Didermal je kombinovani topikalni lek koji sadrži kortikosteroid i antibiotik, a namenjen je lečenju određenih upalnih stanja kože praćenih ili podložnih bakterijskoj infekciji.
Ovaj lek je dostupan u obliku kreme i masti, koje se koriste za lokalnu primenu na koži.
Didermal krema je pogodnija za upotrebu na vlažnim ili upaljenim područjima, dok se Didermal mast obično preporučuje za suvu i perutavu kožu.
Didermal sadrži dve aktivne komponente, a betametazon i gentamicin, lekovi iz grupe kortikosteroida odnosno antibiotika, a koristi se sa ciljem da smanji zapaljenski proces istovremeno obezbedi zaštitu ili eliminisanje bakterija koje mogu pogoršati stanje.
Zahvaljujući ovoj kombinaciji, Didermal se koristi za lečenje inflamatornih kožnih bolesti koje reaguju na kortikosteroide, a koje su komplikovane ili podložne sekundarnoj bakterijskoj infekciji.
Neka od stanja kod kojih se može primenjivati Didermal su ekcem, kontaktni i atopijski dermatitis, seboreični dermatitis, psorijaza, intertrigo i inficirane ogrebotine ili ujedi insekata.
U ovom članku objasnićemo šta je lek Didermal i kako deluje, za šta se koristi, kada odabrati mast a kada krem, kao i koje su moguće nuspojave i rizici.
Sastav Didermal kreme i mesti i način delovanja
Didermal sadrži dve aktivne supstance, i to:
- Betametazon: Jak kortikosteroid koji smanjuje upalu blokiranjem hemijskih supstanci odgovornih za zapaljenje, čime ublažava crvenilo, otok, svrab, peckanje i druge simptome dermatitisa i ekcema.
- Gentamicin: Gentamicin je aminoglikozidni antibiotik koji suzbijanja bakterije osetljivih na ovu grupu lekova, pre svega gram-negativne bakterije kao što su Pseudomonas aeruginosa i Escherichia coli, i pojedine gram-pozitivne, poput Staphylococcus aureus. Ovaj antibiotik blokira formiranje proteina u bakterijskim ćelijama, smanjujući njihovo razmnožavanje i direktno ih eliminiše.
Kombinacija ova dva sastojka čini Didermal efikasnim u situacijama kada postoji upalna reakcija koja zahteva primenu kortikosteroida i istovremena ili potencijalna bakterijska infekcija.
U mnogim zapaljenskim stanjima koja pogađaju kožu, slabljenje lokalnog imuniteta zbog kortikosteroida može ostaviti prostor bakterijskoj superinfekciji, pa je prisustvo antibiotika veoma korisno, budući da smanjuje rizik bakterijske infekcije i komplikacija.
Osim kao prevencija, gentamicin je efikasan i u suzbijanju već postojećih infekcija, pa ova kombinacija dovodi do brzog smirivanja simptoma kao što su svrab, crvenilo i otok, budući da se postiže sinergijski efekat smanjenja upale i eliminisanja infekcije.
Za šta se koristi Didermal?
Didermal se koristi za lečenje različitih dermatoloških bolesti, obično kada postoji istovremena ili moguća bakterijska infekcija kao i značajna upalna komponenta.
U nastavku su neke od najčešćih indikacija za upotrebu Didermal kreme ili masti, a nešto kasnije biće reči o tome kada je bolji izbor krema, a kada mast.
Ekcem i dermatitis praćeni infekcijom
U slučajevima hroničnog ili akutnog ekcema, kada je koža izrazito crvena, iritirana i sklona pucanju ili vlaženju, postoji značajna mogućnost da se bakterije nasele na oštećenim delovima.
Didermal, zahvaljujući kombinaciji kortikosteroida i gentamicina, istovremeno smiruje upalu i svrab, dok gentamicin suzbija patogene mikroorganizme, što dovodi do bržeg oporavka kože.
Superinficirani alergijski dermatitis
Kod alergijskih reakcija kože, kao što su kontaktni i atopiјski dermatitis, koža je već oslabljena i narušenih barijernih funkcija, što predstavlja pogodnu podlogu za rast bakterija.
