Triderm krema i mast su jedan od najčešće korišćenih kombinovanih topikalnih preparata za lečenje različitih inflamatornih i infektivnih kožnih stanja.
Oba oblika leka Triderm uključuju tri aktivna sastojka, i to kortikosteroid betametazon, antibiotik gentamicin i antimikotik klotrimazol, što omogućava da se istovremeno tretira više problema.
Zahvaljujući ovakvoj formulaciji, odnosno trojnoj terapiji, istovremeno se suzbija upalu, bakterijska infekcija i gljivični patogeni, što Triderm kremu i mast čini efikasnim izborom u slučajevima kada kožna bolest ima kompleksnu etiologiju ili predispoziciju za više vrsta mikroorganizama.
Triderm krema i mast izdaju se isključivo uz lekarski recept, a njihova primena, budući da sadrži kortikosteroid i antibiotik, mora biti ograničenog trajanja i po preporukama lekara.
U ovom članku objasnićemo sastav i mehanizam delovanja Triderma, za šta se koristi, razlike između kreme i masti, načine primene, moguće rizike i neželjene efekte, kao i smernice za bezbedno korišćenje.
Sastav Triderm leka
Triderm se sastoji od tri ključna aktivna sastojka, od kojih svaki ima drugačije dejstvo:
- rojnoj tera
- Betametazon dipropionat (kortikosteroid): Snažni kortikosteroid koji smanjuje upalu, crvenilo, svrab i otok. Dovoljno je jak da efikasno potisne upalne procese u koži, ali zbog toga zahteva oprez, kako se ne bi razvile nuspojave tipične za lokalne steroide, kao što su stanjivanje kože, pojava strija i druge.
- Gentamicin (antibiotik): Antibiotik iz grupe aminoglikozida, primenjuje se lokalno kako bi suzbio rast i razmnožavanje osetljivih bakterija, kao što su Staphylococcus aureus, Pseudomonas aeruginosa i Escherichia coli. Doprinosi sprečavanju ili lečenju superinfekcije koja se javlja uz upalna stanja kože.
- Klotrimazol (antimikotik): Sredstvo protiv gljivica koje izaziva smrt ili prestanak rasta gljivičnih patogena poput kandide ili dermatofita. Antimikotik pomaže u borbi protiv gljivičnih infekcija ili upalnih stanja kože koja imaju mikotičku osnovu ili rizik za takvu superinfekciju.
Zahvaljujući ovim komponentama, Triderm se svrstava u trojnu formulu i ispoljava sinergijski efekat. Naime, kortikosteroid smanjuje upalu, antibiotik eliminiše bakterije, dok antimikotik tretira gljivičnu infekciju.
Ovakav pristup je pogodan kada lekar proceni da su tegobe pacijenta multifaktorske prirode ili da postoji visok rizik od mešovite infekcije.
Triderm je dostupan u obliku krema i masti, a oba oblika imaju istu količinu aktivnih supstanci, i to 0.5mg betametazona, 1 mg gentamicina i 10 mg klotrimazola po gramu kreme ili masti.
Izbor oblika zavisi od stanja koje se tretira, kao i regije u kojoj se kožne promene nalaze, o čemu će više biti reči u narednom delu članka.
Razlika između Triderm kreme i masti
Kao što je prethodno pomenuto, lek Triderm dostupan je u obliku Triderm kreme i Triderm masti.
Aktivne supstance i njihova količina u jednom gramu krema odnosno masti su iste, a glavna razlika tiče se konzistencije i tipa baze u kojoj su rastvoreni aktivni sastojci.
Triderm krema ima emulzionu bazu s više vode i manje ulja, što je čini lakšom za razmazivanje i lakšom za upijanje.
Krema se iz ovog razloga češće preporučuje za vlažne, gnojne ili akutne promene na koži, kao i za regije poput pregiba ili delova tela gde se masniji film smatra nepoželjnim, kao što je lice.
Ovaj oblik se brzo suši, ostavlja manje sjaja i ne masti koži u značajnoj meri.
Triderm mast sadrži više masnih sastojaka i pruža snažniji okluzivni efekat.
