Analgin je lek koji sadrži aktivnu supstancu metamizol-natrijum i spada u grupu neopioidnih analgetika, odnosno lekova za ublažavanje bolova koji ne izazivaju zavisnost.
Metamizol deluje trostruko, ima sposobnost da ublaži bol, snizi telesnu temperaturu i opusti glatke mišiće, čime ublažava grčeve.
Pored Analgina, na tržištu su dostupni i drugi lekovi koji sadrže ovu aktivnu supstancu, kao što su Locamin, Novalgetol i Pyreox.
Analgin je dostupan u obliku tableta jačine 500 mg, koje se najčešće koriste za povremenu kućnu i ambulantnu upotrebu.
Analgin tablete koriste se u lečenju različitih oblika jakog bola i visoke telesne temperature, posebno kada drugi lekovi nisu bili efikasni, a primena je najčešća kod postoperativnih bolova, kolika, reumatskih tegoba i stanja praćenih intenzivnom groznicom.
Pored tableta, Analgin je dostupan i u obliku rastvora za injekciju, a lekovi na bazi metamizola dostupni su i u obliku kapi za oralnu upotrebu.
Tema ovog članka su Analgin tablete, te ćemo objasniti šta su i kako deluju, za šta se koriste, za koliko deluju, kao i koji su rizici povezani sa ovim lekom.
Šta je Analgin i kako deluje?
Analgin je lek koji sadrži metamizol-natrijum, jedinjenje iz grupe pirazolona.
Delovanje metamizola zasniva se na inhibiciji sinteze prostaglandina, supstanci koje učestvuju u prenošenju signala bola i regulaciji telesne temperature.
Zahvaljujući ovom mehanizmu, Analgin efikasno ublažava bol i snižava povišenu temperaturu.
Za razliku od mnogih drugih analgetika, metamizol ima i izražen spazmolitički efekat, odnosno sposobnost da opušta glatke mišiće.
Ova osobina čini ga korisnim u stanjima praćenim bolnim grčevima, poput menstrualnih bolova ili bolova u stomaku.
Metamizol ne pripada grupi opioida i ne deluje putem opioidnih receptora, što znači da ne izaziva zavisnost.
Međutim, njegova primena nosi određene rizike, posebno u vezi sa retkim ali ozbiljnim hematološkim neželjenim reakcijama, kao što je agranulocitoza, o čemu će rečiti biti kasnije u ovom članku.
Iz ovog razloga, Analgin se izdaje samo uz lekarski recept, i koristi isključivo kada drugi, blaži analgetici ne daju zadovoljavajuće rezultate i kada je njegova upotreba opravdana kliničkom slikom.
U medicinskoj praksi, Analgin se koristi u terapiji srednje jakih do jakih bolova, kao i u slučajevima povišene telesne temperature koja ne reaguje na standardne antipiretike, uz nadzor lekara i praćenje propisanog načina upotrebe.
Za koliko deluje Analgin?
Analgetički efekat Analgina u tabletama obično se oseća već nakon 30 do 60 minuta od uzimanja, kada lek počne da se apsorbuje iz creva u krvotok.
Odraslim pacijentima se zato savetuje uzimanje leka na prazan stomak ili posle laganog obroka kako bi se postiglo brže dejstvo.
Trajanje dejstva jedne doze od 500 mg obično je oko šest do osam sati, što se ogleda i u preporuci da se uzima jedna tableta svakih šest do osam sati.
Ukoliko je bol intenzivniji, izuzetno se može uzeti i dvostruka doza od 1,000 mg, odnosno dve tablete, uz strogo poštovanje maksimalne dnevne doze.
Maksimalna doza ne sme premašiti 4,000 mg metamizola dnevno, odnosno do osam tableta Analgina od po 500 mg, budući da veće doze mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte.
Za šta se koristi?
Analgin 500 mg tablete namenjene su ublažavanju srednjih i jakih bolova u situacijama kada blaži analgetici nisu dali zadovoljavajuće rezultate.
Zbog kombinovanog analgetskog, antipiretičkog i spazmolitičkog dejstva, Analgin se koristi u hitnijim ili izraženim stanjima u kojima je potrebna pouzdana i brza kontrola simptoma.
