Amilaza zauzima posebno mesto među brojnim enzimima koje organizam proizvodi zbog svoje uloge u razgradnji ugljenih hidrata.
Ovaj enzim, poznat kao alfa-amilaza, proizvodi se pretežno u pankreasu i pljuvačnim žlezdama.
Alfa-amilaza je ključna za razlaganje skroba u jednostavnije šećere, što omogućava organizmu da ih koristi kao izvor energije.
Većina amilaze koja cirkuliše u krvi potiče iz pankreasa, dok manji deo dolazi iz pljuvačnih žlezda.
Koncentracija amilaze u krvi i urinu može pružiti važne informacije o zdravlju pankreasa i drugih organa.
U ovom članku govorimo o amilazi, njenim funkcijama, referentnim vrednostima, kao i stanjima koja mogu dovesti do promena u njenim nivoima.
Šta je amilaza?
Amilaza je enzim koji igra ključnu ulogu u procesu varenja, posebno u razgradnji složenih ugljenih hidrata, kao što su skrob i glikogen, u jednostavnije šećere poput maltoze i glukoze, koje organizam može lako apsorbovati.
Postoje različiti tipovi amilaze, ali najznačajnija je alfa-amilaza, koja se nalazi u pljuvačnim žlezdama i pankreasu.
Amilaza počinje razlaganje ugljenih hidrata već u ustima, a proces se nastavlja u tankom crevu, gde pankreasna amilaza ima ključnu ulogu u daljoj razgradnji hrane.
Analiza nivoa amilaze u krvi ili urinu često se koristi za dijagnostikovanje poremećaja u funkciji pankreasa ili pljuvačnih žlezda.
Najzastupljeniji tip amilaze u ljudskom organizmu je alfa-amilaza, koja postoji u dva glavna oblika:
- Pankreasna amilaza: Proizvodi se u pankreasu i oslobađa se u tanko crevo gde razlaže ugljene hidrate na jednostavnije šećere, omogućavajući njihovu apsorpciju.
- Salivarna amilaza: Nalazi se u pljuvačnim žlezdama i započinje proces varenja ugljenih hidrata već u ustima.
Osim alfa-amilaze, postoje i beta-amilaza, koja se nalazi u biljkama, bakterijama i gljivama, ali ne i ljudskom organizmu.
Beta-amilaza sličnu funkciju kao alfa-amilaza, ali je specifična za biljke i učestvuje u razgradnji skroba.
Gama-amilaza je aktivna pri nižim pH vrednostima, kada razgrađuje ugljene hidrate na kraće lance šećera. Ovaj tip amilaze je manje prisutan u ljudskom organizmu, ali ima značajnu ulogu u industrijskim procesima.
U medicinskom kontekstu, merenje nivoa alfa-amilaze, posebno pankreasne i salivarne, je od velikog značaja za procenu zdravlja pankreasa i drugih organa uključenih u varenje.
Referentne vrednosti amilaze
Provera nivoa amilaze u organizmu može se obaviti analizom uzorka venske krvi ili urina.
Referentne vrednosti amilaze mogu se razlikovati zavisno od laboratorije, metoda testiranja, i drugih faktora, ali se uobičajeno za normalne vrednosti smatraju:
- Amilaza u krvi: 30–110 U/L
- Amilaza u urinu: 1–17 U/h
Na rezultate testa amilaze mogu uticati različiti faktori, koji mogu dovesti do lažno povišenih ili sniženih vrednosti.
- Upotreba određenih lekova: Neki lekovi, poput oralnih kontraceptiva, kortikosteroida, diuretika, opijata i nesteroidnih antiinflamatornih lekova, mogu povećati nivo amilaze u krvi ili urinu.
- Hronične bolesti: Stanja poput hroničnog pankreatitisa, cistične fibroze, dijabetesa i bolesti bubrega mogu uticati na nivo amilaze, često ga povećavajući ili smanjujući zavisno od težine bolesti.
- Alkohol: Konzumacija alkohola može povećati nivo amilaze, posebno u kod akutnog pankreatitisa.
- Fizička aktivnost i stres: Intenzivna fizička aktivnost i stres neposredno pre testa može povećati nivo amilaze u krvi.
- Trauma ili operacija: Nedavna trauma abdomena ili operacija mogu dovesti do povišenja nivoa amilaze.
- Način ishrane: Unos velike količine hrane bogate skrobom neposredno pre testa može privremeno povisiti nivo amilaze.
