Albumin: Šta je, referentne, snižene i povišene vrednosti

Sveže informacije

Albumin je protein koji se nalazi u krvi čoveka, a koji učestvuje u održavanju osmotskog pritiska i transportu različitih supstanci kroz krvotok.

Kao najzastupljeniji protein u plazmi, albumin je od ključnog značaja za pravilno funkcionisanje organizma.

Promene u nivou albumina mogu ukazivati na različita zdravstvena stanja, uključujući bolesti jetre, bubrega i kardiovaskularnog sistema.

U ovom članku objasnićemo šta je albumin, koje su njegove funkcije, kao i uzroke i posledice sniženog i povišenog nivoa albumina u krvi.

Šta je albumin?

Albumin je protein koji se proizvodi u jetri i predstavlja najzastupljeniji protein u ljudskoj plazmi.

On igra ključnu ulogu u održavanju osmotskog pritiska, koji je neophodan za pravilnu raspodelu tečnosti između krvnih sudova i tkiva.

Osim toga, albumin služi kao transporter za mnoge supstance u krvi, uključujući hormone, masne kiseline, lekove i druge molekule.

Takođe, služi kao rezerva proteina, obezbeđujući aminokiseline za sintezu drugih proteina kada je to potrebno.

Pored toga, albumin pomaže u detoksikaciji organizma vezivanjem i neutralizacijom štetnih molekula, poput slobodnih radikala i toksina, čime štiti ćelije i tkiva od oštećenja.

Njegov značaj za homeostazu organizma čini ga jednim od najvažnijih biomarkera za procenu opšteg zdravstvenog stanja, posebno funkcije jetre i bubrega.

Referentne vrednosti albumina u krvi

Referentne vrednosti albumina u krvi obično se kreću u sledećim rasponima:

  • Odrasli: 35-50 g/L
  • Deca: 35-54 g/L

Normalne vrednosti albumina mogu varirati u zavisnosti od laboratorije i korišćene metode merenja.

Povišene ili snižene vrednosti mogu ukazivati na različita zdravstvena stanja, o kojima će biti reči u nastavku.

Nizak albumin

Nizak nivo albumina, poznat kao hipoalbuminemija, predstavlja ozbiljno medicinsko stanje koje može ukazivati na različite zdravstvene probleme.

Kada je nivo albumina u krvi nizak, to može dovesti do komplikacija poput edema, ali i biti pokazatelj ozbiljnih stanja poput oštećenja jetre, problema sa bubrezima ili hroničnih upalnih stanja.

Bolesti jetre

Bolesti jetre su jedan od najčešćih uzroka niskog nivoa albumina u krvi.

Albumin se proizvodi u jetri, pa bilo kakvo oštećenje ili nepravilna funkcija ovog organa može dovesti do smanjenja njegove sinteze.

Stanja kao što su ciroza, hepatitis ili masna jetra mogu ozbiljno uticati na sposobnost jetre da proizvodi dovoljno albumina.

Smanjena proizvodnja albumina može dovesti do nakupljanja tečnosti u telu, što se manifestuje kao oticanje, posebno u nogama i stomaku.

Lečenje hipoalbuminemije izazvane bolestima jetre obično zahteva lečenje osnovne bolesti, kao i promene u ishrani i načinu života kako bi se unapredila funkcija jetre.

Bolesti bubrega

Bolesti bubrega takođe mogu dovesti do niskog nivoa albumina u krvi, posebno kod stanja kao što je nefrotski sindrom.

Nefrotski sindrom podrazumeva da bubrezi gube sposobnost da zadrže albumin, zbog čega on curi kroz bubrežne filtere i izlučuje se putem urina.

Ovaj gubitak proteina dovodi do smanjenja koncentracije albumina u plazmi, što može rezultirati oticanjem, jer smanjen osmotski pritisak omogućava tečnostima da prelaze iz krvnih sudova u tkiva.

Lečenje bolesti bubrega koje uzrokuju hipoalbuminemiju obično uključuje terapiju osnovnog stanja, kao što je snižavanje krvnog pritiska, kontrola šećera u krvi kod dijabetesa i smanjenje upale kako bi se očuvala funkcija bubrega.

Hronične upalne bolesti

Hronične upalne bolesti poput reumatoidnog artritisa, upalnih bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, i hroničnih infekcija mogu značajno smanjiti nivo albumina u krvi.

Ove bolesti izazivaju dugotrajnu upalu u telu, što može povećati potrošnju proteina, uključujući albumin, te smanjiti njegovu sintezu u jetri.

Osim toga, inflamatorni procesi mogu povećati permeabilnost krvnih sudova, što omogućava albuminu da izlazi iz krvotoka u tkiva, gde postaje manje dostupan.

Lečenje ovih stanja obično uključuje upotrebu antiinflamatornih lekova i specifične terapije za osnovno stanje kako bi se smanjila upala i očuvao nivo albumina.

