Giht je jedan od najstarijih poznatih oblika artritisa, koji se karakteriše iznenadnim i bolnim napadima zapaljenja zglobova.
Iako genetika igra značajnu ulogu u nastanku ovog oboljenja, način života i ishrana su faktori na koje je moguće uticati, a koji u značajnoj meri mogu olakšati simptome i prevenirati buduće napade.
Povišena koncentracija mokraćne kiseline u krvi glavni je pokretač gihta, jer kad nivo mokraćne kiseline postane prevelik, kristali urata se talože u zglobovima, izazivajući intenzivan bol, otok i upalu karakterističnu za napade gihta.
Mokraćna kiselina je krajnji produkt razgradnje purina iz hrane u organizmu, pa je razumevanje veze između unosa određenih namirnica i nivoa mokraćne kiseline u krvi ključno za dugoročno upravljanje ovim metaboličkim poremećajem.
Pravilna ishrana kod gihta nije samo pomoćno sredstvo uz terapiju lekovima, već predstavlja osnovni vid prevencije napada gihta.
U ovom članku detaljno ćemo se baviti temom ishrane kod gihta, objašnjavajući kakva je njihova međusobna veza, koji su osnovni principi ishrane, kao i koje namirnice treba favorizovati, a koje ograničiti ili potpuno izbaciti iz ishrane.
Razumevanje gihta i uloge ishrane
Osnovni mehanizam nastanka gihta vezan je za poremećaj metabolizma purina, hemijskih jedinjenja koja se nalaze u telu i u mnogim namirnicama.
Razgradnjom purina nastaje mokraćna kiselina.
U normalnim uslovima, mokraćna kiselina se rastvara u krvi, prolazi kroz bubrege i izlučuje urinom, no kada telo proizvodi previše mokraćne kiseline ili bubrezi ne mogu efikasno da je eliminišu, dolazi do njenog nakupljanja.
Ovo stanje, poznato kao hiperurikemija, dovodi do taloženja oštrih kristala urata u zglobovima i okolnim tkivima, što izaziva intenzivan bol, crvenilo i otok.
Ishrana ima direktan uticaj na nivo mokraćne kiseline.
Određene namirnice su bogate purinima, čija razgradnja direktno povećava nivo urata u krvi.
Pored toga, neke namirnice i napici mogu otežati rad bubrega, smanjiti izlučivanje mokraćne kiseline ili povećati njeno stvaranje u samom organizmu.
S druge strane, određene namirnice pomažu smanjenju upale i podstiču eliminaciju viška mokraćne kiseline, pa lečenju gihta uvek uključuje prilagođavanje ishrane kao ključni deo terapije.
Osnovni principi ishrane za giht
Pristup ishrani kod gihta nije kratkoročna dijeta, već trajna promena životnog stila koja ima za cilj postizanje metaboličke stabilnosti.
Ishrana za giht ne fokusira se samo na izbegavanju namirnica koje mogu izazvati napade, već i na uključivanju hrane koja podržava funkciju bubrega i smanjuje upalne procese u organizmu.
Ovakav pristup zahteva disciplinu i jasno razumevanje kako različite grupe namirnica utiču na biohemijske procese u telu.
Kontrola nivoa mokraćne kiseline
Glavni cilj ishrane kod gihta je održavanje nivoa mokraćne kiseline u granicama referentnih vrednosti, obično ispod 360 µmol/L, odnosno 6 mg/dL, kod osoba sa dijagnozom gihta, što se postiže smanjenjem unosa purina i izborom namirnica koje ne povećavaju insulinsku rezistenciju.
Visok nivo insulina u krvi može smanjiti izlučivanje mokraćne kiseline putem bubrega, stvarajući začarani krug metaboličkih poremećaja.
Iz ovog razloga kontrola glikemije postaje važan deo upravljanja nivoom mokraćne kiseline, a ishrana treba da bude fokusirana na hranu koja ne izaziva nagle skokove šećera u krvi, čime se olakšava rad bubrega i smanjuje rizik od taloženja kristala urata.
Održavanje zdrave telesne težine
Gojaznost je jedan od najjačih faktora rizika za razvoj gihta.
Višak masnog tkiva nije samo inertna rezerva energije, već metabolički aktivno tkivo koje proizvodi proinflamatorne citokine i povećava proizvodnju mokraćne kiseline.
Takođe, gojazne osobe češće imaju smanjenu sposobnost bubrega da eliminišu urate.
Ipak, važno je znati da gubitak težine mora biti postepen i kontrolisan.
