Pulmicort i Pulmicort Turbuhaler su zaštićena imena lekova čija je aktivna supstanca budesonid, kortikosteroid namenjen inhalacionoj primeni.
Pulmicort je dostupan u obliku suspenzije za raspršivanje od 0.25 i 0.5 mg/Ml, dok je Pulmicort Turbuhaler u obliku praška za inhalaciju, koji sadrži 200 mcg po dozi.
Budesonid se koristi pre svega za terapiju hronične astme i drugih respiratornih oboljenja putem smanjenja zapaljenja u disajnim putevima.
Zahvaljujući lokalnom delovanju u plućima, Pulmicort, nezavisno od oblika, ublažava simptome kao što su otežano disanje, sviranje u grudima i kašalj, i pomaže u sprečavanju napada astme.
Pulmicort i Pulmicort Turbuhaler se izdaju isključivo uz lekarski recept i namenjeni su redovnoj upotrebi pod nadzorom lekara, pri čemu nisu u pitanju lekovi za hitno olakšanje simptoma, već za dugoročnu kontrolu bolesti.
U ovom članku objasnićemo šta su Pulmicort u obliku suspenzije za raspršivanje i praška za inhalaciju i kako deluju, kako i kada se koriste, kao i koji su rizici povezani sa upotrebih ovog lekova.
Šta je Pulmicort i kako deluje?
Pulmicort i Pulmicort Turbuhaler sadrže budesonid, koji spada u grupu glukokortikosteroida, sintetičkih hormona kore nadbubrežne žlezde sa snažnim protivupalnim dejstvom.
Kao inhalacioni kortikosteroid, budesonid deluje prvenstveno lokalno u disajnim putevima.
Budesonid deluje inhibiranjem oslobađanja zapaljenskih medijatora i suzbijanjem preteranog imunološkog odgovora u sluzokoži bronhija.
Jednostavnije rečeno, Pulmicort lekovi smanjuju otok i upalu u bronhijalnim cevima, čime ublažavaju iritaciju i sužavanje disajnih puteva karakteristično za astmu.
Redukcijom upale smanjuje se i preterana reaktivnost bronhija na okidače, uključujući alergene, hladan vazduh, fizički napor i druge, što dovodi do ređih i blažih asmatičnih simptoma.
Oba oblika leka Pulmicort se inhaliraju direktno u pluća, pa na mestu delovanja postižu visoku koncentraciju uz minimalnu resorpciju u krvotok.
Zahvaljujući tome, Pulmicort ima manje sistemskih neželjenih efekata u poređenju sa oralnim kortikosteroidima.
Ipak, potrebno je vreme da bi lek ispoljio pun efekat.
Kod redovne upotrebe, početno poboljšanje plućne funkcije može se zapaziti unutar nekoliko dana, dok su pune koristi vidljive tek nakon nekoliko nedelja kontinuirane terapije.
Pulmicort i Pulmicort Turbuhaler ne deluju odmah nakon inhalacije i nisu efikasni za trenutnu obustavu akutnog napada, već se koriste za profilaktičko, preventivno delovanje i dugoročnu kontrolu bolesti.
Za brzo olakšanje tegoba i širenje disajnih puteva koriste se lekovi brzog delovanja, kao što su Berodual ili salbutamola, koji deluju u roku od nekoliko minuta.
Više o razlikama između lekova Berodual i Pulmicort može se pročitati u posebnom članku posvećenom ovoj temi.
Čemu je namenjen i za šta se koristi?
Osnovna indikacija za primenu oba oblika Pulmicorta je bronhijalna astma, uporna zapaljenska bolest disajnih puteva.
Pulmicort se koristi kao redovna terapija astme, što znači da se uzima svakodnevno radi održavanja bolesti pod kontrolom i sprečavanja pogoršanja.
Kod pacijenata sa astmom, ovaj lek olakšava disanje, smanjuje učestalost dnevnih i noćnih simptoma, poput gušenja i kašlja, i smanjuje rizik od ozbiljnih asmatičnih napada.
Takođe, kontinuiranom upotrebom Pulmicort može sprečiti trajna oštećenja disajnih puteva usled hronične upale i može smanjiti potrebu za uzimanjem oralnih kortikosteroida ili drugih jačih lekova.
