Elocom krema i mast su topikalni kortikosteroidni lekovi namenjeni za lečenje upalnih kožnih bolesti, koji sadrže aktivnu supstancu mometazon u koncentraciji od 0.1%, što ih svrstava u grupu jakih kortikosteroida za lokalnu primenu.
Elocom se izdaje isključivo na lekarski recept i koristi se pod nadzorom lekara za ublažavanje simptoma psorijaze i dermatitisa, kao što su crvenilo, otok i svrab na koži.
Zahvaljujući svom snažnom protivupalnom delovanju, mometazon je značajan u terapiji različitih dermatoloških stanja gde blaži lekovi nisu dovoljni.
U ovom članku objasnićemo šta su Elocom krema i mast, odnosno kako deluje mometazon, za šta se koriste, kada je bolji izbor krema a kada mast, kao i kako se koriste ovi lekovi, te koje su rizici njihove upotrebe.
Šta je Elocom i kako deluje?
Elocom je komercijalni naziv za lek koji sadrži mometazon furoat, sintetički kortikosteroid koji se primenjuje lokalno, odnosno nanošenjem na kožu, a koji je dostupan u obliku krema i masti.
Mometazon deluje tako što suzbija zapaljenske procese u koži tako što smanjuje aktivnost imunskih ćelija i oslobađanje supstanci odgovornih za upalu.
Rezultat ovog dejstva je smanjenje crvenila, otoka, svraba i neprijatnih simptoma kod upaljenih promena na koži.
Elocom se proizvodi u dva oblika, kao krema i kao mast, ali oba oblika sadrže istu količinu aktivne supstance, 1 mg mometazona po gramu, odnosno 0.1%.
Razlika između kreme i masti je u osnovi preparata, krema je emulzija koja sadrži vodu i ulja, lakše se razmazuje, brže upija i manje masti kožu, dok je mast bezvodna, gušća i masnija, pa sporije prodire u kožu.
Zahvaljujući ovim karakteristikama, krema se obično koristi na vlažnoj koži ili pregibima, dok je mast pogodnija za izrazito suve, zadebljale ili perutave promene, jer duže zadržava vlagu i stvara zaštitni sloj.
U terapijskom smislu, krema i mast imaju podjednako dejstvo pošto je aktivni sastojak isti, a izbor oblika zavisi prvenstveno od tipa kožne lezije i dela tela koji se leči.
Za šta se koriste Elocom krema i mast?
Elocom u obliku kreme ili masti koristi se kod dece starije od dve godine i odraslih za ublažavanje svraba i drugih simptoma upale koja prati psorijazu i dermatitis.
Psorijaza je hronično zapaljensko oboljenje kože koje se odlikuje stvaranjem crvenih, zadebljalih i ljuspastih plakova, dok je dermatitis opšti naziv za upalne promene kože koje mogu nastati usled različitih uzroka, kao što su alergije, iritacije ili infekcije.
Mometazon je namenjen lečenju svih dermatoza koje reaguju na kortikosteroide, odnosno pomaže kod stanja gde upala na koži može biti ublažena ovim tipom terapije.
Primena Elocom krema i masti dovodi do brzog smirivanja simptoma poput crvenila, otoka, svraba ili ljuštenja kože kod ovih oboljenja, što značajno poboljšava kvalitet života pacijenata.
Ipak, važno je naglasiti da Elocom ne leči osnovni uzrok ovih bolesti, već samo kontroliše simptome.
Takođe, Elocom nije univerzalni lek za bolesti kože, i ne sme se koristiti kod sledećih stanja:
- Rozacea
- Akne
- Atrofija kože
- Dermatitis oko usta
- Genitalni svrab
- Plikovi od herpes simpleks virusa
- Ovčije boginje
- Herpes zoster
- Čirevi na koži
- Rane
Kod nekih od ovih stanja, kortikosteroidi ne samo da ne mogu dovesti do poboljšanja već stanje mogu dodatno pogoršati.
Elocom se ne sme primenjivati na koži zahvaćenoj bakterijskim infekcijama, gljivičnim infekcijama kao što su kandida i dermatofitije, ili virusnim infekcijama, osim ako se istovremeno ne leči i ta infekcija odgovarajućim antimikrobnim lekom.
Neki od lekova koji mogu biti korišćeni zajedno sa Elocom kremom ili mašću mogu biti:
- Antibiotici: Koriste se za lečenje bakterijskih infekcija kože, najčešće u obliku lokalnih preparata koji sadrže mupirocin, fusidinsku kiselinu ili gentamicin.
