bubrega: Kristali urata mogu se taložiti u bubrežnim kanalićima i izazvati uratnu nefropatiju, koja vremenom vodi ka hroničnoj bubrežnoj slabosti.
- Hronično oštećenje zglobova: Ponovljeni napadi gihta oštećuju hrskavicu i mogu dovesti do deformiteta i trajne smanjene pokretljivosti zglobova.
- Kardiovaskularni rizik: Povišena mokraćna kiselina povezuje se sa većom učestalošću hipertenzije, bolesti srca, srčanog udara i šloga, iako mehanizam ove veze još uvek nije potpuno razjašnjen.
Redovne kontrole i pravovremeno lečenje hiperurikemije ili gihta smanjuju rizik od razvoja ovih komplikacija.
Prevencija
Prevencija povišenog nivoa mokraćne kiseline zasniva se na zdravim životnim navikama i redovnom praćenju zdravstvenog stanja.
Najvažnije mere podrazumevaju uravnoteženu ishranu sa smanjenim unosom purina i održavanje zdravog načina života.
Najvažnije preventivne mere uključuju:
- Održavanje zdrave telesne težine kroz pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.
- Umerena konzumacija alkohola, uz izbegavanje piva i žestokih pića koja značajno podižu nivo mokraćne kiseline.
- Adekvatna hidratacija, imajući u vidu da voda smanjuje rizik od kristalizacije mokraćne kiseline u bubrezima.
- Smanjenje unosa šećera i napitaka sa fruktozom, budući da visok unos može doprineti stvaranju mokraćne kiseline.
Kod osoba sa postojećim faktorima rizika, kao što su hipertenzija ili metabolički sindrom, preporučuju se redovni lekarski pregledi.
Rano otkrivanje blago povišenih vrednosti mokraćne kiseline pruža mogućnost da se pravovremenim promenama u ishrani i načinu života spreči razvoj simptoma i komplikacija.
Određeni lekovi koji se primenjuju za druga stanja, poput losartana za povišen krvni pritisak ili fenofibrata za poremećaje masnoća u krvi, mogu dodatno doprineti sniženju mokraćne kiseline, pa lekar može propisati zamenu kod pacijenata sa povećanom mokraćnom kiselinom.
Zaključak
Mokraćna kiselina je prirodni produkt metabolizma purina, normalno prisutna u organizmu i bezopasna u uobičajenim vrednostima, ali njene povišene ili snižene vrednosti mogu izazvati komplikacije ili ukazati na druga osnovna stanja.
U kliničkoj praksi češće se sreće hiperurikemija, odnosno povišena mokraćna kiselina, koja dugoročno može dovesti do gihta, kamena u bubregu i oštećenja zglobova i bubrega.
Hipourikemija je ređa i obično je povezana sa drugim bolestima ili primenom određenih lekova.
Pravovremeno otkrivanje promena u nivou mokraćne kiseline, uz prilagođenu ishranu, zdrave navike i, kada je potrebno, lekove, ključno je za lečenje i prevenciju komplikacija izazvanih poremećajima nivoa mokraćne kiseline u krvi.