Naglo mršavljenje, posebno kroz gladovanje ili ishrane sa izuzetno niskim unosom ugljenih hidrata, takozvane ketogene dijete, može dovesti do naglog porasta nivoa mokraćne kiseline usled razgradnje sopstvenih tkiva i ketoze, što može isprovocirati akutni napad gihta.
Umesto toga, uvek se preporučuje umeren kalorijski deficit uz balansiran unos nutrijenata.
Adekvatna hidratacija
Voda ima ključnu ulogu u prevenciji napada gihta jer pomaže u rastvaranju mokraćne kiseline i olakšava njeno izlučivanje putem urina.
Dehidracija povećava koncentraciju krvi, što podstiče kristalizaciju urata u zglobovima.
Adekvatan unos tečnosti takođe smanjuje rizik od nastajanja kamena u bubregu, što je česta komplikacija kod osoba sa hroničnim gihtom.
Optimalan dnevni unos vode je najmanje 2 do 3 litre, ravnomerno raspoređeno tokom dana.
Svetlo žuta boja urina pokazuje adekvatnu hidriranost, dok tamna boja ukazuje na potrebu za većim unosom tečnosti.
Tečnost treba unositi primarno kroz vodu, nezaslađene čajeve ili mineralnu vodu, izbegavajući sokove bogate fruktozom.
Namirnice koje treba izbegavati ili ograničiti
Eliminacija ili drastično smanjenje unosa određenih namirnica predstavlja najvažniji korak u kontroli gihta.
Ove namirnice su ili izuzetno bogate purinima ili sadrže supstance koje metabolički blokiraju izlučivanje mokraćne kiseline.
Namirnice bogate purinima
Namirnice sa visokim sadržajem purina su direktni prekursori mokraćne kiseline, i u najvećoj meri utiču na njen nivo u krvi.
Unosom namirnica koje su bogate purinom dolazi do brzog i značajnog porasta nivoa urata u krvi, što kod predisponiranih osoba može izazvati akutni napad u roku od nekoliko sati.
U nastavku slede namirnice bogate purinima koje bi osobe koje pate od povišenog nivoa mokraćne kiseline trebalo da izbegavaju ili u potpunosti isključe iz ishrane.
Iznutrice
Unutrašnji organi životinja predstavljaju namirnice sa najvećom koncentracijom purina.
Metabolička aktivnost ovih organa je visoka, zbog čega sadrže velike količine nukleinskih kiselina koje se razgrađuju u purine.
Namirnice poput džigerice, bubrega, srca, mozga ili brizli treba potpuno eliminisati iz ishrane osoba koje boluju od gihta.
Čak i male količine mogu izazvati snažnu reakciju i akutni napad.
Neke vrste ribe i morski plodovi
Iako je riba generalno zdrava, određene vrste su problematične za pacijente sa gihtom, što ne znači da treba izbegavati svu ribu, ali je potreban oprez i selekcija.
Plava riba i određeni morski plodovi sadrže visoke koncentracije purina.
Konkretno, trebalo bi ograničiti unos:
- Određenih vrsta ribe: Sardine, inćuni, haringa, skuša i pastrmka spadaju u grupu sa visokim rizikom.
- Morskih plodova: Školjke, dagnje, rakovi i jastozi takođe mogu biti okidači napada gihta.
- Konzervirane ribe: Često sadrži dodatne soli i ulja, uz visoku koncentraciju purina.
Crveno meso
Govedina, svinjetina i jagnjetina sadrže više purina od belog mesa, odnosno piletine i ćuretine.
Crveno meso ne mora biti u potpunosti izključeno iz ishrane osoba sa gihtom kao iznutrice, ali njihov unos treba strogo ograničiti.
Preporučuje se da porcije ne budu veće od dlana, i da se ne konzumiraju više od nekoliko puta nedeljno.
Divljač, kao što je srnetina ili zečetina, takođe spada u visokorizičnu kategoriju i treba je izbegavati.
Slatki napici i namirnice sa visokim sadržajem fruktoze
Fruktoza je jedina vrsta ugljenih hidrata koja direktno povećava nivo mokraćne kiseline.
Razgradnja fruktoze u jetri troši adenozin-trifosfat, što dovodi do prekomerne proizvodnje purina kao nusproizvoda.
Kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze, koji se nalazi u mnogim industrijskim proizvodima, predstavlja posebnu opasnost.
Gazirani sokovi sadrže ogromne količine šećera i fruktoznog sirupa.
Voćni sokovi, čak i prirodni, predstavljaju koncentrovan izvor fruktoze koja se brzo apsorbuje.