Ova formulacija je pogodna za hronične, suve i ljuskave lezije kojima je potreban produženi kontakt s aktivnim supstancama i bolja zaštita od isušivanja.
Mast duže ostaje na koži, usporeno otpušta lek i omogućava intenzivniji tretman, budući da lek prodire u dublje slojeve kože.
Iz ovog razloga, Triderm mast se često koristi za noćnu primenu, kada masniji sloj ne ometa uobičajene aktivnosti i kada koža ima više vremena da upije sastojke.
Izbor između Triderm kreme ili masti zavisi odstanja i vrste kožne promene, stepena suvoće ili vlažnosti i željenog načina delovanja.
U svakom slučaju, preporučljivo je pridržavati se saveta lekara ili farmaceuta u vezi izbora oblika Triderm leka, kako bi se postigli maksimalni efekti.
Za šta se koristi Triderm?
Triderm krema i mast koriste se za lečenje različitih kožnih bolesti koja su praćena upalom i infekcijama.
Zahvaljujući kombinaciji kortikosteroida, antibiotika i antimikotika, ovaj lek omogućava istovremeno suzbijanje zapaljenskih procesa, bakterijskih i gljivičnih infekcija.
U nastavku slede najčešće indikacije za upotrebu ovog leka.
Ekcem, dermatitis i psorijaza komplikovani infekcijom
Ekcem, dermatitis i psorijaza predstavljaju hronične ili akutne zapaljenske procese na koži, često praćene svrabom, crvenilom, perutanjem i oštećenom zaštitnom barijerom epidermisa.
Kada se barijerna funkcija kože naruši, otvoren je put za bakterije i gljivice, što može značajno pogoršati osnovni problem.
Triderm omogućava istovremeno lečenje svih ovih aspekata:
- Betametazon suzbija zapaljenje, ublažava svrab i smanjuje hiperreakciju kože
- Gentamicin eliminiše ili sprečava bakterijsku superinfekciju
- Klotrimazol deluje protiv gljivičnih sojeva koji mogu dodatno ugroziti već oštećenu kožu
Na ovaj način, upotreba Triderm često dovodi do bržeg oporavka i smanjenja simptoma u odnosu na upotrebu samostalnu kortikosteroida, antibiotika ili antimikotika, jer se istovremeno tretiraju i zapaljenje i infekcije.
Gljivične infekcije sa sekundarnom upalom
Tinea, odnosno gljivične infekcije kože, mogu zahvatiti različite delove tela, kao što su atletsko stopalo ili lišaj na koži.
Kada su one praćene značajnom upalom, ljuštenjem, otokom ili čak bakterijskom superinfekcijom, potreban je pristup koji je složeniji od upotrebe isključivo antimikotika.
Kod ovakvih stanja, Triderm krema i mast mogu biti veoma korisni, budući da klotrimazol direktno napada gljivice i sprečava njihov dalji rast i kolonizaciju, dok betametazon ublažava svrab, crvenilo i oticanje, što je važno jer jake upalne reakcije često prate mikotične infekcije, naročito u predelima prepona ili ispod pazuha, koji su topliji i vlažniji.
Pored toga gentamicin suzbija moguće bakterijske sojeve koji se na ranjivoj koži mogu lako nastaniti i razmnožiti, te izazvati komplikacije i pogoršanje simptoma.
Ovako kompletna terapija pokazuje se korisnom naročito kod značajnijih promena, gde klasični antimikotik ne bi samostalno rešio sve simptome i infekcije.
Kombinovane bakterijsko-gljivične infekcije
Neka kožna oboljenja, poput intertriga u preponskoj regiji kod gojaznih, dijabetičara ili starijih, istovremeno za uzrok imaju gljivice i bakterije.
Takve situacije mogu dovesti do maceracije kože, vlažnih i bolnih lezija, neprijatnog mirisom i pojačanog svraba.
Zahvaljujući trojnom sastavu Triderma, antimikotik eliminiše ili smanjuje razvoj kandidijaze ili drugih gljivičnih sojeva dok antibiotik sprečava razbuktavanje bakterija, posebno u području kožnih nabora, gde se lako razvija sekundarna infekcija.
