Sirdalud je proizvođački naziv leka koji sadrži tizanidin, supstancu iz grupe mišićnih relaksanasa koja deluje na centralni nervni sistem, pretežno na kičmenu moždinu, gde pomaže u smanjenju pojačanog mišićnog tonusa.
Tizanidin se koristi za ublažavanje bolnih, nevoljnih mišićnih kontrakcija koje se najčešće javljaju kod različitih poremećaja kičme, kao što su bol u donjem delu leđa ili ukočen vrat.
Osim toga, primenjuje se i u terapiji pojačanog mišićnog tonusa izazvanog neurološkim oboljenjima, uključujući multiplu sklerozu, degenerativne bolesti kičme, stanja nakon moždanog udara i cerebralnu paralizu.
Bez obzira na uzrok, cilj terapije je smanjenje napetosti u mišićima, ublažavanje bola i poboljšanje funkcionalnosti i pokretljivosti.
U ovom članku objasnićemo šta je Sirdalud i kako deluje, kako i za šta se koristi, kao i koji su mogući rizici upotrebe ovog leka.
Šta je Sirdalud i kako deluje?
Sirdalud je lek koji se izdaje isključivo uz lekarski recept, a koji sadrži aktivnu supstancu tizanidin.
Tizanidin deluje kao snažan mišićni relaksans sa centralnim dejstvom, što znači da utiče na određene receptore u kičmenoj moždini i mozgu, smanjujući prekomernu aktivnost nerava koja dovodi do mišićne ukočenosti i grčeva.
Krajnji rezultat delovanja je smanjenje pojačanog mišićnog tonusa, odnosno opuštanje prenapregnutih skeletnih mišića.
Za razliku od perifernih miorelaksanasa koji deluju direktno na mišićna vlakna, tizanidin svoj efekat ostvaruje modulacijom nervnih impulsa u centralnom nervnom sistemu.
Sirdalud počinje da deluje relativno brzo, a njegovo dejstvo traje nekoliko sati, zbog čega se lek obično uzima u podeljenim dozama više puta dnevno kako bi se održao kontinuirani terapijski učinak.
Čemu je namenjen i za šta se koristi?
Sirdalud je prvenstveno namenjen za lečenje tegoba povezanih sa značajno povećanim mišićnim tonusom i nevoljnim kontrakcijama.
Pojačan mišićni tonus označava nenormalno povećanu napetost mišića u stanju mirovanja, odnosno kada mišić nije voljno aktiviran.
Drugim rečima, mišići su previše zategnuti i otporni na pasivne pokrete, čak i kada osoba pokušava da se opusti.
U medicini se ovaj fenomen često opisuje terminima kao što su spastičnost ili rigidnost.
Spastičnost predstavlja stanje u kojem je mišićni tonus povećan uz izraženu ukočenost i pojavu refleksnih trzaja pri pokretu, i najčešće se javlja kod neuroloških poremećaja kao što su multipla skleroza ili povrede kičme.
Rigidnost se odnosi na ravnomeran i stalan otpor pri pokretu, bez trzaja, koji ne zavisi od brzine kretanja, a karakterističan je za oboljenja poput Parkinsonove bolesti.
Pojačan tonus može otežati hod, kretanje, sedenje ili izvođenje finih pokreta, a često je praćen i bolom, ukočenošću i umorom u zahvaćenim mišićima.
Sirdalud se koristi za lečenje spazama, odnosno bolnih, nevoljnih mišićnih kontrakcija i pojačanog mišićnog tonusa.
Najčešći uzroci ovih simptoma, koji ujedno predstavljaju i uobičajane indikacije za upotrebu Sirdaluda uključuju:
- Bolni mišićni spazmi: Koristi se za ublažavanje akutnih i hroničnih bolnih mišićnih grčeva koji nastaju usled poremećaja kičmenog stuba. Na primer, Sirdalud može pomoći kod stanja kao što su lumbalni sindrom ili cervikalni sindrom, odnosno bol u donjem delu leđa ili ukočen vrat, gde dolazi do refleksnih spazama mišića zbog problema sa kičmom.
