Estrogen je jedan od najvažnijih polnih hormona u ljudskom organizmu i ima složenu ulogu koja daleko prevazilazi isključivo reproduktivne funkcije.
Iako se često naziva ženskim hormonom i povezuje sa zdravljem žena, estrogen je prisutan i kod muškaraca i neophodan je za normalno funkcionisanje brojnih sistema.
Njegov nivo se prirodno menja tokom života, a odstupanja od fizioloških vrednosti mogu imati značajne posledice po zdravlje kod oba pripadnika oba pola.
U ovom članku objasnićemo šta je estrogen i koji je njegov značaj, kako se proverava nivo estrogena, kao i kada, zašto i sa kojim posledicama se javlja manjak ili višak ovog hormona, kao i koje su opcije lečenja.
Šta je estrogen
Estrogen je polni hormon koji ima važnu ulogu u regulaciji brojnih procesa u organizmu, kako kod žena, tako i kod muškaraca.
Najveće količine estrogena stvaraju se u jajnicima kod žena i u testisima kod muškaraca, dok se manja količina proizvodi u nadbubrežnim žlezdama i masnom tkivu.
Ovaj hormon se često smatra hormonom žena, ali kao što je objašnjeno, estrogen je prisutan kod oba pola, ali se njegova koncentracija i funkcija razlikuju u zavisnosti od pola, životnog doba i opšteg zdravstvenog stanja.
Estrogen spada u grupu steroidnih hormona, što znači da se sintetiše iz holesterola i da je rastvorljiv u mastima, što mu omogućava da lako prolazi kroz ćelijske membrane.
Za razliku od peptidnih hormona koji deluju preko površinskih receptora, steroidni hormoni, uključujući estrogen, deluju unutar ćelije, vezujući se za specifične receptore u citoplazmi ili jedru.
Kako deluje estrogen?
Estrogen deluje tako što se vezuje za estrogenske receptore koji se nalaze u različitim tkivima, uključujući reproduktivne organe, kosti, krvne sudove, mozak i kožu.
Nakon vezivanja za receptore, estrogen utiče na aktivnost gena i rad ćelija, što objašnjava zašto ovaj hormon ima širok spektar dejstava u organizmu, od razvoja polnih karakteristika do održavanja zdravlja kostiju i metabolizma.
U organizmu postoji više oblika estrogena koji imaju različitu snagu i ulogu.
Najpoznatiji su estradiol, estron i estriol, pri čemu je estradiol biološki najaktivniji oblik tokom reproduktivnog perioda.
Ravnoteža između ovih oblika, kao i njihova ukupna količina u krvi, od ključnog je značaja za normalno funkcionisanje organizma, pa poremećaj te ravnoteže može dovesti do različitih zdravstvenih tegoba, kako kod žena, tako i kod muškaraca.
Vrste estrogena u organizmu
U ljudskom organizmu prisutna su tri osnovna oblika estrogena, koji imaju različitu biološku jačinu i različit značaj u pojedinim životnim fazama.
Njihov međusobni odnos menja se tokom života i ima važan uticaj na hormonalnu ravnotežu i opšte zdravlje.
Glavni oblici estrogena su:
- Estradiol: Najaktivniji i najjači oblik estrogena, dominantan tokom reproduktivnog perioda kod žena. Ima ključnu ulogu u regulaciji menstrualnog ciklusa, ovulacije i plodnosti, ali utiče i na zdravlje kostiju, kože, krvnih sudova i mozga. Kod muškaraca je prisutan u manjim količinama i učestvuje u održavanju gustine kostiju i normalne polne funkcije.
- Estron: Slabiji oblik estrogena koji postaje dominantan nakon menopauze, a koji se najvećim delom stvara u masnom tkivu i nadbubrežnim žlezdama. Iako je manje potentan od estradiola, ima značajnu ulogu u održavanju osnovne estrogenske aktivnosti u periodu kada jajnici više ne proizvode hormone u većoj meri.
- Estriol: Najslabiji oblik estrogena, koji je posebno izražen tokom trudnoće, kada se proizvodi u većim količinama zahvaljujući saradnji posteljice i fetusa. Smatra se zaštitnim estrogenom, jer ima blaže dejstvo na tkiva i manji uticaj na stimulaciju rasta ćelija u poređenju sa ostalim oblicima.