Povišena amilaza
Hiperamilazemija, stanje koje karekterišu povišeni nivoi amilaze u krvi ili urinu, može ukazivati na različita medicinska stanja i imati različite uzroke.
Povišena amilaza se često povezuje sa problemima u pankreasu, ali može ukazivati i na druge zdravstvene probleme.
Simptomi povezani sa povišenim nivoom amilaze često zavise od osnovnog uzroka.
Neki od simptoma koji se mogu javiti uključuju:
- Bol u gornjem delu abdomena: Oštar, probadajući bol ispod levog rebra ili bol ispod desnog rebra koji se može širi prema leđima.
- Mučnina i povraćanje: Uobičajeni simptomi povezani s pankreatitisom ili drugim stanjima koje pogađaju gastrointestinalni trakt.
- Gubitak apetita: Može pratiti bol i nelagodnost u stomaku.
- Groznica: Može biti prisutna kod akutnog pankreatitisa ili infekcija.
- Žutica: Žuta prebojenost kože i beonjača može se javiti ako je povišen amilaza posledica problema sa žučnom kesom ili žučnim putevima.
U nastavku slede najčešći uzroci povišene amilaze, uz načine lečenja i preporule kako smanjiti amilaze u krvi, te objašnjenje mogućih komplikacija.
Akutni pankreatitis
Akutni pankreatitis nastaje usled iznenadne upale pankreasa, što dovodi do oslobađanja enzima poput amilaze u krvotok.
Ova upala može biti izazvana različitim faktorima, uključujući kamen u žuči, prekomernu konzumaciju alkohola, infekcije, upotrebu određenih vrsta lekova ili povrede pankreasa.
Lečenje akutnog pankreatitisa obično zahteva hospitalizaciju, gde se pacijentima pruža intenzivna nega. Terapija može da uključuje redukovanu ishranu kako bi se pankreas oporavio, intravenoznu nadoknadu tečnosti za održavanje hidratacije, lekove za ublažavanje bolova i antibiotike ako je prisutna infekcija.
U nekim slučajevima, ako je pankreatitis uzrokovan kamenom u žuči, može biti neophodna intervencija kojom se uklanja žučna kesa.
Ako se akutni pankreatitis ne leči na vreme, može dovesti do ozbiljnih komplikacija, kao što su odumiranje tkiva pankreasa, formiranje pseudocista, infekcije, i sistemsku upalnu reakciju koja može zahvatiti druge organe i uzrokovati sepsu.
Hronični pankreatitis
Hronični pankreatitis je dugotrajna upalu pankreasa koja dovodi do trajnog oštećenja tkiva.
Najčešći uzroci uključuju dugotrajnu zloupotrebu alkohola, nasleđene poremećaje pankreasa, autoimune bolesti ili dugotrajno prisustvo kamena u žuči.
Lečenje hroničnog pankreatitisa fokusira se na ublažavanje simptoma i sprečavanje daljeg oštećenja pankreasa.
Terapija može uključivati promene u ishrani, poput ograničenja masti i izbegavanje alkohola.
Lekovi protiv bolova, enzimski suplementi za pomoć u varenju i insulinska terapija ako pankreas više ne proizvodi dovoljno insulina su u nekim slučajevima takođe deo lečenja.
Ponekada je neophodna hirurška intervencija za ublažavanje pritiska na pankreas ili uklanjanje oštećenog tkiva.
Hronični pankreatitis može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući dijabetes, malapsorpciju hranljivih materija zbog nedostatka enzima, formiranje pseudocista i povećan rizik od razvoja raka pankreasa.
Takođe, stalan bol izazvan ovim stanjem može značajno uticati na kvalitet života.
Blokada žučnih kanala
Blokada žučnih kanala može nastati usled prisustva kamenja u žuči, tumora, striktura ili upala.
Ova blokada sprečava normalan protok žuči iz jetre i žučne kese u creva, što može dovesti do nakupljanja žuči i povećanja nivoa amilaze u krvi.
Lečenje blokade žučnih kanala zavisi od uzroka.
U slučaju kamena u žuči, često se primenjuje endoskopska procedura za uklanjanje kamena ili uklanjanje cele žučne kese.
Hirurške intervencije mogu biti potrebne za uklanjanje tumora ili ispravljanje striktura.
U nekim slučajevima može biti neophodno postavljanje stenta kako bi se omogućio normalan protok žuči.
Ukoliko blokada žučnih kanala ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući infekcije žučnih puteva, pankreatitis, oštećenje jetre ili sepsu.
