RDW u krvi je jedan od parametara kompletne krvne slike, testa koji se najčešće koristi za procenu zdravlja krvi i otkrivanje različitih poremećaja, koji ukazuje na raspon veličine eritrocita, crvenih krvnih zrnaca.
Ovaj pokazatelj se koristi da bi se uočile razlike u veličini eritrocita, što je važno u otkrivanju različitih poremećaja krvi, najčešće anemija.
Povišene vrednosti RDW-a obično ukazuju na prisustvo eritrocita različite veličine, što se može javiti kod nedostatka gvožđa, vitamina B12 ili folata, ali i kod pojedinih hroničnih bolesti, oboljenja jetre ili kardiovaskularnih stanja.
Snižene vrednosti su ređe i uglavnom nemaju veliki klinički značaj, ali se mogu javiti kada su eritrociti ujednačene veličine.
Analiza RDW-a je važna jer omogućava lekarima da u kombinaciji sa drugim parametrima krvne slike, preciznije procene poreklo i vrstu anemije, kao i da otkriju rane promene u eritrocitima pre nego što se pojave vidljivi simptomi.
U ovom članku objasnićemo šta je RDW u krvi, koje su normalne vrednosti, kao i koji su mogući simptomi, uzroci i pristupi lečenju stanja povezanih sa poremećenim vrednostima.
Šta je RDW u krvi?
RDW je skraćenica od engleskog naziva red cell distribution width, i označava širinu distribucije eritrocita, odnosno omogućava lekarima da crvena krvna zrnca razlikuju po veličini i zapremini.
Drugim rečima, ovaj parametar opisuje kolika je varijacija u veličini crvenih krvnih zrnaca u uzorku krvi.
U normalnim okolnostima, većina eritrocita je približno iste veličine, prečnika oko 6 do 8 mikrometara, što znači da je varijabilnost mala.
Kada postoji veće odstupanje u veličinama eritrocita, vrednost RDW je viša, što ukazuje na prisustvo nejednako velikih ćelija, stanja koje se naziva anizocitoza.
Nasuprot tome, ujednačena veličina eritrocita odraziće se u nižem RDW procentu.
RDW u krvi je važan pokazatelj uniformnosti veličine eritrocita i često se koristi kao deo rutinskih analiza krvi za identifikaciju poremećaja crvenih krvnih zrnaca.
Budući da crvena krvna zrnca imaju ključnu ulogu u transportu kiseonika, svako odstupanje u njihovoj veličini ili formi može uticati na njihovu funkciju i nastanak simptoma anemije.
Normalne vrednosti RDW
RDW se izražava u procentima, kao statistička mera varijabilnosti zapremine eritrocita, a referentne vrednosti RDW-a u odrasloj populaciji obično se kreću otprilike od 11% do 15%.
Ovaj raspon može blago varirati zavisno od laboratorije i korišćene metodologije, ali generalno vrednosti unutar pomenutog opsega smatraju se normalnim.
Normalan RDW znači da su crvena krvna zrnca u uzorku uglavnom ujednačene veličine, bez značajnijih odstupanja.
RDW se meri automatski kao deo kompletne krvne slike pomoću savremenih hematoloških analizatora.
Ovaj uređaj analizira veliki broj eritrocita i prikazuje raspodelu njihove veličine u vidu histograma, a širina distribucije, RDW, praktično predstavlja širinu krive na grafikonu, pri čemu uža kriva pokazuje manje varijacije odnosno niži RDW, dok šira raspodela veličina daje viši RDW.
Postoje dve vrednosti koje se mogu sresti:
- RDW-CV: Koeficijent varijacije zapremine eritrocita iskazan u %
- RDW-SD: Standardna devijacija zapremine, iskazana u femtolitrima
U laboratorijskim izveštajima obično se navodi RDW-CV u procentima, jer on pruža opštu sliku o neujednačenosti veličine eritrocita.
Vrednost RDW u krvi se uvek tumači zajedno sa drugim parametarima krvne slike, a pre svega je važna vrednost MCV u krvi, koja pokazuje srednju zapreminu eritrocita.
Pored RDW-a, koji se odnosi na eritrocite, kompletna krvna slika uključuje i parametre vezane za trombocite, kao što su MPV i PDW, koji pružaju dodatne informacije o njihovoj veličini i raspodeli
Normalna vrednost RDW ne isključuje postojanje anemije ili poremećaja, budući da kod nekih tipova anemija sve ćelije mogu biti podjednako smanjene, pa RDW ostaje u referentnim vrednostima.