U nastavku slede najčešće indikacije:
- Postoperativni i posttraumatski bolovi: Koristi se nakon hirurških zahvata ili povreda, kada je prisutan izražen bol koji ometa funkcionisanje i oporavak.
- Akutni bolovi reumatskog porekla: Primenjuje se kod bolnih zapaljenskih stanja mišićno-zglobnog sistema, posebno kada slabiji analgetici nisu efikasni. Osim ovog leka, često se koriste i NSAIL koji sadrže etorikoksib, kao što je Arcoxia.
- Ginekološki i abdominalni bolovi: Efikasan je kod bolnih menstruacija, dismenoreje, bubrežnih i bilijarnih i kolika, odnosno bola u bubrezima usled prisustva kamena u bubregu, ili napada žuči kod kamena u žuči, zahvaljujući spazmolitičkom dejstvu na glatku muskulaturu.
- Bol kod onkoloških pacijenata: Može se koristiti za kontrolu hroničnog i akutnog bola kod malignih bolesti, naročito kada postoji intolerancija na opioide ili potreba za dodatnom analgezijom.
- Bol kod digestivnih kolika: Ublažava kolikaste bolove u gastrointestinalnom traktu, uključujući bol uzrokovan spazmom sfinktera ili spazmima creva.
- Akutne povrede i inflamatorna stanja: Koristi se kod intenzivnog bola izazvanog akutnim mekotkivnim povredama, neuralgijama i upalnim procesima.
- Visoka telesna temperatura: Primenjuje se kod stanja sa izrazito povišenom temperaturom koja ne reaguje na druge antipiretike, uz obaveznu procenu koristi i rizika.
- Intenzivne glavobolje povezane sa migrenom: U određenim slučajevima jakih glavobolja koje za uzrok imaju migrenu, a drugim lekovi nisu efikasni, lekar može propisati Analgin.
Analgin se u Srbiji prvenstveno koristi kao lek za jake bolove, dok upotreba u snižavanju temperature ima ograničen karakter i ne preporučuje se kao prva linija terapije.
Zbog potencijalnih rizika, upotreba Analgina mora biti kratkoročna i uvek pod nadzorom lekara.
Samim tim, ne treba uzimati Analgin za uobičajene bolove blagog do srednjeg intenziteta, kao što su glavobolja, zubobolja i slično.
U ovim slučajevima trebalo bi birati blaže i sigurnije analgetike, poput paracetamola ili ibuprofena.
Doziranje i način upotrebe
Analgin je namenjen isključivo za upotrebu kod odraslih osoba, i ne treba davati deci i adolescentima mlađim od 18 godina.
Lek Analgin se uzima po potrebi, a uobičajena doza je jedna tableta, što odgovara 500 mg metamizola. Izuzetno, kod veoma intenzivnih bolova, mogu se uzeti i po dve tablete.
Lek se može uzimati na svakih šest do osam sati.
Maksimalna dnevna doza iznosi 8 tableta, odnosno 4,000 mg metamizola dnevno, i ne sme se prekoračiti.
Analgin tablete treba uzimati oralno, i to cele, sa dovoljnom količinom vode.
Tokom terapije Analginom ne treba konzumirati alkohol, budući da alkohol i metamizol mogu stupiti u interakciju i povećati rizik od neželjenih efekata.
Pored toga, kod starijih osoba, kao i osoba sa smanjenom funkcijom bubrega ili jetre, može biti potrebno smanjivanje doze.
Rizici i neželjeni efekti
Analgin ne smeju uzimati pacijenti sa preosetljivošću na metamizol ili srodne lekove, kao što su drugi pirazoloni ili pirazolidini.
Osobe koje imaju astmatični bronhospazam izazvan analgeticima, takozvani sindrom analgetičke astme ili alergijske reakcije poput na analgetike, uključujući salicilate, paracetamol, ibuprofen i naproksen, ne treba da uzimaju Analgin.
Sledeća stanja takođe predstavljaju kontraindikaciju za upotrebu Analgina:
- Poremećaj funkcije koštane srži ili hematopoetskog sistema, uključujući terapiju citostaticima
- Nizak krvni pritisak ili poremećaj cirkulacije
- Urođeni deficit enzima glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze, G6PD
Povremene nuspojave Analgina uključuju osip i pad krvnog pritiska, a prema dosadašnjim podacima mogu se javiti kod najviše jedna na 100 osoba koje uzimaju lek.
