Pressing, Claritine, Flonidan i Actalor su komercijalni nazivi za lekove koji sadrže loratadin, antihistaminik druge generacije koji blokira histaminske H1 receptore u tkivima i tako ublažava simptome alergije.
Ovi lekovi razvijeni su kako bi ublažili simptome alergijskih reakcija uz minimalnu pospanost i bez antimuskarinskih efekata.
Za razliku od prve generacije antihistaminika, česte nuspojave kao što su su suva usta, zamućen vid, zatvor i zadržavanje mokraće, kod loratadina su retke jer ovaj lek ne deluje na te receptore.
Loratadin se koristi kod sezonskog i celogodišnjeg alergijskog rinitisa, alergijskog konjunktivitisa, koprivnjače i drugih kožnih manifestacija preosetljivosti, gde histamin ima glavnu ulogu u nastanku simptoma.
Ovaj lek deluje tako što blokira histaminske H1 receptore u perifernim tkivima, smanjuje propustljivost kapilara i ublažava kijanje, svrab, curenje iz nosa, kao i kožni svrab i crvenilo.
Efekat obično nastupa u roku od nekoliko sati nakon uzimanja i traje do jednog dana, što omogućava doziranje jednom dnevno i stabilnu kontrolu simptoma tokom celog dana i noći.
U ovom članku objasnićemo kako deluju lekovi koji sadrže loratadin, uključujući popularne izbore Pressing, Claritine, Flonidan i Actalor, kako i za šta se koristi, kao i koji su povezani rizici upotrebe ovih lekova.
Šta je loratadin i kako deluje?
Loratadin je lek koji pripada grupi antihistaminika druge generacije i deluje tako što blokira H1 receptore u perifernim tkivima, čime smanjuje dejstvo histamina, supstance koja se oslobađa iz ćelija kao što su mastociti i bazofili tokom alergijske reakcije.
Kada histamin deluje bez kontrole, dolazi do širenja krvnih sudova i propuštanja tečnosti iz njih, što dovodi do simptoma alergije, kao što su curenje nosa, kijanje, suzenje očiju, svrab ili pojave crvenog osipa poput koprivnjače.
Loratadin sprečava ovaj proces tako što onemogućava vezivanje histamina za receptore u sluzokoži nosa, očiju i na koži, čime ublažava pomenute simptome.
Za razliku od starijih antihistaminika prve generacije, loratadin u preporučenim dozama slabo prolazi kroz krvno-moždanu barijeru, prirodnu zaštitu koja odvaja mozak od krvotoka.
Zahvaljujući tome, ovaj lek ređe izaziva pospanost, pad koncentracije i suvoću usta, što je česta nuspojava starijih lekova iz ove grupe.
Nakon što se uzme, loratadin se brzo apsorbuje u digestivnom traktu i metaboliše se u jetri, pri čemu nastaje desloratadin, koji dodatno produžava i pojačava antihistaminsko dejstvo.
Zahvaljujući tome, efekat leka se javlja u roku od jednog do tri sata i traje oko 24 sata, što omogućava da se uzima samo jednom dnevno, uz stabilnu kontrolu simptoma tokom celog dana i noći.
Čemu je namenjen i za šta se koristi?
Pressing, Claritine, Flonidan i Actalor, kao lekovi koji sadrže aktivnu supstancu loratadin, koriste se za simptomatsko lečenje alergijskih stanja koja nastaju usled izlaganja inhalacionim alergenima, nutritivnim ili kontakt alergenima, kao i ubodima insekata.
Ovi lekovi za alergiju izdaju se bez lekarskog recepta, no važno je znati da oni ne deluju na uzrok alergije već samo smanjujuju simptome koji se javljaju usled oslobađanja histamina.
Namenjen je simptomatskom lečenju alergijskog rinitisa i hronične idiopatske urtikarije.
Kod alergijskog rinitisa loratadin ublažava simptome u nosu i očima, pa smanjuje kijanje, svrab i curenje nosa, kao i suzenje i iritaciju očne sluzokože.
Posebno je važno da pri tome ne izaziva značajan sedativni efekat, pa pacijenti mogu nesmetano da obavljaju svakodnevne obaveze.
Kod urtikarije i drugih alergijskih promena na koži, glavni efekat je smanjenje svraba, crvenila i veličine osipa, što dovodi do manjeg češanja i dodatne iritacije kože, čime se takođe smanjuje rizik od pogoršanja tegoba i dodatnih oštećenja kože.