S druge strane, povišen RDW ukazuje da postoji velika razlika između najmanjih i najvećih eritrocita.
U praksi, kombinacija RDW-a i MCV-a pomaže lekarima da odrede vrstu anemije, pa se tako mogu sresti sledeće kombinacije:
- Povišen RDW, nizak MCV: Često ukazuje na anemiju zbog nedostatka gvožđa, gde su prisutni sitni eritrociti različitih veličina.
- Povišen RDW, povišen MCV: Može ukazivati na megaloblastnu anemiju, do koje dolazi usled nedostatka vitamina B12 ili folne kiseline, jer su eritrociti u tom slučaju u proseku veliki, ali neujednačeni.
- Normalan RDW, snižen MCV: Može ukazivati na talasemiju ili neke anemije hroničnih bolesti, gde su eritrociti pretežno manji od normalnih ali ujednačeni po veličini.
Ovakvo zajedničko tumačenje parametara pruža potpuniju sliku stanja crvenih krvnih zrnaca i olakšava utvrđivanje uzroka poremećaja.
Povišen RDW
Povišena vrednost RDW-a znači da postoji izraženija neujednačenost u veličini eritrocita nego što je uobičajeno.
Krv s povišenim RDW-om sadrži crvena zrnca koja znatno variraju, od vrlo malih do vrlo velikih ćelija.
Ovo stanje naziva se anizocitoza i često ukazuje na određene patološke procese ili nedostatke u organizmu, a neka istraživanja sugerišu da izrazito povišen RDW može imati i prognostički značaj kod ozbiljnih hroničnih bolesti.
Na primer, primećeno je da kod pacijenata sa hroničnim srčanim popuštanjem ili određenim vrstama karcinoma visoke vrednosti RDW-a često prate teži tok bolesti i lošiju prognozu.
Ipak, u svakodnevnoj kliničkoj praksi RDW se pre svega koristi za procenu anemija i poremećaja krvnih ćelija.
U laboratorijskim izveštajima povišen RDW se nekada kvalifikuje i opisno, a ne apsolutnim vrednostima, pa može biti navedeno da je prisutna izražena anizocitoza i slično.
Uzroci povišenog RDW
Postoji više mogućih uzroka zbog kojih RDW može biti povišen, a najčešće su u pitanju stanja koja utiču na normalno stvaranje eritrocita ili dovode do prisustva različitih populacija crvenih krvnih zrnaca u cirkulaciji.
Mogući uzroci povišenog RDW-a u krvi uključuju:
- Nedostatak gvožđa: Manjak gvožđa dovodi do toga da koštana srž proizvodi sitnije eritrocite. Kako se anemija razvija, u krvi se mogu naći i manji i normalni eritrociti, što stvara veliku razliku u veličinama ćelija i gotovo uvek uzrokuje povišen RDW. Često je povišen RDW jedan od prvih laboratorijskih pokazatelja nastupajuće sideropenične anemije, pre nego što vrednosti hemoglobina značajno opadnu.
- Nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline: Deficit ovih esencijalnih vitamina uzrokuje megaloblastnu anemiju u kojoj eritrociti postaju veći nego što je to normalno. Često pritom nisu svi eritrociti jednako uvećani, već je prisutan miks krupnih i prosečnih ćelija, što dovodi do povećanog RDW-a.
- Hemolitičke anemije: Kod anemija izazvanih pojačanim razaranjem eritrocita, organizam reaguje ubrzanom proizvodnjom novih crvenih krvnih zrnaca. Kao posledica hemolize, u krvotok se oslobađa veći broj mladih eritrocita koji su obično veći od zrelih, dok istovremeno mogu cirkulisati i sitniji, defektni eritrociti. Ova kombinacija velikih retikulocita i drugih ćelija različite starosti i veličine dovodi do visokog RDW-a.
- Oporavak od krvarenja ili terapije anemije: Nakon akutnog gubitka krvi ili tokom oporavka od anemije uz adekvatnu terapiju, na primer suplementacijom gvožđem, koštana srž intenzivno stvara nove eritrocite. Ovi novostvoreni eritrociti mogu biti veći, dok se u cirkulaciji još uvek nalaze i stariji manji eritrociti, što privremeno podiže RDW dok se krvna slika ne stabilizuje.