Pored toga, slatkiši i konditorski proizvodi, uključujući keks, kolače i bombone, često su zaslađeni glukozno-fruktoznim sirupima.
S druge strane, umerena konzumacija svežeg voća smatra se potpuno bezbednom i zdravom, dok je unos suvog, a posebno kandiranog voća, potrebno ograničiti.
Alkoholna pića
Alkohol utiče na giht dvostruko, tako što povećava proizvodnju mokraćne kiseline i smanjuje njeno izlučivanje.
Metabolizam alkohola u telu dovodi do stvaranja mlečne kiseline, koja se u bubrezima takmiči sa mokraćnom kiselinom za izlučivanje, pri čemu mokraćna kiselina ostaje u telu.
Takođe, alkohol dovodi do dehidracije.
Pivo se smatra najgorim izborom za osobe sa gihtom, budući da pored alkohola, pivo sadrži veliku količinu jedne vrste purina pod nazvom gvanozin, koji potiče iz pivskog kvasca, što ga čini dvostrukom pretnjom.
Žestoka pića, kao što su viski, votka, džin i rum takođe povećavaju rizik od napada, iako nemaju purine kao pivo, zbog efekta na smanjenje izlučivanja urata.
Neka istraživanja sugerišu da umerena konzumacija vina ne povećava značajno rizik, ali se savetuje oprez i konsultacija sa lekarom, posebno tokom akutnih napada kada bi sav alkohol trebalo izbegavati.
Korisne namirnice za osobe sa gihtom
Nasuprot uvreženom mišljenju da ishrana za giht podrazumeva samo restrikcije, postoji širok spektar namirnica koje su ne samo dozvoljene, već i poželjne.
Ove namirnice sadrže nizak nivo purina i bogate su antioksidansima i vlaknima koja pomažu u regulaciji metabolizma, i indirektno smanjuju rizik od ponovnog napada.
Fokus ishrane osoba sa gihtom ili povećanom mokraćnom kiselinom treba da bude na celovitoj, minimalno prerađenoj hrani.
Voće i povrće sa niskim sadržajem purina
Većina voća i povrća je potpuno sigurna za konzumaciju i treba da čini osnovu ishrane.
Iako neko povrće poput spanaća, karfiola i špargle sadrži umerene količine purina, studije su pokazale da purini iz biljnih izvora ne povećavaju rizik od napada gihta na isti način kao purini iz mesa.
Ovo je verovatno posledica prisustva drugih korisnih jedinjenja u biljkama, poput vlakana i vitamina C, koji neutrališu potencijalni negativni efekat.
Iako gotovo sve vrste voća i povrća doprinose zdravlju i imaju pozitivan uticaj na smanjenje mokraćne kiseline, sledeće namirnice se posebno izdvajaju:
- Bobičasto voće: Jagode, borovnice i maline su bogate antioksidansima koji smanjuju upalu.
- Citrusi: Pomorandže, limun i grejpfrut su odlični izvori vitamina C.
- Lisnato povrće: Kelj, zelena salata i blitva su nutritivno bogati, a sigurni za pacijente sa gihtom.
- Povrće bogato vodom: Krastavci, tikvice i celer pomažu u hidrataciji i diurezi.
- Krstašice: Brokoli, prokelj i kupus sadrže snažne antiinflamatorne fitonutrijente poput sulforafana, uz minimalan sadržaj purina.
- Trešnje: Posebno kisele i tamne trešnje poznate su po tome što smanjuju rizik od akutnih napada gihta zahvaljujući snažnim antocijaninima.
- Povrće bogato rastvorljivim vlaknima: Šargarepa, bundeva i batat doprinose eliminaciji mokraćne kiseline putem creva.
- Namirnice bogate kalijumom: Avokado, banane i pečeni krompir pomažu bubrezima da efikasnije izluče urate.
- Lukovičasto povrće: Crni luk, praziluk i mladi luk sadrže kvercetin, flavonoid sa izraženim antiinflamatornim efektom.
Integralne žitarice
Za razliku od rafinisanih ugljenih hidrata, kao što su belo brašno i šećer, koji mogu dovesti do skokova insulina, složeni ugljeni hidrati obezbeđuju stabilan nivo energije i osećaj sitosti.
Integralne žitarice sadrže vlakna koja vezuju štetne materije u crevima i doprinose boljoj regulaciji telesne težine.
Stabilan nivo šećera u krvi je ključan za sprečavanje insulinske rezistencije koja je usko povezana sa hiperurikemijom i rizik od napada gihta.