- Povećan mišićni tonus: Sirdalud ima primenu i u tretmanu spastičnosti, najčešće izazvane neurološkim poremećajima. Ova stanja uključuju multiplu sklerozu, cerebrovaskularne događaje kao što je moždan udar, ili povrede kičme, kao i određena degenerativna oboljenja centralnog nervnog sistema ili cerebralnu paralizu.
Terapiju Sirdaludom kod izražene spastičnosti obično započinje i prati lekar specijalista, najčešće neurolog, fizijatar ili neuropsihijatar, koji precizno određuje dozu i prati reakciju i napredak pacijenta.
Ipak, iako je veoma efikasan u olakšanju ili potpunom eliminisanju simptoma, važno je znati da Sirdalud ne otklanja sam uzrok spastičnosti ili spazama, već deluje isključivo simptomatski, odnosno ublažava grčenje mišića i smanjuje bol, omogućavajući pacijentu lakše funkcionisanje.
Iz ovog razloga, Sirdalud se često koristi kao deo kombinovane terapije, uz fizikalnu terapiju, rehabilitacione vežbe ili druge lekove, kako bi se postiglo optimalno poboljšanje stanja.
Takođe, Sirdalud se primenjuje isključivo kada je propisan od strane lekara za odobrene indikacije, i nije namenjen za uobičajene bolove u mišićima nakon vežbanja ili slične prolazne tegobe, već za ozbiljnija stanja koja karakteriše povećan mišićni tonus ili spazam.
Pored tizanidina, u lečenju pojačanog mišićnog tonusa i spazama ponekad se koriste i druge supstance sa sličnim efektom, kao što je tolperison, koji takođe spada u grupu mišićnih relaksanasa sa centralnim delovanjem.
Izbor između tizanidina i tolperisona zavisi od kliničke slike, prisutnih tegoba, željenog intenziteta sedacije i individualnog odgovora pacijenta na lek.
Način primene
Sirdalud je dostupan u obliku tableta koje sadrže 2 mg i 4 mg tizanidina, i koje se uzimaju oralno.
Lek Sirdalud se izdaje isključivo uz lekarski recept, i ne treba ga uzimati samoinicijativno.
Lek treba uzimati tačno onako kako je propisano od strane lekara, kako bi se smanjio rizik od neželjenih efekata, a smernice koje slede date se isključivo u informativne svrhe.
Pre svega, lek je namenjen za primenu isključivo kod odraslih osoba, i ne treba ga davati deci i adolescentima.
Doziranje je individualno i određuje ga lekar na osnovu zdravstvenog stanja pacijenta, jačine mišićnih spazama i reakcije na lek.
Uobičajeno početno doziranje za odrasle iznosi ukupno 6 mg dnevno, u tri doze po 2 mg, ravnomerno raspoređeno tokom dana.
U težim slučajevima mišićnih spazama, lekar može preporučiti i dodatnu dozu pre odlaska na spavanje, kako bi se obezbedilo olakšanje tokom noći i olakšalo spavanje.
Nakon početka terapije, doza se može postepeno povećavati u skladu sa odgovorom pacijenta na lek.
Najčešće se povećanje vrši za po 2 mg ili 4 mg jednom nedeljno, dok se ne postigne zadovoljavajuće olakšanje simptoma.
Terapijski efekat se obično postiže sa dnevnom dozom od 12 do 24 mg, podeljenom u tri do četiri pojedinačne doze.
Maksimalna dozvoljena dnevna doza Sirdaluda je 36 mg i ne sme se prekoračiti.
Izuzetno je važno da pacijent prati uputstva lekara o doziranju, budući Sirdalud ima relativno uzak terapijski indeks, što znači da je razlika između efektivne i potencijalno štetne doze mala, te samoinicijativno povećanje doze može dovesti do ozbiljnih neželjenih efekata.
Tablete se gutaju cele ili prepolovljene, prema obeleženoj liniji na tableti, ukoliko je potrebno polovično doziranje, uz čašu vode, nezavisno od obroka.
Lek treba uzimati svakog dana u približno isto vreme radi održavanja kontinuiranog i ujednačenog efekta.