Perforacija čira na želucu
Perforacija čira na želucu se javlja kada se čir probije kroz zid želuca, stvarajući otvor.
Pucanje čira na želucu može dovesti do izliva želudačnog sadržaja u trbušnu šupljinu, što izaziva tešku upalu trbušne maramice, peritonitis, i povećanje nivoa amilaze u krvi.
Perforacija je obično posledica nelečenih ili hroničnih čireva na želucu ili čira na dvanaestopalačnom crevu, koji su često uzrokovani infekcijom heliko bakterijom ili dugotrajnom upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
Perforacija čira na želucu zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
U većini slučajeva, neophodna je hitna operacija kako bi se zatvorila perforacija i očistila trbušna šupljina od kontaminiranog sadržaja.
Pored toga, pacijentima se često prepisuje terapija antibioticima kako bi se sprečila infekcija i lekovi za smanjenje želudačne kiseline.
Kada se perforacija ne leči brzo, može doći do ozbiljnih komplikacija kao što su peritonitis ili sepsa, koji mogu biti opasni po život.
Bubrežna insuficijencija
Drugi uzroci
Pored pomenutih uobičajeni uzroka, i drugi uzroci mogu dovesti do povišene alfa-amilaze u krvi i urinu.
Snižena amilaza
Snižen nivo amilaze u krvi ili urinu je ređa pojava i obično ne izaziva značajne simptome.
Niska amilaza može se pojaviti kod ljudi sa oštećenjem funkcije pankreasa, gde pankreas ne proizvodi dovoljno enzima potrebnih za varenje.
Ovo stanje može biti povezano sa hroničnim pankreatitisom ili cističnom fibrozom, gde dolazi do gubitka funkcionalnog tkiva pankreasa.
Takođe, sniženi nivoi amilaze mogu biti povezani sa oštećenjem jetre, kao što je ciroza, kada dolazi do smanjene proizvodnje enzima.
U nekim slučajevima, snižena amilaza može biti rezultat genetskih poremećaja koji utiču na sintezu ili lučivanje enzima.
Kada se radi test amilaze?
Test amilaze se obično radi kada postoji sumnja na probleme sa pankreasom, kao što su akutni pankreatitis ili hronični pankreatitis.
Indikacija za ovaj test mogu biti simptomi kao što su intenzivan bol u gornjem delu stomaka, mučnina, povraćanje, povišena telesna temperatura ili promene u nivou šećera u krvi.
Test se takođe može koristiti za praćenje oporavka od pankreatitisa ili za procenu efikasnosti lečenja.
Pored toga, test amilaze se može koristiti u slučaju sumnje na druge bolesti koje mogu izazvati povišene nivoe amilaze, kao što su zauške, ektopična trudnoća, ili blokada žučnih kanala.
Pored testa amilaze, za dijagnozu i praćenje bolesti pankreasa ili drugih stanja mogu se koristiti i sledeći testovi:
- Test lipaze: Lipaza je još jedan enzim koji pankreas proizvodi i koji je često povišen u slučaju pankreatitisa. Merenje lipaze često ide u kombinaciji sa merenjem amilaze kako bi se potvrdila dijagnoza.
- Test funkcije jetre: Ovi testovi mere nivoe enzima jetre kao što su alanin aminotransferaza (ALT), aspartat aminotransferaza (AST), alkalna fosfataza (ALP), i gama-glutamil transferaza (GGT) kako bi se procenilo stanje jetre i žučnih kanala.
- Kompletna krvna slika: KKS može pokazati promene u broju leukocita ili trombocita koje mogu ukazivati na prisustvo infekcije ili upale.
- Test kreatinina i uree: Ovi testovi se koriste za procenu funkcije bubrega i mogu pomoći u dijagnozi bubrežne insuficijencije.
- Ultrazvuk, CT ili MRI abdomena: Ultrazvuk abdomena je često prvi dijagnostički alat koji se koristi za procenu pankreasa i žučnih puteva. CT ili magnetna rezonanca mogu biti potrebne ukoliko se sumnja na prisutvo tumora, cisti ili inflamatornih stanja.
Zaključak
Amilaza je značajan enzim koji učestvuje u razgradnji ugljenih hidrata, a ima značajnu ulogu ne samo u procesu varenja, već i kao indikator zdravstvenog stanja pankreasa i drugih organa.
Nivo ovog enzima u krvi i urinu može ukazati na prisustvo različitih stanja, poput pankreatitisa, blokade žučnih kanala ili drugih stanja koja pogađaju sistem organa za varenje.