Ukoliko se razvije bakterijska superinfekcija, Didermal pomaže u prevenciji širenja lezije i ublažava intenzivan svrab i crvenilo.
Impetiginizirane lezije
Kod određenih stanja kao što su atopijski dermatitis ili psorijaza, mogu nastati sekundarne bakterijske infekcije nalik impetigu, proces koji se naziva impetiginizacija.
Didermal u ovom situaciji smanjuje inflamatorni proces, zahvaljujući betametazonu, i eliminiše bakterijsku infekciju, zahvaljujući gentamicinu.
Ovakva kombinacija je od izuzetnog značaja za efikasno smirivanje nastalih promena.
Manje rane ili ogrebotine uz sumnju na bakterijsku infekciju
Didermal može biti od velike koristi kod površinskih povreda kože, poput blagih posekotina, ogrebotina i rana nakon manjih hirurških intervencija, posebno ako su izložene bakterijama i pokazuju znake crvenila ili moguće infekcije.
Ipak, potreban je oprez kod rana i oštećenja kože veće površine, budući da prekomerna upotreba ovog leka može dovesti do sistemskih reakcija usled veće apsorpcije.
Smatra se da se lek sme koristiti na površini kože od najviše 10%.
Didermal krema ili mast?
Didermal se proizvodi u dva oblika, kremi i masti, a njihov odabir zavisi od stanja kože i specifičnosti promene koja se tretira.
Didermal krema poseduje vodenu bazu i brže se upija, zbog čega je pogodna za vlažne lezije, kao i za regije na kojima pacijent ne želi dodatnu masnoću, poput lica ili pregiba kože.
U takvim situacijama, krema sprečava prekomerno zamašćivanje, manje ometa svakodnevne aktivnosti, i ostavlja manje tragova.
Didermal mast, s druge strane, se zbog veće masne komponente duže zadržava na koži i sporije prodire u tkivo.
Zahvaljujući tome, mast održava zaštitni i hidratantni efekat na obolelom području tokom dužeg vremenskog intervala, što je naročito korisno kod suve, zadebljale ili ljuskave promene na koži.
Mast obično ima jači efekat budući da zadržava vlagu unutar lezije i omogućava nešto intenzivniju penetraciju aktivnih supstanci, naročito ako se primenjuje uveče ili pod zavojem.
Izbor između Didermal kreme i masti uslovljen je fazom kožnog oboljenja, ali i specifična regija tela koja je pogođena.
Krema se često pokazuje praktičnijom na mestima koja su izložena trenju i gde se koža znoji ili proizvodi više sebuma, dok mast može biti bolji izbor za ispucalu, suvu ili zadebljalu kožu.
Lekar koji propisuje lek daće preporuke o obliku kreme.
Način primene
Didermal je, kao što je prethodno objašnjeno, dostupan u obliku krema i masti, namenjenih isključivo za dermalnu upotrebu.
Ovi oblici se značajno razlikuju po svojoj teksturi i načinu apsorpcije, kao i pomoćnim supstancama, aktivne supstance u oba farmaceutska oblika su ista, i sadrže 0.5 mg betametazona i 1 g gentamicina po gramu kreme ili gela.
Didermal krem je bolji izbor za lečenje masne kože ili vlažnih promena na koži, budući da sadrži manje masti. Didermal mast primenjuje se isključivo na suvoj koži.
Budući da je sadržaj aktivnih supstanci isti u Didermal kremu i masti, način upotrebe se ne razlikuje bitno, a lekar može preporučiti mast ili krem u zavisnosti od mesta pogođene regije, uzroka i drugih faktora.
Didermal se nanosi na pogođen deo kože jednom do dva puta dnevno, nakon čega se krem ili mast nežljno utrljava u kožu.
Pre aplikacije leka, kožu je potrebno nežno očistiti blagim antiseptikom ili vodom i sapunom, a pre i posle upotrebe leka važno je dobro oprati ruke, kako bi se sprečilo inficiranje rane ili širenje bakterijske infekcije iz rane.
