Sertralin je lek iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina, SSRI, koji se koristi u lečenju depresivnih i anksioznih poremećaja.
Ovaj lek je dostupan pod proizvođačkim nazivima Zoloft, Sidata i Asentra, u obliku film tableta, jačine 50mg i 100 mg.
Svi pomenuti lekovi kao aktivni sastojak sadrže sertralin, i često se propisuju zahvaljujući sposobnosti da poboljšaju raspoloženje i ublaže simptome anksioznosti, i mogu se koristiti kao ravnopravna zamena jedan drugome, iako se pomoćne supstance mogu u manjoj meri razlikovati.
Sertralin se ubraja među savremene antidepresive koji deluju selektivno na serotoninski sistem, pa se obično bolje podnosi i nosi manji rizik od neželjenih efekata nego stariji lekovi iz grupe tricikličnih antidepresiva i inhibitora monoaminske oksidaze.
U ovom članku objasnićemo šta je sertralin i kako deluje, kada i kako se koristi, kao i koji su rizici upotrebe ovog leka.
Šta je sertralin i kako deluje?
Sertralin je selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina, klase antidepresiva koji se često nazivaju i skraćenicom SSRI.
Ovaj lek deluje tako što blokira proteinske nosače koji recikliraju serotonin u nervnim ćelijama, čime se povećava nivo serotonina u moždanim sinapsama.
Povišen nivo serotonina obično poboljšava raspoloženje, smanjuje osećaj anksioznosti i doprinosi boljem emocionalnom stanju.
Budući da deluje selektivno na serotonin, za razliku od nekih drugih antidepresiva, sertralin ima minimalan uticaj na noradrenalin i dopamin, pa izaziva manje nuspojava.
Efekti sertralina ne nastupaju odmah, već tek nakon nekoliko nedelja redovne primene, pri čemu većina pacijenata oseti smanjenje simptoma nakon dve do četiri nedelje.
Zoloft, Sidata i Asentra ne izazivaju euforiju niti sedaciju, ne utiču značajnije na povećanje telesne težine i ne stvaraju zavisnost u meri u kojoj to čine neki drugi lekovi koji se koriste za lečenje sličnih stanja.
Pored toga, sertralin je često lek izbora kod osoba koje imaju i kardiovaskularne probleme, budući da ne utiče značajno na srce i krvni pritisak.
Sertralin se brzo apsorbuje iz digestivnog trakta, ima poluvreme od oko 24 sata, što omogućava uzimanje jednom dnevno, a u organizmu se aktivno metaboliše u jetri uz pomoć CYP enzima, i izlučuje kroz žuč i urin.
Na početku terapije sertralinom, naročito kod pacijenata sa izraženom anksioznošću ili paničnim napadima, lekari ponekad uvode lekove iz grupe benzodiazepina radi ublažavanja simptoma dok se ne razvije pun efekat antidepresiva.
U tu svrhu se privremeno mogu koristiti bromazepam, lorazepam, alprazolam ili diazepam, ali isključivo kratkoročno i pod strogim nadzorom, zbog rizika od razvoja tolerancije i zavisnosti.
Nakon stabilizacije stanja, benzodiazepini se postepeno ukidaju, a sertralin ostaje kao osnovna terapija.
Pored sertralina, među najčešće propisivanim SSRI antidepresivima nalaze se i fluoksetin i escitalopram, koji se takođe koriste za lečenje depresije i anksioznih poremećaja.
Iako deluju na sličan način, izbor između sertralina i escitaloprama zavisi od individualnog odgovora pacijenta, profila neželjenih efekata i prisustva drugih zdravstvenih stanja.
Čemu je sertralin namenjen i za šta se koristi?
Sertralin pomaže u smanjenju različitih simptoma depresije i anksioznosti, poput osećaja krivice, gubitka interesovanja za uobičajene aktivnosti, napada panike i poremećaja spavanja.
Lekari obično preporučuju da se terapija nastavi dokle god su simptomi prisutni, a nakon značajnog poboljšanja simptoma nastavlja se najmanje šest meseci do godinu dana, kako bi se smanjio rizik od ponovnog pogoršanja.
Klinička ispitivanja pokazuju da većina pacijenata koji koriste sertralin u adekvatnim dozama oseća značajno poboljšanje simptoma u roku od nekoliko nedelja terapije.
