Levofloksacin je antibiotik koji se koristi u lečenju različitih bakterijskih infekcija, posebno kada su druge terapijske opcije neadekvatne ili nedovoljno efikasne.
Ovaj lek spada u grupu fluorohinolona i odlikuje se širokim spektrom delovanja, a deluje baktericidno tako što inhibira razmnožavanje bakterija i sprečava njihovo širenje u organizmu.
Levofloksacin je efikasan protiv velikog broja različitih bakterijskih infekcija, ali istovremeno ima specifičan bezbednosni profil zbog mogućih ozbiljnih neželjenih reakcija, što zahteva pažljivo i racionalno propisivanje.
Zbog mogućih ozbiljnih neželjenih reakcija, koje su retke, ali mogu biti dugotrajne, a u nekim slučajevima i trajne, njegova primena je strogo regulisana i uvek se zasniva na proceni koristi i rizika.
Levofloksacin tablete, koje su tema ovog članka, su dostupne u jačinama od 250 i 500 mg pod različitim proizvođačkim nazivima, i izdaju se isključivo uz lekarski recept.
Osim u obliku tableta, ovaj lek je dostupan i u obliku rastvora za infuziju i kapi za oči, ali ovi farmaceutski oblici neće biti obrađivani u ovom članku.
U ovom članku objasnićemo šta su levofloksacin tablete i kako deluju, kada i kako se koriste, kao i koji su rizici i moguće neželjene reakcije.
Šta je levofloksacin i kako deluje?
Levofloksacin je sintetski antibakterijski lek koji pripada grupi fluorohinolona i ima sposobnost da direktno uništava bakterije, što ga svrstava među baktericide.
Njegovo delovanje se zasniva na blokiranju rada dva ključna enzima u bakterijskoj ćeliji, DNK-giraze i topoizomeraze IV, enzima koji su neophodni za razmnožavanje bakterija, proizvodnju njihovih proteina i popravku genetskog materijala.
Kada levofloksacin inhibira ove enzime, dolazi do prekida sinteze DNK, što brzo dovodi do uginuća bakterijske ćelije.
Levofloksacin je efikasan protiv širokog spektra bakterija, uključujući gram-pozitivne i gram-negativne sojeve, kao i protiv nekih atipičnih patogena koji mogu izazvati respiratorne i druge infekcije.
Zahvaljujući dobroj bioraspoloživosti nakon oralne primene, levofloksacin brzo dostiže koncentracije u krvi i tkivima slične onima koje bi se postigle intravenskom primenom, što omogućava efikasnu terapiju bez potrebe za injekcijama.
Levofloksacin se efikasno raspoređuje u plućima, urinarnom traktu, prostati, koži i mekim tkivima, što objašnjava njegovu primenu kod infekcija u ovim delovima tela i doprinosi brzom smanjenju simptoma.
Levofloksacin tablete izdaju se isključivo uz lekarski recept i dostupne su pod različitim proizvođačkim nazivima, i to:
- Forteca: film tablete u dozama 250 mg, 500 mg
- Fovelid: film tablete u dozama 250 mg, 500 mg
- Lebel: film tablete u dozi 500 mg
- Leflogal: film tablete u dozi 500 mg
- Levalox: film tablete u dozama 250 mg, 500 mg
- Levo Quin: film tablete u dozi 500 mg
- Levoxa: film tablete u dozama 250 mg, 500 mg
- Lofocin: film tablete u dozama 250 mg, 500 mg
Uz neophodno poštovanje propisane doze i režima primene, ovi lekovi mogu se koristiti kao zamena jedan za drugi.
Svi sadrže istu aktivnu supstancu, levofloksacin, i deluju na isti način, što omogućava njihovu međusobnu zamenljivost u većini terapijskih situacija.
Manje razlike mogu postojati u sastavu pomoćnih supstanci, što ne utiče na efikasnost leka, ali može biti značajno kod osoba sa alergijama ili osetljivošću na određene komponente.
Za većinu pacijenata, ovi lekovi predstavljaju terapijske paralele koje se koriste na istovetan način.
Čemu je namenjen i za šta se koristi?
Levofloksacin je antibiotik koji se koristi za lečenje širokog spektra bakterijskih infekcija.
Ovaj antibiotik se koristi pre svega kada drugi antibiotici nisu doveli do suzbijanja infekcije ili se iz nekog razloga ne mogu primeniti.
Pored toga, levofloksacin se primenjuje kod stanja koja mogu ozbiljno ugroziti zdravlje ili zahtevaju brzo i efikasno suzbijanje bakterija.