Terapija Sirdaludom se ne sme prekidati naglo, naročito nakon dužeg uzimanja viših doza.
Nagli prekid može dovesti do takozvanog sindroma povlačenja, koji karakterišu simptomi poput naglog porasta krvnog pritiska, ubrzanog rada srca, glavobolje i vrtoglavice.
Kako bi se sprečilo pogoršanje stanja i pojava ovih simptoma, lekar će postepeno smanjivati dozu kroz određeni vremenski period.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Kao i svi lekovi, i Sirdalud može izazvati određene neželjene reakcije, a istovremeno zahteva i mere opreza tokom upotrebe.
Zbog dejstva na centralni nervni sistem, najčešće nuspojave su povezane sa sedacijom i efektima na kardiovaskularni sistem.
U nižim dozama, koje se obično koriste za bolne mišićne spazme, neželjena dejstva su uglavnom blaga i prolazna.
Među najčešćim nuspojavama javljaju se pospanost, umor, vrtoglavica, suvoća usta, mučnina ili blage stomačne tegobe i problemi sa varenjem.
Pored toga, može doći do blagog pada krvnog pritiska i prolaznog porasta vrednosti jetrenih enzima u krvi, što obično ne izaziva simptome, ali se može uočiti laboratorijskim analizama.
Pri višim dozama koje se primenjuju za terapiju spastičnosti kod težih neuroloških poremećaja, neželjeni efekti mogu biti učestaliji i izraženiji.
Pored već pomenutih sedativnih efekata i sniženja pritiska, kod nekih pacijenata se mogu javiti slabost mišića, usporen rad srca i poremećaji sna ili nesanica.
Retko, Sirdalud može izazvati konfuziju ili halucinacije.
Veoma retke ali ozbiljne neželjene reakcije uključuju oštećenje jetre, poput hepatitisa ili čak akutne insuficijencije jetre, naročito ako se lek uzima u visokim dozama duži period.
Iz tog razloga lekar može povremeno pratiti funkciju jetre pacijenta putem analiza krvi, naročito ukoliko doza prelazi 12 mg dnevno tokom dužeg vremenskog intervala.
Takođe, pacijent mora obratiti pažnju i obavestiti lekara ukoliko primeti simptome koji mogu ukazivati na oštećenje jetre, kao što su uporna mučnina, gubitak apetita ili neobjašnjivi umor.
U izuzetno retkim slučajevima mogu se razviti teške alergijske reakcije na Sirdalud, kao što su anafilaksa ili angioedem, koje se manifestuju naglim oticanjem lica, usana, jezika ili grla, otežanim disanjem, osipom i svrabom po koži, pa čak i gubitkom svesti usled pada pritiska.
Ovakve reakcije zahtevaju hitnu medicinsku pomoć i momentalni prekid uzimanja leka.
Zbog sedativnog efekta i mogućeg pada krvnog pritiska, Sirdalud može uticati na sposobnost upravljanja vozilima i mašinama. Pospanost i vrtoglavica su česta pojava, naročito na početku terapije ili nakon povećanja doze, pa se pacijentima savetuje oprez.
Dok se ne ustanovi kako pacijent reaguje na lek, ne preporučuje se obavljanje poslova koji zahtevaju potpunu budnost i pažnju, poput vožnje automobila ili rukovanja teškim mašinama.
Važno je napomenuti da postoje situacije u kojima se Sirdalud ne sme koristiti ili se mora primenjivati uz poseban oprez.
Lek je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oboljenjima jetre, istorijom alergijskih reakcija na tizanidin ili pomoćne sastojake leka.
Interakcije sa drugim lekovima
Tizanidin se metaboliše prvenstveno u jetri putem određenih enzima, stoga istovremena primena drugih lekova može uticati na koncentraciju Sirdaluda u organizmu.
Istovremena upotreba sa nekim lekovima može znatno pojačati efekat tizanidina ili povećati rizik od nuspojava, dok drugi mogu oslabiti njegovo dejstvo.
Iz ovog razloga je važno da pacijent obavesti svog lekara o svim lekovima koje uzima, uključujući lekove koji se izdaju sa ili bez lekarskog recepta, ali i biljne suplemente.