Ravnoteža između estradiola, estrona i estriola važna je za stabilno hormonsko stanje.
Promene u njihovim nivoima mogu biti fiziološke, kao što se dešava u pubertetu, trudnoći ili menopauzi, ali mogu biti i znak hormonskog disbalansa koji zahteva dodatnu pažnju i dijagnostiku.
Kako proveriti nivo estrogena?
Nivo estrogena se najčešće određuje laboratorijskim analizama krvi.
Najčešće se meri estradiol, koji predstavlja biološki najaktivniji i najznačajniji oblik estrogena.
Pored analize krvi, u određenim situacijama moguće je merenje estrogena u urinu ili pljuvački, ali se ove metode ređe koriste u standardnoj medicinskoj dijagnostici i uglavnom imaju ograničenu kliničku primenu.
Tumačenje dobijenih rezultata uvek se vrši uzimajući u obzir prisutne pol, starost, vrednosti drugih hormona, kao i eventualno prisutne simptome, budući da izolovana vrednost estrogena ne pruža potpun uvid u hormonski status organizma.
Kada se radi analiza estrogena kod žena?
Estrogen, odnosno estradiol, se najčešće meri zajedno sa drugim hormonima, kao što su FSH, LH, testosteron, prolaktin i progesteron.
Kod žena u reproduktivnom periodu određivanje nivoa estrogena je precizno vezano za fazu menstrualnog ciklusa, jer se koncentracija ovog hormona prirodno menja tokom meseca.
Pomenute analize osnovnog hormonskog panela važan su deo procene bazalnog hormonskog statusa, koji predstavlja vrednosti hormona u organizmu između drugog i četvrtog dana ciklusa, kada su hormoni u stanju mirovanja i pružaju najprecizniju sliku početnog hormonskog statusa.
Menstrualni ciklus čine dve glavne faze, folikularna i lutealna, između kojih dolazi do ovulacije, odnosno oslobađanja jajne ćelije iz folikula, koja je tokom narednih 24 sata spremna za oplodnju.
Nakon završetka menstruacije, žlezde koje proizvode hormone postepeno se aktiviraju, što dovodi do promena u vrednostima hormona, naročito reproduktivnih hormona poput estrogena i progesterona.
Zbog ovih prirodnih fluktuacija, laboratorijski rezultati se tumače u kontekstu dana ciklusa kada je uzorak uzet, a pre analize najbolje je konstovati se sa lekarom kada je najbolje da se uzorkovanje krvi za analizu obavi.
Uloga i značaj estrogena
Estrogen ima višestruku ulogu u organizmu i utiče na gotovo svaki sistem organa kod oba pola.
Delovanje ovog hormona nije ograničeno samo na reproduktivne organe, već obuhvata kosti, kožu, krvne sudove, mozak i metabolizam.
Uticaj na reproduktivni sistem
U reproduktivnom sistemu, estrogen ima centralnu regulatornu funkciju.
Kod žena je odgovoran za razvoj materice, jajovoda i vagine, kao i za sazrevanje jajnih ćelija.
Tokom menstrualnog ciklusa, estrogen podstiče zadebljanje sluzokože materice, pripremajući je za eventualnu implantaciju oplođene jajne ćelije.
Kod muškaraca, estrogen se proizvodi u manjim količinama, ali je neophodan za normalnu funkciju spermatozoida i regulaciju libida.
Neravnoteža estrogena kod oba pola može dovesti do poremećaja plodnosti.
Uticaj na kosti
Estrogen ima izuzetno značajnu ulogu u očuvanju koštane mase.
U kontekstu zdravlja kostije, on deluje tako što usporava njihovu razgradnju i održava ravnotežu između procesa stvaranja i resorpcije koštanog tkiva.
Pad nivoa estrogena, naročito u menopauzi, povezan je sa ubrzanim gubitkom koštane gustine i povećanim rizikom od osteoporoze i preloma.
Kod muškaraca iste starosne dobi, nivo testosterona je stabilniji, a nivo estrogena niži i delimično se stvara iz testosterona, što omogućava sporiji gubitak koštane mase, dok nagli pad estrogena kod žena nakon menopauze ubrzava razgradnju kostiju i smanjuje njihovu gustinu.