Sertralin se propisuje za lečenje sledećih stanja:
- Depresija
- Prevencija ponovnog pojavljivanja depresivnih epizoda
- Panični poremećaj, sa ili bez agorafobije
- Socijalni anksiozni poremećaj, odnosno socijalna fobija
- Generalizovani anksiozni poremećaj
- Posttraumatski stresni poremećaj
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj
- Predmenstrualni disforični poremećaj
Van zvaničnih indikacija, lekari ponekad primenjuju sertralin i za druga stanja.
Na primer, u nekim slučajevima može se razmotriti kod poremećaja ishrane kao što je bulimija nervoza, ili kod hroničnih stanja koja izazivaju intenzivan bol, a kod kojih se smatra da povećan nivo serotonina može smanjiti osećaj bola.
Način primene
Sertralin se uzima oralno, jednom dnevno, a tabletu treba progutati celu sa dovoljno vode, u približno isto vreme svakog dana.
Zoloft, Sidata i Asentra se mogu uzimati nezavisno od obroka, no uzimanje uz obrok može smanjiti probavne smetnje, posebno kod osetljivih osoba na početku terapije.
Zbog potencijalnog stimulativnog efekta na nervni sistem, lekovi koji sadrže sertralin se obično uzimaju ujutro, što je dodatno značajno kod osoba koje imaju problema sa nesanicom.
Sertralin se koristi kod odraslih osoba, i nije namenjen za primenu kod dece, osim u slučajevima opsesivno-kompulzivnog poremećaja kod dece uzrasta od šest do 17 godina.
Kada se primenjuje kod dece i adolescenata koja pate od ovog stanja, preporučena doza zavisi od uzrasta, i to:
- Deca uzrasta od šest do 12 godina: Preporučena početna doza iznosi 25 mg dnevno. Nakon jedne nedelje, lekar može povećati dozu na 50 mg dnevno. Maksimalna doza iznosi 200 mg dnevno.
- Adolescenti uzrasta od 13 do 17 godina: Preporučena početna doza iznosi 50 mg dnevno, dok je maksimalna doza 200 mg dnevno.
Dugoročna studija na više od 900 dece uzrasta od 6 do 16 godina pokazala je da se kognitivni, emocionalni i fizički razvoj odvijao normalno tokom trogodišnjeg lečenja sertralinom, osim blagog porasta telesne mase pri višim dozama.
Lek ne treba primenjivati kod dece mlađe od šest godina, budući da efekti leka nisu dovoljno istraženi u ovoj uzrasnoj grupi.
Kada je reč o odraslim osobama, indikacije uključuju širi spektar stanja, a u zavisnosti od indikacije razlikuje se i doziranje.
Preporučene doze sertralina kod odraslih:
- Za lečenje depresije i opsesivno-kompulzivnog poremećaja: Početna doza obično iznosi 50 mg dnevno.
- Za lečenje paničnog poremećaja, socijalnu anksioznost i posttraumatski stresni poremećaj: Terapija se najčešće započinje sa 25 mg dnevno, a nakon nedelju dana doza se povećava na 50 mg.
Ukoliko terapijski efekat nije postignut, doza se postepeno može povećavati za po 50 mg, najčešće jednom nedeljno, do postizanja maksimalne doze od 200 mg.
Iako do smanjenja ili potpunog povlačenja simptoma može doći za nekoliko nedelja kontinuiranog uzimanja leka, terapiju sertralinom bi trebalo nastaviti još šest do 12 meseci, kako bi se stanje dugoročno stabilizovalo.
Kod pacijenata sa bolestima jetre i bubrega potreban je dodatan oprez prilikom propisivanja doze.
Blaga do umerena oštećenja jetre ili bubrega često ne zahtevaju prilagođavanje doze, dok se kod teških oštećenja jetre upotreba sertralina izbegava ili se on propisuje u manjoj dozi.
Kod starijih pacijenata često se propisuje niža početna doza i sporije povećavanje, budući da eliminacija leka može biti usporena, pa raste rizik od akumulacije i neželjenih efekata.
Rizici i moguće neželjene reakcije
Lek sertralin ne treba primenjivati kod pacijenata koji imaju određene pridružene bolesti, ili njegova primena zahteva pažljivo doziranje i praćenje.
Lekar će možda preporučiti drugi lek kod osoba koje imaju epilepsiju, bipolarni poremećaj, poremećaje jetre, dijabetes, sklonost krvarenju ili niske nivoe natrijuma u krvi.