Važno je naglasiti da Pulmicort nije namenjen za prekid akutnog napada astme, u takvim situacijama neophodno je koristiti brzo delujući bronhodilatator, kao što je inhalator sa salbutamolom, koji momentalno širi bronhije.
Pulmicort je namenjen pacijentima svih uzrasta koji boluju od astme, uključujući decu, adolescente i odrasle.
Kod dece starije od 6 godina i odraslih najčešće se koristi Pulmicort Turbuhaler, inhalator sa praškom za inhalaciju, dok se za mlađu decu i odojčad često propisuje Pulmicort suspenzija za raspršivanje koja se primenjuje putem nebulizatora, aparata koji stvara aerosol leka za udisanje.
Osim astme, budesonid inhalacijom može da se koristi i za lečenje krupa, odnosno laringotraheobronhitisa, kod odojčadi i male dece.
Krup je akutna virusna infekcija gornjih disajnih puteva koja izaziva karakterističan kašalj i otežano disanje zbog otoka grkljana.
U ovim slučajevima, Pulmicort suspenzija inhalirana preko nebulizatora može smanjiti otok disajnih puteva i ublažiti simptome krupa, obično tokom nekoliko dana terapije.
Način primene
Pulmicort je lek koji se koristi isključivo inhalaciono, što znači da deluje direktno u disajnim putevima, a pravilna tehnika inhalacije je ključna za postizanje punog terapijskog efekta.
Važno je primenjivati lek svakodnevno u isto vreme, čak i kada simptomi astme nisu izraženi, jer neredovna upotreba smanjuje efikasnost terapije.
Pulmicort treba koristiti tačno prema uputstvu lekara i ne prekidati terapiju naglo.
Ako se simptomi pogoršavaju ili ne dolazi do poboljšanja, potrebno je obratiti se lekaru radi provere terapije.
Pulmicort suspenzija za raspršivanje
Pulmicort suspenzija za raspršivanje sadrži tečnost u plastičnim ampulama, respulama, koje se koriste pomoću aparata koji se naziva nebulizator.
Pre upotrebe, ampulu treba promućkati i otvoriti uvrtanjem vrha, te istisnuti sadržaj u posudicu uređaja.
Nebulizator pomoću kompresora pretvara tečnost u finu maglu, odnosno aerosol, koju pacijent udiše mirno i ravnomerno, sve dok magla ne prestane da izlazi.
Udisanje se obavlja kroz masku ili nastavak za usta tokom 5 do 10 minuta, pri čemu je važno da maska dobro prianja uz lice.
Nakon završetka inhalacije, usta treba isprati vodom koja se ispljune, a ako se koristi maska, preporučuje se i umivanje lica.
Delove nebulizatora, uključujući posudicu, masku i usnik, treba oprati toplom vodom i blagim deterdžentom, a zatim isprati i osušiti na vazduhu.
Uobičajena početna doza kod odraslih i dece starije od 12 godina iznosi 1 do 2 mg dva puta dnevno, dok se mlađoj deci obično propisuje 0.5 do 1 mg dva puta dnevno.
Kod krupa kod odojčadi i male dece uobičajena doza je 2 mg dnevno, jednokratno ili podeljeno na dve inhalacije po 1 mg u razmaku od 30 minuta.
Pulmicort Turbuhaler
Pulmicort Turbuhaler dolazi u obliku praškastog inhalatora koji sadrži 100 doza od 200 mcg budesonida.
Pre prve upotrebe novog inhalatora, potrebno je pripremiti uređaj okretanjem donjeg točkića u jednom, pa u suprotnom smeru dok se ne čuje klik, čime se inhalator napuni i postaje spreman za upotrebu.
Za svaku dozu inhalator se drži uspravno sa točkićem okrenutim nadole.
Doza se puni okretanjem točkića do kraja u jednom smeru, pa nazad do kraja, dok se ne čuje klik.
Nakon punjenja doze, pacijent treba da izdahne van inhalatora, da bi zatim čvrsto obuhvatio nastavak za usta i udahnuo snažno i duboko. Dah se zadrži nekoliko sekundi, a zatim se izdahne van uređaja.