Pre propisivanja levofloksacin tableta, lekar pažljivo procenjuje stanje pacijenta i rezultate mikrobioloških nalaza, te lek propisuje samo kada je terapija opravdana i kada koristi nadmašuju moguće rizike.
Najčešće indikacije uključuju:
- Akutni bakterijski sinusitis: Levofloksacin pomaže u lečenju infekcija sinusa izazvanih bakterijama koje izazivaju upalu sluzokože nosa i sinusa. Lek prodiranjem u tkivo sinusa smanjuje broj bakterija, olakšava odliv sekreta i ublažava otok sluzokože, što doprinosi smanjenju bolova u licu i glavobolje.
- Pogoršanje hroničnih plućnih bolesti sa bakterijskom komponentom: Kod osoba sa hroničnim bronhitisom ili opstruktivnom bolešću pluća, bakterijske infekcije mogu izazvati pogoršanje simptoma kao što su kašalj, pojačano stvaranje sekreta i otežano disanje. Levofloksacin smanjuje prisustvo bakterija u plućima i olakšava normalnu funkciju disajnih puteva, pomažući bržem oporavku.
- Bakterijska pneumonija: Levofloksacin deluje direktno na bakterije koje izazivaju upalu pluća, smanjujući njihovu reprodukciju i uništavajući ih. Time se ubrzava suzbijanje upale, smanjuju temperatura, bol u grudima i otežano disanje, a organizam može efikasnije da se izbori sa infekcijom.
- Infekcije urinarnog trakta, uključujući pijelonefritis: Levofloksacin se akumulira u urinarnom traktu i bubrezima, gde direktno deluje na bakterije odgovorne za upale mokraćnih puteva i infekcije bubrega. Kod upale bubrega, odnosno pijelonefritisa, lek eliminiše bakterije, ublažava bolove u donjem delu leđa i omogućava normalno pražnjenje bešike.
- Hronični bakterijski prostatitis: Lek prodiranjem u tkivo prostate smanjuje broj bakterija koje izazivaju upalu prostate. Na ovaj način se ublažavaju simptomi kao što su bol u karlici, otežano mokrenje i nelagodnost, a infekcija se efikasno suzbija.
- Infekcije kože i potkožnog tkiva: Levofloksacin deluje na bakterije u koži i potkožnom tkivu, smanjujući upalu, crvenilo i bol. Pored toga, pomaže pri resorpciji gnoja i bržem zarastanju rana, čireva ili drugih bakterijskih promena na koži.
U posebnim okolnostima, levofloksacin može biti primenjen i za prevenciju ili lečenje nakon izlaganja bakteriji koja izaziva antraks.
U ovim situacijama lek deluje tako što sprečava razmnožavanje bakterija u organizmu i smanjuje rizik od razvoja ozbiljne sistemske infekcije.
Važno je naglasiti da levofloksacin nema efekta na virusne infekcije, uključujući prehladu i grip.
Neopravdana ili nepravilna upotreba ovog antibiotika može doprineti razvoju bakterijske rezistencije, što može smanjiti efikasnost leka i otežati lečenje ukoliko se u budućnosti javi potreba za lečenjem bakterijskih infekcija.
Način primene
Levoflaksacin se koristi isključivo kod odraslih osoba i ne sme se davati deci i adolescentima u periodu rasta.
Oblik ovog antibiotika za oralnu upotrebu dostupan je u obliku film tableta od 250 mg ili 500 mg, a doziranje i trajanje terapije zavise od vrste i težine infekcije, lokalizacije, opšteg stanja pacijenta i funkcije bubrega.
U nastavku sledi uobičajen režim doziranja kod odraslih osoba, u zavisnosti od indikacije:
- Infekcija sinusa: Dve film tablete leka od 250 miligrama odjednom svakog dana ili jedna film tableta od 500 miligrama jednom dnevno.
- Infekcija pluća kod pacijenata sa hroničnim plućnim bolestima: Dve film tablete leka od 250 miligrama odjednom svakog dana ili jedna film tableta od 500 miligrama jednom dnevno.
- Pneumonija: U zavisnosti od težine stanja, dve film tablete 250 miligrama odjednom ili u dve doze svakog dana, ili jedna film tableta od 500 miligrama jednom ili dva puta dnevno, kako bi se brzo suzbila infekcija i olakšalo disanje.
- Infekcije urinarnog trakta, uključujući bubrege i bešiku: Dve film tablete leka od 250 miligrama odjednom svakog dana ili jedna film tableta od 500 miligrama jednom dnevno.