- Antimikotici: Primenjuju se kod gljivičnih oboljenja kože kao što su kandidijaza, lišaj na koži, atletsko stopalo, gljivice na noktima i dermatofitije. Primer leka iz ove grupe je Canesten krema.
- Antivirusni lekovi: Koriste se kod virusnih promena poput herpesa simpleksa ili herpes zostera. Lekovi kao što su aciklovir i valaciklovir dostupni su u obliku krema ili tableta.
Na tržištu postoje i kombinovani preparati koji u sebi sadrže kortikosteroid zajedno sa antibiotikom ili antimikotikom, kao što su Hidrociklin, Triderm, Didermal i Belogent, koji se koriste kod upalnih kožnih promena praćenih infekcijom kada lekar proceni da je takva terapija potrebna.
Pored toga, u nekim slučajevima mogu biti dovoljni i slabiji topikalni kortikosteroidi, kao što je Sinoderm gel.
Način primene
Elocom krema i mast namenjene su isključivo za spoljnu upotrebu na koži.
Lek se nanosi u vrlo tankom sloju na zahvaćeni deo kože jednom dnevno, nakon čega se krema ili mast lagano utrljavaju.
Pre nanošenja, kožu je potrebno nežno očistiti i osušiti.
Uvek treba koristiti najmanju količinu kreme ili masti koja je dovoljna da prekrije obolelo područje, budući da je tanak sloj leka sasvim dovoljan za postizanje terapijskog efekta.
Elocom ne treba koristiti duže nego što je to propisano, a na koži lica, kao i kod dece, upotrebu treba ograničiti na najviše pet dana, zbog veće osetljivosti kože i veće apsorpcije.
Takođe, ne treba prekrivati tretiranu kožu pelenama, okluzivnim zavojem, folijom, gipsom ili tesnim zavojima, osim ako lekar izričito nije tako preporučio.
Prekrivanje kože nakon nanošenja kreme ili masti povećava prodiranje kortikosteroida u kožu i može povećati rizik od sistemskih neželjenih reakcija.
Ovaj lek ne sme se nanositi na kapke niti na područje oko očiju, jer kortikosteroid može izazvati glaukom, kataraktu ili druge probleme ako dospe u oko.
Nanošenje na sluzokože, odnosno unutrašnjost usta, nosa ili genitalija, nije dozvoljeno osim ako lekar ne odredi drugačije. Za primenu u nosu, obično se propisuje mometazon u spreju, odnosno lekovi kao što su Momensa i Nasonex sprejevi.
Na kraju, ne treba tretirati odjednom veoma velike površine kože, niti primenjivati lek nedeljama ili mesecima bez prekida, budući da to povećava rizik od resorpcije leka u organizam.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Kada se koristi u skladu sa uputstvima, budući da Elocom krema i mast uglavnom deluju lokalno, rizik od ozbiljnih neželjenih reakcija je nizak.
Ipak, kao i svi lekovi, i ovi preparati mogu izazvati određena neželjena dejstva, posebno ako se primenjuju nepravilno, odnosno ukoliko se koriste prema neodgovarajućim indikacijama, predugo ili na prevelikoj površini kože.
Najčešće neželjene reakcije su lokalne i blage, dok su sistemski efekti retki.
Lokalne reakcije na mestu primene mogu uključivati peckanje, svrab, osećaj toplote ili bockanja, kao i pojavu iritacije ili suvoće kože.
Upotreba kortikosteroida na koži ponekad može dovesti do pojave akni ili pogoršanja već postojećih akni, kao i do upale folikula dlake.
Takođe može doći i do hipopigmentacije, odnosno pojavljivanja svetlijih fleka na koži ili, ređe, hiperpigmentacije, odnosno pojave tamnih fleka na mestu aplikacije.
Kod duže upotrebe, naročito jačih kortikosteroida poput mometazona, može doći do stanjenja kože i pojave strija i sklonosti ka nastanku sitnih površinskih kapilara.
U retkim slučajevima zabeležena je pojačana maljavost na ograničenom području gde je lek primenjivan.
Sekundarne infekcije kože predstavljaju još jedan rizik kod primene leka Elocom, naročito ako je mesto primene leka prekriveno zavojemem ili na pregibima.
Suzbijanjem lokalnog imunog odgovora, kortikosteroid može stvoriti povoljne uslove za razmnožavanje bakterija, gljivica ili virusa, pa je važno da se Elocom ne koristi na inficiranoj koži bez paralelne terapije infekcije.