Udah mora biti energičan kako bi se prašak pravilno rasporedio po disajnim putevima.
Ako je propisano više doza, postupak se ponavlja za svaku.
Nakon upotrebe, inhalator se zatvara zaštitnim poklopcem, a usta se ispiraju vodom koja se ispljune kako bi se smanjio rizik od gljivične infekcije u usnoj duplji.
Nastavak inhalatora potrebno je redovno brisati suvom maramicom, bez vode.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Kao i svaki lek, Pulmicort može izazvati neželjena dejstva kod određenog broja pacijenata, iako se ona ne javljaju kod svih.
Zahvaljujući inhalacionom načinu primene, većina neželjenih reakcija Pulmicorta vezana je za lokalno delovanje u ustima i disajnim putevima, dok su sistemski efekti retki pri uobičajenim dozama.
Najčešće zabeležene neželjene reakcije su gljivična infekcija usne duplje i ždrela, odnosno oralna kandidijaza, promuklost ili blago promukao glas, te iritacija grla i kašalj neposredno nakon inhalacije.
Kandidijaza u ustima se manifestuje beličastim naslagama, peckanjem ili osećajem neprijatnosti u ustima.
Rizik od ove nuspojave se može značajno smanjiti pravilnom higijenom, što podrazumeva ispiranje usta vodom posle svake inhalacije.
Ukoliko ipak dođe do razvoja gljivične infekcije, ona se obično lako leči lokalnim antimikoticima i nije razlog za obustavu terapije.
Promuklost i iritacija grla su takođe uglavnom blagi i prolazni, a kao i kod kandidijaze, rizik se može smanjiti ispiranjem usta i grla.
Pored toga, uzimanje leka pre jela može smanjiti rizik, budući da se usta tokom obroka prirodno očiste hranom i pićem.
U slučaju da se koristi aerosolni inhalator, upotreba nastavka, takozvanog spacera, može smanjiti rizike od ovih nuspojava.
Ređe neželjene reakcije uključuju glavobolju, mučninu ili suvoću usta i ždrela.
U vrlo retkim slučajevima, kod manje od 1 u deset hiljada korisnika, inhalacija kortikosteroida može izazvati takozvani paradoksalni bronhospazam, iznenadno sužavanje bronhija neposredno posle udisanja leka.
Ovo stanje se ispoljava pogoršanjem disanja, prilikom dolazi do iznenadnog napada sviranja u grudima i gušenja nakon uzimanja leka.
Ukoliko do ovoga dođe, neophodno je odmah prekinuti upotrebu Pulmicorta i upotrebiti lek za hitno širenje bronhija, brzodelujući inhalator, te neodložno potražiti lekarsku pomoć.
Iako je ovakva reakcija izuzetno retka, može biti veoma ozbiljna.
Takođe, alergijske reakcije na budesonid su retke, i mogu se ispoljiti osipom, svrabom, otokom lica, usana ili jezika, koprivnjačom ili otežanim disanjem usled otoka grla.
U slučaju da se jave znaci alergijske reakcije, terapiju treba prekinuti i potražiti medicinsku pomoć.
Pulmicort u visokim dozama i pri dugotrajnoj upotrebi može, kod osetljivih pacijenata, dovesti do sistemskih efekata kortikosteroida uprkos inhalacionom putu primene.
Sistemski efekti su znatno ređi nego kod oralnih kortikosteroida, ali moguće je da se pojave znaci smanjene funkcije kore nadbubrežne žlezde, Kušingov sindrom, kao i uticaj na metabolizam kalcijuma u kostima, što može povećati rizik od osteoporoze.
Ovakvi neželjeni efekti mogu se razviti ako se lek koristi u maksimalnim dozama tokom mnogo godina.
Kod dece i adolescenata na dugotrajnoj terapiji inhalacionim steroidima postoji mogućnost usporenja rasta.
Ovaj efekat je obično blag i reverzibilan.
Studije pokazuju da krajnja visina deteta uglavnom nije značajno umanjena, jer je rast usporen samo privremeno.