Takođe, oprez je neophodan kod starijih osoba, dece, pacijenata sa srčanim problemima ili glaukoma, kao i onih koji uzimaju druge lekove koji utiču na serotonin, krv ili srčani ritam.
Sertralin se generalno dobro podnosi, ali mogu se javiti neželjene reakcije.
Najčešće nuspojave sertralina uključuju:
- Gastrointestinalne tegobe, kao što su mučnina, povraćanje, dijareja ili smanjen apetit
- Seksualne disfunkcije, što može podrazumevati usporenu ejakulaciju, erektilna disfunkciju ili smanjen libido
- Problemi sa snom i raspoloženjem
- Glavobolja, drhtanje i vrtoglavica
- Pojačano znojenje
Ređe se mogu javiti problemi sa krvnim pritiskom, a posebno nizak pritisak pri ustajanju, i promene u nivou natrijuma i drugih elektrolita, naročito kod starijih pacijenata.
Sertralin obično ne uspavljuje, izaziva sedaciju niti značajnu promenu telesne težine, no kod nekih pacijenata može doći do nesanice i gubitka telesne mase.
Ipak, moguće su individualne reakcije, te kod nekih pacijenata može doći do pospanosti, dok drugi mogu imati teškoće sa snom.
Iz ovog razloga se vreme uzimanja leka, ujutru ili uveče, često prilagođava u zavisnosti od toga da li izaziva umor ili nesanicu.
Većina ovih simptoma je prolazna i obično se javlja samo u prvim nedeljama terapije, a zatim slabi ili prestaje, pa se savetuje da se, kada god je to moguće, ne odustaje odmah od leka.
Ako su simptomi dugotrajni, intenzivni, zabrinjavajući ili ometaju normalno funkcionisanje, neophodno je javiti se lekaru radi procene i eventualne korekcije doze.
Važno je napomenuti da kod osoba mlađih od 25 godina postoji blago povećan rizik od pojave suicidalnih misli i ponašanja, naročito u prvih nekoliko nedelja terapije ili pri promeni doze, pa je važno pažljivo pratiti pacijente iz ove starosne grupe lečenja sertralinom.
Slično važi i za pacijente sa bipolarnim poremećajem, kod kojih lek može izazvati manične ili hipomanične epizode.
Sertralin takođe može snižavati prag za nastanak konvulzija, pa kod osoba sa epilepsijom terapija mora da se sprovodi uz nadzor lekara, kao i kod osoba sa srčanim oboljenjima i poremećajima ritma, te sa poremećajem elektrolita, uključujući natrijum, kalijum ili magnezijum.
Naglo prekidanje terapije može dovesti do neprijatnih reakcija organizma, poput vrtoglavice, povećane osetljivosti na zvukove i svetlost, mučnine i nemira, zbog čega se lek obično ukida postepeno, prema uputstvu lekara.
Interakcije sa drugim lekovima
Istovremena primena drugih lekova može dovesti do povećanja koncentracije sertralina ili tog leka, što povećava rizik od nuspojava.
Posebnu pažnju treba obratiti pri kombinaciji lekova koji sadrže ovu aktivnu supstancu, odnosno lekova Zoloft, Sidata, Asentra, sa sledećim lekovima:
- MAO inhibitori: Kombinacija sa sertralinom sa inhibitorima monoaminooksidaze je kontraindikovana jer može izazvati ozbiljan serotoninski sindrom. Neophodno je napraviti razmak od najmanje 14 dana između prekida MAOI terapije i uvođenja sertralina, i obrnuto.
- Lekovi za Parkinsonovu bolest: Upotreba selegilina za lečenje Parkinsonove bolesti najčešće predstavlja apsolutnu kontraindikaciju za primenu sertralina.
- Antipsihotici: Istovremena primena sa lekovima poput pimozida i tioridazina se ne preporučuje zbog mogućeg negativnog uticaja na srčani ritam.
- Triciklični antidepresivi: Sertralin može usporiti njihovu razgradnju i povećati rizik od nuspojava, pa se savetuje oprez kada se kombinuju ovi lekovi.
- Antikoagulansi, aspirin i nesteroidni antiinflamatorni lekovi: Mogu pojačati sklonost ka krvarenju, naročito kod pacijenata sa osetljivim sistemom zgrušavanja krvi.
- Litijum, tramadol, triptani i neki antibiotici poput linezolida: Zajednička primena povećava rizik od serotoninskog sindroma, pa se preporučuje pažljivo praćenje simptoma.
