Hemangiom je jedna od najčešćih benignih promena koje mogu zahvatiti različite organe i tkiva u ljudskom telu, a najčešće se javlja na koži i jetri, ali se može javiti i na drugim organima, uključujući kičmu, mozak, pluća i bubrege.
Iako se često otkriva slučajno i u velikom broju slučajeva ne izaziva ozbiljne zdravstvene tegobe, sama dijagnoza može izazvati zabrinutost zbog svoje lokalizacije i mogućih komplikacija.
Hemangiom na koži se najčešće manifestuje kao jasno ograničena crvena, ljubičasta ili plavičasta promena, koja može biti ravna ili blago uzdignuta iznad površine kože.
Za razliku od kožnih promena, hemangiomi unutrašnjih organa nisu vidljivi, a budući da retko izazivaju simptome, najčešće se otkrivaju slučajno, prilikom ultrazvučnih, CT ili MR pregleda koji se rade iz drugih razloga.
Budući da ne izazivaju rak i da su najčešće asimptomatski, lečenje hemangioma je potrebno samo u određenim situacijama, pre svega kada promena izaziva izražene simptome, brzo raste, postoji rizik od pucanja ili krvarenja, ili kada ometa normalnu funkciju zahvaćenog organa.
U većini slučajeva preporučuje se samo redovno praćenje bez aktivne terapije.
U ovom članku objasnićemo šta je hemangiom, kako i zašto nastaje, koje su specifičnosti u zavisnosti od lokalizacije, odnosno koje simptome može izazvati kao i kada je potrebno lečenje, a kada samo praćenje stanja.
Šta je hemangiom
Hemangiom je benigna, nekancerozna izraslina koja nastaje kao posledica poremećaja u razvoju i umnožavanju krvnih sudova.
U pitanju je dobroćudna vaskularna promena koju čine abnormalno grupisani i međusobno isprepletani krvni sudovi, najčešće kapilari ili prošireni venski sudovi, koji formiraju jasno ograničenu leziju.
Hemangiomi ne pripadaju malignim tumorima i u najvećem broju slučajeva ne pokazuju sklonost ka malignoj transformaciji.
Ove promene mogu biti prisutne od rođenja, naročito kada se javljaju na koži, ili se mogu razviti kasnije u toku života, što je češće kod hemangioma unutrašnjih organa.
Smatra se da nastanak hemangioma ima veze sa razvojnim poremećajem krvnih sudova, ali tačan uzrok njihovog nastanka još uvek nije u potpunosti razjašnjen.
U nekim slučajevima ulogu mogu imati genetski faktori, hormonski uticaji ili promene u lokalnoj cirkulaciji.
Sa histološkog stanovišta postoji više oblika hemangioma, a najčešće se razlikuju kapilarni i kavernozni tip.
Kapilarni hemangiomi se sastoje od velikog broja sitnih kapilara i najčešće zahvataju kožu i potkožno tkivo, gde se mogu javiti kao crvene ili plavičaste promene različite veličine.
Kavernozni hemangiomi su građeni od proširenih krvnih sudova i češće se javljaju u unutrašnjim organima, poput jetre, slezine ili kičme.
Veličina hemangioma može značajno varirati, od vrlo malih promena koje su praktično neprimetne, do većih izraslina koje mogu izazvati simptome pritiskom na okolna tkiva i organe.
Prisustvo simptoma i klinički značaj hemangioma u velikoj meri zavisi od njihove lokalizacije, veličine i brzine rasta, zbog čega se pristup praćenju i eventualnom lečenju uvek prilagođava svakom pojedinačnom slučaju.
Hemangiom na koži
Hemangiom na koži je benigna vaskularna promena koja nastaje usled abnormalnog umnožavanja sitnih krvnih sudova u površinskim ili dubljim slojevima kože.
Hemangiom predstavlja jednu od najčešćih benignih promena na koži, naročito kod novorođenčadi i male dece, ali se može javiti i kod odraslih osoba.
Na koži se najčešće manifestuje kao jasno ograničena crvena, tamnocrvena ili plavičasta promena, različite veličine i oblika, koja može biti ravna ili blago izdignuta iznad površine kože.
Kod beba se hemangiomi najčešće javljaju u prvim nedeljama života, mogu u početku brže rasti, a zatim se postepeno smanjivati i povući tokom detinjstva.
Kod odraslih osoba hemangiomi na koži uglavnom ostaju nepromenjeni i ne rastu značajno.
Simptomi
U najvećem broju slučajeva hemangiom na koži ne izaziva nikakve tegobe i predstavlja isključivo estetski problem.
Promena je najčešće bezbolna, mekša na dodir i ne menja boju okolne kože.