Kortikosteroid dodatno pomaže u otklanjanju simptoma upale, kao što su intenzivno crvenilo i osećaj peckanja, omogućavajući oporavak kože.
Primenom kombinovane terapije smanjuje se i rizik da se stanje produži ili postane još složenije, što može zahtevati sistemsku umesto lokalne terapije.
Upalni procesi s nejasnom etiologijom
U određenim slučajevima, može se javiti upalna reakcija kože praćena simptomima kao što su crvenkasti plakovi, vlažne površine, ljuspice, pa čak i pustule, a klinička slika i uzrok nisu sasvim jasni.
U takvim slučajevima, može se propisati upotreba Triderma do dobijanja detaljnijih rezultata, budući da upotreba ovog leka uspešno pokriva bakterijsku i gljivičnu komponentu, dok kortikosteroid smanjuje upalu.
Naknadno, kada se dobiju rezultati analiza, kao što su bris, mikološko ispitivanje ili biopsija, lekar može promeniti terapiju.
U zavisnosti od rezultata, lekar može prepisati upotrebu isključivo antimikotika, antibiotika ili kortikosteroida. U određenim slučajevima, može se preći na lečenje lekom, koji sadrži kortikosteroid i antibiotik kao što je Didermal ili Sinoderm N, slabijim kortikosteroidom kao što je Sinoderm.
Pored toga, prelazak na potpuno drugu grupu lekova, na primer antihistaminika poput Syonpena, ili pak kremu za čisto hidriranje i stimulisanje regeneracije kože poput pantenola ili Flogocida, može biti od koristi.
Na ovaj način se akutno reakcija na koži se brzo smiruje i sprečava dalji razvoj infekcije, dok se čeka preciznija dijagnoza i antibiogram ili mikogram, nakon čega se može preći na ciljano lečenje.
Za pacijenta, ovo donosi brzo smanjenje bola, svraba i sprečavanje širenja infekcije dok se ne utvrdi tačan uzrok i priroda stanja.
Način upotrebe i trajanje terapije
Triderm krema i mast namenjeni su isključivo za spoljašnju upotrebu, a koriste se na istovetan način.
Triderm se nanosi dva puta dnevno na obolelu i okolnu kožu, ujutro i uveče.
Nakon nanošenja tankog sloja kreme ili masti potrebno je nežno ga utrljati, a obolelu regiju ne treba pokrivati gazom ili zavojem, osim u slučajevima kada je lekar to eksplicitno propisao.
Upotreba nepropusnih zavoja može značajno povećati apsorpciju kortikosteroida i antibiotika, što može dovesti do neželjenih efekata i komplikacija.
Dužina lečenja zavisi od uzroka i težine stanja, a poboljšanje se obično vidi nakon sedam do deset dana.
Ukoliko se simptomi ne povuku za četiri nedelje od početka upotrebe, neophodno je javiti se lekaru radi dodatnog pregleda i dijagnostičkih procedura, i eventualno promene terapije.
Lek se ne sme koristiti duže od dve nedelje kod lečenja tinea cruris i tinea corporis, i ne duže od 4 nedelje kod lečenja tinea pedis.
Upotreba Triderm kreme i masti kod dece se koristi na isti način kao i kod odraslih osoba, ali lečenje mora trajati najkraći mogući period, a najviše sedam dana.
Mogući neželjeni efekti
Kao kombinovani lek koji sadrži kortikosteroid betametazon, antibiotik gentamicin i antimikotik klotrimazol, Triderm je snažna formula sa različitim potencijalnim nuspojavama.
Ipak, većina neželjenih reakcija se pojavljuje samo kod nepravilnog ili predugog korišćenja, pa je važno pridržavati se propisanih smernica o načinu i dužini upotrebe.
Pre nanošenja, kožu treba oprati i osušiti, a posle nanošenja oprati ruke kako bi se izbeglo unošenje leka u oči, sluzokože ili kontakt s drugim osobama, kao i širenje infekcije.