Ovaj zaštitni efekat estrogena objašnjava zbog čega žene u postmenopauzi, usled naglog smanjenja nivoa hormona, brže gube koštanu masu i češće razvijaju osteoporozu u odnosu na muškarce iste starosne dobi.
Uticaj na kožu i kosu
Estrogen doprinosi elastičnosti, hidriranosti i debljini kože, tako što podstiče sintezu kolagena i utiče na zadržavanje vlage u koži, što joj daje gladak i zategnut izgled.
Takođe, estrogen ima pozitivan uticaj na rast i kvalitet kose.
Smanjenje nivoa estrogena može dovesti do suve kože, pojave bora, kao i do proređivanja i opadanja kose.
Ove promene su često primećene tokom perimenopauze i menopauze.
Uticaj na mozak i raspoloženje
Estrogen ima značajan uticaj na funkciju centralnog nervnog sistema, budući da učestvuje u regulaciji neurotransmitera kao što su serotonin i dopamin, koji su povezani sa raspoloženjem, motivacijom i osećajem zadovoljstva.
Iz ovog razloga, promene u nivou estrogena mogu uticati na emocionalnu stabilnost.
Fluktuacije estrogena često se povezuju sa promenama raspoloženja, razdražljivošću, anksioznošću i poremećajima sna, naročito u periodima hormonskih promena.
Uticaj na kardiovaskularni sistem
Na kraju, važno je pomenuti i zaštitni efekat estrogena na krvne sudove i srce.
Ovaj hormon doprinosi održavanju elastičnosti krvnih sudova i povoljno utiče na lipidni profil, uključujući regulaciju nivoa holesterola.
Takva zaštita delimično objašnjava zašto žene pre menopauze imaju niži rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa muškarcima iste starosne dobi.
Nakon pada estrogena u menopauzi, rizik od srčanih i vaskularnih oboljenja se povećava i postaje sličan onom kod muškaraca.
Nivo estrogena kroz život
Nivo estrogena se prirodno menja tokom života i prilagođava razvojnim i fiziološkim potrebama organizma.
Ove promene su očekivane i predstavljaju deo normalnog biološkog procesa.
Estrogen u pubertetu
Tokom puberteta dolazi do postepenog, ali značajnog porasta proizvodnje estrogena, što pokreće niz promena karakterističnih za sazrevanje ženskog organizma.
Ovaj hormon ima centralnu ulogu u razvoju sekundarnih polnih karakteristika i prelasku iz dečijeg u reproduktivno doba.
U tom periodu započinje razvoj grudi, dolazi do širenja karlice i promena u raspodeli masnog tkiva, a istovremeno se postepeno uspostavlja menstrualni ciklus.
Estrogen utiče i na rast materice i jajnika, kao i na sazrevanje sluzokože materice, čime se stvara osnova za kasniju reproduktivnu funkciju.
Pored efekata na reproduktivne organe, estrogen u pubertetu ima uticaj i na rast kostiju, sazrevanje koštanog sistema i promene na koži i kosi, što zajedno doprinosi ukupnom fizičkom i hormonskom razvoju organizma.
Estrogen u reproduktivnom periodu
U reproduktivnom periodu, nivo estrogena se menja na predvidljiv i cikličan način tokom menstrualnog ciklusa, pri čemu su ove hormonske oscilacije neophodne za sazrevanje jajne ćelije, ovulaciju i mogućnost začeća.
Estrogen učestvuje u pripremi sluzokože materice za eventualnu trudnoću i održava redovnost menstrualnog ciklusa.
U ovom životnom dobu, estrogen ima snažan i relativno stabilan uticaj na čitav organizam, te doprinosi očuvanju koštane gustine, elastičnosti kože i zdravlja kose, utiče na regulaciju telesne temperature i raspoloženja, kao i na koncentraciju i kognitivne funkcije.
Istovremeno, povoljno deluje na krvne sudove i metabolizam masti, što doprinosi zaštiti kardiovaskularnog sistema.
Zahvaljujući uravnoteženom nivou estrogena, reproduktivni period se smatra fazom u kojoj je hormonska stabilnost najveća, a rizik od brojnih hroničnih bolesti povezanih sa hormonskim disbalansom relativno nizak.
Estrogen u perimenopauzi i menopauzi
Perimenopauza predstavlja prelazni period tokom kojeg dolazi do postepenog i neravnomernog opadanja nivoa estrogena, a može trajati nekoliko godina pre potpunog prestanka menstrualnog ciklusa.