Iako retka, ili veoma retka, što znači da se mogu javiti kod jedne na 1,000, odnosno 10,000 osoba koje uzimaju lek, neželjena dejstva Analgina mogu biti potencijalno ozbiljna.
Najzabrinjavajuća je agranulocitoza, stanje kod kog dolazi do drastičnog pad broja jedne vrste belih krvnih zrnaca, neutrofila, koje može dovesti do smrtnog ishoda.
Do ovog stanja može doći čak iako je ranije korišćen Analgin bez reakcija, pa je neophodan dodatni oprez.
Simptomi agranulocitoze su visoka temperatura, groznica, bol u grlu, otežano gutanje, kao i upala usta, grla, nosa, genitalija ili analnog područka.
Ovi simptomi mogu biti slabije izraženi kod osoba koje su na terapiji antibioticima.
U slučaju agranulocitoze, limfni čvorovi nisu uvećani, ili su samo blago uvećani, a analiza krvi pokazuje značajno povećanje sedimentacije eritrocita.
Pored toga, Analgin ponekad može dovesti i do drugih promena u krvnoj slici, poput smanjenja broja trombocita.
U slučaju pojave simptoma agranulocitoze ili sumnje na agranulocitozu, neophodno je odmah prekinuti terapiju i neodložno potražiti pomoć lekara.
Druga, neželjena dejstva uključuju blaže reakcije preosetljivosti, poput kašlja, curenja iz nosa i kijanja, mučnine ili koprivnjače.
Ako se jave ozbiljniji simptomi preosetljivosti ili alergijske reakcije, poput problema sa disanjem, ozbiljnih promena na koži, oticanja lica i slično, neophodno je prekinuti sa uzimanjem leka i potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Interakcije sa drugim lekovima
Naravno, evo preformulisane verzije u formatu koji koristiš, uz HTML listu i stilsku usklađenost:
Interakcije sa drugim lekovima
Analgin može stupiti u interakciju sa brojnim lekovima, zbog čega je važno obavestiti lekara ili farmaceuta o svim lekovima koji trenutno koristi, koji su nedavno korišćeni ili čija se primena planira.
Poseban oprez je potreban u slučaje terapije sledećim lekovima:
- Drugi analgetici: Zajednička primena može povećati rizik od neželjenih dejstava bez dodatne koristi u ublažavanju bola.
- Oralni lekovi za dijabetes: Metamizol može pojačati efekat lekova za snižavanje šećera u krvi.
- Sedativi i hipnotici: Lekovi za smirenje i spavanje mogu pojačati sedativni efekat kada se koriste zajedno sa Analginom.
- Antikoagulansi i lekovi protiv tromboze: Uključujući male doze aspirina, klopidogrel, niskomolekularni heparin i oralne antikoagulanse, budući da postoji mogućnost pojačanog rizika od krvarenja.
- Ciklosporin: Može doći do smanjenja koncentracije ciklosporina u krvi.
- Metotreksat: Istovremena primena povećava rizik od toksičnosti, posebno kod starijih osoba.
- Lekovi za psihijatrijska stanja: Interakcije sa lekovima kao što su litijum i hlorpromazin, mogu dovesti do poremećaja u termoregulaciji i drugih neželjenih efekata.
- Kortikosteroidi: Kombinacija može povećati rizik od oštećenja sluzokože gastrointestinalnog trakta.
- Antibiotici iz grupe penicilina i sulfonamida: Ova kombinacija povećava rizik od alergijskih reakcija i drugih neželjenih dejstava.
- Bupropion: Istovremeno uzimanje bupropiona povećava rizik od konvulzija.
- Antihipertenzivi: Metamizol može oslabiti efekat lekova za snižavanje krvnog pritiska.
- Diuretici: Rizik od interakcija naročito je izražen kod osoba sa oslabljenom funkcijom bubrega.
Takođe, kao što je ranije pomenuto, preporučuje se izbegavanje konzumacije alkohola tokom terapije Analginom, jer alkohol može pojačati štetna dejstva leka, naročito na jetru i centralni nervni sistem.