- Infekcija prostate: Dve film tablete leka od 250 miligrama odjednom svakog dana ili jedna film tableta od 500 miligrama jednom dnevno.
- Infekcija kože, potkožnog tkiva i mišiću: U zavisnosti od težine stanja, dve film tablete 250 miligrama odjednom ili u dve doze svakog dana, ili jedna film tableta od 500 miligrama jednom ili dva puta dnevno, kako bi se ublažili lokalni simptomi.
Kod osoba sa oštećenom bubrežnom funkcijom često je neophodna korekcija doze, s obzirom na to da se levofloksacin dominantno eliminiše putem bubrega.
Tablete se gutaju cele, bez žvakanja ili drobljenja, kako bi se očuvao zaštitni film koji smanjuje rizik od iritacije želuca i obezbedila maksimalna efikasnost leka.
Levoflaksacin tablete se mogu uzimati nezavisno od obroka, uz dovoljno tečnosti.
Lek ne treba uzimati istovremeno sa dodacima koji sadrže magnezijum, aluminijum, gvožđe ili cink, jer oni mogu smanjiti apsorpciju levofloksacina.
U slučaju da se uzimaju ovakvi preparati potrebno je napraviti vremenski razmak od najmanje dva sata.
Terapija se mora sprovoditi u punom propisanom trajanju, čak i ako dođe do poboljšanja simptoma pre završetka terapije, jer prerani prekid može dovesti do povratka infekcije i razvoja rezistentnih sojeva bakterija.
Osetljivost kože na sunce tokom primene levofloksacina
Levofloksacin može povećati osetljivost kože na sunčevu svetlost, zbog čega je važno izbegavati direktno izlaganje suncu tokom trajanja terapije i još nekoliko dana nakon završetka uzimanja leka.
Pojačana osetljivost može izazvati opekotine, peckanje ili stvaranje teških plikova ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće zaštitne mere, koje podrazumevaju:
- Korišćenje krema za sunčanje: Preporučuje se nanošenje krema sa visokim zaštitnim faktorom kako bi se smanjio rizik od opekotina i iritacija.
- Zaštitu odećom: Nošenje šešira ili kape, kao i odeće koja prekriva ruke i noge, pomaže u zaštiti kože od štetnog UV zračenja.
- Izbegavanje solarijuma: S obzirom na dodatnu osetljivost kože, treba izbegavati sunčanje u solarijumima jer može dovesti do ozbiljnijih oštećenja kože.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Kao i svi lekovi, levofloksacin može izazvati neželjene reakcije, koje ne moraju da se jave kod svih osoba.
Većina neželjenih efekata je blaga do umerena, ali postoje i retke, potencijalno ozbiljne reakcije koje zahtevaju poseban oprez.
Najčešće prijavljene neželjene reakcije uključuju gastrointestinalne tegobe, kao što su mučnina, dijareja i bol u stomaku, kao i glavobolju, vrtoglavicu i probleme sa spavanjem.
Međutim, antibiotici iz grupe fluorohinolona, uključujući i levofloksacin, su povezani i sa ozbiljnijim neželjenim dejstvima.
Posebnu pažnju zahtevaju poremećaji tetiva, uključujući zapaljenje i rupturu tetiva, naročito Ahilove tetive.
Rizik je veći kod starijih osoba, osoba koje koriste kortikosteroide i kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega.
Pored toga, mogu se javiti i neurološki simptomi, poput periferne neuropatije, sa pojavom trnjenja, peckanja, slabosti ili bola u ekstremitetima, koji u nekim slučajevima mogu biti dugotrajni ili nepovratni.
Retke neželjene reakcije čine i ozbiljne kožne reakcije, uključujući široko rasprostranjen osip, plikove i ljuštenje kože, koje zahtevaju hitan prekid terapije i medicinsku procenu.
Pored toga, levofloksacin može uticati i na srčani ritam, produžavajući QT interval, što povećava rizik od ozbiljnih aritmija kod predisponiranih osoba.
Na kraju, kod nekih pacijenata može doći i do napada, halucinacija, uznemirenosti ili depresije.
Iako su u pitanju retke nuspojave, one mogu biti dugotrajne, a u nekim slučajevima i trajne.
Iz ovog razloga levofloksacin se primenjuje isključivo kada je to neophodno i kada lekar proceni da koristi prevazilaze rizike.
Lek privremeno može dovesti do povišenih eozinofila u krvi, hipoglikemije, povećane nivoe enzima jetre, povišene telesne temperature, kao i uvećani limfni čvorovi.