- Snažni inhibitori jetrenih enzima: Lekovi za želudac kao što su fluvoksamin, omeprazol i drugi, mogu povećati nivo sertralina u krvi, što ponekad zahteva prilagođavanje doze. Ovi lekovi suzbijaju jetrene enzime neophodne za izlučivanje sertralina iz organizma.
- Amfetamini: Lekovi koji se koriste za lečenje ADHD-a i narkolepsije, kao što su metilfenidat i amfetamin, mogu pojačati stimulativno dejstvo i povećati rizik od neželjenih neuroloških reakcija.
- Kantarion: Biljni preparati na bazi kantariona, koji mogu smanjiti dejstvo sertralina i povećati rizik od serotoninskog sindroma, a njegovo dejstvo traje i do dve nedelje nakon prekida.
- Triptofan: Aminokiselina koja pojačava serotoninski tonus i može doprineti pojavi serotoninskog sindroma u kombinaciji sa SSRI lekovima.
- Opioidi: Mogu u kombinaciji sa sertralinom povećati rizik od serotoninskog sindroma i depresije disanja.
- Antiepileptici: Lekovi za epilepsiju kao što su karbamazepin i fenitoin mogu uticati na metabolizam sertralina i obrnuto, što zahteva pažljivo praćenje nivoa i doziranj, ili zamenu manje rizičnim lekom, poput klonazepama.
- Antihipertenzivi i antiaritmici: Različiti lekovi za hipertenziju i aritmije mogu imati metaboličke interakcije ili uticati na QT interval, što zahteva oprez.
- Antimikotici i antibiotici: Neki antimikotici su snažni inhibitori CYP enzima koji mogu povećati nivo sertralina u krvi, slično kao i antibiotici poput klaritromicina i eritromicina. Istovremena upotreba može dovesti do produženog QT intervala.
Sertralin relativno slabo utiče na metabolizam većine drugih lekova, tako da kod mnogih lekova ne zahteva značajnija prilagođavanja doze.
Zbog svih mogućih interakcija, lekar mora biti obavešten o svim lekovima, biljnim preparatima i suplementima koje pacijent koristi pre započinjanja terapije sertralinom.
Upotreba u trudnoći i dojenju
Sigurnost primene sertralina tokom trudnoće nije u potpunosti utvrđena.
Do sada prikupljeni podaci nisu ukazali na veliki porast urođenih mana usled uzimanja sertralina, ali lek se preporučuje samo ako očekivane koristi za majku prevazilaze moguće rizike za fetus.
Primena sertralina tokom trudnoće povezana je sa malim povećanjem rizika od komplikacija, uključujući povišen rizik od perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčadi i blago povećan rizik od jakog krvarenja pri porođaju, budući da SSRI mogu uticati na funkciju trombocita.
Novorođenčad čije su majke koristile sertralin pred kraj trudnoće ponekad pokazuju privremene simptome slične sindromu obustave leka.
Ovi simptomi mogu da uključuju otežano disanje, drhtavicu, poremećaj tonusa mišića, probleme sa spavanjem i hranjenjem, a obično prolaze spontano u prvih nekoliko dana života.
Kako bi se ovo izbeglo, preporučuje se da se primena sertralina prekine pred kraj trudnoće, ali uz obaveznu konsultaciju sa lekarom, bez samoinicijativnog naglog prekida terapije.
Sertralin prelazi u majčino mleko u malim količinama, pa se ovaj lek koristi kod dojilja isključivo ukoliko lekar proceni da koristi prevazilaze rizike za bebu.
Zaključak
Sertralin je savremeni antidepresiv iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina, koji se koristi za lečenje depresije, anksioznih poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, posttraumatskog stresnog poremećaja i drugih sličnih stanja.
Njegovo delovanje se zasniva na povećanju koncentracije serotonina u mozgu, što doprinosi poboljšanju raspoloženja i ublažavanju simptoma psihičke nelagodnosti.
U kliničkoj praksi se često koristi zbog povoljnog profila bezbednosti, niskog rizika od sedacije i povećanja telesne mase, kao i zbog dobre podnošljivosti u poređenju sa starijim klasama antidepresiva.
Neželjene reakcije su najčešće blage i prolazne, a uključuju gastrointestinalne tegobe, seksualnu disfunkciju i poremećaje sna.