Nakon uboda insekata, antihistaminski efekat može ograničiti lokalnu reakciju, pa se ublažava svrab, otok i crvenilo, a neprijatnost traje kraće.
Loratadin se može koristiti i kao dodatna terapija u stanjima u kojima histamin doprinosi razvoju simptoma.
Ovo uključuje stanja kao što su astma sa izraženom alergijskom komponentom, atopijski dermatitis, hronični ekcem, alergijske reakcije na hranu ili lekove, kao i sistemske reakcije nakon većih uboda insekata.
U ovim situacijama on ne leči osnovni uzrok, ali može smanjiti intenzitet simptoma koje pokreće histamin i time poboljšati opšte stanje pacijenta.
Pored loratadina, dostupni su i drugi antihistaminici druge generacije, poput levocetirizina i bilastina.
Oni deluju na sličan način, blokiraju H1 receptore i ublažavaju simptome alergije, ali se razlikuju po brzini početka dejstva, profilu nuspojava i individualnoj podnošljivosti.
Kada su alergijske tegobe posebno izražene u nosu, često se preporučuje mometazon sprej za nos, kortikosteroid sa lokalnim protivupalnim dejstvom koji ublažava zapušenost i otok.
Kod alergijskog konjunktivitisa mogu se dodati i lokalne kapi za oči sa antihistaminskim ili umirujućim dejstvom, čime se postiže bolja kontrola simptoma i ublažava iritacija očiju.
Način primene
Pressing, Claritine, Flonidan i Actalor su nazivi lekova koji sadrže aktivnu supstancu loratadin, i svi su dostupni u obliku tableta od 10 mg, što znači da se koriste na identičan način, za ista stanja, i međusobno predstavljaju ravnopravnu zamenu.
Osim u obliku tableta, dostupan je i Pressing sirup koji se obično koristi kod dece, a koji dolazi u koncentraciji 5 mg/5 mL.
Nezavisno od toga koji se oblik koristi, lekovi koji sadrže loratadin uzimaju se jednom dnevno i mogu se koristiti kod odraslih i dece starije od dve godine.
Dnevna doza razlikuje se od uzrasta i telesne mase deteta, i to:
- Odrasle osobe: Jedna tableta dnevno ili 10 mL sirupa, što odgovara dozi od 10 mg loratadina.
- Deca starija od šest godina, telesne mase veće od 30 kg: Jedna tableta dnevno ili 10 mL sirupa, što odgovara dozi od 10 mg loratadina.
- Deca uzrasta od dve do šest godina ili deca telesne mase manje od 30 kg: Tablete se ne koriste, već isključivo sirup, u dozi od 5 mL sirupa, što odgovara dozi od 10 mg loratadina.
- Deca mlađa od dve godine: Lek se kod dece mlađe od dve godine ne preporučuje, budući da podaci o bezbednosti i efikasnosti nisu dostupni.
Lek se uzima jednom dnevno, a za najefikasnije ublažavanje simptoma, najbolje je uzimati ga onda kada su simptomi najizraženiji.
Budući da hrana ne utiče na efikasnost loratadina, lek se može uzimati nezavisno od obroka.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Loratadin ima povoljan bezbednosni profil kada se koristi u preporučenim dozama, a u poređenju sa starijim antihistaminicima ređe izaziva pospanost i smanjenje koncentracije i pažnje.
Najčešće neželjene reakcije su blage i prolazne.
Mogu se javiti glavobolja, umor, suva usta i blaga nelagodnost u stomaku.
Kod dece se ponekad mogu javiti razdražljivost ili pojačan umor, ali ozbiljne reakcije su retke kada se lek primenjuje u odgovarajućoj dozi prilagođenoj uzrastu i telesnoj masi.
Preosetljivost na loratadin ili pomoćne supstance u leku predstavlja jasnu kontraindikaciju za primenu.
Osobe sa bolestima jetre zahtevaju poseban oprez, jer se lek sporije razgrađuje, pa se u tim slučajevima savetuje primena manjih doza ili ređe uzimanje leka, uz konsultaciju sa lekarom.
Ozbiljnije neželjene reakcije koje se retko javljaju uključuju osip na koži, lupanje srca ili promene u vrednostima jetrenih enzima.
U slučaju da se jave bilo kakve značajne ili zabrinjavajuće nuspojave nakon uzimanja leka, terapiju je potrebno prekinuti i potražiti savet lekara.
Takođe, treba imati u vidu da Pressing sirup sadrži dodatne supstance, koje mogu biti značajne za osobe sa intolerancijom na šećere ili određenim metaboličkim poremećajima.
Uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i mašinama je obično mali, ali ako se javi pospanost, preporučuje se dodatni oprez, jer reakcija može varirati od osobe do osobe.
Povećanje doze ne donosi bolji efekat, već samo povećava rizik od neželjenih reakcija, pa je pridržavanje maksimalne dnevne doze ključno za bezbednu primenu.
Kao što je ranije pomenuto, maksimalna dnevna doza iznosi 10 mg loratadina za odrasle osobe i decu telesne mase veće od 30 kg, odnosno 5 mg za decu manje telesne mase.
Interakcije sa drugim lekovima
Loratadin se razgrađuje u jetri putem enzima CYP3A4 i CYP2D6, pa lekovi koji blokiraju ove enzime mogu povećati njegovu koncentraciju u krvi i time pojačati rizik od nuspojava.
Ovo se najčešće odnosi na istovremenu upotrebu sa nekim antimikoticima, antibioticima i lekovima za čir na želucu.
Antihistaminici, uključujući loratadin, mogu uticati na rezultate kožnih alergijskih testova, pa terapiju treba privremeno prekinuti pre zakazanog pregleda.
Alkohol u manjim dozama obično ne pojačava sedativni efekat, ali kombinacija sa drugim lekovima koji usporavaju nervni sistem zahteva dodatni oprez.
Najznačajnije interakcije uključuju:
- Inhibitore enzima CYP3A4 i CYP2D6: Ketokonazol, itrakonazol, eritromicin, klaritromicin i cimetidin mogu povećati koncentraciju loratadina, pa je preporučeno praćenje reakcije organizma.
- Sedative i alkohol: Loratadin sam retko izaziva pospanost, ali kombinacija sa sedativima može imati zbirni efekat i usporiti reakcije.
- Kožni alergijski testovi: Kada se koristi loratadin, kožni alergijski testovi mogu dati lažno negativan rezultat, pa je važno napraviti pravi razmak, odnosno pauzu uz konsultaciju sa lekarom.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Trudnoća i dojenje predstavljaju periode kada treba biti maksimalno oprezan kada je u pitanju upotreba lekova i suplemenata, kako bi se izbegao rizik po trudnicu, plod ili bebu.
Primena bilo kog leka u ovim periodima zahteva konsultaciju sa lekarom, koji pažljivo procenjuje koristi i rizike i donosi odluku o upotrebi.
Kao mera predostrožnosti, loratadin se tokom trudnoće generalno izbegava, osim kada lekar proceni da su koristi veće od mogućih rizika.
Kada je to moguće, prednost se uvek daje nefarmakološkim merama kad god one mogu biti dovoljne, posebno kod blažih alergijskih reakcija.
Nefarmakološke mere uključuju izbegavanje alergena, redovno provetravanje i pranje posteljine, ispiranje nosa fiziološkim rastvorom, nošenje zaštite napolju tokom sezone polena i održavanje zdravog načina života.
Podaci iz kliničke prakse ne ukazuju na ozbiljne neželjene posledice, ali se posebno u ranoj trudnoći savetuje oprez jer se tada formiraju organi fetusa.
Tokom dojenja, i loratadin i njegov aktivni metabolit prelaze u majčino mleko, pa odojče može biti izloženo leku.
Iz ovog razloga, kao i potencijalnih reakcija koje se mogu javiti kod bebe, loratadin se ne primenjuje tokom dojenja.
Ukoliko je terapija antihistaminikom neophodna tokom dojenja, razmatraju se alternativna rešenja ili privremen prekid dojenja.
Zaključak
Loratadin, dostupan pod komercijalnim nazivima Pressing, Claritine, Flonidan i Actalor, predstavlja antihistaminik druge generacije sa povoljnim bezbednosnim profilom i produženim dejstvom koje traje do 24 sata.
Ovi lekovi koriste se za ublažavanje simptoma sezonskog i celogodišnjeg alergijskog rinitisa, alergijskog konjunktivitisa, koprivnjače i drugih alergijskih manifestacija.
Početak dejstva lekova Pressing, Claritine, Flonidan i Actalor nastupa nakon jednog do tri sata, smanjujući svrab, kijanje, curenje nosa i crvenilo kože.
Prednost loratadina u odnosu na starije antihistaminike ogleda se u manjoj učestalosti pospanosti i izostanku izraženih antimuskarinskih efekata, što omogućava nesmetano obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Lek se primenjuje jednom dnevno, u obliku tableta ili sirupa, a doza se prilagođava uzrastu i telesnoj masi.