Interakcije sa drugim lekovima
Levoflaksacin može uticati na dejstvo nekih drugih lekova, a istovremeno i drugi lekovi mogu menjati efikasnost levoflaksacina ili povećati rizik od neželjenih dejstava.
Iz ovog razloga je važno obavestiti lekara o svim lekovima koje pacijent trenutno uzima, koji su nedavno korišćeni ili čije se uvođenje planira.
Najvažnije interakcije uključuju istovremenu primenu sa sledećim lekovima:
- Kortikosteroidi: Istovremena upotreba kortikosteroida i levoflaksacina može povećati rizik od zapaljenja i pucanja tetiva.
- Varfarin: Lek za razređivanje krvi može dovesti do češćeg krvarenja, pa je važno redovno kontrolisati parametre zgrušavanja kako bi se osiguralo bezbedno korišćenje.
- Teofilin: Lek koji olakšava disanje može povećati rizik od konvulzivnih napada ako se koristi zajedno sa levoflaksacinom.
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: Lekovi za ublažavanje bola i zapaljenja, kao što su aspirin, ibuprofen, ketoprofen i indometacin, mogu povećati verovatnoću konvulzivnih napada.
- Ciklosporin: Lek koji se koristi nakon transplantacije organa može imati pojačana neželjena dejstva kada se koristi sa levoflaksacinom.
- Lekovi koji utiču na rad srca i centralni nervni sistem: Antiaritmici, triciklični antidepresivi, antipsihotici i neki makrolidni antibiotici mogu imati pojačane efekte ili neželjena dejstva.
- Probenecid: Lek koji se koristi u terapiji gihta može zahtevati nižu dozu levoflaksacina, posebno ukoliko postoji problem sa funkcijom bubrega.
- Cimetidin: Lek za čir na želucu i gorušicu može zahtevati nižu dozu kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega.
Takođe, sledeći lekovi ne smeju se uzimati u isto vreme kada i levoflaksacin, budući da direktno smanjuju njegovu efikasnost.
Sledeće lekove i dodatke ishrani treba uzimati najmanje dva sata pre ili posle levoflaksacina:
- Suplementi gvožđa: Koriste se za lečenje anemije i mogu umanjiti dejstvo levoflaksacina.
- Suplementi cinka: Mogu smanjiti apsorpciju levoflaksacina u organizmu.
- Antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum: Lekovi protiv gorušice, kao što su Gelusil-lac, Alfogel, Altacid ili Gastal.
- Didanozin i sukralfat: Lekovi za terapiju čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu mogu smanjiti apsorpciju levoflaksacina, zbog čega njihova istovremena primena nije preporučena.
Pored toga, treba znati da testovi urina na opijate, odnosno lekove za ublažavanje jakog bola, tokom primene ovog leka mogu dati lažno pozitivan rezultat.
Takođe, lek može uzrokovati lažno negativne rezultate nekih laboratorijskih testova kojima se otkriva prisustvo bakterije koja izaziva tuberkulozu.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Levofloksacin je kontraindikovan tokom trudnoće i dojenja.
Studije na životinjama ukazuju na potencijalni rizik od oštećenja hrskavice i zglobova u periodu rasta, što predstavlja osnovu za zabranu njegove primene kod trudnica, dojilja, kao i kod dece i adolescenata u razvoju.
Ukoliko postoji potreba za antibiotskom terapijom u ovim populacijama, biraju se alternativni lekovi sa povoljnijim bezbednosnim profilom.
Zaključak
Levofloksacin je snažan i efikasan antibiotik širokog spektra koji ima važno mesto u lečenju ozbiljnih bakterijskih infekcija, naročito u situacijama kada druge terapijske opcije nisu dale zadovoljavajuće rezultate ili se ne mogu primeniti.
Njegovo baktericidno delovanje, dobra bioraspoloživost i sposobnost prodora u različita tkiva omogućavaju efikasno suzbijanje infekcija disajnih puteva, urinarnog trakta, prostate, kože i mekih tkiva.
Istovremeno, levofloksacin se odlikuje specifičnim bezbednosnim profilom i povezivan je sa retkim, ali potencijalno ozbiljnim neželjenim reakcijama koje mogu biti dugotrajne ili trajne.
Zbog toga se njegova primena zasniva na pažljivoj proceni odnosa koristi i rizika, uz striktno pridržavanje propisanog doziranja, trajanja terapije i upozorenja vezanih za interakcije sa drugim lekovima.