U ovom razdoblju menstrualni ciklusi postaju neredovni, a hormonske oscilacije izraženije, što često dovodi do pojave prvih simptoma hormonske neravnoteže.
Menopauza se definiše kao trajni prestanak menstruacije i potvrđuje se nakon dvanaest uzastopnih meseci bez menstrualnog krvarenja.
Ovo stanje prati značajno smanjenje proizvodnje estrogena u jajnicima, čime se završava reproduktivna faza života.
Pad nivoa estrogena u perimenopauzi i menopauzi odgovoran je za niz fizičkih i psihičkih promena, uključujući valunge, noćno znojenje, promene raspoloženja, poremećaje sna i postepeni gubitak koštane gustine.
Intenzitet i trajanje ovih promena mogu znatno varirati među ženama.
Manjak estrogena
Manjak estrogena predstavlja stanje u kojem koncentracija ovog hormona nije dovoljna za normalno odvijanje fizioloških procesa u organizmu.
Kao što je prethodno objašnjeno, estrogen ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja reproduktivnog sistema, kostiju, kože, krvnih sudova i nervnog sistema, pa njegov nedostatak može izazvati različite posledice.
Ovo stanje može nastati postepeno ili naglo, u zavisnosti od uzroka i individualnih karakteristika organizma.
Snižen nivo estrogena može biti fiziološka pojava, kao što je slučaj tokom perimenopauze i menopauze, kada dolazi do prirodnog slabljenja funkcije jajnika.
Međutim, manjak estrogena može biti i posledica različitih patoloških stanja, hormonskih poremećaja ili određenih životnih navika.
Važno je naglasiti da se posledice ne ispoljavaju na isti način kod svih osoba, već zavise od starosti, pola, opšteg zdravstvenog stanja i brzine pada hormona.
Simptomi
Simptomi manjka estrogena mogu zahvatiti više organskih sistema i često se razvijaju postepeno, što može otežati njihovo rano prepoznavanje.
Intenzitet tegoba varira od blagih i prolaznih do izraženih simptoma koji značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života.
Najčešći simptomi manjka estrogena uključuju:
- Valunge i noćno znojenje: Iznenadni osećaj toplote, crvenilo kože i pojačano znojenje, posebno tokom noći, što može remetiti san i izazvati hronični umor.
- Suvoću vagine i nelagodnost tokom odnosa: Smanjena vlažnost i elastičnost sluzokože može dovesti do peckanja, svraba i bola, naročito tokom intimnih odnosa.
- Poremećaje sna: Teškoće sa uspavljivanjem, česta buđenja i nekvalitetan san, često povezani sa noćnim znojenjem i hormonskim oscilacijama.
- Promene raspoloženja: Razdražljivost, anksioznost, pad koncentracije i sklonost depresivnim stanjima mogu se javiti usled uticaja estrogena na moždane neurotransmitere.
- Smanjene gustine kostiju: Postepeni gubitak koštane mase koji povećava rizik od osteopenije i osteoporoze, naročito kod žena u postmenopauzi.
- Suvu kožu i gubitak elastičnosti: Stanjivanje kože, smanjena proizvodnja kolagena i izraženija sklonost ka borama i iritacijama čest je simptom sniženih vrednosti estrogena.
Uzroci
Uzroci manjka estrogena mogu biti fiziološki ili povezani sa određenim bolestima, lekovima i životnim navikama.
Otkrivanje i razumevanje osnovnog uzroka je najvažnije za pravilan pristup lečenju i ublažavanju simptoma.
Česti uzroci manjka estrogena uključuju:
- Menopauzu i perimenopauzu: Tokom perimenopauze i menopauze dolazi do prirodnog smanjenja funkcije jajnika što dovodi do postepenog ili naglog pada nivoa estrogena.
- Poremećaje funkcije jajnika: Stanja poput prevremene insuficijencije jajnika, genetskih poremećaja ili autoimunih bolesti.
- Intenzivna fizička aktivnost i nizak procenat telesne masti: Dugotrajno prekomerno vežbanje i nedovoljan energetski unos mogu poremetiti hormonsku ravnotežu.