Ukoliko tokom upotrebe dođe do pojave gnoja, žutih krastica, intenzivnog crvenila, otoka ili gnojnog sekreta, to može upućivati na razvoj infekcije, i zahteva prekid primene i lekarski pregled.
Sistemski efekti topikalne upotrebe mometazona su retki, ali mogući kod neoprezne upotrebe, posebno kod dugotrajnog nanošenja na veliku površinu kože, kod dece ili pod nepropusnim zavojem.
Mometazon se u normalnim okolnostima samo u maloj meri apsorbuje kroz kožu, ali ukoliko se apsorbuje u značajnijoj količini, može ispoljiti efekte kao i sistemski kortikosteroidi.
To podrazumeva potencijalno hormonske poremećaje, odnosno supresiju funkcionisanja nadbubrežnih žlezda koje luče prirodni kortizol.
Kao posledica toga, u izuzetnim situacijama može se razviti stanje slično Kušingovom sindromu koje karakterišu simptomi poput gojaznosti lica i trupa, povišenog krvnog pritiska, slabosti mišića, povišen nivo šećera u krvi ili drugih hormonskih disbalansa.
Kod dece, prekomerna i dugotrajna primena jakih kortikosteroida može usporiti rast i razvoj, upravo zbog navedenog hormonskog efekta.
Interakcije sa drugim lekovima
Sistemska apsorpcija mometazona preko kože je minimalna kada se Elocom koristi prema uputstvu, pa su i interakcije sa drugim lekovima malo verovatne.
Iako do sada nisu zabeležene značajne interakcije Elocom kreme ili masti sa drugim lekovima, uvek je preporučljivo obavestiti lekara o svim lekovima koje pacijent koristi, uključujući i druge preparate za kožu.
Ne preporučuje se istovremena primena više kortikosteroidnih lekova na koži, jer se time povećava ukupna apsorbovana doza i rizik od neželjenih efekata.
Takođe, ako se uz Elocom koriste i drugi topikalni lekovi na istom području, kao što su antiseptici, emolijensi ili drugi dermatološki agensi, važno je napraviti razmak u vremenu primene kako bi svaki preparat mogao da deluje.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Upotreba Elocom krema i masti tokom trudnoće zahteva oprez.
Iako se mometazon primenjuje lokalno i ima nisku sistemsku apsorpciju, bezbednost njegove primene kod trudnica nije u potpunosti ustanovljena.
Kortikosteroidi mogu, u studijama na životinjama, izazvati određene poremećaje u razvoju fetusa. Kod ljudi ovakvi efekti nisu jasno dokazani, ali zbog nedostatka kontrolisanih studija, lekar uvek procenjuje koristi i rizike pre propisivanja trudnici.
Kao i drugi lekovi, Elocom se primenje samo kada je neophodno, u najmanjoj efektivnoj količini i na što manjoj površini kože.
Dugotrajna upotreba na velikim površinama tela se posebno izbegava kod trudnica, kako bi se smanjila i onako mala verovatnoća prodora leka u organizam i mogućeg uticaja na plod.
Mometazon primenjen na kožu majke verovatno prolazi u cirkulaciju u zanemarljivim količinama, tako da je prelazak u majčino mleko malo verovatan.
Ipak, kao i kod trudnoće, potreban je oprez, te se Elocom krema i mast propisuje nakon procene koristi i rizika.
Tokom dojenja treba izbegavati nanošenje leka na oblasti kože koje mogu doći u kontakt sa detetovim ustima, pre svega na području dojki, kako dojenče ne bi slučajno progutalo tragove leka.
Ako je potrebna dugotrajna ili opsežna primena kortikosteroida na koži majke, može se razmotriti privremeni prekid dojenja tokom trajanja terapije, u dogovoru sa lekarom.
Zaključak
Elocom krema i mast sa mometazonom predstavljaju efikasne lokalne kortikosteroidne lekove za ublažavanje upalnih simptoma kod psorijaze, dermatitisa i drugih dermatoza koje reaguju na ovakvu terapiju.
Njihova primena dovodi do brzog smanjenja crvenila, svraba i otoka, čime značajno poboljšavaju kvalitet života obolelih, ali je važno znati da Elocom ne leči osnovni uzrok bolesti, već samo smanjuje tegobe.
Iako se generalno smatra bezbednim, nepravilna ili dugotrajna upotreba može povećati rizik od lokalnih i sistemskih neželjenih efekata, naročito kod dece i upotrebe na osetljivim delovima kože.