- Hronična oboljenja: Dugotrajna stanja kao što su bolesti jetre, bubrega ili teža srčana oboljenja ponekad prate povišene vrednosti RDW-a. Smatra se da hronična upala ili poremećaj metabolizma tokom ovih bolesti može uticati na koštanu srž i dovesti do varijacija u veličini eritrocita. Takođe, nedostaci nutrijenata usled hroničnih bolesti, kao što je manjak gvožđa kod bolesti bubrega, mogu doprineti anizocitozi.
- Kombinovane anemije: Istovremeni nedostatak više važnih gradivnih materija za krv, na primer kombinacija deficita gvožđa i vitamina B12, dovodi do toga da se u krvi nalaze i veoma mali i veoma veliki eritrociti. Prisustvo dve ili više različitih populacija crvenih ćelija po veličini drastično povećava RDW.
- Transfuzija krvi: Kod pacijenata koji su nedavno primili transfuziju eritrocita može se opaziti privremeno povećanje RDW-a. Razlog je to što transfuzirane crvene krvne ćelije mogu biti drugačije veličine u odnosu na pacijentove sopstvene eritrocite, pa se privremeno javlja veća rasprostranjenost veličina dok se te ćelije ne zamene novim sopstvenim eritrocitima.
Ipak, za postavljanje dijagnoze neophodno je sagledati kompletnu krvnu sliku kao i prisutne simptome kod pacijenta.
Samostalna interpretacija vrednosti isključivo RDW-a u krvi nije dovoljna, već je neophodno da lekar pažljivo proceni rezultat kompletne krvne slike, a po potrebi i drugih specifičnih analiza krvi, kao što su nivo hemoglobina, hematokrit, MCV, feritin, kao i analize gvožđa, vitamina B12 i folata.
Simptomi i posledice
Povišen RDW sam po sebi ne izaziva specifične simptome koje bi osoba primetila, već je pokazatelj prisustva nekog osnovnog poremećaja, najčešće anemije.
Samim tim, simptomi vezani za povišen RDW zapravo se odnose na manifestacije te osnovne bolesti ili stanja.
Anemije koje često prate visok RDW ispoljavaju se kroz niz karakterističnih tegoba:
- Hroničan umor i osećaj slabosti zbog smanjene sposobnosti krvi da dostavi dovoljno kiseonika tkivima
- Kratak dah, naročito prilikom fizičkog napora, usled smanjenog kapaciteta krvi da prenosi kiseonik
- Bledilo kože i sluzokoža, što je posledica niskog nivoa hemoglobina u eritrocitima
- Ubrzan rad srca ili lupanje srca kao kompenzatorni mehanizam tela da poboljša cirkulaciju kada je krv manje efikasna u prenosu kiseonika
- Vrtoglavica, nestabilnost ili nesvestice u težim slučajevima, zbog nedovoljne isporuke kiseonika mozgu
Ako se uzrok koji dovodi do povišenog RDW-a ne prepozna i ne leči, može doći do pogoršanja zdravstvenog stanja.
Nelečena teška anemija može biti opasna i vremenom može izazvati komplikacije poput srčane slabosti zbog stalnog napora srca da nadoknadi manjak kiseonika i oštećenja drugih organa.
Pored toga, dugotrajan nedostatak gvožđa utiče na imunitet i rad različitih tkiva, dok nedostatak vitamina B12 može dovesti i do neuroloških oštećenja.
Povišen RDW treba posmatrati kao signal za dalja ispitivanja, budući da je od velike važnosti pronaći i lečiti osnovni uzrok, bilo da je reč o nutritivnom deficitu, bolesti krvi ili drugom stanju, kako bi se sprečile ozbiljnije posledice.
Snižen RDW
Nizak RDW u krvi, odnosno vrednosti ispod uobičajenog referentnog opsega javljaju se ređe i uglavnom nemaju posebno patološko značenje.
Niska vrednost RDW-a znači da su crvena krvna zrnca u uzorku skoro uniformna po veličini.
U praksi, mnogi zdravi ljudi mogu imati RDW na donjoj granici normale jednostavno zato što su im eritrociti vrlo konzistentni po zapremini.