Namirnice koje spadaju u ovu grupu, a koje su odličan izbor za osobe sa gihtom, uključuju ovas i ovsene pahuljice, integralni pirinač, kinou, ječam, raž, heljdu, pšenicu i druge.
Mlečni proizvodi sa niskim procentom masti
Mlečni proizvodi su se pokazali kao veoma korisna namirnica u borbi protiv gihta.
Proteini iz mleka, kazein i laktalbumin, imaju urikozurični efekat, što znači da pomažu bubrezima da izluče više mokraćne kiseline.
Pored toga, mlečni proizvodi su odličan izvor proteina sa veoma niskim sadržajem purina, što ih čini idealnom zamenom za meso u različitim obrocima.
Preporučuje se odabir varijanti sa niskim sadržajem masti kako bi se izbegao prekomeran unos zasićenih masnih kiselina i kalorija.
Dobri izbori uključuju nemasni jogurt, koji pored proteina sadrži i probiotike, kao i mladi sir i obrano mleko, koji mogu pružiti značajnu količinu kalcijuma.
Izvori proteina sa malo purina
Unos proteina je neophodan za održavanje mišićne mase i opšte funkcionisanje organizma, ali kod gihta je ključno birati izvore koji ne donose visoko purinsko opterećenje.
Biljni izvori proteina su posebno preporučljivi jer, pored proteina, sadrže vlakna i fitonutrijente bez holesterola i zasićenih masti.
Najbolji izvori proteina sa malo purina čine:
- Mahunarke: Pasulj, sočivo, leblebija i grašak su odličan izvori proteina, a iako sadrže purine, dokazano je da ne povećavaju rizik od napada.
- Jaja: Jaja su namirnica sa niskim sadržajem purina i mogu se konzumirati umereno, najbolje kuvana ili poširana.
- Edamame, tofu i tempeh: Mlada soja i proizvodi od soje su sigurni i nutritivno bogati.
Zdrave masti
Masti su neophodne za apsorpciju vitamina i hormonsku ravnotežu.
Međutim, vrsta masti je od presudnog značaja.
Zasićene masti životinjskog porekla mogu podstaći upalne procese, dok nezasićene masti iz biljnih izvora imaju antiinflamatorno dejstvo.
Umerenost je ključna zbog visoke kalorijske vrednosti masti, što može uticati na telesnu težinu.
Najbolji izvori zdravih nezasićenih masti uključuju:
- Maslinovo ulje: Ekstra devičansko maslinovo ulje sadrži oleokantal, jedinjenje sa izraženim protivupalnim dejstvom koje doprinosi zaštiti zglobova.
- Orašasti plodovi: Orasi, bademi, lešnici i indijski orah obezbeđuju kvalitetne nezasićene masti, prirodne antioksidanse i biljne proteine. Podržavaju stabilan nivo šećera u krvi i doprinose osećaju sitosti, pa su je umeren unos od koristi za kontrolisan unos kalorija.
- Laneno seme i chia semenke: Ove semenke su bogate omega-3 masnim kiselinama biljnog porekla i rastvorljivim vlaknima. Pomažu u smanjenju upale, poboljšavaju rad creva i doprinose stabilnijoj glikemiji.
- Ostale semenke: Suncokretove i semenke bundeve obezbeđuju zdrave masti, važne minerale kao što su magnezijum i cink i fitonutrijente koji podržavaju metaboličko zdravlje.
- Avokado: Avokado je prirodan izvor mononezasićenih masti, kalijuma i vlakana. Doprinosi stabilizaciji nivoa šećera u krvi, smanjuje upalne procese i pomaže u održavanju zdrave telesne težine.
Zaključak
Pravilno isplanirana ishrana kod gihta predstavlja jedan od najvažnijih elemenata u dugoročnom upravljanju ovim stanjem i sprečavanju napada.
Izbor namirnica direktno utiče na nivo mokraćne kiseline, ali i na opšte metaboličko zdravlje, pa pravilan izbor doprinosi smanjenju učestalosti i jačine napada.
Održavanje stabilne hidracije, unos nutritivno bogatih namirnica sa niskim sadržajem purina i izbegavanje namirnica i napitaka koje opterećuju bubrege stvaraju uslove u kojima telo lakše kontroliše nivo urata.
Ovakav pristup ne donosi samo trenutno olakšanje, već dugoročno smanjuje rizik od napada gihta i pogoršanja stanja, uz bolje funkcionisanje zglobova i stabilniji rad metaboličkih procesa.
