Bensedin je komercijalni naziv za lek čija je aktivna supstanca diazepam, lek koji spada u grupu benzodiazepina.
Benzodiazepini deluju na centralni nervni sistem i imaju smirujuće, sedativno, dejstvo.
Diazepam se u medicini koristi dugi niz godina i poznat je kao efikasan za ublažavanje anksioznosti, grčenja mišića i određenih vrsta epileptičnih napada.
Pored generičkog naziva, diazepam je dostupan i pod nazivima Apaurin i Bensedin, a najčešće se primenjuje u obliku tableta, koje su dostupne različitim jačinama, od 2 mg, 5 mg i 10 mg.
Ovi lekovi izdaju se isključivo na lekarski recept, budući da imaju veoma snažno dejstvo, ali i da sa sobom nose rizik od nuspojava i razvoja zavisnosti.
U ovom članku objasnićemo šta je diazepam i kako deluje, kako i za šta se koristi, kao i koji su mogući rizici upotrebe Bensedina, Apaurina i drugih lekova koji sadrže ovu aktivnu supstancu.
Šta je diazepam i kako deluje?
Diazepam je lek iz grupe benzodiazepina, koji deluje umirujuće na moždanu aktivnost.
Hemijski gledano, diazepam se vezuje za specifične receptore u mozgu koji se nazivaju benzodiazepinski receptori i pojačava dejstvo gama-aminobuterne kiseline, GABA, prirodnog neurotransmitera koji smiruje nervni sistem.
Povećavajući efekat GABA, diazepam dovodi do smanjenja preterane aktivnosti moždanih ćelija čime se postiže anksiolitičko, sedativno, miorelaksantno i antikonvulzivno dejstvo.
Drugim rečima, diazepam deluje smanjujući anksioznost, umiruje, opušta mišiće i sprečava pojavu napada.
Diazepam, kao i drugi benzodiazepini, uključujući bromazepam, alprazolam i lorazepam, ne deluje na uzrok ovih stanja.
Nasuprot tome, Bensedin predstavlja simptomatsku terapiju, privremeno smanjujući simptome zahvaljujući pomenutom efektu na centralni nervni sistem.
Efekti leka počinju relativno brzo, najčešće unutar 15 do 60 minuta nakon uzimanja, što doprinosi brzom olakšanju simptoma anksioznosti ili mišićnih grčeva, a dejstvo može trajati šest do osam sati.
Čemu je namenjen i za šta se koristi?
Lek Bensedin namenjen je za terapiju više različitih stanja i simptoma kod odraslih i dece.
Indikacije za upotrebu Bensedina kod odraslih čine:
- Kratkotrajno lečenje teške anksioznosti: Diazepam se koristi za kratkotrajno ublažavanje simptoma ozbiljne anksioznosti koja pacijenta onemogućava u svakodnevnom funkcionisanju. Ovakva anksioznost često je praćena fizičkim simptomima kao što su pojačano znojenje, drhtanje, osećaj unutrašnje napetosti ili strepnje i ubrzan rad srca.
- Mišićni grčevi i spazmi: Zahvaljujući miorelaksantnom dejstvu, Bensedin pomaže u opuštanju skeletnih mišića, pa se propisuje kod bolnih grčeva mišića različitog porekla, uključujući stanja kao što je cerebralna paraliza.
- Određene vrste epilepsije: Diazepam ima antikonvulzivna svojstva, pa se može koristiti kao dodatni lek u terapiji nekih oblika epilepsije, kada se Bensedin obično primenjuje uz osnovne antiepileptičke lekove kako bi se pomoglo u kontroli napada. Pored diazapema, Rivotril, koji sadrži benzodiazepina klonazepam, takođe se koristi za lečenje epilepsije.
- Alkoholna apstinencijalna kriza: Kod pacijenata koji naglo prekinu dugotrajno prekomerno uzimanje alkohola mogu se javiti simptomi apstinencijalne krize, kao što su drhtavica, uznemirenost, anksioznost, halucinacije i konvulzije. Diazepam može olakšati ove simptome zahvaljujući sedativnom i smirujućem dejstvu, pa se koristi u kratkom periodu tokom lečenja alkoholne apstinencije.
- Priprema za hirurške intervencije: Bensedin se primenjuje i za smirivanje izrazito nervoznih ili uplašenih pacijenata pre manjih medicinskih ili stomatoloških intervencija. Na primer, stomatolog može preporučiti diazepam pre zahvata kod pacijenta sa jakim strahom od zubarskih procedura, kako bi se omogućilo lakše sprovođenje intervencije.
Kod dece, Bensedin se primenjuje kod cerebralne spastičnosti, koju karakteriše pojačan mišićni tonus i ukočenost usled oštećenja mozga ili kičmene moždine, kada diazepam može pomoći u smanjenju napetosti mišića i razdražljivosti.