Uobičajeno je da se počinje sa većom dozom, odnosno sa dve aplikacije leka dnevno, a kako se stanje poboljšava, upotreba leka može se smanjiti na jednu dnevno.
Važno je napomenuti da se Didermal sme koristiti na najviše 10% kože, budući da nanošenje na veću površinu kože povećava apsorpciju lekova u krvotok, što može izazvati neželjene efekte.
Pored toga, lečenje lekom Didermal ne sme da traje duže od sedam do deset dana. Ako se simptomi ne povuku u ovom vremenskom roku, neophodno je posetiti lekara pre produženja ili ponovnog lečenja.
U nekim slučajevima, lečenje se može nastaviti lekom koji sadrži isključivo jednu aktivnu supstancu, kortikosteroid ili antibiotik, u zavinosti od stanja.
Didermal kod dece se koristi na isti način kao i kod odraslih, a njegova upotreba mora biti ograničena na male površine tela i ne sme trajati duže od sedam dana.
Didermal krem i mast ne smeju se koristiti sa okluzivnim zavojima, odnosno zavojima koji hermetički zatvaraju ranu ili povredu, sprečavajući ulazak vazduha, budući da ovo može povećati mogućnost apsorpcije kortikosteroida u krvotok i dovesti do nuspojava.
Neželjeni efekti
Didermal se koristi lokalno, na malim površinama kože u ograničenom vremenskom periodu, i kada se koristi pravilno retko izaziva ozbiljne neželjene efekte.
Ipak, treba imati u vidu da se u njemu nalazi kortikosteroid betametazon i antibiotik gentamicin, što sa sobom nosi određeni rizik.
Reakcije su najčešće lokalne i jaljaju se na delu kože na kome je korišćen lek, poput preosetljivosti ili promene boje kože.
Ove promene su prolazne, i povlače se nakon završetka terapije.
Druge lokalne reakcije mogu da uključuju:
- Iritaciju, suvu kožu, peckanje, crvenilo i svrab kože
- Steroidne akne, osip koji podseća na akne
- Dermatitis
- Prekomernu maljavost
Iako znatno ređe nego kada se koriste oralno, kortikosteroidi mogu uticati na smanjenje imuniteta što može dovesti do nastanka dodatnih infekcija.
Sistemska neželjena dejstva su retka, osim kada se Didermal nanosi na preveliku površinu kože ili se koriste okluzivni zavoj.
Resorpcija betametazona takođe može biti povećana ukoliko je koža značajno mehanički ili patološki oštećena, što povećava rizik od sistemskih posledica.
Nuspojave koje se vezuju za upotrebu kortikosteroida uključuju Cushingov sindrom, povećan rizik od gljivičnih infekcija poput kandide, povišen nivo šećera i zadržavanje tečnosti.
Ozbiljne nuspojave koje se vezuju za intravenoznu ili intramuskularnu upotrebu gentamicina, kao što su nefrotoksičnost i ototoksičnost, odnosno štetno dejstvo na bubrege i sluh, kod topikalnog korišćenja leka su veoma retke.
U slučaju pojave bilo kakvih značajnih simptoma i reakcija, neophodno je prekinuti sa upotrebom leka Didermal i posetiti lekara.
Kontraindikacije upotrebe Didermal krema i masti predstavljaju trudnoća i dojenje, kao i u slučaju prisutnih alergija na neki od sastojaka leka.
Pored toga, ukoliko se uzimaju lekovi kao što su amfotericin B, heparin, ili antibiotici poput sulfadiazina ili beta-laktamskih antibiotike kao što su amoksicilin ili Panklav, neophodno je o tome obavestiti lekara.
Važno je napomenuti da, iako Didermal ima širok spektar mogućih upotreba, nije univerzalni lek.
Didermal se ne koristi za lečenje stanja kao što su herpes simplex, varičele, gljivične infekcije, poput gljivica na noktima, atletskog stopala ili lišaja na koži.