Analgin tokom trudnoće i dojenja
Upotreba Analgina se u trudnoći generalno ne preporučuje, a strogo je zabranjena primena u trećem trimestru, budući metamizol može oštetiti plod, posebno bubrege fetusa, i izazvati prevremeno zatvaranje arterioznog kanala kod nerođenog deteta.
Iako neke analize sugerišu da pojedinačne doze mogu biti prihvatljive u prva dva trimestra po savetu lekara, standardna preporuka je da se Analgin izbegava kod trudnica kako bi se eliminisao rizik od komplikacija.
Budući da metamizol prelazi preko placentne barijere i izlučuje se u plod, pa i u majčino mleko, savetuje se strogo izbegavanje uzimanja ovog leka tokom dojenja.
Ukoliko je neophodno uzeti lek tokom dojenja, preporučuje se da se sa dojenjem prekine na najmanje 48 sati nakon primene leka.
U svakom slučaju, Analgin ne treba uzimati samoinicijativno tokom trudnoće i dojenja bez prethodne konsultacije sa lekarom, koji će proceniti rizike i koristi, kao i moguće alternativne.
Analgin, paracetamol i NSAIL
U terapiji bola i povišene temperature često se koriste različiti lekovi, a među najčešće korišćenima su paracetamol i nesteroidni antiinflamatorni lekovi.
Paracetamol i veliki broj nesteroidnih antiinflamatornih lekova, poput ibuprofena, naproksena, deksketoprofen, ili diklofenaka izdaju se bez lekarskog recepta, dok se Analgin izdaje isključivo uz lekarski recept.
Svaki od ovih lekova ima specifičan mehanizam delovanja, prednosti i ograničenja.
Paracetamol deluje pretežno centralno, snižava temperaturu i ublažava blage do umerene bolove, ali ne poseduje protivupalno ni spazmolitičko dejstvo.
U ovom smislu, Analgin može biti efikasniji u slučajevima kada su prisutni jači bolovi ili grčevi, jer osim analgetskog i antipiretičkog, ima i spazmolitičko dejstvo, što ga čini korisnim kod bolova u stomaku, menstrualnih tegoba i postoperativnih stanja.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi imaju izraženo protivupalno dejstvo, što ih čini lekovima izbora kod stanja kao što su artritis, povrede mekih tkiva ili bolovi povezani sa upalom.
Međutim, oni češće izazivaju gastrointestinalne tegobe, posebno pri dugotrajnoj upotrebi, i ne preporučuju se osobama koje imaju čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.
S druge strane, Analgin u manjoj meri iritira želudac, ali nosi rizik od ozbiljnih hematoloških komplikacija, poput agranulocitoze.
Izbor između Analgina, paracetamola i nesteroidnih antiinflamatornih lekova zavisi od konkretne indikcije, prisutnih simptoma, trajanja terapije, kao i individualne tolerancije pacijenta.
Analgin se koristi kada drugi lekovi nisu bili dovoljno efikasni, uz poštovanje mera opreza i pod nadzorom lekara.
Zaključak
Analgin tablete predstavljaju lek sa snažnim analgetskim, antipiretičkim i spazmolitičkim delovanjem, zahvaljujući aktivnoj supstanci metamizol-natrijumu.
Njegova primena je opravdana u situacijama kada bol nije moguće adekvatno kontrolisati blažim lekovima poput paracetamola ili nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
Analgin se izdaje isključivo uz lekarski recept, a najčešće se primenjuje kod postoperativnih bolova, kolika, reumatskih stanja, kao i u slučajevima visoke temperature otporne na druge antipiretike.
Iako efikasan, Analgin nosi rizik od retkih, ali potencijalno ozbiljnih neželjenih efekata, a naročito agranulocitoze, opasnog smanjenja jedne vrste belih krvnih zrnaca.
Iz ovog razloga, primena Analgina mora biti kratkotrajna i uz strogo poštovanje preporučenih doza pod nadzorom lekara.
Takođe, Analgin se ne preporučuje se za rutinsku upotrebu kod blagih bolova ili kao prvi izbor kod povišene temperature.