Opuštanjem mišića poboljšava se pokretljivost i udobnost deteta.
Pored toga, Bensedin se koristi i kao deo terapije kod dece sa tetanusom, gde se javljaju jaki i bolni grčevi mišića.
Kao i kod odraslih osoba, diazepam se može primeniti pre hirurških ili dijagnostičkih zahvata radi smirivanja pacijenta, smanjenja straha i napetosti i obezbeđanja sedacije, kako bi zahvat protekao što mirnije.
Lekar može propisati određenu dozu diazepama noć pre intervencije, na dan intervencije ili nekoliko sati pre samog zahvata, u zavisnosti od potrebe.
Bromazepam ili Bensedin?
Bromazepam i diazepam, koji se nalazi u Bensedinu, pripadaju grupi benzodiazepina, lekova koji deluju umirujuće na centralni nervni sistem.
Iako imaju sličan mehanizam dejstva, postoje važne razlike u njihovoj jačini, trajanju efekta i kliničkoj primeni.
Bromazepam ima nešto uži spektar dejstva i koristi se pretežno za lečenje anksioznosti, napetosti i emocionalne nestabilnosti.
Njegovo dejstvo počinje relativno brzo i traje umereno dugo, zbog čega se često koristi za dnevnu kontrolu anksioznih simptoma i pogodniji je za kraću upotrebu kod blažih do umerenih anksioznih stanja.
Bensedin ima širi spektar indikacija.
Osim u lečenju anksioznosti, koristi se i kod mišićnih grčeva, epileptičkih napada, alkoholne apstinencijalne krize i kao premedikacija pre hirurških intervencija.
Njegovo dejstvo traje duže u poređenju sa bromazepamom, pa je koristan u situacijama kada je potrebno postojano sedativno ili relaksantno delovanje tokom dužeg vremenskog perioda.
Izbor između ova dva leka zavisi od vrste tegoba, potrebnog trajanja dejstva i individualne reakcije pacijenta, a lekar propisuje pogodniji lek u zavisnosti od konkretnog slučaja.
Način primene
Bensedin se izdaje isključivo uz lekarski recept, i treba ga uzimati tačno onako kako je propisano, u pogledu jačine doze, rasporeda uzimanja i dužine trajanja terapije.
Bensedin tablete treba uzimati uz čašu vode, bez žvakanja, pre ili posle jela.
Slede uobičajene doze za odrasle osobe:
- Lečenje anksioznih stanja i opsesivno-kompulzivne neuroze: 5 mg do 30 mg dnevno, podeljeno u više doza.
- Nesanica udružena sa anksioznošću: 5 mg do 15 mg pre spavanja.
- Cerebralna paraliza i spastične hemiplegije: 5 mg do 60 mg dnevno, podeljeno u više doza.
- Mišićni grčevi i spazmi: 5 mg do 15 mg dnevno, podeljeno u više doza.
- Dodatna terapija kod epilepsije: 2 mg do 60 mg dnevno, podeljeno u više doza.
- Alkoholna apstinencijalna kriza: 5 mg do 20 mg, a po potrebi doza se može ponoviti nakon dva do četiri sata.
- Priprema za stomatološku intervenciju: 5 mg noć pre, 5 mg ujutru i 5 mg dva sata pre zahvata.
- Premedikacija pre hirurških zahvata: 5 mg do 20 mg, prema uputstvu lekara.
Kod dece se diazepam koristi uz poseban oprez i isključivo prema preporuci lekara.
U terapiji napetosti i razdražljivosti izazvane cerebralnom spastičnošću, propisane doze se kreću u rasponu od 5 mg do 40 mg dnevno, podeljeno u više manjih doza tokom dana.
Kada se lek primenjuje kao priprema za hiruršku intervenciju, uobičajena doza kod dece iznosi od 2 mg do 10 mg, u zavisnosti od uzrasta, telesne mase i kliničkog stanja.
Starije osobe i iscrpljeni pacijenti mogu biti naročito osetljiviji na dejstvo diazepama, zbog čega su skloniji nuspojavama poput konfuznosti i sedacije.
Iz ovog razloga, najčešće se propisuje upola manja doza u odnosu na standardnu za odrasle, uz pažljivo praćenje reakcije na lek.
Slično važi i za osobe sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, kada je neophodno prilagoditi terapiju i uzimati nižu dozu, kako bi se smanjio rizik od nakupljanja leka u organizmu i potencijalnih komplikacija.
Terapiju diazepamom ne treba prekidati naglo, čak ni ako se lek uzima kratko ili u malim dozama.