Drugi uzroci

Pored prethodno navedenih, uobičajenih uzroka snižene koncentracije albumina u krvi, i druga stanja mogu biti uzrok, uključujući:

  • Pothranjenost: Nedostatak proteina u ishrani, posebno kod ozbiljne pothranjenosti ili anoreksije, može dovesti do smanjenja sinteze albumina, jer telo nema dovoljno potrebnih materijala za njegovu proizvodnju.
  • Gubitak kroz gastrointestinalni trakt: Stanja kao što su enteropatije sa gubitkom proteina mogu uzrokovati da se albumin gubi kroz creva, što smanjuje njegov nivo u krvi.
  • Opekotine i velike povrede: Opekotine ili teške povrede mogu dovesti do značajnog gubitka proteina, uključujući albumin, kroz oštećenu kožu ili tkiva.

Povišen albumin

Povišen nivo albumina u krvi, poznat kao hiperalbuminemija, je relativno redak u kliničkoj praksi i obično ne ukazuje na ozbiljne bolesti.

U većini slučajeva, povišen albumin je posledica dehidratacije, gde smanjenje volumena tečnosti u telu povećava koncentraciju albumina u krvi.

Drugi, ređi uzroci hiperalbuminemije mogu uključivati određene genetske poremećaje ili akutne upalne reakcije, ali se obično povezuje sa relativnim nedostatkom tečnosti u telu.

Lečenje povišenog nivoa albumina obično se fokusira na osnovni uzrok.

U slučajevima dehidratacije, povećan unos tečnosti može brzo normalizovati nivo albumina.

Ako hiperalbuminemija prati druge medicinske probleme, kao što su akutne upale, potrebna je terapija osnovnog stanja kako bi se stabilizovali nivoi albumina u krvi.

Kada i kako se meri nivo albumina?

Nivo albumina u krvi se najčešće meri kada postoji sumnja na poremećaje jetre, bubrega ili kada su prisutni simptomi poput edema, umora, neobjašnjivog gubitka težine ili drugih znakova hipoalbuminemije ili hiperalbuminemije.

Merenje nivoa albumina može biti deo rutinskog biohemijskog pregleda krvi ili specifično traženo kao deo dijagnostičkog procesa za određene bolesti.

Merenje nivoa albumina se izvodi putem analizom uzorka venske krvi, a rezultati testa obično su dostupni za 24 sata.

Posebna priprema za test, uključujući i izbegavanje jela, nije potrebna osim u slučajevima kada je lekar odredio drugačije.

Međutim, važno je obavestiti lekara o svim lekovima kojie se uzimaju, jer neki lekovi mogu uticati na nivo albumina u krvi.

Dodatne dijagnostičke procedure

Pored merenja nivoa albumina u krvi, mogu biti potrebne i druge dijagnostičke procedure kako bi se dobila potpuna slika o zdravstvenom stanju pacijenta i utvrdio uzrok povišenih ili sniženih nivoa albumina.

Neke od najčešće korišćenih dodatnih dijagnostičkih procedura uključuju:

  • Testovi funkcije jetre: Ovi testovi mere nivoe različitih enzima i proteina u krvi kako bi se procenilo stanje jetre. Uključuju testove kao što su ALT, AST, bilirubin i alkalna fosfataza, koji mogu pomoći u dijagnostici oštećenja jetre.
  • Testovi funkcije bubrega: Merenje nivoa kreatinina i uree u krvi, kao i analiza urina, mogu pomoći u proceni funkcije bubrega i identifikaciji stanja kao što su nefrotski sindrom ili bubrežna insuficijencija, koja može uzrokovati promenjene nivoe albumina.
  • Ultrazvuk abdomena: Ova neinvazivna dijagnostička metoda može se koristiti za procenu izgleda jetre, bubrega i drugih organa sistema organa za varenje kako bi se otkrile promene.
  • Biopsija jetre: U slučajevima gde postoji sumnja na ozbiljno oštećenje jetre, kao što su ciroza ili hepatitis, može biti potrebna biopsija jetre. Ovaj postupak uključuje uzimanje malog uzorka tkiva jetre radi detaljne analize pod mikroskopom.
  • Elektroforeza proteina: Ova analiza razdvaja proteine u krvi na osnovu njihove veličine i električnog naboja, omogućavajući identifikaciju proteinskih obrazaca koji mogu ukazivati na specifična oboljenja, kao što su multipli mijelom ili amiloidoza.
  • Serološki testovi: Ovi testovi se koriste za otkrivanje prisustva antitela ili antigena povezanih sa specifičnim infekcijama ili autoimunim bolestima koje mogu uticati na nivo albumina.
  • Magnetna rezonanca ili CT skeniranje: Radiološki pregledi mogu pružiti detaljnije informacije o strukturi i funkciji unutrašnjih organa, naročito u složenim slučajevima gde osnovni uzrok poremećenog nivoa albumina nije moguće utvrditi na druge načine.

Zaključak

Albumin je protein koji se nalazi u krvi, a koji pomaže u održavanju osmotskog pritiska i transportu različitih supstanci kroz krvotok.

Promene u nivou albumina u krvi mogu biti važne indikacije za različite zdravstvene probleme, od bolesti jetre i bubrega do hroničnih upalnih stanja.

Nizak nivo albumina često ukazuje na ozbiljna stanja koja zahtevaju medicinsku pažnju, dok je povišen nivo obično znak dehidratacije i obično ne zahteva lečenje.