Kod površinskih hemangioma boja je jarko crvena, dok su dublje promene često plavičaste ili ljubičaste.
Simptomi se mogu javiti ukoliko je hemangiom veći, nalazi se na mestu izloženom trenju ili povredama, ili ukoliko dođe do komplikacija.
U ovim slučajevima mogu se javiti bol, krvarenje nakon povrede, oštećenje površine kože ili lokalna infekcija.
Hemangiomi koji se nalaze u predelu očiju, usana, nosa ili genitalne regije mogu ometati normalnu funkciju i zahtevati pažljivije praćenje ili uklanjanje.
Uzroci
Tačan uzrok nastanka hemangioma na koži nije u potpunosti jasan.
Smatra se da do poremećaja u razvoju krvnih sudova dolazi tokom embrionalnog perioda, što dovodi do njihovog prekomernog umnožavanja.
Kod novorođenčadi i odojčadi ulogu mogu imati genetski faktori, kao i uticaj hormona, posebno estrogena.
Hemangiomi su češći kod prevremeno rođene dece, kod devojčica i kod beba sa manjom porođajnom težinom.
Veruje se da kod hemangioma na koži odraslih osoba određenu ulogu mogu imati lokalni poremećaji cirkulacije, hormonske promene i mikrotraume, iako jasna veza nije potvrđena.
Lečenje
Lečenje hemangioma na koži u većini slučajeva nije neophodno.
Kod dece se često primenjuje pristup pažljivog praćenja, jer veliki broj hemangioma spontano regredira i povlači se bez ikakve terapije tokom nekoliko godina.
Ipak, redovne kontrole su važne kako bi se pratile promene u veličini i drugim osobinama ove kožne promene i na vreme uoče eventualne komplikacije.
Terapija se razmatra ukoliko hemangiom brzo raste, krvari, stvara oštećenja na površini kože, izaziva bol, narušava funkciju organa ili predstavlja značajan estetski problem.
U ovim slučajevima lekar može preporučiti različite metode lečenja, kao što su primena lokalnih ili sistemskih lekova, laserska terapija, krioterapija ili hirurško uklanjanje, u zavisnosti od veličine, mesta i tipa hemangioma.
Hemangiom na jetri
Hemangiom na jetri je benigna, nekancerozna promena koja nastaje usled umnožavanja krvnih sudova unutar jetrenog tkiva.
U većini slučajeva hemangiom na jetri ne izaziva simptome, ne utiče na funkciju jetre i ostaje stabilan tokom vremena, odnosno retko raste ili spontano nestaje.
Budući da se najčešće javlja potpuno asimptomatski, često se otkriva slučajno, tokom ultrazvučnih, CT ili MR pregleda abdomena koji se rade iz drugih razloga.
Hemangiom na jetri je najčešća vrsta benignog tumora jetre, koji može biti prisutan godinama bez ikakvih simptoma i često ostaje neprimećen tokom celog života.
Hemangiomi jetre se češće dijagnostikuju kod žena, što se delimično povezuje sa uticajem hormona, naročito estrogena.
Veličina hemangioma na jetri može varirati od nekoliko milimetara do više centimetara, a njihov klinički značaj zavisi pre svega od dimenzija i lokalizacije unutar jetre.
Simptomi
Većina hemangioma na jetri ne izaziva nikakve simptome.
Mali hemangiomi su gotovo uvek asimptomatski i ne dovode do poremećaja rada jetre, dok se tegobe češće javljaju kod većih hemangioma, posebno onih većih od 4 do 5 centimetara.
Kada su prisutni, simptomi mogu uključivati osećaj pritiska ili tup bol u desnom gornjem delu stomaka, osećaj punoće ili nadutosti, brz osećaj sitosti nakon obroka, mučninu ili povraćanje.
Iako ređe, kod većih hemangioma mogu se javiti i osećaj nelagode u stomaku, koji se pogoršava pri ležanju na desnoj strani.
Ozbiljne komplikacije, poput pucanja hemangioma ili krvarenja, izuzetno su retke, ali zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Simptomi koji mogu ukazivati da je došlo do ozbiljne komplikacije uključuju jake bolove u stomaku, povraćanje krvi ili pojavu crne stolice, naglu slabost, vrtoglavicu ili nesvesticu, pad krvnog pritiska, ubrzan puls i bledilo.
Uzroci
Kao i u slučaju drugih hemangioma, ni tačan uzrok nastanka hemangioma na jetri nije u potpunosti razjašnjen.
Smatra se da je u pitanju urođena promena, odnosno poremećaj u razvoju krvnih sudova tokom embrionalnog perioda, koji kasnije može ostati neprimećen.