Lekovi sa kojima se Sirdalud ne sme kombinovati zbog ozbiljnih interakcija uključuju fluvoksamin za lečenje depresije, kao i antibiotike iz grupe fluorohinolona, kao što je ciprofloksacin.
Ovi lekovi snažno inhibiraju razgradnju tizanidina u jetri, što može dovesti do naglog povećanja njegovog nivoa u krvi i teške hipotenzije, preterane pospanosti ili gubitka svesti.
Pored toga, i neki drugi lekovi mogu uticati na metabolizam tizanidina ili na njegove efekte.
Značajne interakcije uključuju cimetidin, koji se koristi kao lek za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, oralne kontraceptive, određeni antiinflamatorni lekovi poput rofekoksiba, kao i lek za razređivanje krvi tiklopidin.
Ovi lekovi mogu povećati koncentraciju tizanidina u organizmu, čime se povećava rizik od neželjenih dejstava Sirdaluda.
Sa druge strane, neki lekovi mogu umanjiti dejstvo Sirdaluda, poput antibiotika rifampicin, koji pojačava razgradnju tizanidina u jetri i time smanjuje njegovu efikasnost.
Takođe, nikotin iz cigareta može ubrzati metabolizam leka, a primećeno je da je efekat Sirdaluda slabiji kod dugogorišnjih pušača.
Interakcije postoje i na nivou sličnih farmakoloških efekata.
Istovremena primena Sirdaluda sa drugim sedativnim sredstvima, lekovima za smirenje i spavanje, jačim opioidnim analgeticima, alkoholom, kao i benzodiazepinima poput diazepama, bromazepama, alprazolama ili lorazepama, može značajno pojačati sedaciju, pospanost, vrtoglavicu i rizik od naglog pada krvnog pritiska, te zahteva poseban oprez i po potrebi prilagođavanje doza.
Takođe, kombinovanje tizanidina sa lekovima za snižavanje krvnog pritiska, može dovesti do aditivnog efekta sniženja pritiska i potencijalno izazvati izraženu hipotenziju.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Bezbednost primene Sirdaluda tokom trudnoće nije u potpunosti potvrđena, pa se njegova upotreba u trudnoći generalno ne preporučuje osim ako potencijalna korist za majku jasno ne prevazilazi rizik po plod.
Žene koje planiraju trudnoću ili bi mogle ostati trudne tokom terapije tizanidinom trebalo bi da koriste pouzdanu kontracepciju za vreme uzimanja leka, kao i bar jedan dan nakon prekida terapije, budući da lek kratko ostaje u organizmu.
Ako pacijentkinja zatrudni dok uzima Sirdalud, potrebno je odmah obavestiti lekara, koji će proceniti da li je nastavak primene opravdan i pažljivo će razmotriti odnos koristi i rizika.
U određenim slučajevima, lekar može odlučiti da prekine terapiju i zameni je alternativnim lekom koji je bezbedniji za trudnicu.
Dojenje se takođe ne preporučuje tokom terapije Sirdaludom.
Nije pouzdano utvrđeno da li se tizanidin izlučuje u majčino mleko kod ljudi, ali zbog mogućnosti da pređe u mleko i utiče na odojče, dojiljama se generalno preporučuje da ne uzimaju ovaj lek.
Zaključak
Sirdalud je lek koji se koristi za smanjenje pojačanog mišićnog tonusa i ublažavanje bolnih spazama, naročito kod problema sa kičmom i neuroloških oboljenja.
Aktivna supstanca u ovom leku, tizanidin, deluje na centralni nervni sistem, pomažući da se mišići opuste i olakša pokretljivost.
Sirdalud je veoma efikasan, ali ga treba primenjivati uz nadzor lekara i u precizno propisanim dozama, budući da prekomerna upotreba može izazvati ozbiljne neželjene efekte.
Budući da deluje simptomatski, ovaj lek se često kombinuje sa fizikalnom terapijom i drugim vidovima lečenja kako bi se postiglo dugoročno poboljšanje stanja.