Ipak, kada se Pulmicort i slični lekovi koriste kod dece, pedijatri redovno prate visinu deteta, kako bi na vreme uočili eventualno usporavanje rasta i prilagodili terapiju na najnižu delotvornu dozu.
Važno je napomenuti da nekontrolisana jaka astma sama po sebi može poremetiti rast i razvoj deteta, zbog čega je balans koristi i rizika uvek u korist održavanja astme pod kontrolom uz minimalnu potrebnu dozu inhalacionog kortikosteroida.
Interakcije sa drugim lekovima
Pre započinjanja terapije, pacijent treba obavestiti svog lekara o svim lekovima koje uzima, uključujući lekove koji se izdaju sa ili bez lekarskog recepta i biljne dodatke, kako bi se izbegle potencijalne interakcije.
Budesonid metaboliše enzim jetre CYP3A4, pa lekovi koji utiču na ovaj enzim mogu promeniti koncentraciju budesonida u organizmu.
Neke od značajnih interakcija uključuju:
- Antimikotike: Lekovi protiv gljivica kao što su ketokonazol i itrakonazol mogu usporiti razgradnju budesonida i povećati njegov nivo u krvi, što pojačava rizik od neželjenih efekata.
- Lekovi za HIV infekciju: Inhibitori proteaze poput ritonavira, sakvinavira i lopinavira, kao i njihove kombinacije sa kobicistatom, mogu značajno usporiti metabolizam inhalacionih kortikosteroida.
- Kortikosteroidi: Istovremena primena Pulmicorta sa drugim kortikosteroidima, kao što su tablete prednizolona ili injekcije, povećava ukupno steroidno opterećenje i rizik od sistemskih efekata.
- Prelazak sa oralne terapije: Pri prelasku sa dugotrajne oralne kortikosteroidne terapije na inhalacionu može doći do povratka simptoma alergija ili ekcema, pa se tranzicija sprovodi postepeno i uz nadzor lekara.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Lečenje astme tokom trudnoće je važno za zdravlje i majke i deteta, jer nekontrolisana astma može smanjiti snabdevanje ploda kiseonikom i povećati rizik od komplikacija.
Pulmicort se može koristiti u trudnoći kada je potreban za održavanje kontrole astme, uz procenu lekara.
Dosadašnja istraživanja nisu pokazala povećan rizik od urođenih mana niti štetne efekte na tok trudnoće i razvoj fetusa kada se budesonid koristi u uobičajenim dozama.
Ipak, terapiju treba sprovoditi pod nadzorom lekara, uz korišćenje najmanje delotvorne doze i redovno praćenje simptoma.
Trudnice ne treba samoinicijativno da prekidaju terapiju, jer pogoršanje astme nosi veći rizik za plod od same upotrebe inhalacionog kortikosteroida.
Pulmicort se može primenjivati i tokom dojenja.
Budesonid prelazi u majčino mleko u vrlo malim količinama i nije pokazao štetne efekte kod odojčadi.
Inhalacioni kortikosteroidi se smatraju bezbednim za dojilje jer je sistemska apsorpcija niska, a kao dodatna mera predostrožnosti, savetuje se uzimanje leka neposredno nakon podoja.
Zaključak
Pulmicort i Pulmicort Turbuhaler predstavljaju inhalacione kortikosteroide na bazi budesonida koji se koriste za dugotrajnu kontrolu astme kod dece i odraslih, ali ne za trenutno prekidanje napada, kada se primenjuje brzodelujući bronhodilatator.
Pulmicort se takođe kod dece može koristiti i za lečenje krupa, akutne virusne infekcije gornjih disajnih puteva.
Redovna primena budesonida dovodi do postepenog poboljšanja nakon nekoliko dana terapije, dok se puni efekat procenjuje nakon nekoliko nedelja dosledne terapije.
Efikasnost i bezbednost u velikoj meri zavise od pravilne tehnike i higijene posle inhalacije, pa se nakon svake doze preporučuje ispiranje usta i grla vodom kako bi se smanjio rizik od oralne kandidijaze i promuklosti.
Oba oblika leka Pulmicort se smatraju bezbednim za primenu tokom trudnoće i dojenja, uz preporuku primene najniže delotvorne doze i redovnog praćenja.