Hormonalni faktori, posebno estrogen, mogu uticati na rast hemangioma, što objašnjava njihovu veću učestalost kod žena, kao i povremeno povećanje tokom trudnoće ili hormonske terapije.
Ne postoji jasna povezanost između načina ishrane, konzumiranja alkohola, stresa ili načina života i nastanka hemangioma na jetri.
Takođe, hemangiomi nisu povezani sa infekcijama jetre niti predstavljaju faktor rizika za razvoj malignih oboljenja jetre.
Lečenje
U najvećem broju slučajeva hemangiom na jetri ne zahteva lečenje.
Standardni pristup podrazumeva praćenje, posebno kod manjih i asimptomatskih promena, uz povremene kontrolne preglede kako bi se pratila veličina i izgled hemangioma.
Lečenje se razmatra samo u slučajevima kada hemangiom izaziva simptome, značajno raste, velikih je dimenzija ili postoji sumnja na komplikacije.
U ovim slučajevima najčešće se obavlja minimalno invazivna procedura uklanjanja hemangioma, a kada to nije moguće, opcija može biti i klasična hirurška procedura.
Odluku o lečenju donosi lekar specijalista, najčešće gastroenterolog ili hepatolog, na osnovu detaljne dijagnostike i individualne procene rizika i koristi.
Hemangiom na kičmi
Hemangiom na kičmi predstavlja benignu promenu koja se razvija unutar tela pršljena i nastaje kao posledica umnožavanja krvnih sudova u koštanom tkivu.
Reč je o čestom i uglavnom bezazlenom nalazu koji se najčešće otkriva slučajno, prilikom snimanja kičme magnetnom rezonancom, CT skenerom ili rendgenskim pregledima urađenim zbog bolova u leđima ili drugih tegoba.
U većini slučajeva hemangiom na kičmi ne narušava stabilnost kičmenog stuba, ne izaziva bol niti smanjuje pokretljivost, te ne zahteva nikakvu terapiju.
Hemangiom na kičmi najčešće se razvija u torakalnom i lumbalnom delu kičme i može biti prisutan godinama bez ikakvih simptoma.
Samo manji broj hemangioma ima agresivnije ponašanje i može dovesti do tegoba, naročito ako zahvati veći deo pršljena ili se proširi ka kičmenom kanalu.
Simptomi
Kod većine osoba hemangiom na kičmi ne izaziva nikakve tegobe i ostaje potpuno asimptomatski.
Kada se simptomi jave, oni su obično blagi i nespecifični, a najčešće se manifestuju kao hroničan ili povremen bol u delu leđa gde se promena nalazi.
U retkim slučajevima, naročito kod takozvanih agresivnih hemangioma, može doći do jačih bolova, osećaja pritiska, ukočenosti ili neuroloških simptoma, kao što su trnjenje, slabost u ekstremitetima, poremećaji osećaja ili, u težim situacijama, smetnje pri hodu i kontroli mokrenja i pražnjenja creva.
Ovakvi simptomi nastaju usled pritiska na nervne strukture ili kičmenu moždinu i zahtevaju hitnu lekarsku procenu i lečenje.
Ipak, bolovi u leđima su znatno češće posledica degenerativnih promena kičme, poput diskus hernije, spondiloze, išijasa, mišićnog prenaprezanja ili lošeg držanja, nego samog hemangioma na kičmi, koji u većini slučajeva ostaje bez simptoma.
Uzroci
Uzrok nastanka hemangioma na kičmi nije u potpunosti poznat.
Smatra se da je u pitanju razvojna anomalija krvnih sudova unutar pršljena, koja može postojati od ranog životnog perioda, ali se otkriva tek kasnije, kada se jave problemi sa kičmom, kada se konstatuje i ova promena.
Hormonalni faktori mogu imati određenu ulogu, s obzirom na to da se hemangiomi češće dijagnostikuju kod žena.
Ne postoje dokazi da fizička aktivnost, povrede, loše držanje ili degenerativne promene direktno dovode do nastanka hemangioma na kičmi.
Takođe, ova promena nije povezana sa malignim oboljenjima i ne predstavlja faktor rizika za razvoj raka kičme.
Lečenje
Većina hemangioma na kičmi ne zahteva lečenje i prati se bez aktivnih terapijskih mera.
Kod asimptomatskih pacijenata obično je dovoljna povremena kontrola, posebno ako je promena mala i stabilna.
Lečenje se razmatra u situacijama kada hemangiom izaziva izražene bolove, pokazuje znake rasta ili dovodi do neuroloških smetnji.
U ovakvim slučajevima, dostupni su različiti pristupi lečenju, kao što su minimalno invazivne intervencije, stabilizacija pršljena ili druge metode koje se biraju individualno, u zavisnosti od težine simptoma i nalaza na snimanjima.