Naglo obustavljanje može izazvati simptome ustezanja poput nesanice, razdražljivosti, znojenja, stomačnih tegoba, anksioznosti ili čak konvulzija i halucinacija, posebno nakon dužeg uzimanja ili kod osoba sa epilepsijom.
Prekid terapije sprovodi se postepeno, uz nadzor lekara.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Bensedin, kao i svi drugi lekovi, nosi određene rizike i može izazvati neželjene reakcije, pogotovo ako se ne primenjuje pravilno.
Diazepam snažno deluje na centralni nervni sistem, pa je neophodno strogo se pridržavati propisane terapije i uputstava lekara kako bi se smanjili rizici.
Pre svega, važno je znati da postoje situacije i zdravstvena stanja u kojima se Bensedin ne sme koristiti.
Osobe koje imaju ozbiljne poremećaje disanja, kao što je akutna respiratorna insuficijencija ili apneja u snu, ne bi smele uzimati diazepam, jer ovaj lek dodatno usporava rad centra za disanje i može pogoršati takve probleme.
Takođe, pacijenti sa teškim oboljenjima jetre ne treba da koriste Bensedin, budući da oštećena jetra ne može efikasno da metaboliše lek, što dovodi do njegovog nakupljanja i povećane toksičnosti.
Bensedin je kontraindikovan i kod osoba obolelih od miastenije gravis, autoimune bolesti koja se ispoljava izrazitom slabošću mišića, kao kod osoba koje pate od naslednog poremećaj metabolizma porfirina.
Pored toga, treba istaći da se Bensedin ne koristi za lečenje primarnih psihijatrijskih stanja kao što su teška depresija, fobije, opsesivno-kompulzivni poremećaj ili psihoze, budući da ne samo da neće pomoći kod ovih stanja, već u nekim slučajevima može i da ih pogorša.
Pored apsolutnih kontraindikacija, oprez pri primeni Bensedina je neophodan kod osoba koje pate od hronične opstruktivne bolesti pluća, glaukoma, kao i kod osoba sa istorijom problema zavisnosti bilo koje vrste.
Diazepam nosi visok potencijal za zloupotrebu i razvijanje zavisnosti, pa će lekar u takvim slučajevima proceniti da li je bezbedno propisati Bensedin ili će odabrati alternativu.
Jedan od značajnih rizika pri upotrebi diazepama je razvoj tolerancije i zavisnosti.
Tolerancija znači da posle izvesnog vremena kontinuirane upotrebe lek ima slabiji efekat nego na početku, pa može postojati potreba za povećanjem doze da bi se postiglo isto dejstvo.
Zavisnost, fizička i psihička, podrazumeva privikavanje organizma na prisustvo leka, pa prekid uzimanja izaziva apstinencijalne simptome.
Rizik od zavisnosti je veći što je doza veća i terapija duža, kao i kod pacijenata koji su ranije bili skloni zloupotrebi supstanci.
Iz tog razloga lekar propisuje Bensedin u najnižoj efektivnoj dozi i primenjuje se najkraći mogući period, a pacijent ne sme samoinicijativno povećavati doze niti produžavati terapiju bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Najčešće neželjene reakcije na Bensedin uključuju pospanost, sedaciju i omamljenost, posebno na početku terapije ili pri povećanju doze.
Pored toga, često se javljaju i umor, vrtoglavica ili ošamućenost, usporenost u pokretima i osećaj nestabilnosti.
Takođe, u nekim slučajevima mogu se javiti zbunjenost i otežana koncentracija tokom dana, što je posledica dejstva leka na centralni nervni sistem, a ove nuspojave uglavnom su prolazne i zavise od količine uzetog leka i individualne tolerancije.
Druge moguće nuspojave prilikom upotrebe Bensedina uključuju glavobolje, nerazgovetan govor, zatim gastrointestinalne tegobe poput suvoće usta, mučnine, zatvora ili dijareje.
Iako ređe, mogu se javiti promene raspoloženja i paradoksalne reakcije.
Paradoksalne reakcije podrazumevaju da lek deluje suprotno od očekivanog, te da umesto smirenosti, kod nekih osoba dolazi do povećane uznemirenosti, nervoze, pa čak i agresivnog ponašanja ili razdražljivosti.
Diazepam može uticati i na kardiovaskularni sistem usporavanjem pulsa ili sniženjem krvnog pritiska, što može dovesti do vrtoglavice pri naglom ustajanju, slabosti ili čak kratkotrajnog gubitka svesti u retkim slučajevima.
Ozbiljne neželjene reakcije na Bensedin su retke, ali zahtevaju hitnu pažnju ako se pojave. Tu spadaju alergijske reakcije na lek, kao što su osip, svrab, crvenilo kože, oticanje lica, usana ili jezika, otežano disanje i vrtoglavica.