Pokrivanje obolelog mesta nakon nanošenja leka sa gazama i zavojima koji ne propuštaju vazduh u velikoj meri povećava apsorpciju aktivnih sastojaka leka, što može povećati rizik od lokalnih i sistemskih reakcija.
Lokalne reakcije mogu da uključuju:
- Iritacija i svrab: Na mestu primene može se javiti peckanje, crvenilo ili svrab, posebno ako je pacijent osetljiv na neku od komponenti.
- Kontaktni dermatitis: Paradoksalno, kod nekih pacijenata može doći do razvoja novog osipa ili pogoršanja stanja zbog alergije na betametazon, gentamicin ili klotrimazol.
- Hipohromija: Iako retko, kod nekih pacijenata može se javiti slabija pigmentacija regije koja se tretira.
- Stanjivanje kože, strije, telangiektazije: Prečesto i dugotrajno korišćenje jakih kortikosteroida može dovesti do atrofije kože i pojave strija, pogotovo na licu, vratu ili pregibima.
Pored toga, produžena, prekomerna ili nepravilna upotreba Triderm kreme i masti može izazvati sistemske nuspojave, kao što su:
- Povećana resorpcija steroida: Kada se nanosi na veću površinu tela, ispod okluzivnih zavoja ili na oštećenu kožu, betametazon može dospeti u krvotok, dovodeći do sistemskih pojava poput povišenog nivoa šećera u krvi, poremećaja ravnoteže elektrolita ili Cushingovog sindroma.
- Nuspojave gentamicina: Mada je ređa pojava pri lokalnoj upotrebi, prekomerno i dugotrajno nanošenje na oštećenu kožu može teoretski povećati rizik od nefrotoksičnosti i ototoksičnosti. Ipak, do ovoga dolazi samo u slučajevima ekstremno nepravilne upotrebe.
- Antimikrobna rezistencija: Ako se Triderm koristi češće nego što je potrebno i duže nego što je propisano, postoji rizik da bakterije ili gljivice razviju otpornost.
Triderm nije koristan za lečenje virusnih infekcija, pa ga ne treba koristiti u terapiji stanji kao što su herpes simpleks, varičele ili molluscum contagiosum.
Osobe koje pate od akni ili rozacee trebalo bi da budu oprezne prilikom upotrebe kortikosteroida, budući da ovi lekovi mogu pogoršati stanje.
Tokom trudnoće, moguće je primenjivati Triderm, ali samo u slučajevima kada lekar proceni da koristi prevazilaze rizike za fetus.
Triderm se tokom trudnoće koristi samo na manjim površinama kože i kratkotrajno.
Budući da ne postoji dovoljno podataka o potencijalnoj resorpciji kortikosteroida i prolasku u majčino mleko, upotreba se obično izbegava tokom dojenja.
Ako je primena leka Triderm neophodna tokom dojenja, lekar može preporučiti da se dojenje privremeno prekine, ili će pak preporučiti drugi lek.
Zaključak
Triderm krema i mast predstavljaju kombinovani topikalni lek koji se koristi za lečenje upalnih i infektivnih kožnih bolesti zahvaljujući sinergijskom dejstvu kortikosteroida betametazon, antibiotika gentamicin i antimikotika klotrimazol.
Ova trojna formulacija omogućava istovremeno suzbijanje inflamacije, bakterijskih i gljivičnih infekcija, što ga čini efikasnim u tretmanu ekcema, dermatitisa, psorijaze sa superinfekcijom, tinea infekcija i drugih kožnih problema.
Razlika između Triderm kreme i masti ogleda se u njihovoj osnovi, iako imaju iste količine aktivnih supstanci.
Krema je pogodnija za vlažne i akutne lezije, dok je mast bolji izbor za suve i hronične promene, a oba oblika leka nanose se lokalno, dva puta dnevno, u ograničenom vremenskom periodu od dve do četiri nedelje, kako bi se izbegle nuspojave poput stanjivanja kože, strija, iritacije ili razvoja rezistencije na antibiotike.
Triderm je veoma efikasan, a neophodno je strogo pridržavanje uputstava lekara i izbegavanje nepravilne, prekomerne ili predugačke upotrebe.