Izbor terapije donosi se nakon detaljne procene od strane lekara specijaliste, najčešće neurologa, neurohirurga ili ortopeda, uzimajući u obzir da većina hemangioma na kičmi ima benigni i stabilan tok i ne zahteva agresivan pristup.
Hemangiom na mozgu
Hemangiom na mozgu predstavlja benignu vaskularnu promenu koja nastaje usled nepravilnog razvoja ili umnožavanja krvnih sudova unutar moždanog tkiva.
Ove promene su relativno retke u poređenju sa hemangiomima kože ili jetre i u velikom broju slučajeva ne izazivaju simptome tokom života, iako često izazivaju veliku zabrinutost pacijenata zbog svoje lokalizacije.
Hemangiomi na mozgu se najčešće otkrivaju slučajno, prilikom neuroloških snimanja kao što su magnetna rezonanca ili CT glave, koja se rade iz drugih razloga.
U zavisnosti od svoje veličine i tačne lokalizacije, hemangiom na mozgu može ostati potpuno bez kliničkog značaja ili, ređe, dovesti do neuroloških tegoba.
Za razliku od malignih tumora, ove promene ne šire se u okolna tkiva i nemaju sklonost metastaziranju, ali u određenim situacijama mogu izazvati komplikacije zbog pritiska na moždane strukture ili promena u lokalnoj cirkulaciji krvi.
Simptomi
Mnogi hemangiomi na mozgu ne uzrokuju nikakve simptome i ne utiču na svakodnevno funkcionisanje.
Kada se tegobe ipak jave, one zavise od dela mozga koji je zahvaćen i brzine rasta promene.
Najčešći simptomi uključuju povremene ili hronične glavobolje, vrtoglavicu i osećaj nestabilnosti.
U pojedinim slučajevima mogu se javiti epileptični napadi, smetnje vida, poremećaji govora, slabost jedne strane tela ili promene u ponašanju i kognitivnim funkcijama.
Iako veoma retko, hemangiom može dovesti do krvarenja unutar moždanog tkiva, što se ispoljava naglim i teškim neurološkim simptomima i zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Uzroci
Slično hemangiomima na drugim organima, ni tačan uzrok hemangioma na mozgu nije poznat i smatra se da su ove promene najčešće urođene i posledica poremećaja u razvoju krvnih sudova tokom embrionalnog perioda.
Genetski faktori mogu igrati određenu ulogu, naročito kod osoba koje imaju sklonost ka vaskularnim anomalijama.
Ne postoje jasni dokazi da spoljašnji faktori, kao što su povrede glave, stres ili način života, direktno dovode do razvoja hemangioma na mozgu.
Lečenje
Lečenje hemangioma na mozgu zavisi od prisustva simptoma, veličine promene i njenog položaja u odnosu na važne moždane strukture.
Kod asimptomatskih pacijenata najčešće se preporučuje redovno praćenje bez aktivnog lečenja, uz periodične kontrolne preglede.
U slučajevima kada zbog svoje pozicije ili veličine hemangiom izaziva značajne neurološke smetnje, epileptične napade ili postoji rizik od krvarenja, lečenje može biti neophodno.
U takvim situacijama mogu se primeniti različite specijalizovane metode lečenja, koje se biraju individualno, uz procenu koristi i mogućih rizika.
Možemo dodati ovako jednostavno i kratko:
Hemangiomi na drugim organima
Osim na koži, jetri, kičmi i mozgu, hemangiomi se mogu javiti i u drugim organima, kao što su:
- Pluća
- Bubrezi
- Slezina
- Želudac
- Creva
- Pankreas
Nezavisno od lokalizacije, najveći broj hemangioma je bez simptoma i otkriva se slučajno.
Osim u situacijama kada hemangiom ima značajne dimenzije, nalazi se na funkcionalno ili estetski osetljivom mestu ili postoji rizik od komplikacija, lečenje hemangioma obično nije neophodno.
Zaključak
Hemangiomi predstavljaju najčešće benigno vaskularno oboljenje koje se najčešće javlja na koži i jetri, ali može zahvatiti i kičmu, mozak i druge organe.
U najvećem broju slučajeva su asimptomatski i otkrivaju se slučajno.
Njihov klinički značaj i potreba za lečenjem zavise od lokalizacije, veličine, brzine rasta i mogućih komplikacija, ali većina hemangioma ne zahteva aktivnu terapiju.
Umesto toga, preporučuje se redovno praćenje, dok se njihovo uklanjanje obavlja samo kada hemangiom ometa funkciju organa, izaziva simptome ili predstavlja estetski ili medicinski problem.