Respiratorna depresija je još jedna ozbiljna neželjena reakcija, kod koje dolazi do usporenja disanja koje može biti opasno po život.
U slučaju da dođe do ozbiljnijih ili zabrinjavajućih nuspojava, neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Interakcije sa drugim lekovima
Diazepam može stupati u interakcije sa brojnim drugim lekovima, što znači da istovremena primena može promeniti efekat Bensedina ili drugih medikamenata, pa je važno da pacijent obavesti lekara o svim lekovima koje uzima, uključujući one koji se izdaju bez recepta, biljne preparate i suplemente.
Lista značajnih interakcija uključuje:
- Lekovi koji pojačavaju sedaciju: Bensedin pojačava pospanost kada se uzima sa drugim sedativima kao što su anksiolitici, hipnotici, antidepresivi, antipsihotici i opioidi. Ova kombinacija može izazvati preteranu sedaciju, usporeno disanje i zavisnost, pa se primenjuje samo uz strogu kontrolu.
- Lekovi koji usporavaju razgradnju diazepama: Neki lekovi mogu povećati nivo diazepama u krvi, produžiti njegovo dejstvo i pojačati efekte. Ovi lekovi uključuju neke lekove za želudačnu kiselinu, antifungalne lekove, lekove za HIV i oralne kontraceptive.
- Lekovi koji ubrzavaju razgradnju diazepama: Rifampicin, antibiotik za tuberkulozu, neki antiepileptici i teofilin, lek za astmu, ubrzavaju razgradnju diazepama i mogu oslabiti njegovo dejstvo.
- Kombinacije koje treba izbegavati: Ne sme se koristiti zajedno sa natrijum-oksibatom zbog rizika od prekomerne sedacije i depresije disanja. Lekar će preporučiti alternativu.
Alkohol treba strogo izbegavati tokom terapije diazepamom, budući da alkohol pojačava njegovo sedativno dejstvo i može izazvati ozbiljne posledice poput gubitka svesti, usporenog disanja i pada srčane funkcije.
Sličan efekat imaju i druge supstance koje utiču na centralni nervni sistem, poput opioida i kanabisa.
Kada je reč o hrani i piću, sok od grejpfruta može usporiti razgradnju diazepama u jetri i time pojačati i produžiti njegovo dejstvo. S druge strane, kofein iz kafe, crnog i zelenog čaja ili energetskih napitaka može oslabiti umirujući efekat leka, pa se preporučuje umeren unos.
Lista mogućih interakcija Bensedina nije konačna, a kako bi se sprečili neželjeni efekti, važno je posavetovati se sa lekarom.
Većina uobičajenih interakcija je dobro poznata lekarima, koji će prema potrebi prilagoditi dozu diazepama ili drugih lekova, ili predložiti izbegavanje određene kombinacije.
Upotreba tokom trudnoće i dojenja
Bensedin se ne preporučuje tokom trudnoće osim kada je to neophodno, i to u najmanjoj mogućoj dozi i na što kraći period.
Uzimanje ovog leka trebalo bi izbegavati naročito u prvom tromesečju, jer diazepam prolazi kroz placentu i može izazvati urođene anomalije.
Kada se primenjuje u kasnoj trudnoći ili neposredno pred porođaj, diazepam može izazvati pospanost, slab mišićni tonus, probleme sa disanjem i sisanjem kod novorođenčeta.
Duža primena leka pred kraj trudnoće može dovesti do apstinencijalnih simptoma kod bebe nakon rođenja.
Tokom dojenja, diazepam prelazi u mleko i može izazvati pospanost, slabost i poteškoće sa sisanjem kod bebe, pa se njegova primena u ovom periodu ne preporučuje.
Ako je lek neophodan, savetuje se prekid dojenja.
Zaključak
Bensedin sadrži aktivnu supstancu diazepam, lek iz grupe benzodiazepina koji deluje na centralni nervni sistem smanjujući napetost, anksioznost, mišićne grčeve i rizik od epileptičnih napada.
Koristi se u različitim kliničkim situacijama, uključujući kratkotrajno lečenje anksioznosti, terapiju epilepsije, mišićnih spazama, simptoma alkoholne apstinencije i kao premedikacija pre intervencija.
Iako je u mnogim slučajevima efikasan, Bensedin nosi ozbiljne rizike, uključujući mogućnost razvoja tolerancije, zavisnosti, kao i neželjenih reakcija koje mogu uticati na psihičko, fizičko i respiratorno stanje.
Samim tim, pravilno doziranje, striktno pridržavanje uputstava lekara i izbegavanje rizičnih kombinacija sa drugim lekovima i supstancama ključno je za bezbednu upotrebu.