- Određene hronične bolesti: Poremećaji rada štitne žlezde, bolesti hipofize i hronične sistemske bolesti koje utiču na hormonsku regulaciju mogu uticati i na nivo estrogena u organizmu.
- Hirurško uklanjanje jajnika: Uklanjanje jajniga može izazvati nagli, izraženi pad estrogena, sa brzim razvojem simptoma.
Manjak estrogena kod muškara je ređi nego kod žena, i može javiti usled smanjenja testosterona, poremećaja enzima aromataze ili hroničnih bolesti.
Lečenje
Lečenje manjka estrogena zavisi od uzroka, starosti, pola i težine simptoma.
U slučajevima kada je sniženje estrogena blago i ne izaziva značajne tegobe, aktivno lečenje često nije neophodno, već se stanje prati kroz redovne kontrole.
Kod izraženih simptoma koji narušavaju kvalitet života, hormonska terapija može biti jedan od terapijskih pristupa.
Hormonska terapija ima za cilj da nadoknadi deficit estrogena i ublaži simptome, ali se primenjuje uz pažljivo razmatranje koristi i mogućih rizika i redovnim nadzorom lekara.
Prirodni lekovi za manjak estrogena, bez upotrebe lekova, imaju važnu ulogu kod blažih tegoba ili kada hormonska terapija nije preporučljiva.
Ovakav pristup obuhvata promene načina života, redovnu fizičku aktivnost, smanjenje stresa i uravnoteženu ishranu bogatu nutrijentima važnim za zdravlje kostiju, kože i kardiovaskularnog sistema.
U okviru ishrane može se razmotriti i unos fitoestrogena, prirodnih biljnih supstanci koje imaju veoma blago estrogensko dejstvo i prisutne su u namirnicama kao što su soja i proizvodi od soje, poput tempeha i tofua, laneno seme i pojedine mahunarke.
Estrogen u hrani, odnosno fitoestrogen, deluje blago i razlikuje se od osobe do osobe, zbog čega ne predstavlja oblik lečenja, već može imati dopunsku ulogu kao deo opštih nehormonskih mera.
Višak estrogena
Višak estrogena, koji se često naziva estrogenska dominacija, predstavlja stanje u kojem je dejstvo estrogena previše izraženo u odnosu na druge hormone, naročito progesteron.
Ovo stanje ne pogađa isključivo žene, već se može javiti i kod muškaraca, sa različitim simptomima.
Hormonska neravnoteža ovog tipa može uticati na reproduktivno zdravlje, metabolizam, raspoloženje i funkcionisanje drugih organskih sistema.
Važno je razumeti da višak estrogena ne mora uvek podrazumevati značajno povišene laboratorijske vrednosti, već da u mnogim slučajevima problem nastaje zbog relativnog viška, kada je nivo estrogena neusklađen sa nivoima drugih hormona.
Takva neravnoteža može postojati i pri vrednostima koje se nalaze u granicama referentnog opsega, ali nisu optimalne za konkretan organizam, zato se nivo estrogena uvek posmatra zajedno sa nivoima drugih hormona.
Simptomi
Simptomi viška estrogena mogu uticati različite delove organizma i često su nespecifični, što otežava njihovo povezivanje sa hormonskim uzrokom.
Tegobe se mogu razvijati postepeno i menjati intenzitet tokom vremena.
- Nadutost i zadržavanje tečnosti: Osećaj težine u telu i sklonost ka oticanju, posebno u predelu stomaka, nogu i lica.
- Osetljivost grudi: Bol, napetost i povećana osetljivost dojki, koja može biti izraženija u određenim fazama ciklusa, može ukazivati na ovaj problem.
- Neredovni menstrualni ciklusi: Produženi, skraćeni ili nepravilni ciklusi, kao i obilnija ili dugotrajnija menstrualna krvarenja često su posledica hormonskog disbalansa.
- Promene raspoloženja: Kao i snižene vrednosti estrogena, višak estrogena može izazvati razdražljivost, emocionalnu nestabilnost, anksioznost i pad tolerancije na stres.
- Povećanje telesne mase: Dolazi do lakšeg nakupljanja masnog tkiva, naročito u predelu kukova, butina i stomaka, usled promena u metabolizmu, raspodeli masti i smanjenog energetskog utroška koji mogu pratiti hormonsku neravnotežu.
- Smanjen libido: Pad seksualne želje i smanjeno zadovoljstvo u odnosima može biti povezano sa poremećajem hormonske ravnoteže.