Laboratorije retko označavaju nizak RDW kao problematičan nalaz, jer je takav rezultat najčešće u okviru fiziološke varijacije.
Iako retko, određene vrste anemija mogu dati normalan ili snižen RDW ako su sve crvene ćelije ravnomerno izmenjene.
Uzroci sniženog RDW
Postoji nekoliko situacija u kojima se mogu javiti niske vrednosti RDW-a u krvi, kao što su:
- Uniformno normalni eritrociti: Kod zdravih osoba čiji su eritrociti izuzetno ujednačeni po veličini, RDW može biti u donjem delu referentnog opsega. Ovo nije znak bolesti, već odraz fiziološke ujednačenosti veličine krvnih ćelija.
- Talasemija: U blažem obliku talasemije, naslednog poremećaja hemoglobina, eritrociti su hronično manji od normalih, ali su gotovo svi jednake veličine. Ovakva uniformnost ćelija znači da RDW ostaje normalan ili čak ispod proseka, uprkos prisutnoj blagoj anemiji.
- Anemija hroničnih bolesti: Kod nekih hroničnih upalnih stanja ili bolesti bubrega, jetre i slično, može se razviti blaga anemija normocitnog ili mikrocitnog tipa pri čemu su sva eritrocita podjednake veličine. U takvim slučajevima RDW ostaje u normalnim granicama ili blago snižen, budući da nema velikih varijacija u veličini ćelija.
Simptomi i posledice
Snižen RDW sam po sebi ne izaziva nikakve simptome, a kao što je pomenuto, kada je RDW nizak to znači da nema značajne neujednačenosti u eritrocitima koja bi uticala na funkciju krvi.
Ukoliko osoba ima stanje poput talasemije ili anemije hronične bolesti sa niskim ili normalnim RDW-om, eventualni simptomi, kao što su umor ili brzo umaranje, potiču od te osnovne anemije, a ne od samog RDW parametra.
U većini slučajeva, blago snižen ili normalan RDW bez drugih abnormalnosti ne dovodi do komplikacija i ne zahteva specifičan tretman.
Fokus u takvim situacijama ostaje na drugim parametrima krvi, poput hemoglobina i MCV-a, koji mogu ukazati na potrebu za terapijom.
Kada se obratiti lekaru
RDW predstavlja samo jedan laboratorijski podatak, ali njegova interpretacija može ukazati na potrebu za medicinskom pažnjom.
Preporučuje se konsultacija sa lekarom ukoliko kompletna krvna slika pokaže da je RDW značajno povišen ili snižen, naročito ako su istovremeno prisutna odstupanja hemoglobina, hematokrita, MCV-a ili drugih parametara.
U takvim slučajevima lekar će, po potrebi, odrediti dodatne analize, kao što su provera nivoa gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline, kako bi utvrdio tačan uzrok odstupanja.
Pored toga, ako su prisutni simptomi koji ukazuju na anemiju ili drugi poremećaj krvi, poput izraženog umora, slabosti, vrtoglavice, ubrzanog srčanog rada ili kratkog daha, neophodno je javiti se lekaru i obaviti preporučene analize.
Osobe koje već imaju dijagnostikovanu anemiju ili poremećaj krvi trebalo bi da se obrate lekaru ako primete pogoršanje simptoma ili promene u laboratorijskim nalazima, uključujući RDW.
Na kraju, ako postoji porodična istorija genetskih krvnih poremećaja i rezultati krvi pokazuju odstupanja, potrebno je obratiti se lekaru radi daljeg ispitivanja i postavljanja dijagnoze.
Zaključak
RDW u krvi predstavlja važan parametar kompletne krvne slike koji daje uvid u varijacije veličine eritrocita i može pomoći u otkrivanju različitih poremećaja krvi, pre svega anemija.
Iako sam po sebi nije dovoljan za postavljanje dijagnoze, u kombinaciji sa drugim pokazateljima, poput MCV-a, hemoglobina, hematokrita i gvožđa, pruža značajne informacije za razumevanje uzroka odstupanja i praćenje toka bolesti.
Povišene vrednosti najčešće ukazuju na nutritivne deficite ili hronična oboljenja, dok snižene vrednosti retko imaju klinički značaj.
Vrednost RDW-a uvek treba posmatrati u širem kontekstu laboratorijskih nalaza i kliničke slike, jer jedino tako ovaj parametar ima pravu dijagnostičku vrednost.