Ova stanja se ne leče kortikosteroidima i antibioticima, već zahtevaju specifične antivirotike ili antimikotike, a u ovim slučajevima, Didermal može prikriti simptome i pogoršati stanje.
Alternativni lekovi i preparati
U zavisnosti od vrste kožnog oboljenja i prisutne infekcije, postoje različiti alternativni lekovi i preparati koji mogu biti korišćeni umesto ili kao dopuna Didermalu.
Izbor zavisi od toga da li je potrebna samo antiinflamatorna terapija, antibiotsko delovanje ili regeneracija kože.
- Gentamicin mast: Antibiotska mast iz grupe aminoglikozida, koristi se za bakterijske infekcije kože, ali ne deluje protiv upale kao kombinovani preparati.
- Fucidin krema i mast: Sadrži fusidinsku kiselinu, antibiotik koji deluje protiv gram-pozitivnih bakterija, uključujući Staphylococcus aureus, često se koristi kod impetiga, infekcija rana i ekcema sa bakterijskom infekcijom.
- Beloderm: Beloderm i slični lekovi sadrže samo kortikosteroid betametazon koji deluje protiv upale, crvenila i svraba. Koristi se kod dermatitisa, psorijaze i ekcema, ali nema antibakterijsko dejstvo.
- Triderm: Sadrži betametazon, gentamicin i klotrimazol, pa se koristi kod mešovitih bakterijskih i gljivičnih infekcija kože. Za razliku od leka Didermala, koji sadrži kortikosterid i antibiotik, Triderm sadrži i antimikotik klotrimazol, što ga čini pogodnim za kandidijazu i druge gljivične infekcije kože.
- Sinoderm: Sadrži fluocinolonacetonid, lek iz grupe kortikosteroida, koji se može koristiti za oboljenja kože praćena svrabom i oboljenja kože
kao što su ekcem, dermatitis, prurigo, psorijaza, lišaj i diskoidni eritemski lupus. - Hidrokortizon: Hidrokortizon je blagi kortikosteroid koji se koristi za blaže oblike upalnih promena, poput kontaktnih alergijskih reakcija, ali nije dovoljno jak za teže oblike dermatitisa ili ekcema.
- Elocom: Ovaj lek sadrži mometazon, jači kortikosteroid od hidrokortizona, koji koristi se kod ekcema, psorijaze i drugih inflamatornih bolesti kože, ali nema antibakterijsko dejstvo.
- Synopen: Synopen mast sadrži hloropiramin, antihistaminik jakog dejstva, koji se prvenstveno koristi za alergijske reakcije, poput alergijskih rekacija nakon uboda insekta ili koprivnjače.
- Pantenol: Sadrži dekspantenol, a lek je dostupan u obliku kreme i masti. Ova supstanca pomaže regeneraciju kože i koristi se kod manjih iritacija, suve kože i zarastanja rana, ali nema protivupalno ni antibakterijsko dejstvo.
- Flogocid mast: Biljna mast sa blagim antiseptičkim i epitelizujućim delovanjem, pogodna za površinske rane, iritacije i manje upale kože.
Izbor preparata zavisi od specifičnog problema. Ako je potrebna samo regeneracija kože, Pantenol ili Flogocid mogu biti dovoljni, dok su kortikosteroidi neophodni za jače upale, a antibiotici kod bakterijskih infekcija.
Zaključak
Didermal je kombinovani topikalni lek koji sadrži kortikosteroid betametazon i antibiotik gentamicin, namenjen lečenju upalnih kožnih stanja podložnih bakterijskoj infekciji ili kod kojih je već prisutna infekcija.
Didermal je dostupan u obliku krema i masti, pri čemu je krema pogodnija za vlažne lezije, dok se mast koristi za suvu i ljuskavu kožu.
Lek brzo smanjuje upalu i eliminiše bakterije, ali njegova upotreba treba biti ograničena na kratkoročnu terapiju i malu površinu kože kako bi se izbegli neželjeni efekti.
Didermal se ne primenjuje pod okluzivnim zavojem, kao ni za lečenje virusnih i gljivične infekcija, kada može izazvati nuspojave i pogoršanje stanja.