Uzroci
Uzroci viška estrogena mogu poticati iz samog organizma ili biti posledica spoljašnjih faktora.
Često je prisutna kombinacija više uzroka koji zajednički doprinose razvoju hormonske neravnoteže.
Mogući uzroci viška estroga su:
- Hormonska terapija: Upotreba preparata koji sadrže estrogen ili utiču na njegov metabolizam, naročito ako terapija nije adekvatno prilagođena.
- Velika količina masnog tkiva: Masno tkivo učestvuje u proizvodnji estrogena, pa njegov višak može doprineti povišenom nivou ovog hormona.
- Poremećaji jetre: Oslabljena funkcija jetre može otežati razgradnju i eliminaciju estrogena iz organizma.
- Izloženost estrogenim sličnim supstancama: Kontakt sa hemikalijama koje imaju estrogensko dejstvo, prisutnim u plastici, kozmetici i nekim industrijskim proizvodima može uticati na nivo estrogena u organizmu.
Lečenje
Lečenje viška estrogena usmereno je na ponovno uspostavljanje hormonske ravnoteže i smanjenje preovlađujućeg dejstva estrogena u organizmu.
Način lečenja zavisi od uzroka poremećaja, jačine i trajanja simptoma, kao i od opšteg zdravstvenog stanja.
U blažim slučajevima, bez izraženih tegoba, lečenje može podrazumevati korekciju postojećih hormonskih terapija ili kontraceptivnih preparata, kao i promene u načinu života.
Smanjenje telesne mase, povećanje fizičke aktivnosti i regulacija ishrane mogu doprineti smanjenju perifernog stvaranja estrogena u masnom tkivu i poboljšanju ukupne hormonske ravnoteže.
Lečenje osnovnih bolesti ima posebno važnu ulogu, naročito kod poremećaja funkcije jetre, jer jetra učestvuje u razgradnji i eliminaciji estrogena iz organizma.
od nelečenih ili hroničnih bolesti jetre može doći do smanjene razgradnje estrogena, što dovodi do njegovog zadržavanja u organizmu i izraženijih simptoma hormonske neravnoteže.
Najčešća stanja jetre koja se povezuju sa ovim mehanizmom uključuju hronični hepatitis, masnu jetru, cirozu jetre, alkoholnu bolest jetre i različite oblike hroničnog oštećenja jetre usled dugotrajne upotrebe alkohola, lekova ili toksina.
U određenim situacijama primenjuju se i lekovi koji utiču na sintezu, metabolizam ili dejstvo estrogena na ciljna tkiva, poput inhibitora aromataze, selektivnih modulatora estrogenskih receptora i progestina.
Ovakva terapija sprovodi se uz pažljivo praćenje, redovne kontrole i individualnu procenu odnosa koristi i mogućih rizika, kako bi se postigao optimalan terapijski efekat uz očuvanje opšteg zdravlja.
Zaključak
Estrogen je hormon od izuzetnog značaja za zdravlje celog organizma i ima brojne funkcije kod oba pola, koje se protežu kroz različite faze života.
Njegov nivo prirodno varira tokom života, a bilo manjak ili višak ovog hormona mogu dovesti do značajnih fizičkih i psihičkih promena, uključujući poremećaje reproduktivnog zdravlja, koštane gustine, kože, kardiovaskularnog sistema i raspoloženja.
Manjak estrogena često dovodi do simptoma kao što su valunzi, noćno znojenje, suvoća vagine, poremećaji sna, promene raspoloženja i gubitak koštane mase, a najčešći uzroci uključuju menopauzu, perimenopauzu, poremećaje funkcije jajnika, intenzivnu fizičku aktivnost, nisku telesnu masu, hronične bolesti ili hirurško uklanjanje jajnika.
Višak estrogena može izazvati nadutost, zadržavanje tečnosti, osetljivost grudi, neredovne menstrualne cikluse, promene raspoloženja i povećanje telesne mase, a nastaje usled estrogenske dominacije u odnosu na druge hormone, poremećaja metabolizma hormona, određenih lekova ili bolesti jetre i endokrinih žlezda.
Načini lečenja hormonskih disbalansa uključuje hormonsku terapiju, prilagođavanje životnih navika, uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost i kontrolu stresa.
